СЛИЈЕПЧЕВИЋ Илија

СЛИЈЕПЧЕВИЋ Илија – глумац и редитељ (Нова Црвенка, 1. VIII 1929 – Сутоморе, 18. I 1987). Отац Сава, земљорадник, мајка Ђева рођ. Копривица. Основну школу и гимназију је похађао у родном месту, Кули, Ужицу, Аранђеловцу, Сарајеву и Сомбору. Још као ђак наступао је као глумац у НП у Сомбору од 1. XI 1947. до 15. XI 1948. Државну позоришну школу, на одсеку глуме у класи проф. Радослава Веснића у НСаду, завршио је јуна 1951. Ангажован је у СНП од 1. VIII  до 15. X 1951, када је отишао на одслужење војног рока. Од 1. VIII 1952. до 1. X 1954. био је члан обновљеног Сремског народног позоришта у Сремској Митровици. Од 1. IX 1954. до 1. IX 1955. био је поново у НП у Сомбору. У НП у Шапцу провео је такође једну сезону (од 1. IX 1955. до 31. VIII 1956). У НП на Цетињу „Зетски дом“ задржао се две сезоне (од 1. IX 1956. до 31. VIII 1958), да би по трећи пут био ангажован у НП у Сомбору од 1. IX 1958. до 15. VIII 1961. У СНП је био члан драмског ансамбла од 16. VIII 1961. до 15. VIII 1964, откада је, у статусу слободног драмског уметника, боравио у Бгду (као добар рецитатор највише је сарађивао са београдским Театром поезије). Од 1972. опет је живео у НСаду, овог пута као редитељ Позоришта младих, одакле је 1983. отишао у пензију. Играо је широк репетоар драмских улога, а посебно се истицао у улогама љубавника. Поред глумачког ангажмана често је деловао и као помоћни редитељ (у СНП Вук Бубало). Сарађивао је са редитељима Ј. Љ. Ракитиним, Б. Ханауском, Ј. Коњовићем, Ј. Путником, М. Шуваковићем, Д. Ђурковићем, Ј. Лешићем и другима. Режирао је са успехом многе представе драмских аматера (Црвенка, Врбас, Нови Кнежевац, Србобран, Сремска Митровица, Титоград, Цетиње, Ђаковица). У Позоришту младих је режирао више од двадесет представа: Браните љубав Ђ. Радишића, Куцкава бајка Д. Добричанина, Кликераши Р. Павелкића, Максимилијан Звиждукало Љ. Волкера и Г. Кригера и друге. Добитник је многобројних награда и признања, међу којима и Удружења драмских уметника Србије (1961), IX сусрета војвођанских позоришта (1961), VIII сусрета позоришта лутака Србије (1974), Спомен-повеље СНП и Позоришта младих (1982) и Повеље града НСада (1983). Одликован је Орденом рада са сребрним венцем (1976).

УЛОГЕ: Шишкин (Малограђани), Танасије (Вечити младожења), Ромео (Ромео и Јулија), Иван Ђорђевић (Ливница), Корнелије (Хамлет), Голуб (Вук Бубало), Васја (Квадратура круга), Блохер (Физичари), Ива (Три угурсуза), Нотарош (Вечити младожења), Цар Светлан (Пепељуга, Вукадиновић), Роберт Тестера (Просјачка опера), Пролог (Кир Јања), Јенсен (Дивља патка), Млади устаник (Смрт Смаил-аге Ченгијића).

ЛИТ: Ј. Виловац, Две премијере, СВ, 7-8. XII 1950; Ј. П(утник), Пет представа најмлађе генерације, НС, 1951, бр. 13-14, с. 5; А-м, Промене у ансамблима, НС, 1951, бр. 28, с. 6; В. У(рбан), Деци целог света, Дневник, 24. XII 1964; М. Р(адоњић), Илија Слијепчевић (1929-1987), Алманах позоришта Војводине, 1988, бр. 20-21, с. 184-185.

Р. Л.

СЛИКЕ ЖАЛОСНИХ ДОЖИВЉАЈА

СЛИКЕ ЖАЛОСНИХ ДОЖИВЉАЈА – драмска трилогија. Написала: Деана Лесковар. Прво извођење у 27. XII 1980. у Атељеу 212 у Бгду.

