БОГУСЛАВСКИ Станислав (Stanisław Bogusławski) – пољски комедиограф, публициста и глумац (Варшава, 18. XII 1805 – Варшава, 10. VI 1870). Син Војћеха Б., који је стекао име „оца пољског позоришта“. Г. 1833. постаје глумац варшавског позоришта. Био је сарадник „Gazete Teatralne“ и „Kuriera Warszawskog“. Своје комедије и ликове градио је по узору на дела Александра Фредра (в). За његове најбоље комедије важе Krewni (Рођаци, 1840) и Lwy i lwice (Лавови и лавице, 1844). Превео је неколико комада Е. Скриба и  Ф. Дивера на пољски. У Југославији је приказан само један Б. комад – комедија Tak się dzieje czyli życie nad stan (Тако се догађа или Пружај се према губеру), написана у оригиналу у стиху, коју су у прозном преводу Михаила Остоје-Холињског приказивали под насловом Пружај се према губеру НП у Бгду (1875) и  СНП у НСаду (1876).

ЛИТ: W. Kot, Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich do  1914, Kraków 1962,  с. 71-74, 90-91.

В. Кт.

БОДАНСКИ Роберт (Robert Bodanzky) – аустријски либретиста (Беч, 18. III 1879 – Берлин, 2. XI 1923). Често у сарадњи са другим либретистима, написао је текстове за многа чувена дела. Осим тога, преводио је на немачки оперете мађарских аутора, међу осталима и И. Калмана (в). Сарађивао је са многим познатим композиторима као што су Ф. Лехар (в) и О. Штраус (в). У СНП је извођена оперета Гроф од Луксембура Ф. Лехара за коју је Б. писао либрето.

Б. Р.

БОДИН – драма у 5 чинова. Написао: Јован Суботић.

Прво извођење у СНП 28. XII 1869. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Ј. Суботић, Бодин, НСад 1868.

В. В.

БОДРИЧ-ХЕРЋАН Аранка — в. ХЕРЋАН-БОДРИЧ Аранка

БОЕМИ (La Bohème) – опера у 4 чина. Музика: Ђакомо Пучини. Либрето (по Анрију Миржеу): Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза. Прво извођење у Торину, 1. II 1896, у нашој земљи 11. X 1896. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 6. I 1950. у НСаду. – Превео: Милоје Милојевић. – Рд. Д. Дамјановић, дир. В. Илић, Д. Жупанић, Б. Бабић, к.г., сц. С. Максимовић, к. М. Бабић-Јовановић, к. г.; М. Парабућски, Д. Бурић, К. Ивић (Родолфо), В. Нецков (Шонар), В. Поповић, И. Варговић, Ј. Стефановић-Курсула (Марсел), М. Хаднађев (Колен), С. Михајловић, Д. Балтић, П. Клоц (Беноа), Н. Мушицки, З. Сесардић (Мими), Н. Стајић, З. Николић, Љ. Јелача, О. Бручи, М. Мирчов (Мизета), М. Цвејановић (Парпињол), Ђ. Молдовановић (Алсиндор и Цариник), К. Танкосић (Наредник). – Изведено 30 пута, глед. 12.500.

Премијера у СНП 12. II 1955. у НСаду. – Рд. М. Маринц, дир. Г. Чила, сц. М. Лесковац, к. М. Бабић-Јовановић, к. г., пом. рд. В. Керешевић; Д. Бурић, Р. Грујић (Родолфо), В. Нецков, В. Кошир (Шонар), В. Поповић, Ј. Стефановић-Курсула (Марсел), М. Хаднађев (Колен), Д. Балтић (Беноа), А. Чепе, И. Давосир-Матановић (Мими), З. Николић, О. Бручи (Мизета), М. Цвејановић (Парпињол), Ђ. Молдовановић (Алсиндор и Цариник), К. Танкосић (Наредник). – Изведено 30 пута, глед. 10.590.

