ЦЕРАЈ-ЦЕРИЋ Станислава Стана – в. Јатић Станислава Стана

ЦЕХЕТМАЈЕР Хелена – оперска певачица (Ердинг, Немачка, 17. IX 1920 – ?). Ћерка оперске редитељке Драгице Дамјановић-Цехетмајер (в). Завршила је Музичку академију у Минхену 1948. и исте г. је ангажована у минхенској Опери. У СНП је ангажована као значајно ојачање солистичког оперског тима, заједно са баритоном Ј. Стефановићем Курсулом (в) и басом С. Дракулићем (в). Међутим, у њему се није дуго задржала: у својству хонорарног члана  била је од 1. VIII 1950. и у њему остала до 31. VII 1952.

УЛОГЕ: Ацучена (Трубадур), Сузуки (Мадам Батерфлај), Орфеј (Орфеј).

ЛИТ: Ј. В(иловац), Војвођанско народно позориште у новој сезони, СВ, 29. X 1950; А-м, Нове снаге, НС, 1950, бр. 6, с. 3; Н. Херцигоња, Вердијев „Трубадур“, НС, 1951. бр. 4-, с. 1; Н. Петин, Пучини, „Мадам Батерфлај“, СВ, 7. VI 1951; Н. Грба, „Орфеј“ на сцени новосадске Опере, СВ, 25. III 1952; Н. Петин, Глуков „Орфеј“ на новосадској позорници, НС, бр. 39-40, с. 2.

В. В.

ЦЕХЕТМАЈЕР-ДАМЈАНОВИЋ Драгица в. ДАМЈАНОВИЋ-ЦЕХЕТМАЈЕР Драгица

ЦИБУЛКА Алфонс (Alphons Czibulka) – мађарски композитор (Сепеш Вараља, 14. V 1842 – Беч, 27. X 1894). Најпре је деловао као пијанист, а касније се посветио дириговању. Радио је у разним бечким позориштима, у Инзбруку и у Трсту. Неколико г. био је војни капелник у Прагу и Бечу. Аутор је више од 300 оркестралних композиција. Компоновао је музику за шаљиву игру Илије Округића Сремца Грабанцијаши, која је у СНП премијерно приказана 1874.