Прво извођење у СНП 23. I 1981. у НСаду. – Рд. С. Унковски, к. г., сц. М. Хочевар, к. г., к. Ј. Петровић, музика „Леб и сол“, лектор М. Дешић; И. Хајтл (Мато Кромберг), Т. Јовановић (Антун Кромберг), З. Кримшамхалов (Пава Кромберг), В. Вртипрашки (Рудин Кромберг, Максим Кромберг), М. Николић, к. г. (Баја Кромберг), М. Жутић, к. г. (Мијо Кромберг, Блажо Кромберг), Љ. Јовић (Ева Кромберг), К. Мартинов-Павловић (Јулка Кромберг), Л. Плетл, к. г. (Цвијета Кромберг), Д. Варагић (Винка Кромберг, Љерка Кромберг), З. Варга, С. Пантелић (Блажо Кромберг), Р. Миленковић, к. г. (Феликс Кромберг), А. Ђорђевић (Феликс Кромберг од 30 година), В. Вејин (Анка Баторова, Каћа Лазаревић), В. Попов (Ђука Ласић), М. Петковић (Никола Голем), Л. Стевановић (Ката Крижанова), Р. Радивојевић (Сикингер), Р. Чупић (Јанко), М. Фабри (Јоза), М. Петроње (Антун), З. Богданов (Фрањо), Д. Пешић (Драго), А. Плескоњић (Јелка), Г. Каменаровић (Вида), А. Берић (Аница); учествују и дечаци и девојчице, чланови Драмске групе Радио-НСада. – Изведено 27 пута, глед. 6601.

БИБЛ: Деана Лесковар, Слике жалосних доживљаја, трилогија, Ђаково-Бгд 1977; Сцена, НСад, 1979, бр. 3-4, 145-182.

ЛИТ: С. Јованов, Одавде до пролазности, Сцена, НСад, 1979, бр. 3-4, с. 182-183; Д. Николић, И би премијера. Догодио се театар, Дневник, 25. I 1981; М. Кујунџић, Игра из два вица, Дневник, 26. I 1981; М. Радошевић, „Слике жалосних доживљаја“ Деане Лесковар, у режији Слободана Унковског, Политика, 26. I 1981; А. Мујчиновић, Трећа – срећа?, Политика експрес, 26. I 1981; М. Митић, Што даље то боље, Вечерње новости, 26. I 1981; Џ. Карахасан, Три модела, Одјек, Сарајево, 1. IV 1981; Б. Свилокос, Тамно у човекову бићу, Глас омладине, НСад, 18. V 1981.

Ј. М.

СЛОБОДА М.

СЛОБОДА М. – преводилац (са немачког). Његов превод комада Стари Хајделберг Вилхелма Мајер-Ферстера изведен је у НП у НСаду 1924. Исти превод извело је београдско НП 1909. и поново 1931.

СЛОБОДАРКА

СЛОБОДАРКА – драма у 5 чинова, с певањем. Написао: Манојло Ђорђевић Призренац. Музика: Даворин Јенко. Прво извођење 30. XII 1879. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 1. XII 1896. у Вршцу. Подела узета са плаката представе одржане 22. VIII 1897. у Руми. За позорницу удесио: Антоније Хаџић. – Рд. А. Лукић; Ј. Душановић (Данило), М. Станковић (Иван), Д. Спасић (Јанко), К. Васиљевић (Срђо), xxx (Вуксан), Л. Поповић (Бранко), Ј. Тодосић (Батрић), А. Лукић (Митрић), Т. Лукићка (Стојана), М. Николић (Игуман), Д. Ружић (Јусуф), М. Хаџи-Динић (Коџа), С. Стефановић (Дели-ага), Ј. Весићева (Луција), Ђ. Бакаловић (Акиб). – Изведено 25 пута.

БИБЛ: Манојло Ђорђевић Призренац, Слободарка, НСад 1881.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац, 1896, бр. 51, с. 1; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун, 1897, бр. 26, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Слободарка, Позориште, НСад, 1898, бр. 5, с. 30-31; Т., Драма у 5 чинова с певањем: „Слободарка“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 41, с. 4; А-м, У недељу 18. октобра била је прва представа: „Слободарка“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 56, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац, 1898, бр. 89, с. 2; С., Слободарка, Позориште, НСад, 1900, бр. 6, с. 22-23; О., „Слободарка“, драма у 5 чинова с певањем, Застава, 9. I 1900; (Ј.) Г(рчић), Слободарка, Позориште, НСад, 1902, бр. 2, с. 6; б, У недељу, 30. децембра, приказала нам је дружина Српског народног позоришта „Слободарку“, Застава, 5. I 1902.

