СЕНТ-ЛЕОН Артир (Arthur Saint-Léon) – француски балетски играч,
виолиниста и кореограф (Париз, 17. IX 1821 – Париз, 2. IX 1870). Оскудни су и
противречни подаци о датуму његовог рођења, као и о школовању и о животу уопште. Син балетмајстора, учио је код свог оца у Штутгарту и као четрнаестогодишњак дебитовао на сцени у Минхену – играјући и свирајући виолину. Од тада је играо и постављао балете широм Европе. У Милану је срео Ф. Черито, оженио се њоме и 1847. поставио балет Мраморна девојка (La Fille Marbre) за њен деби у париској Опери. Успех га је охрабрио и он је поставио још 16 балета и дивертисмана, а међу њима и Ђавољу виолину, где је и сам свирао. У париској Опери је радио од 1847. до 1852, али је истовремено са Черито наступао у Лондону као њен стални партнер све док се, 1851, нису растали. У сезони 1851/52. постао је балетмајстор Императорског позоришта у Ст. Петербургу (потоњем Бољшом театру им. Кирова у Лењинграду), у којем је поставио многе своје старе (понекад под другим именом ) али и нове балете, међу њима и Коњића Грбоњића (1866), први балет на руске теме. Пред крај живота вратио се у париску Оперу, где је 1870. поставио свој последњи и једини преживели балет – Копелија (Coppellia ou la Fille aux Yeux d’émail). У СНП је, по његовом либрету који је написао са Ш. Л. Нитером, постављен балет Копелија (1954, 1966, 1984).

Љ. М.

СЕНТИМЕНТАЛНА ПРЕДСТАВА – комад сачињен према поезији Мирослава Антића у драматизацији Димитрија Ђурковића.

Праизвођење у СНП 25. III 1974. у НСаду. – Рд. Д. Ђурковић, сц. В. Маренић, к. г., к. Ј. Петровић, музички сарадник З. Христић, к. г., пом. рд. М. Плетел, к. г.; Љ. Раваси (Стари професор), В. Животић (Један човек), М. Шијачки-Булатовић (Једна жена), К. Мартинов-Павловић (Прво дете), Љ. Јовић (Друга ћерка), Т. Плескоњић (Циганин), М. Гардиновачки (Циганка). – Изведено 18 пута, глед. 6037.

БИБЛ: Мирослав Антић, Сентиментална представа, према поезији Мирослава Антића драматизовао Д. Ђурковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1866.

ЛИТ: Р. Поповић, Војводина је сусрет свих нас, Позориште, НСад, 1973, бр. 10, с. 5; B. Farkás, Hétfőn este ősbemutató a Szerb Nemzeti Színházban. Miroslav Antić: Érzelmes előadás, Magyar Szó, 23. III 1974; М. Караџић, Премијера „Сентименталне представе“, Политика, 25. III 1974; М. Кујунџић, Стихови о љубави и мрзовољи и анегдоте о циганима, Дневник, 27. III 1974; L. Gerold, Csalódás felső fokon. Bemutató az újvidéki Szerb Nemzeti Színházban, Magyar Szó, 28. III 1974; С. Божовић, „Позорје“ на филмски начин, Вечерње новости, 28. III 1974; М. Кујунџић, Успеси, неправде, недоумице, таворења, Сцена, 1974, бр. 5, с. 63-64.

Ј. М.

СЕОБА СРБАЉА – драма у 5 чинова, с песмама. Написао: Ђура Јакшић. Музика: Даворин Јенко.

Праизвођење у СНП 18. VI 1863. у Вршцу. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Н. Недељковић (Љубиша), Н. Зорић (Белуш), П. Маринковић (Драгош), П. Видаковић (Блашко), Д. Данкулова (Перуника), М. Цветковићка (Босиљка), Т. Марковић (Свештеник, Пророк), Ј. Кирковићка (Сенка Лалина). – Изведено 22 пута.