Премијера у СНП 5. II 1963. у НСаду. – Рд. Е. Фрелих, дир. Ј. Ципци и М. Фајдига, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Р. Грујић, Л. Манцин (Родолфо), В. Поповић (Марсел), Д. Мариновски, Ф. Пухар, Д. Балтић (Шонар), И. Кнежевић, М. Хаднађев (Колен), Д. Балтић, В. Нецков (Беноа), И. Давосир-Матановић, А. Чепе (Мими), О. Бручи, З. Николић (Мизета), Ђ. Молдовановић (Алсиндор), М. Цвејановић, Ф. Кнебл (Парпињол). – Изведено 15 пута, глед. 5077.

Премијера у СНП 4. II 1975. у НСаду. – Рд. Дејан Миладиновић, дир. И. Топлак, Душан Миладиновић, к. г., , сц. С. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич; Ш. Мардешић (Родолфо), Ф. Пухар (Марсел), С. Дракулић (Колен), Д. Балтић (Шонар), В. Бердовић, В. Ковач-Виткаи, А. Марушевић (Мими), Г. Којадиновић (Мизета), Ф. Кнебл (Беноа), Ч. Милушић, С. Матановић (Алсиндор), М. Половина (Парпињол), С. Веселиновић (Наредник), Ђ. Васиљев, И. Марушевић (Дете). – Изведено 29 пута, глед. 8495.

БИБЛ: Чергари (La Bohème) сцене из Анри Миржеовог романа Vie de Bohème у четири слике. Написали Ђ. Ђакоза и Л. Илика. Музика од Ђакома Пучинија. Превео Милоје Милојевић, Бгд 1920.

ЛИТ: Б. Чиплић, Поводом премијере Пучинијевих „Боема“ у Војвођанској  опери, ЛМС, 1950,  књ. 365, с. 202; Н. Петин, Пучини: „Боеми“. Поводом гостовања Аните Мезетове у Новосадској опери, СВ, 16. I 1951; А-м, Поновни сусрет са Новосадском опером, Зрењанин, 9. I 1960; Ј. Шулхоф, У модерном стилу, Дневник, 8. II 1963.

В. П. и Ј. М.

БОЖИЋ Иван – историчар, приређивач старих драмских дела (Макарска, 25. IV 1915 – Београд, 20. VIII 1977). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Дубровнику (1934), а Филозофски факултет у Бгду (1958). Од 1940. је био асистент а после рата ванредни па редовни професор (од 1961) на Филозофском факултету, где је предавао општу историју средњег века и помоћне историјске науке. Аутор је великог броја књига, студија и расправа из историје средњег века. Сарађивао је на изради Историје народа Југославије, I (Бгд-Згб-Љубљана 1953); Историје Југославије (Бгд 1972); Историје Црне Горе, књ. II, том 2 (Титоград 1970). За Академско позориште у Бгду приредио је комедију Манде или Трипче де Утолче Марина Држића (премијера је одржана 22. X 1942). Иста прерада је приказана у СНП 1952. Рукопис ове прераде чува се са заоставштином И. Божића у Архиву САНУ у Бгду (сигн. 14463).

ЛИТ: М. Спремић, Иван Божић, Историјски гласник, 1978, св. 1-2, с. 213-217; С. Ћирковић, Иван Божић, Годишњак САНУ, књ. LXXXIV за 1977, Бгд 1978, с. 510-511.

С. В.

БОЖЈИ ЧОВЈЕК – драма у 3 чина. Написао: Милан Беговић. Прво извођење 12. XII 1924. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 7. I 1928. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. М. Васић, сц. М. Шербан; И. Прегарц (Мара), М. Подхраска (Ђурђа), С. Јовановић (Дамјан), М. Живановић (Хајдук), М. Васић (Васо), Д. Спасић (Капетан), Д. Матејићка, Л. Лазаревић. – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Милан Беговић, Божји човјек, Бгд 1933.

ЛИТ: К. Николић, „Божји човјек“, драма у 3 чина са јутрењем и вечерњем од Милана Беговића, Нови Сад, 1928, бр. 4, с. 6; A. Miklautz, Der Gottesmensch von Milan Begović, Deutsches Volksblatt, НСад 1928,  бр. 2436, с. 6.

В. В.

БОЖО – аутор музичког комада Адела је дебела, који је у СНП изведен 1932.