В. В.

СЛОВО СВЕТЛОСТИ

СЛОВО СВЕТЛОСТИ – средњевековно приказање у 6 слова. Текстове старих српских писаца драмски обрадио: Зоран Мишић.

Праизвођење у СНП 20. II 1967. у НСаду. – Сценска обрада и рд. В. Петрић, к. г., сликарска обрада Ж. Турински, к. г., скулпторска обрада Н. Митрић, к. г., к. Д. Ристић, к. г., музичка обрада Љ. Марић, к. г., музичко вођство М. Јагушт, хорске партије увежбао Е. Гвоздановић, солисткиња на клавиру О. Јовановић, к. г., пом. рд. Ј. Бјели, лектор Ж. Ружић; Р. Плаовић, к. г. (Беседник), В. Љубичић (Кнез), К. Јовановић, к. г. (Кнегиња), Ђ. Јелисић (Видовњак), М. Адамовић (Девојка са грлицом), З. Јаковљевић (Девојка са крином), А. Хрњаковић, М. Осмић (Младић са соколом), М. Петковић (Младић са јеленом), В. Животић (Ратник са мачем), В. Матић (Ратник са штитом), Ј. Бјели (Прва хористкиња), М. Шијачки-Булатовић (Друга хористкиња), Љ. Јанићијевић (Трећа хористкиња), А. Веснић-Васиљевић (Четврта хористкиња), С. Јосић (Пета хористкиња), С. Утјешановић (Шеста хористкиња), Т. Јовановић (Први хорист), Д. Колесар (Други хорист), Ф. Тапавички (Трећи хорист), Д. Јанковић Макс (Четврти хорист), В. Вртипрашки (Пети хорист), М. Дробац (Шести хорист). – Изведено 9 пута, глед. 4413.

БИБЛ: Слово светлости, приказање у шест слова, драм. Зоран Мишић, НСад 1967.

ЛИТ: М. Кујунџић, Раша Плаовић и Ксенија Јовановић на новосадској сцени, Дневник, 21. X 1966; Л. Геролд, A világossag szózata, Magyar Szó, 9. II 1967; П. Јанковић, Пред премијеруСлова светлости, Вечерње новости, 10. II 1967; Д. А., Занимљив покушај Српског народног позоришта, Политика, 22. II 1967; М. Первић, Премијера у Новом Саду, Политика, 23. II 1967; М. Мирковић, Премијера у Српском народном позоришту, Политика експрес, 23. II 1967; С. Селенић, Тотални или ритуални театар, Борба, 23. II 1967; С. Кисић, Нови Сад: две нове позоришне премијере, Политика, 25. II 1967; А-м, Српско народно позориште у Београду, Политика, 7. III 1967; Р. Јовановић, Средњовековна поезија на сцени, Сцена, НСад, 1967, бр. 2, с. 268-272.

Ј. М.

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА (Il servitore di due padroni)

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА (Il servitore di due padroni) – комедија у 3 чина. Написао: Карло Голдони. Прво извођење у Милану, 1746, у нашој земљи 3. V 1876. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у НПДб 18. X 1938. у Сомбору. Превео: Анђелко Штимац. – Рд. А. Штимац, к. г., сц. М. Шербан; М. Ајваз (Панталоне), З. Ђурић (Розаура), Ј. Петричић (Ломбарди), В. Савић (Силвио), И. Јовановић (Беатриче), Р. Ђурић (Флориндо), Н. Стојановић (Тебалдо), Р. Ферари (Бландина), С. Душановић (Труфалдино), Г. Николић (Први келнер), Ж. Станојевић (Други келнер), С. Пашалић (Служитељ). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДбС 27. XII 1938. у Крагујевцу. – Музика: Жан-Батист Лили, рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан, дир. Ј. Јурек; М. Мирковић (Панталоне), А. Милосављевић (Розаура), М. Мајић (Ломбарди), Б. Клајић (Силвио), Н. Нешовић (Беатриче), Р. Гојкић (Флориндо), С. Савић (Тебалдо), З. Андрић (Бландина), П. Милосављевић (Труфалдино), Н. Смедеревац (Први келнер), Ф. Живојевић (Други келнер), К. Бабић (Прва певачица), М. Јанићијевић (Друга певачица), А. Верешчагин (Први певач), В. Милин (Други певач). – Изведено 13 пута.