БИБЛ: Ђура Јакшић, Сеоба Србаља, НСад 1863.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Вршац, 18. VI 1863. „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 27, с. 432; А-м, Србско народно позориште. Темишвар, 4. VII 1863. „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 28, с. 448; А-м, Србско народно позориште. Чаково, 15. VIII 1863. „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 34, с. 542; А-м, Србско народно позориште. Кикинда, 15. IX 1863. „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 39, с. 623; А-м, Србско народно позориште. Сомбор, 3. XI 1863. „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 46, с. 732; А-м, У четвртак 9. о. м. играо се комад „Сеоба Србаља“, Напредак, НСад, 1864, бр. 5, с. 4; А-м, У четвртак, 9. јан. „Сеоба Србаља“ од Ђ. Јакшића, Србски дневник, 14. I 1864; А-м, Србско народно позориште. Н. Сад, 9. I 1864. „Сеоба Србаља“, Даница, 1864, бр. 5, с. 79.

В. В.

СЕОСКА ЛОЛА (A falu rosszá) – позоришна игра с певањем и играњем у 3 чина. Написао: Еде Тот. Прво извођење у Будимпешти, 1875, у нашој земљи 22. IV 1878. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 28. III 1883. у Вршцу. Превео и за српску позорницу удесио: Стеван Дескашев. Музика: Даворин Јенко. Подела узета са плаката представе одржане 22. I 1884. у НСаду. – А. Милосављевић (Павле Поповић), М. Барбарић (Милан), Љ. Динићка (Босиљка), Л. Петровићева (Ленка), М. Марковић (Стеван Драгић), С. Димитријевићка (Јелка Чизмићева), И. Станојевић (Смиљанић), Т. Брашованова (Смиљанићка), Ј. Добриновићка (Пела), М. Суботић (Окружни комесар), М. Димитријевић (Панта Букало), Д. Ружић (Мита Крадић), Д. Ружићка (Крадићка), А. Лукић (Марко Вајс), Б. Рашић (Први Циганин) Љ. Станојевић (Други Циганин), М. Хаџи-Динић (Јован). – Изведено 52 пута.

Премијера у СНП 28. XI 1897. у Осијеку. – Рд. П. Добриновић; М. Николић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), С. Бакаловићка (Босиљка), Д. Васиљевићка (Ленка), М. Марковић (Стеван Драгић), Д. Стефановићка (Јелка Чизмићева), Ј. Тодосић (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Д. Николићка (Пела), Љ. Душановићка (Ана), М. Станковић (Окружни комесар), Л. Поповић (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Љ. Динићка (Крадићка), М. Хаџи-Динић (Марко Вајс), С. Стефановић (Први Циганин), Ђ. Бакаловић (Други Циганин), Ј. Душановић (Јован). – Изведено 17 пута.

Премијера у СНП 25. XII 1901. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Николић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), М. Тодосићка (Босиљка), Д. Васиљевићка (Ленка), Д. Спасић (Стеван Драгић), Д. Спасићка (Јелка Чизмићева), Е. Слука (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Л. Вујичићева (Пела), М. Радошевићева (Ана), М. Матејић (Ок­ружни комесар), А. Стојановић (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Д. Николићка (Крадићка), Д. Илкић (Марко Вајс), С. Стефановић (Први Циганин), В. Виловац (Други Циганин), А. Ботић (Јован). – Изведено 18 пута.

Премијера у СНП 11. XII 1904. у НСаду. Музика: Исидор Бајић. – Рд. Д. Спасић; Д. Барјактаровић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), Ј. Барјактаровићка (Босиљка), Д. Васиљевићка (Ленка), В. Турински (Стеван Драгић), Д. Спасићка (Јелка Чизмићева), С. Лијанка (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Ј. Стојановићка (Пела), К. Виловчевица (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), Ј. Душановић (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Д. Николићка (Крадићка), Д. Кранчевић (Марк Вајс), В. Виловац (Први Циганин), Ђ. Бакаловић (Други Циганин), С. Стефановић (Јован). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 31. XII 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; М. Николић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), С. Бакаловићка (Босиљка), Д. Васиљевићка (Ленка), Д. Кранчевић (Стеван Драгић), Д. Спасићка (Јелка Чизмићева), С. Лијанка (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Ј. Стојановићка (Пела), К. Виловчевица (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), Ј. Душановић (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Д. Николићка (Крадићка), Р. Спиридоновић (Марко Вајс), В. Виловац (Први Циганин), Ђ. Бакаловић (Други Циганин), С. Стефановић (Јован). – Изведено 14 пута.