В. Кч

ЦИГАНИН (Cigány) – позоришна игра у 3 чина, с певањем. Написао: Еде Сиглигети. Прво озвођење у Пешти, 17. XII 1853.
Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. XII 1873. Посрбио Јустин Милан Шимић. Музика: Алојзије Милчински. – Рд. А. Хаџић; В. Марковић (Градић), Ј. Божовић, Г. Пешић (Глиша Краткић), Д. Ружић, Н. Недељковић (Ђорђе), Ђ. Соколовић (Макса), Ј. Поповићева (Ракила), Л. Хаџићева (Евица), А. Лукић (Живко), А. Сајевић, П. Добриновић (Петко), Ј. Сајевићка, М. Рајковићка (Ружица), Љ. Петровић, А. Десимировић (Јефта), П. Добриновић, Ђ. Банковић (Кижбиров, Девер), Л. Маринковићева, С. Максимовићка (Анка), Б. Хаџићева (Пела), М. Недељковићка (Сара), Ј. Божовић (Кум). – Изведено 13 пута.
Премијера у СНП 19. II 1884. у НСаду. – Рд. А. Хаџић; А. Милосављевић (Градић), М. Суботић (Глиша Краткић), Љ. Станојевић (Ђорђе), И. Станојевић (Макса), Ј. Добриновићка (Ракила), Љ. Динићка (Евица), А. Лукић (Живко), М. Барбарић (Петко), Л. Хаџићева (Ружица), С. Димитријевићка (Анка), М. Димитријевић (Јефта), Б. Рашић (Кижбиров), Л. Петровићева (Пела), Т. Лукићка (Сока), М. Хаџи-Динић (Кум), М. Марковић (Девер). – Изведено 38 пута.
Премијера у СНП 4/16. VII 1898. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Живко), Ј. Душановић (Градић), М. Хаџи-Динић (Глиша Краткић), К. Васиљевић (Ђорђе), Ј. Тодосић (Макса), М. Тодосићка (Ракила), Љ. Душановићка (Евица), М. Марковић (Петко), М. Марковићка (Ружица), Ђ. Бакаловић (Јефта), Р. Павичевић (Кижбиров), Д. Николићка (Пела), Д. Симићева (Савета), Д. Васиљевићка (Марта), Д. Туцаковићева (Кумрија), Л. Вујичићева (Анка), М. Радошевићева (Ленка), М. Николић (Кум), Л. Поповић (Девер). – Изведено 10
пута.
Премијера у СНП 1. I 1902. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић: М. Матејић (Градић), С. Стефановић (Глиша Краткић), К. Васиљевић (Ђорђе), В. Виловац (Макса), М. Тодосићка (Ракила), Д. Спасићка (Евица), А. Лукић (Живко), А. Стојановић (Петко), М. Марковићка (Ружица), Ђ. Бакаловић (Јефта), Е. Слука (Кижбиров), Л. Вујичићева (Пела), З. Добриновићка (Савета), Д. Васиљевићка (Марта), Д. Матејићка (Кумрија), М. Радошевићева (Ленка), Ј. Душановић (Кум), Д. Илкић (Девер). – Изведено 19 пута.
Премијера у СНП 6. XI 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; М. Матејић (Градић), В. Виловац (Глиша Краткић), К. Васиљевић (Ђорђе), Ј. Душановић (Макса), М. Тодосићка (Ракила), Д. Спасићка (Евица), А. Лукић (Живко), А. Стојановић (Петко), М. Марковићка (Ружица), Ђ. Бакаловић (Јефта), С. Лијанка (Кижбиров), К. Виловчевица (Пела), С. Ранковићева (Савета),  М. Козловићева (Марта), Ј. Стојановићка (Кумрија), Д. Кранчевић (Кум), Ђ. Маџарић (Девер). – Изведено 9 пута.
Премијера у СНП 3/16. X 1910. у Великој Кикинди. – Рд. М. Марковић; М. Матејић (Градић), М. Николић (Глиша Краткић), К. Васиљевић (Ђорђе), С. Стефановић (Макса), М. Тодосићка (Ракила), Д. Матејићка (Евица), А. Лукић (Живко), М. Марковић (Петко), М. Марковићка (Ружица), В. Виловац (Јевта), С. Савић (Кижбиров), Д. Васиљевићка (Пела), М. Филиповићка (Савета), М. Јосићева (Марта), О. Освалдова (Кумрија), Р. Спиридоновић (Кум), С. Ђуркић (Девер). – Изведено 2 пута.
Премијера у СНП 1. XI 1922. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.
Прво извођење у НП у НСаду 8. VII 1923. – Рд. Б. Цветковић, дир. К. Стреха; М. Пашко (Градић) М. Хаџи-Динић (Глиша Краткић), В. Ивановић (Ђорђе), Л. Лазаревић (Макса), Д. Матејићка (Ракила), В. Јовановићка (Евица), Ј. Стојчевић (Живко), Стеван Јовановић (Петко), К. Цветковићка (Ружица), В. Виловац (Јевта), С. Савић (Кижбиров), М. Авировићева (Сара), Р. Кранчевићка (Анка), М. Филиповићка (Пела), Ј. Силајџић (Кум), Д. Бајић (Девер). – Изведено 8 пута.
БИБЛ: Циганин, Панчево б. г.
ЛИТ: К. Т., Циганин, Позориште, НСад 1873, бр. 54, с. 214–215;  А-м, Српско позориште у Шиду, Застава, 1877, бр. 145, с. 3; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1880, бр. 4, с. 2; Б., Вршац 1. 3. „Циганин“ од Сиглигетија, Застава, 1883, бр. 4, с. 2; А-м, У недељу. 20. фебруара приказиван је „Циганин“, Застава, 23. II 1900.

М. М.

ЦИГАНСКА ЉУБАВ (Zigeuner Liebe) – оперета у 3 чина. Музика: Франц Лехар. Либрето: Алфред Марија Вилнер и Роберт Бодански. Прво извођење у Бечу, 8. I 1910, у нашој земљи 25. X 1910. у ХНК у Осијеку.

Прво извођење у НП у НСаду 25. IX 1926. Превео: Радослав Веснић. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ј. Рајхенић-Раха; Ј. Гец (Петар Драгутин), К. Клеменчић (Јонел Болеску), П. Кокотовић (Димитреану), И. Хорак-Горски (Јожи), М. Вебле (Михаило), Л. Лазаревић (Мошу), М. Краљ (Зорика), Н. Замфировићева (Јолан), Б. Катићка (Илона), Д. Матејићка (Јулча), Б. Врачаревић (Бореску), Јаковљевић (Либнип), Е. Енгелхарт (Госпођа Керем), М. Душановић (Пал), Г. Јанишев (Димитреану), Ђ. Јечинац (Слуга), Д. Таран (Лаци), Ковачевић (Милош). – Изведено 10 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Циганска љубав“, оперета од Лехара, Застава, 28. IX 1926; K. A.,Cigányszerelem, Délbácska, 28. IX 1926.

В. П.

