ЦАР ЈОВАН – трагедија у 5 чинова. Написао: Мита Поповић.

Праизвођење у СНП 26. XII 1881. у НСаду. – Д. Ружић (Црни Јован), Јовановић (Субота), Ђ. Банковић (Климентије Бакић), М. Димитријевић (Сретен), В. Поповић (Балинта Терек), А. Лукић (Севастијан Вид), М. Хаџи-Динић (Ботуш), Р. Поповић (Запољин поклисар), М. Рајковићка (Илка), Л. Хаџићева (Иванка), И. Станојевић (Диздар), П. Добриновић (Тома), А. Милосављевић (Цибаков улак), Б. Рашић (Балинтин слуга). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Мита Поповић, Цар Јован, НСад 1881.

ЛИТ: М. Д-ћ, Цар Јован, Позориште, НСад, 1882, бр. 29, с. 114-115, бр. 30, с. 119; М. Савић, „Цар Јован“, приказан у Н. Саду 26. XII 1881 (први пут), Српске илустроване новине, НСад, 1882, бр. 13, с. 5-6; -ћ, Вршац фебруара „Цар Јован“ од Мите Поповића, Застава, 1883, бр. 65, с. 1.

В. В.

ЦАР ЛАЗАР – трагедија у пет чинова. Написао Матија Бан. Прво извођење у НП у Бгду 1. I 1878.

Прво извођење у СНП 11. IV 1887. у НСаду (петог дана прославе 25-огодишњице СНП, заједно са одломцима из комада: Сеоба Србаља, Немања Ј. Суботића, Демон, Краљ Вукашин, Ђурађ Бранковић, Стеван, последњи краљ босански, Преодница српске слободе или Српски хајдуци и Сабља Краљевића Марка); изведена је само прва појава IV чина. – Рд. А. Хаџић; А. Лукић (Цар Лазар), А. Милојевић (Југ Богдан), М. К. Димитријевић (Вук Бранковић), В. Миљковић (Милош Обилић), К. Васиљевић (Милан Топлица), М. Врга (Иван Косанчић), М. Марковић-Мика (Бан Страхинић), П. Добриновић (Бан сремски), В. Димитријевић (Први Југовић), С. Лукин-Лазић (Патријарх), Т. Исајловић (Бојо), С. Кестерчанек (Митар). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Цар Лазар, трагедија у пет раздјела. У Спљету 1866; Цар Лазар или Пропаст на Косову, трагедија у пет чинова, Бгд 1889.

Л. Д.

ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ КАО ЛАЂАР (Le Bourgmestre de Sardam ou Le Prince charpentier ou Les deux Pierres) – шаљива игра у 2 чина. Написали: Жозеф Мелвил, Жан Тусен Мерл и Жан-Бернар-Ежен-Кантиран де Боари. Прво извођење у Паризу, 1818, у нашој земљи 2. II 1869. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 1871. у Панчеву. Превео: Милутин И. Стојановић. Подела узета са плаката представе одржане 30. I 1872. у НСаду (са једночинком Да је мени лећи па умрети). – П. Брани (Петар Велики), Д. Ружић (Петар Флиман), Н. Рашић (Ван-Бет), Н. Зорић (Лефор), М. Суботић (Шатонеф), Ђ. Лесковић (Симплеј), Л. Маринковићева (Марија), Г. Пешић (Браун), Живковић (Холандски официр). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: С., У недељу 17. децембра даван је комад: „Цар Петар Велики као лађар“, Народ, НСад, 21. XII1872.

В. В.

ЦАР ПРОВОДАЏИЈА – шаљива игра у 4 чина. Написао: Милан Савић. Прво извођење 26. IX 1900. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 15. XII 1901. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; А. Лукић (Цар Стеван Душан), Т. Лукићка (Царица Јелена), А. Стојановић (Царевић Урош), М. Николић (Југ Богдан), С. Бакаловићка (Југовица), М. Радошевићева (Милица), Е. Слука (Дамјан), Д. Илкић (Војин), П. Добриновић (Ђураш), М. Марковићка (Теодора), К. Васиљевић (Марин Витањић), М. Матејић (Радич Бранковић), А. Ботић (Митар Војиновић), Д. Спасић (Лазар Грбљановић). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Милан Савић, Цар проводаџија, НСад 1901.