Премијера у СНП 27. X 1907. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; Р. Спиридоновић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), Д. Иличићка (Босиљка), А. Фроманова (Ленка), Љ. Иличић (Стеван Драгић), Д. Спасићка (Јелка Чизмићева), М. Николић (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Ј. Стојановићка (Пела), М. Филиповићка (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), Д. Спасић (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Д. Васиљевићка (Крадићка), Д. Кранчевић (Марко Вајс), А. Стојановић (Први Циганин), С. Стефановић (Други Циганин), Н. Сланкаменац (Јован). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 14. II 1909. у Белој Цркви. – Рд. М. Марковић; М. Николић (Павле Поповић), Д. Гошић (Милан), О. Освалдова (Босиљка), С. Ранковићева (Ленка), К. Нешковић (Стеван Драгић), Д. Матејићка (Јелка Чизмићева), Р. Спиридоновић (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Д. Николићка (Пела), М. Филиповићка (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), Ј. Антонијевић (Панта Букало), М. Хаџи-Динић (Мита Крадић), Д. Васиљевићка (Крадићка), Б. Савић (Марко Вајс), Кадијевић (Први Циганин), С. Стефановић (Други Циганин), Љ. Мицић (Јован). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 5. XII 1909. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; М. Николић (Павле Поповић), К. Васиљевић (Милан), О. Освалдова (Босиљка), А. Кранчевићка (Ленка), Д. Кранчевић (Стеван Драгић), Д. Матејићка (Јелка Чизмићева), Р. Спиридоновић (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), Д. Николићка (Пела), Л. Нишлићка (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), В. Виловац (Панта Букало), П. Добриновић (Мита Крадић), Д. Васиљевићка (Крадићка), Б. Савић (Марко Вајс), Ј. Антонијевић (Први Циганин), С. Стефановић (Други Циганин), Ђ. Маџарић (Јован). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 22. IX 1912. у Великом Бечкереку. – Рд. К. Васиљевић, дир. Ф. Вањек; Р. Савић (Павле Поповић), С. Ђуркић (Милан) Р. Кранчевићка (Босиљка), С. Ранковићева (Ленка), Ј. Цвијановић (Стеван Драгић), Д. Матејићка (Јелка Чизмићева), В. Ивановић (Смиљанић), М. Тодосићка (Смиљанићка), К. Виловчевица (Пела), М. Ђорђевићева (Ана), М. Матејић (Окружни комесар), И. Динуловић (Панта Букало, Први Циганин), С. Стефановић (Мита Крадић), Д. Васиљевићка (Крадићка), Р. Алмажановић (Марко Вајс), Н. Гошић (Други Циганин), В. Виловац (Јован). – Изведено око 10 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 22. IV 1919. Подела узета са плаката представе изведене 15. X 1922. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић, дир. К. Стреха; В. Виловац (Павле Поповић), С. Јовановић (Милан), Р. Кранчевићка (Босиљка), П. Рајчићка (Ленка), Д. Кранчевић (Стеван Драгић), С. Савић (Смиљанић), К. Виловчевица (Смиљанићка), К. Цветковићка (Јелка Чизмићева), М. Тодосићка (Пела), М. Филиповићка (Јеца), С. Стојчевићка (Сара), В. Ивановић (Комесар), Ј. Силајџић (Панта Букало), Ј. Стојчевић (Мита Крадић), Д. Васиљевићка (Крадићка), М. Душановић (Јован), М. Вебле (Марко Вајс), Р. Алмажановић (Први Циганин), М. Пашко (Други Циганин). – Изведено 26 пута.