ЦИЈУКОВА-САВИЋ Султана – оперска певачица, сопран (Вршац, 8. I 1871 – Београд, 4. V 1935). Супруга Жарка Савића (в). Завршила је Конзерваторијум у Бечу 1892. Говорило се да су њеном завршном испиту присуствовали један њујоршки и неколико директора европских оперских кућа отимајући се да са њом остваре ангажман; она се тада определила за Хамбуршку оперу. Од 1895. до 1897. била је чланица Опере у Мајнцу. Затим је гостовала у Лондону, Бечу и Грацу, а често је приређивала концерте и у војвођанским градовима – НСаду, Панчеву, Белој Цркви и Великој Кикинди. Када је СНП гостовало у Вршцу, дeцембра 1896, наступила је у главној улози у представи Лепа Галатеја и као Жанета у представи Јованчини сватови, а пред новосадском публиком играла је Галатеју 14. VI 1897, Жанету 15. VI 1897. и приредила „Концерат“ са Михаилом Марковићем (в) 20. VI 1897. Извештач новосадског листа „Позориште“ је поводом наступа у Јованчиним сватовима писао из Вршца: „Својом лепом појавом, љупкошћу и умиљатошћу, својим милозвучним гласом, којим уме вешто владати, и својим лепим уметничким певањем изазвала је опште допадање у многобројне публике, која није престајала за цело време представе изјављивати јој бурно своје допадање“; а у „Бранику“ се поводом новосадске представе Лепе Галатеје каже: „А глас јој је мек и мио, уме и да влада њиме потпуно. Она располаже опсежним, звучним, лепо школованим и тако снажним сопраном да је на позорници у стању доминирати сваким ансамблом“. Од 1907. до 1909. је чланица Осијечке опере, а од 1909. до 1911. првакиња „Опере на булевару“ у Бгду, коју је основао и водио њен муж. Од 1911. до 1913. је чланица СНП. За време Првог светског рата је углавном у Вршцу и Земуну, а кратко и у Хамбургу. Од 1917. до 1928. живела је и радила у Згбу, а од 1928. до смрти у Бгду.

УЛОГЕ: Розалинда (Слепи миш), Мати (Кнез Иво од Семберије), Бароница Риза (Јесењи маневар), Сантуца (Кавалерија рустикана), Марженка (Продана невеста), Анжелика (Луксембуршки гроф), Станка (На уранку), Контеса Лидија (Барун Тренк), Алиса (Доларска принцеза), Јелена (Чар валцера), Галатеја (Лепа Галатеја), Неда (Пајаци), Жанета (Јованчини сватови), Агата (Вилењак).

ЛИТ: А-м, Једна српска певачица, Позориште, НСад, 1891, бр. с. 59; А-м, Српкиња уметница, Српство, Вршац, 1895, бр. 24, с. 2; А-м, Госпођица Султана Цијукова, Српство, Вршац, 1896, бр. 26, с. 3; Др С. П., Концерат Султане Цијукове, Српство, Вршац, 1896, бр. 29, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац, 1896, бр. 51, с. 1; Раде Неимар, Султана Цијукова у Великој Кикинди, Српство, Вршац, 1897, бр. 24, с. 1-2; А-м, Госпођица Султана Цијукова, Српство, Вршац, 1897, бр. 28, с. 4; А-м, Две представе Српског народног позоришта уз суделовање оперске певачице Султане Цијукове, Женски свет, 1897, бр. 7, с. 106; А-м, Султана Цијукова, Позориште, НСад, 1897, бр. 5, с. 31; А-м, Султана Цијукова, Позориште, НСад, 1897, бр. 6, с. 35; (Ј.) Г(рчић), Концерат Султане Цијукове, Позориште, НСад, 1897, бр. 10, с. 51-52; Ј. Грчић, Султана Цијукова, Браник, 1897, бр. 75, с. 2; А-м, Цијуков Султана, „Годишњица“, Велики српски народни календар за 1897, с. 92; А-м, Концерт Султане Цијукове и Жарка Савића, Родољуб, Вршац, 1904, бр. 23, с. 1; А-м, Ангажовање нових глумачких снага, Трговачке новине, 1911, бр. 18, с. 4; Ј. Грчић, „Продана невеста“, комична опера у три чина од Беджиха Сметане, Браник, 1911, бр. 226, с. 1; А-м, Султана Савићка, Трговачке новине, 1912, бр. 1, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1912, бр. 21, с. 2; А-м, Српско народно позориште на Сушаку, Застава, 1913, бр. 110, с. 3; -Л-, „Чар валцера“, оперета од Штрауса, Браник, 1913, бр. 225, с. 3.

В. В.

