СВИЛЕНИ РУБАЦ – шаљива игра у 3 чина. Написао: Божидар Борђошки.

Прво извођење у СНП 17. II 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Младен Љубић), Т. Лукићка (Бојана), М. Марковићка (Милана), В. Миљковић (Милан Рајковић), К. Васиљевић (Добрен Катић), С. Миљковићка (Зорка), М. Димитријевић (Др Бранко Рајић), П. Добриновић (Панта Звекић), С. Бакаловићка (Драга Лакић). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Божидар Борђошки, Свилени рубац, Велика Кикинда 1889.

ЛИТ: Ј., Свилен рубац, Позориште, НСад 1890, бр. 24, с. 94; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 12, с. 2.

В. В.

СВИЛИГОЈ-ЈАНКОВИЋ Љубица в. ЈАНКОВИЋ-СВИЛИГОЈ Љубица

СВИЊА – комедија у 2 чина. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 30. X 1935. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 2. XI 1935. у НСаду (са једночинком Аналфабета). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Верешчагин; Љ. Красић-Левак, В. Качаник, С. Репак, М. Шекулинова. – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 10. I 1964. у НСаду (са једночинком Два лопова). – Рд. М. Шуваковић, сц. Б. Јовановић, к. г.; П. Петковић (Ђорђе), В. Животић (Никола), Добрила Шокица (Нина), Р. Комненовић (Газдарица). – Изведено 41 пут, глед. 9450.

БИБЛ: Бранислав Нушић, Сабрана дела, I-XXIV, Бгд 1932-1935.

ЛИТ: А-м, Két Nusics darab, Napló, 1936, бр. 49, с. 12; А-м, Велики успех Српског народног позоришта у Суботици, Дан, 1936, бр. 44, с. 4; М. Кујунџић, Надмашени Нушић, Дневник, 12. I 1964; М. Т., Нушићев булеварски театар, Ослобођење, 7. IV 1964; Л. Павловић, Ведре приче, Ослобођење, 8. IV 1964.

В. В.

СВИЊАРЕВ-ВЕЛИЧКОВИЋ Миладин – драмски писац (Стари Бечеј, 31. III 1877 – Нови Сад, 2. VI 1929). Потекавши из веома сиромашне породице, почео је да ради као зидарски шегрт у родном граду. Тек 1899. завршио је гимназију у НСаду, да би 1903. дипломирао на студијама медицине у Будимпешти. Као лекар целог живота је радио у НСаду; био је шеф гинеколошко-акушерског одељења новосадске болнице. У балканским ратовима је учествовао као добровољац. Бавио се политиком као присталица Радикалне странке Јаше Томића. Био је и народни посланик и сенатор. Издавао је политички лист „Српство“. Један је од пионира борбе против рака у Југославији. Писац је прве обимне књиге о акушерству код Срба (1925) и неколико популарно-медицинских дела. Писао је драме са изразитом дидактичко-просветитељском тенденцијом и шаљиве једночинке, такође с тезом. Мада без литерарне снаге, те драме указују не друштвена и социјална зла његовог времена (алкохолизам, побачаји, опадање морала, деградација етичких норми), па и на путеве ка оздрављењу друштва. СНП је извело његову драму У хипнози 1913. с малим успехом. Већи успех нису имале ни његове шаљиве једночинке Ратна жена, изведена 1919, нити драма у четири чина Мртав за све, која је на репертоару била такође 1919. Његова најбоља драма Мамон стављена је на репертоар двапут: 1926. под псеудонимом „Милаковић М.“, и 1928. под пуним именом писца.

БИБЛ: Матушева ракија, комад у три чина, НСад 1912; У хипнози, драма у три чина, НСад 1914; Кад човек другом тражи доју, шала у једном чину, НСад 1920; Задата реч, драма у три чина, НСад 1921; Аничина жртва, комад у два чина, НСад 1923; Ратна жена, шаљива једночинка, НСад 1925.

ЛИТ: А-м, „Мамон“, комад у 3 чина од Дра Миладина С. Величковића, Радикал, НСад, 1928, бр. 43, с. 3; Б. Берић и З. Мирковић, Миладин Величковић-Свињарев, лекар и писац, Зборник радова XIX састанка Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, НСад 1968, с. 287-290.

Б. Кв

СВИЊАРКА (Свинаря) – скеч из руског живота у једном чину. Написао: Јаков Јонович Јалунер.

Прво извођење у СНП 25. X 1945. у НСаду (са једночинкама Виноградари из Шартреа и Јубилеј). Преводилац непознат. – Рд. А. Стојковић, сц. М. Шербан; Р. Ферари, Г. Лазаревић (Олга Уранова), М. Ајваз (Полухрустов), И. Душановић, О. Животић (Ди-Ван), С. Душановић (Чиновник гостионице). – Изведено 14 пута, глед. 3834.

ЛИТ: Б. Чиплић, Три актовке, СВ, 1. II 1946.

Ј. М.