Премијера у СНП 2. XII 1923. у Великој Кикинди. – Рд. Р. Павићевић; М. Аћимовић (Павле Поповић), М. Андрић (Милан), М. Станисављевићева (Босиљка), М. Поповићева (Ленка), П. Матић (Стеван Драгић), Д. Павићевићка (Јелка Чизмићева), Р. Павићевић (Мита Крадић), А. Аћимовићка (Крадићка), М. Рајчевић (Смиљанић), З. Петровићка (Смиљанићка), В. Јелићка (Сока), М. Вукомановићка (Јеца), М. Петровићка (Пела), М. Јелић (Јован), Љ. Вукомановић (Комесар), Ж. Станисављевић (Букало), В. Ђорђевић (Први Циганин), П. Спајић (Други Циганин). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 27. XI 1927. у НСаду. – Рд. Ј. Харитоновић, дир. Јиранек; Р. Павићевић (Поповић), С. Душановић (Милан), М. Динићка (Босиљка), Љ. Драгићка (Ленка), С. Писек (Стеван Драгић), Д. Павићевићка (Јелка Чизмићева), Ј. Харитоновић (Мита Крадић), В. Милин (Комесар), С. Никачевић (Певац), Ж. Котрошан (Смиљанић), Ј. Краснићева (Смиљанићка), Л. Јосиповићка (Крадићка), Х. Харитоновићка (Јеца), Ј. Матићка (Смиља), С. Јовановић (Јован), П. Матић (Први Циганин), С. Савић (Други Циганин). – Изведено 27 пута.

Премијера у СНП 25. XII 1932. у Вршцу. – Рд. Н. Динић; Л. Лазаревић (Павле Поповић), М. Миљуш (Милан), Е. Миљуш (Босиљка), Р. Ферари (Ленка), Г. Николић (Стеван Драгић), Н. Динић (Мита Крадић), Х. Вугринчићева (Јелка Чизмићева), Ђ. Козомара (Јован), Д. Левак (Смиљанић), Љ. Левак (Смиљанићка), П. Слука (Крадићка), Ж. Моачанин (Комесар, Певац), М. Динићка (Пела), З. Николићка (Јеца), М. Штефанекова (Смиља), Ј. Јевтићева (Јованка), П. Матић (Први Циганин), С. Савић (Други Циганин). – Изведено 15 пута.

Прво извођење у НПДб 7. I 1938. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. П. Ивановић, сц. М. Шербан; С. Репак (Павле Поповић), Ј. Петровић (Милан), М. Петровићева (Босиљка), Д. Прегарц-Стиплошек (Ленка), С. Јовановић (Стева Драгић), М. Перенчевићева (Јелка Чизмићева), Ц. Јакелић (Смиљанић), И. Душановићка (Смиљанићка), М. Јашекова (Пела), К. Шербан (Јеца), С. Бурја (Окружни комесар), М. Ајваз (Мита Крадић), Р. Кранчевићка (Крадићка), Н. Гошић (Ника Поповић), М. Стојадиновић (Јован), М. Миљуш (Први Циганин), В. Зељковић (Други Циганин). – Изведено око 30 пута.

Прво извођење у НПДбС 1. II 1938. у Крагујевцу. – Рд. Љ. Стојчевић, сц. М. Шербан; Р. Алмажановић (Павле Поповић), Ђ. Козомара (Милан), З. Стојчевићка (Босиљка), Д. Прегарц (Ленка), В. Милин (Стева Драгић), Н. Нешовићка (Јелка Чизмићева), М. Томић (Сми­љанић), З. Ковачевићка (Смиљанићка), В. Беговићка (Пела), М. Ђорђевићева (Јеца), В. Ивановић (Окружни комесар), С. Јанићијевић (Панта Букало), С. Савић (Мита Крадић), Љ. Јовановићка (Крадићка), Љ. Стојчевић (Први Циганин), М. Мирковић (Други Циганин), Д. Беговић (Марко Вајс), М. Вилићка (Салима), М. Вилић (Јован). – Изведено 5 пута.