ЦИНДРИЋ Павао – драмски глумац, редатељ и књижевник (Славонски Брод, 1. VII 1929 – Загреб, 14. XI 1998). Отац му је био радник. После основне школе и гимназије у Згбу завршио је Глумачку школу у НСаду (1948-1951), гдје је, као и остали полазници, у СНП учествовао у драмским представама. Вишу педагошку школу (1954) и Филозофски факултет (група за књижевност, 1958) завршио је у Згбу, гдје је наступао и као глумац и редатељ. Од 1954. је, уз наведене послове, обављао и дужност лектора загребачког ХНК. Такођер је био главни и одговорни уредник и сурадник Енциклопедије ХНК (Згб 1969). Плодан и свестран књижевник, првим написом (Дубровачка трилогија Ива Војновића) јавио се 1951. у новосадској „Нашој сцени“. Сурађивао је у листовима и часописима: „Театар“ (1955), „Језик“ (1954-1956, 1961/62), „Казалишне вијести“ (1955-1964), „Казалишни лист“ (1955/56), „Вјесник“ (1956, 1960-1964), „Борба“ (1956), „Вечерњи вјесник“ (1957/58), „Позоришни живот“ (1959), „Вјесник жељезаре Сисак“ (1960), „Културни радник“ (1960-1964), „Наша комуна“ (1960), „Глас Славоније“ (1961), „Књижевник“ (1961), „Телеграм“ (1961-1964), „Вечерњи лист“ (1964), тузланско „Позориште“ (1964) и другдје. Комедију Косте Трифковића Избирачица прерадио је за извођење у Дому ЈНА у Згбу 1956. Написао је, између осталог, Пролог Слава Шенои и драматуршки обрадио Шеноину комедију Љубица (извођена први пут у Згбу 9. II 1964. и на IX Стеријином позорју добила награду). Преводио је драме са руског (Толстој, Достојевски, Чехов, Сухово-Кобилин), македонског (Т. Арсовски), словеначког (М. Бор) и немачког (В. Борхерт). Аутор је књиге есеја Новосадски разговори (Суботица 1956). У књизи која има око 250 страница – Хрватски и српски театар (Згб 1960) дао је и опширнији повијесни преглед новосадског СНП.

УЛОГЕ: Капулети (Ромео и Јулија), Госпар Лукша (Дубровачка трилогија), Свештеник (Богојављенска ноћ), Лофразо (Витез чудеса), Молвик (Дивља патка).

БИБЛ: Новосадско летеће дилетантско позориште у Загребу, Позориште, Тузла, 1965, бр. 3, с. 311-324; In memoriam Јовану Аритоновићу, Позориште, Тузла, 1965, бр. 3, с. 505: (са Љ. Галицом), Приручник казалишног аматера, Згб 1957; 80 година школовања глумаца у Загребу 1881-1961, Згб 1963; Новосађани у Загребу 1840 (Нови подаци о гостовању), Позориште, НСад, 1969, бр. 3-4, с. 13.

ЛИТ: Ј. П(утник), Пет претстава најмлађе глумачке генерације, НС, 1951, бр. 24, с. 10; Ј. Пуљизевић, Павао Циндрић: „Хрватски и српски театар“, Телеграм, 1960, бр. 21, с. 6; Б. Хећимовић, Пригодно издање и пригодна квалитета, Књижевник, 1960, бр. 11, с. 624-627; Е. Штампар, Knjiga o hrvatskem in srbskem gledališču, Jezik in slovstvo, VI, 1960-61, Љубљана; М. Гргинчевић, Откриће „Љубице“, Вечерњи лист, 1964, бр. 1416, с. 6.

Ш. Ј.

ЦИПЦИ Јаков – диригент (Сплит, 22. X 1901 – Марибор, 23. VI 1975). Музику је студирао на Конзерваторијуму „Тартини“ у Трсту. По завршетку студија запослио се као диригент салонског музичког ансамбла на прекоокеанским бродовима. Од августа 1945. до децембра 1946. радио је као диригент Филхармоније и оркестра Радио-Љубљане, а од 1948. до августа 1955. као диригент Симфонијског оркестра Словеначке филхармоније. Од септембра 1955. до одласка у пензију, 1962, био је диригент и директор Опере СНГ у Марибору. За свој уметнички рад добио је низ савезних, републичких и општинских награда. У СНП је (1965) к. г. дириговао премијере: Отмица из Сераја и Боеми.

ЛИТ: Ј. Шулхоф, Успешан деби, Дневник, 18. I 1963; Ј. Шулхоф, У модерном стилу, Дневник, 8. II 1963.

Ј. М.

ЦИЦВАРИЋ Мицика – глумица; у СНП је била ангажована у сезони 1905/06. Од УО ДСНП је дописом од 3/16. V 1906. тражила предујам од 120 круна. Познато је само да је наступала у комаду Војнички бегунац и као Зорка у Обичном човеку. Л. Дотлић је претпостављао да се иза овог имена крије Десанка-Мицика Козловићева (в), ћерка реквизитара и плакатера СНП Фрање Козловића (в) и будућа супруга глумца Љубише Иличића (в), али за то није пронашао поуздане доказе.