БОЖОВИЋ Јеврем – драмски глумац (Мајдан, Србија, 14. VII 1848 – Београд, 29. IX 1919). Почео је у путујућој позоришној дружини Лазе Поповића 1870. у Темишвару. Од 4. IX 1872. до 28. VI 1876. члан је СНП, а затим, кратко време, поново у једној путујућој глумачкој трупи. Од 10. V 1877. до смрти, с једним краћим прекидом, најпре је привремени а затим редован члан НП у Бгду. Од октобра 1887. не наступа на сцени него обавља послове надзорника позорнице. Г. 1910. прославио је 40-огодишњицу глумачког рада улогом Маринка у Ђиду. Глумац скромних способности, веома савестан и предан позиву, тумачио је у СНП епизодне улоге карактерног фаха и тзв. типичаре. Његов сирови народски говор опредељивао га је доцније претежно на роле у домаћим комадима из народног живота.

УЛОГЕ: Други сељак (Вампир и чизмар), Мерикур (Добросрећница), Меркадо (Дон Карлос), Нижи официр (Женски рат), Живко (Зидање Раванице), Краљ француски (Краљ Лир), Дворанић (Сеоска простота), Послужитељ (Френолог), Кум (Циганин), Баумгартен (Виљем Тел), Цигански арамбаша (Звонар Богородичине цркве), Берген (Министар и свилар), Сима (Роб), Андрија (Три брачне заповести), Петар Пат (Кин), Дунвертон (Марија Тјудорова), Аћим (Марина царица), Фридрих (Муж на селу), Лафитбег (Српске Цвети), Тугоуховски (Ко зна много, много и пати), Потишон (Стари каплар), Миша (Тера опозицију), Морн (Црни доктор), Станко (Школски надзорник).

ЛИТ: А-м, Кр. српско народно позориште у Београду, Позориште, НСад 1887, бр. 22, с. 106; Поменик о двадесетпетогодишњици Краљевског српског народног позоришта, Бгд 1894, с. 9; А-м, Краљевско српско народно позориште, Позориште, НСад 1900, бр. 45, с. 178; Народно позориште у Београду – Позоришни годишњак 1918-1922, Бгд 1922, с. 46.

Л. Д.

БОЖОВИЋ Слободан – драмски писац и позоришни критичар (Београд, 4. XI 1938 – Нови Сад, 1. VII 1994). Основну школу (1949) и гимназију (1956) завршио је у НСаду. Студирао је на Медицинском факултету у Бгду (1956-1961) и Филолошком односно Филозофском факултету – Група за југословенску књижевност и српскохрватски језик у Бгду и НСаду (1961-1964). Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију – Одсек драматургије у Бгду (1975). Радио је као новинар, драматург и уредник у Културној редакцији Радио НСада, био дописник и позоришни критичар „Вечерњих новости“ из НСада, а од 1975. драматург па уредник у Културној редакцији Телевизије НСад. Аутор је преко петнаест позоришних, радио и телевизијских драма, филмских и телевизијских сценарија, многобројних приповедака и двају романа. На сцени СНП  је 28. II 1971. премијерно изведена Б. драма Флора господина Флоријана, настала као резултат ишчитавања али и као једна од могућих тематских реплика на прозу Франца Кафке, пре свега на његову приповетку Преображај. Конструишући збивања у делу на казни изреченој главном јунаку, иначе непознатој досадашњим законодавним канонима објективног правосуђа – смртној казни доживотно условно – Б. елементе драмске радње склапа од надреалистичких сновиђења, површног симболизма и свесно потенцираног натуралистичког дијалога, јаке црно-хуморне ноте. Писана језгровито, језиком високе литерарне култивисаности, више гротескна него сатирична, Флора господина Флоријана, без обзира на невелик успех првог извођења, остаће и због свога симболизма запамћена као једна од најкарактеристичнијих опорих сценских парабола са елементима бајке, настала у тзв. новосадском драматуршком кругу.

БИБЛ: Флора господина Флоријана, Сцена, бр. 4, јул-aвгуст 1970, с. 93-131.

ЛИТ: Ж.-Р., Слободан Божовић (1938-1994), Алманах позоришта Војводине 1993/94, бр. 28, с. 148-149.

М. Р.