Премијера у НПДбС 16. X 1938. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин, дир. Ј. Суприц; Р. Алмажановић (Павле Поповић), Ђ. Козомара (Милан), К. Бабићева (Босиљка), К. Колашинац (Ленка), В. Милин (Стева Драгић), Љ. Лазарева (Јелка Чизмићева), М. Томић (Смиљанић), З. Чокановићева (Смиљанићка), А. Милосављевићка (Пела), З. Андрићка (Јеца), Ф. Живојевић (Један старац), М. Мајић (Окружни комесар), Б. Клаић (Панта Букало), С. Савић (Мита Крадић), С. Беатовићева (Крадићка), М. Мирковић (Први Циганин), П. Милосављевић (Други Циганин), Р. Гојкић (Марко Вајс), Н. Нешовићка (Салима), Н. Смедеревац (Јован). – Изведено 27 пута.

Прво извођење у ДНП 19. V 1942. у Панчеву. – Рд. Д. Кранчевић, дир. В. Путник, сц. М. Шербан; М. Јелић (Павле Поповић), Р. Гојкић (Милан), М. Петровићева (Босиљка), К. Игњатовићка (Ленка), В. Милин (Стева Драгић), И. Душановићка, М. Миљковићева (Јелка Чизмићева), В. Ристић (Смиљанић), Р. Петровићева (Смиљанићка), А. Мајценовићка (Пела), В. Јелићка (Јеца), Р. Шобота (Окружни комесар), М. Николић (Панта Букало), С. Савић (Мита Крадић), Р. Кранчевићка (Крадићка), М. Мирковић (Први Циганин), Т. Тасић (Други Циганин), М. Милићевић (Јован). – Изведено 17 пута.

ЛИТ: -ћ, Вршац. 28. 3. „Сеоска лола“, позоришна игра у 3 чина од Е. Тота, Застава, 1883, бр. 65, с. 2; С-, „Сеоска лола“, позоришна игра са певањем, написао Е. Тот, превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев, Јавор, 1884, бр. 7, с. 218-219; (Ј.) Г(рчић), Сеоска лола, Позориште, НСад, 1884, бр. 37, с. 146-147; М. С(ави)ћ, Сеоска лола, Позориште, НСад, 1884, бр. 2, с. 7; (Ъ), „Сеоска лола“ од Тота, Српско коло, НСад, 1884, бр. 23, с. 4; -О-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 10, с. 315-318; Др Д., Рума, 14. 7. „Сеоска лола“ од Е. Тота, Застава, 1885, бр. 120, с. 3; А-м, Велики Бечкерек – гостовање Српског народног позоришта, Браник, 1886, бр. 60 и 71, с. 3; М. Ш. М., „Сеоски лола“, позоришна игра од Е. Тота, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; С., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1886, бр. 2, с. 7; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр. 14, с. 480-481; М., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1887, бр. 47, с. 211; Р., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1890, бр. 30, с. 119; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 6, с. 3; -О-, „Сеоска лола“, позоришна игра, Браник, 1891, бр. 136, с. 3-4; -О-, Сеоска лола, Позориште, НСад, 1891, бр. 18, с. 74-75, Ј. Храниловић, „Сеоска лола“, игра у 5 чинова са певањем, превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев, Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107; -К., У недељу 6. септембра приказан је: „Сеоски лола“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 38, с. 3; М. Д., „Сеоска лола“, позоришна игра у 3 чина са певањем, написао Е. Тот, са мађарског превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев; музика Д. Јенка, Весник, Панчево, 1893, бр. 8, с. 3; А-м, Сеоска лола, Позориште, НСад, 1896, бр. 18, с. 70-71; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац, 1896, бр. 51, с. 1; Б., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1898, бр. 38, с. 168-169; А-м, У недељу 15. новембра представљен је: „Сеоски лола“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 64, с. 2; А-м, Јуче, у недељу, била је представа „Сеоски лола“, Застава, 1900, бр. 52, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Сеоска лола, Позориште, НСад, 1900, бр. 42, с. 166-167; (Ј.) Г(рчић), Сеоска лола, Позориште, НСад, 1901, бр. 48, с. 246-247; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1902, бр. 2, с. 4; б., У уторак, 25. децембра гледали смо познато дело „Сеоска лола“, Застава, 1902, бр. 1, с. 4; А-м, „Сеоска лола“ у новом руху, Позориште, НСад, 1904, бр. 12, с. 83; И. Бајић, О новој музици у „Сеоској лоли“, Позориште, НСад, 1904, бр. 25, с. 134; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Сеоски лола“, позоришна игра у три чина с певањем и играњем, напи­сао Е. Тот, превео Ст. Дескашев, музика од И. Бајића, Браник, 1904, бр. 274, с. 3; Ј., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1904, бр. 27, с. 142-143; Ј. Хр(аниловић), Сеоска лола, Позориште, НСад, 1904, бр. 28, с. 146-147; С. Ј., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1905, бр. 1, с. 2-3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1906, бр. 250, с. 4; А-м, У недељу 5. марта давана је „Сеоска лола“, Слога, Сомбор, 1906, бр. 11, с. 5; Ј. Хр(аниловић), Сеоска лола, Позориште, НСад, 1907, бр. 24, с. 150-151; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1908, бр. 80, с. 3; Љ. Милованов, Српско народно позориште у Старом Бечеју, Браник, 1908, бр. 230, с. 1; А-м, „Сеоска лола“, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 11, с. 42; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Браник, 1909, бр. 287, с. 1-2; А-м, Сеоска лола, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 33, с. 130; А-м, „Сеоска лола“, Браник, 1913, бр. 208, с. 3; Б-б, „Сеоска лола“, Застава, 1919, бр. 208, с. 4; Цензор, Позориште, Застава, 1921, бр. 215, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј, 1922, бр. 50, с. 2; -В., У прошлу недељу приказан је „Сеоски лола“, Ново време, Стари Бечеј, 1924, бр. 9, с. 3; А-м, „Сеоска лола“ давана је у суботу, Ново време, Стари Бечеј, 1931, бр. 42, с. 3; С. Раденковић, Српско народно позориште у Великој Кикинди, Југословенски дневник, 1932, бр. 288, с. 4; А-м, „Сеоска лола“, Нови Сад, 1934, бр. 2, с. 2; А-м, „Сеоска лола“ стално пуни кућу. Успешне репризе старих комада у Народном позоришту, Нови Сад, 1938, бр. 7, с. 3.