ЛИТ: -а, У суботу 15. децембра гледасмо први пут „Цар проводаџија“, Застава, 18. XII 1901; А-м, „Цар проводаџија“, шаљива игра у 4 чина од Милана Савића, Браник, 1901, бр. 153, с. 5; Ј. Хр(аниловић), Цар проводаџија, Позориште, НСад, 1901, бр. 42, с. 222-225; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 25, с. 727-728.

В. В.

ЦАР ЋИРА – дечја шаљива бајка у 3 чина. Написао: Михаило Сретеновић.

Праизвођење у СНП 12. II 1931. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 19 пута.

ЦАРЕВ ГЛАСНИК (Michel Strogoff – Der Courier des Zaren) – велики сценични комад у 10 слика, с певањем и играњем. Написао: Жил Верн. Прво извођење (драматизација Адолфа Денерија и Жила Верна) у Паризу, 17. XI 1880, у нашој земљи (драматизација Ференца Чепрегија) 29. III 1890. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 27. I 1905. у НСаду. Драматизација: П. Ото. Превео: Милан Матејић. Музика: Антоније Освалд. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Александар II), С. Лијанка (Ђенерал Кисов, Телеграфиста, Улема, Томсон), Ј. Душановић (Корнилов, Пољски чивутин, Поштар, Губернатор Иркутска), С. Стефановић (Барон Аксаков, Пауловић), М. Матејић (Жолифет), А. Стојановић (Флечер), Д. Барјактаровић (Михаило Строгоф), Ј. Барјактаровићка (Надија Федоровна), В. Турински (Ађутант, Кочијаш, Други грађанин, Воронцов), К. Васиљевић (Иван Огарев), В. Виловац (Префект полиције, Татарски официр, Официр), Т. Лукићка (Сангара), Д. Матејићка (Играчица), Ђ. Маџарић (Циркуски телал, Први грађанин, Хадир, Лађар), М. Тодосићка (Марфа Строгоф), Д. Николићка (Крчмарица), Д. Кранчевић (Официр, Ђенерал Кишењев), М. Николић (Руста-Кан, Педор), Ђ. Бакаловић (Татарин), М. Марковић (Велики кнез). – Изведено 21 пут.

Премијера у СНП 4. XII 1927. у Вршцу. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Царев гласник, Позориште, НСад, 1905, бр. 21, с. 86-87; Ј. Хр(аниловић), Царев гласник, Позориште, НСад, 1905, бр. 23, с. 101; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар, 1905, бр. 69, с. 3; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек, 6. XI 1905, 4. XII 1905; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1906, бр. 250, с. 4; А-м, Први дан Ускрса о. г. приказан је „велики сценичан комад“  „Царев гласник“, Слога, Сомбор, 1906, бр. 15, с. 6; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек, 2. XII 1907; А-м, У недељу увече је приказан „Царев гласник“, Слога, Сомбор, 1910, бр. 11, с. 5.

В. В.

ЦАРИЋ Алексанра – глумица (Нови Сад, 17. V 1959 –). Дипломирала глуму на Академији уметности у НСаду. Први ангажман добила је у НП у Суботици 10. I 1983. у којем je играла до 30. XI 1983. Члан Драме СНП била је од 1. VII 1984. до 30. XI 1988. Једно време, од 27. I до 15. VIII 1989. радила је као слободан уметник, да би  16. VIII 1989. поново постала члан СНП и у њему играла до 30. IX 2010. када је напустила глуму и запослила се у компанији Adizes southest Europe у НСаду.
Улоге: Мирјана (Господа и другови), Инге (Велико и мало), *** (Коштана – сан крик), Дивна (Археолошка искапања код села Диљ), Голубица (Друга врата лево), *** (Козодер у акцији), *** (Краљ Лир), Барбара (Очеви и оци), Плавуша, наравно Председникова (Вођа), Госпођа Верица (Ручни рад), Мери (Ћелава певачица), Госпођа Тенант (Казанова), Кларинет и вокал (Женски оркестар), Ана (Дундо Мароје).