СВИТЕН Готфрид Фрајхер ван (Gottfried Freiherr van Swieten) – холандско-аустријски дипломата, патрон композиторā и либретиста (Лајден, Холандија, 29. X 1733 – Беч, 29. III 1803). Отац Герард, барон, био је лекар којег су прославила научна истраживања и борба против сујеверја у области медицине, те га је Марија Терезија упослила као свог личног лекара. На њеном двору је уредио и устројио библиотеку, где је и његов син проводио детињство пре него што је почаствован школовањем у језуитској школи Терезијанум, у којој је савладао већину западноевропских језика. То је одредило његову дипломатску каријеру – био је амбасадор Аустрије у Бриселу (1755-1757), Паризу (1760-1763), Варшави (1763-1764) и Берлину (1770-1777). У Немачкој се зближио са Баховим учеником Јоханом Филипом Кирнбергером и преко њега се придружио музичком кружоку принцезе Ане Амалије. По повратку у Беч, од 1777. радио је у Краљевској библиотеци, коју је организовао тематски и установио картотеке и каталоге. Као велики љубитељ музике, постао је заштитник значајних композитора попут Хајдна, Моцарта и Бетовена, али и њихов свестрани сарадник, између осталог и либретист. СНП је 1964. извело Хајднов ораторијум Годишња доба (Jahreszeiten) са његовим либретом.

В. В.

СВЈЕТИОНИК – комад у два дијела. Написао: Перо Будак. Прво извођење у Загребачком драмском казалишту, 7. XII 1956.

Прво извођење у СНП 30. III 1957. у НСаду. – Рд. Р. Веснић, сц. Ж. Радић, к. С. Јатић, музику по К. Дебисију приредио Д. Стулар, игре поставила Р. Бозо, музичка пратња С. Митикас и Д. Цветковић; С. Душановић (Мате), С. Тошић (Луце), А. Веснић (Марија), С. Удовички (Иве), В. Љубичић (Рибар), Р. Бозо (Дорита, играчица из Рија). – Изведено 3 пута, глед. 846.

БИБЛ: Перо Будак, Свјетионик, драма, Згб 1959; Перо Будак, Свјетионик, комад у два дијела, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 756.

ЛИТ: М. Бабинка, „Светионик“ Пере Будака, Дневник, 30. III 1957; М. Бабинка, Бродови не питају за срца – Перо Будак: „Светионик“, Дневник, 2. IV 1957; А. Стипчевић, Пет домаћих драма, Театар, Згб, 1957. бр. 1-2, с. 6-12; О. Новаковић, Један репертоарски троугао, НС, 1957, бр. 124-125, с. 4.

М. Р.

СВОБОДА Франтишек Ксавер (František Xaver Svoboda) – чешки песник и драмски писац (Мнишек по Брдом, Чешка, 25. X 1860 – Праг, 25. V 1943). Студирао је технику у Прагу, али се од 1884. бавио уредничким и књижевним пословима. У књижевности се јавио осамдесетих г. најпре лириком, а деведесетих приповеткама и романима. Био је изванредан опсерватор народног и људског живота уопште. Најпознатији романи су му Расцват (Rozkvĕt, 1898) и Река (Řeka, 1908). Био је плодан и доста игран драматичар, а писао је и филмске сценарије. У Н-Оп је 1929. изведен његов комад Американски двобој.

Б. Кв

СВОЈИ СМО СПОРАЗУМЕЋЕМО СЕ (Свои люди – сочтёмся) – комедија у 4 чина. Написао: Александар Николајевич Островски. Прво извођење у Москви, у Александровском театру, 16. I 1861.

Прво извођење у нашој земљи у НПДб 15. III 1940. у Сомбору. Превела: Славка Димић. – Рд. А. Верешчагин; Н. Митић (Бољшов), Р. Кранчевић (Аграфина), М. Петровић (Олимпијада), С. Душановић (Потхољузин), Љ. Драгић (Јустина), Љ. Филиповић (Расположенски), И. Душановић (Фоминишка), Б. Белић (Тишка). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: Л. Дотлић, Своји смо – споразумећемо се, Дан, 18. I 1941.

М. М.

СЕБИЧЊАК (Moi) – комедија у 3 чина. Написали: Ежен Лабиш и Едуар Мартен. Прво извођење у Паризу, 21. III 1864, у нашој земљи 20. VI 1892. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 4. XII 1897. у Осијеку. Превела: Станка Глишићева. – Рд. П. Добриновић; П. Добриновић (Дитреси), М. Хаџи-Динић (Де ла Поржре), Ј. Тодосић (Фурсиније), Д. Спасић (Арман Берније), Ђ. Бакаловић (Обен), К. Васиљевић (Ђорђе Фромантал), М. Николић (Фромантал), Л. Поповић (Сипријан), С. Стефановић (Жермен), З. Ђуришићева (Тереза), Т. Лукићка (Г-ђа де Веријер), Р. Павичевић (Слуга). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Себичњак, Позориште, НСад, 1898, бр. 18, с. 82; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац, 1898, бр. 86, с. 3.

В. В.