В. В.

СЕОСКА ПРОСТОТА (Die Einfalt vom Lande) – шаљива игра у 4 чина. Написао: Карл Тепфер. Прво извођење у Немачкој 1839.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 13. II 1873. у НСаду. Превео и посрбио: Шпиро Димитровић-Котаранин. – Н. Зорић (Младен Брдарић), В. Марковић (Марко), А. Лукић (Гојко), Ђ. Пелеш, к. г. (Сплеткашевић), Л. Хаџићева (Јелка), И. Сајевићка (Савка), Ј. Поповићева (Пелагија), А. Сајевић (Милан), Г. Пешић (Млинарић), Ј. Божовић (Дворанић), Н. Рашић (Тадија), Ј. Бунић (Слуга). – Изведено 1 пут.

В. В.

СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА – комад у 5 слика. Написао: Светолик Ранковић. Драматизовао: Петар С. Петровић.

Прво извођење у СНП 4. III 1951. у НСаду. – Рд. Р. Веснић, сц. С. Максимовић, пом. рд. О. Новаковић; Ј. Бјели, И. Барић (Љубица Петровић), С. Шалајић, С. Нотарош (Гојко Сивић), Б. Богдановић, О. Новаковић (Велимир Крстић), С. Животић (Мајка), Н. Митић (Срески капетан), Б. Микоњић (Пера Илић), Р. Веснић (Председник општине), Л. Богдановић (Ћата), Ј. Силајџић (Генга), С. Молеров (Одборник), Д. Обрадовић (Пандур), С. Нотарош, С. Шалајић (Милојко Жигић), Д. Милосављевић Гула (Алемпије), Х. Рашић (Први сељак), М. Тасић (Други сељак), Б. Стојановић (Трећи сељак), Д. Животић (Милија), С. Перић-Нешић (Вава), Ж. Марковић (Носач), Р. Димитријевић (Механџија), Л. Лазаревић (Сељак Остарац), Х. Татић (Прва сељанка), М. Миладиновић (Друга сељанка), М. Шилић (Први ученик), Б. Цвијановић (Други ученик), Ј. Михајловић (Ученица). – Изведено 11 пута, глед. 4971.