Прво извођење у ДНП 30. IX 1942. у Панчеву. Превео: Живојин Петровић. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Мирковић (Пандолфо), З. Деспотовић (Розаура), Н. Митић (Ломбарди), В. Милојевић (Силвио), М. Миљковић (Беатриче), Р. Гојкић (Флориндо), С. Савић (Тебалдо), Љ. Раваси (Бландина), Р. Петровић (Труфалдино), Т. Тасић (Слуга), В. Милин (Први певач), Р. Шобота (Други певач), И. Душановић (Прва певачица), К. Игњатовић (Друга певачица). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: А-м, Carlo Goldoni vígjátéka a noviszádi szerb színtársulat műsorán, Reggeli újság, 12. XI 1938; А-м, „Слуга двају господара“, Голдони, Југословен, Кикинда, 1939, бр. 502, с. 2.

В. В.

СЛУГА ЈЕРНЕЈ (Hlapec Jernej in njegova pravica)

СЛУГА ЈЕРНЕЈ (Hlapec Jernej in njegova pravica) – колективна драма у 8 слика. Новелу написао: Иван Цанкар. Прво извођење 11. I 1922. у СНГ у Марибору (драматизација: Милан Скрбиншек).

Прво извођење у НПДб 12. X 1937. у Сомбору. Драматизација: Фердо Делак. Превео: Душан Драгичевић-Дуњин. – Рд. Ф. Делак, сц. М. Шербан; Д. Билуш (Слуга Јернеј), Ј. Петровић (Гостачев), М. Ајваз (Власт), В. Дријак, И. Душановићка, М. Јашекова, И. Јовановићка, М. Перенчевићева, М. Петровићева, Р. Петровићева, К. Самарџићева, З. Тодоровићка, Н. Гашић, В. Зељковић, Ц. Јакелић, С. Миљковић, М. Миљуш, В. Савић, М. Стојадиновић (Јернејев колектив). – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Иван Цанкар, Сабрана дела, Бгд 1951-1955.

ЛИТ: Gor., Jernej, a szolga, Napló, 1937, бр. 287, с. 12.

В. В.

СЛУЖАВКА АНА (Édes Anna)

СЛУЖАВКА АНА (Édes Anna) – комад у 3 чина и 10 слика. Написао: Деже Костолањи. Прво извођење у Будимпешти, 1926.

Прво извођење у нашој земљи у НПДб 28. V 1940. у Суботици. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. П. Шебешћен, сц. М. Шербан; Р. Петровићева (Ана Едеш), Н. Митић (Корнел Визи), Р. Ферари (Ангела), А. Стојковић (Др Никола Мовистер), И. Јовановићка (Беба), С. Пашалић (Јован Тот), М. Петровићева (Илонка Татар), М. Ерцеговићева (Етелка), Б. Андоновићева (Штефи), И. Душановићка (Катица), Б. Станојевић (Батори), Љ. Филиповић (Др Керекеш), М. Ајваз (Марковић), Р. Кранчевићка (Госпођа Фичор), Ж. Станојевић (Др Тамаш), Б. Дечермић (Детектив). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Д. Костолањи, Ана, мала служавка, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 381.

ЛИТ: А-м, Édes Anna, Napló, 1940, бр. 145, с. 10, (t), Édes Anna, Napló, 1940, бр. 148, с. 10.

В. В.

СЛУЖАВКА ГОСПОДАРИЦА (La serva padrona)

СЛУЖАВКА ГОСПОДАРИЦА (La serva padrona) – комична опера у 2 чина. Музика: Ђовани-Батиста Перголези. Либрето: по Јакопо-Анђелу Нелију: Ђенаро Антонио Федерико. Прво извођење у Напуљу, 28. VIII 1733, у нашој земљи 15. XII 1930. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НПДб 11. II 1941. у НСаду (са једночином опером Апотекар). Превео: Јосип Кулунџић. – Рд. Ј. Кулунџић, дир. С. Бомбардели, сц. М. Шербан; Б. Пивнички (Пандолфо), К. Јовановић, к. г. (Цербина), М. Ајваз (Скапен). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Ђ. Игњатовић, Двема оперским премијерама Бановинско позориште обнавља Оперу у Н. Саду, Дан, 13. II 1941; Off, Operabemutató a noviszádi szinházban, Napló, 14. II 1941.

В. П.