М. Л.

ЦАРСТВО МРАКА (Власть тьмы) – драма у 5 чинова. Написао: Лав Николајевич Толстој. Прво извођење (на француском) у Паризу, 10. II 1888, на руском 16. X 1895. у Петрограду, у нашој земљи 25. II 1898. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 22. XI 1921. Превео: Јован Максимовић. Подела узета са плаката представе одржане 22. I 1922. у НСаду. – Рд. Д. Будимировић; Ј. Стојчевић (Петар), П. Рајчићка (Анисја), В. Орозовић-Костић (Акуљина), М. Авировићева (Ањушка), Р. Алмажановић (Никита), С. Добрић (Аћим), М. Тодосићка (Матрјона), М. Верешчагина (Марина), С. Стојчевићка (Кума), Р. Кранчевићка (Сусетка), Д. Раденковић (Митрић), В. Ивановић (Сват), Д. Васиљевићка (Његова жена), В. Виловац (Писар), М. Пашко (Кмет), С. Савић (Маринин муж), З. Душановићка (Прва девојка), М. Јанковићка (Друга девојка). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Царство мрака“ (премијера), Застава, 1921, бр. 269, с. 2; Хр., „Царство мрака“ од Толстоја, Јединство, 1921, бр, 738, с. 3.

В. В.

ЦВАЈГ Штефан (Stefan Zweig) – аустријски писац (Беч, 28. XI 1881 – Петрополис, Рио де Жанеиро, 22. II 1942). Потекао је из имућне бечке јеврејске породице; студирао је у Бечу и Берлину; студије је окончао докторатом филозофије у Бечу. Много је путовао; дуже време је као слободни уметник живео на свом имању у Салцбургу. Пред нацистима је емигрирао најпре у Енглеску (1938), а одатле у Америку; престрашен почетним ратним успесима фашизма, извршио је самоубиство. Био је у првом реду изванредан приповедач и романсијер и као такав је још од тридесетих г. био познат и у нашој земљи као мало који писац немачког говорног подручја; превођен је на српскохрватски, македонски и словеначки, а поједина његова дела имала су код нас више преводилаца. Превођен је и на остале европске језике, што је у знатној мери допринело међународном реномеу новије аустријске књижевности. Његово аутобиофрафско дело Die Welt von gestern (Јучерашњи свет, прев. Александар Тишма, НСад, МС, 1952), писано пред смрт и штампано постхумно, спада у веома читане књиге у Европи. Релативно мало се бавио драмом – у младости је написао драмски текст Tersites (1907), а две деценије касније прерадио је комад Волпоне Бена Џонсона. Та прерада је, у преводу Нине Вавре, у СНП извођена 1933. и 1950.
БИБЛ: Волпоне, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 415.

С. К. К.

ЦВЕЈАНОВ Јулијана Јулка – глумица (Зрењанин, 28. VII 1911 – Београд, 22. V 1986). У међуратном периоду била је наставник телесног васпитања у зрењанинским школама и аматерски била активна у соколском друштву (1931–1941). После ослобођења је као глумица ангажована у новооснованом НП у Зрењанину (1945–1948, 1951/52, 1956/57). У СНП је, са супругом Миланом, провела једну сезону (1948/49), у ЦНП у Титограду је била члан од 1952. до 1955, у НП у Крагујевцу 1955/56, а у Београдском драмском позоришту 1957/58. Оснивач је Луткарске сцене Дома културе „Божидар Аџија“ у Бгду (1958–1961).
УЛОГЕ: Рокса (Поп Ћира и поп Спира).
ЛИТ: В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“ у Војвођанском народном позоришту, ЛМС, 1949, св. 6, с. 380.

Ј. М.