БИБЛ: Светолик Ранковић – Петар С. Петровић, Сеоска учитељица, Бгд 1951.

ЛИТ: О. Новаковић, „Сеоска учитељица“, НС, 1. III 1951; А-м, Са јучерашње премијере „Сеоске учитељице“, СВ, 4. III 1951; Ж. Бошков, Драматизована „Сеоска учитељица“, НС, 15. III 1951; Ј. Виловац, Поводом премијере „Сеоске учитељице“ у Војвођанском народном позоришту, СВ, 20. III 1951; Б. Чиплић, Поводом пет драмских представа Војвођанског народног позоришта, ЛМС, 1951, књ. 368, св. 1-2, с. 114.

Ј. М.

СЕОСКА ШКОЛА (Il medico condotto e il maestro di scuola del villaggio) – драма у 4 чина. Написао: Рикардо ди Кастелвекио. Прво извођење у Италији 1864, у нашој земљи 11. II 1870. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 21. VI 1873. у Вршцу. Превели: Панта С. Срећковић и Алекса М. Радовановић. Подела узета са плаката представе одржане 7. I 1874. у НСаду. – Н. Зорић (Салвоније), Л. Хаџићева (Клара), Н. Недељковић (Луиђи), Г. Пешић (Калигула), Љ. Петровић (Розолио), П. Добриновић (Ризото), В. Марковић (Алдобранди), Ј. Маринковићка (Констанција), А. Лукић (Рипети), Ј. Поповићева (Меника), Ј. Божовић (Гонцо), Ђ. Соколовић (Слуга), М. Зорићева (Орацијо), Б. Хаџићева (Амброзијо). – Изведено 7 пута.

Обновљено као премијера у СНП 20. II 1877. у Сомбору. – Н. Зорић (Салвоније), Л. Хаџићева (Клара), С. Рајковић (Луиђи), Н. Рашић (Калигула), В. Јуришић (Розолио), П. Добриновић (Ризото), В. Марковић (Алдобранди), Д. Ружићка (Констанција), А. Сајевић (Рипети), С. Бошковић (Гонцо), Ј. Поповићева (Меника), Ј. Бунић (Слуга), Љ. Зорићева (Орацијо), М. Максимовићева (Амброзијо). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: -з-, Сеоска школа, Позориште, НСад, 1874, бр. 7, с. 27.

В. В.

СЕОСКИ СВЕШТЕНИК – народни комад у 3 чина. Написао: Макс Шмит.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 25. XII 1928. у НСаду. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

СЕПАРЕ – драма у 1 чину, непознатог писца.

Прво извођење у НП у НСаду 30. VI 1925. (са једночонкама Дама с фењером и Напуштена). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

СЕРВАНТЕС Мигел де Сааведра ( Miguel de Saavedra Cervantes) – славни шпански књижевник (Алкала де Енарес, 29. IX 1547 – Мадрид, 23. IV 1616). Млад је отпутовао у Италију, ступио у војску и доживео многе невоље. Гусари су га заробили и у ропству држали 5 г. у Алжиру. Пошто је на једвите јаде откупљен, 1580. се вратио у Шпанију, али ни у домовини се није ослободио недаћа и материјалних тешкоћа, чак ни када је стекао књижевну славу. Умро је сиромашан и усамљен. Књижевним радом се почео бавити по повратку из заробљеништва и остварио је разноврстан и богат књижевни опус. Данас га знамо по дванаест Узорних приповедака (Novelas ejemplares, 1613) и по његовом најчувенијем делу – Дон Кихот (Don Quijote de la Mancha, 1605), једном од најзначајнијих књижевних остварења светске литературе. Роман је преведен на готово све језике светске света. Био је подлога за мноштво позоришних дела и филмских сценарија, па је тако и Маријус Петипа сачинио либрето за балет Дон Кихот, који је, на музику Лудвига Минкуса, у СНП извођен 1968. и 1984.

Љ. М.