РЕПАК Салих Салко

РЕПАК Салих Салко – драмски глумац (Столац, 14. IV 1897 – Београд, 18. X 1962). Завршио је два разреда основне школе. У позориште је ступио најпре као плакатер, а као глумац дебитовао је 10. III 1919. у путујућој трупи Радивоја Динуловића и Николе Хајдушковића. У сезони 1921/22. био је ангажован у НП у Сарајеву, од 1922. до 1924. у НПу Суботици, од 1924. до 1927. у НК у Сплиту, од 1928. до 1929. у Београдској комедији, у сезони 1929/30. у Градском позоришту у Битољу, од 1930. до 1933. у Бановинском позоришту у Пожаревцу, од 1934. до 1936. у НП Бгд Секција за Дб, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1938. у НПДб, од 1938. до 1942. у ХНК у Згбу, од 1942. до 1944. у Казалишту народног ослобођења, од 1945. до 1947. управник НП у Нишу, од 1947. до 1949. у Југословенском драмском позоришту у Бгду, од 1949. до 1952. редитељ и управник Београдског драмског позоришта и од 1952. до пензионисања, 1959, у НП у Бгду, где је 1953. у Нушићевом Свету прославио 35-огодишњицу уметничког рада. Поводом његове смрти, у „Политици“ од 19. XI 1962, Ели Финци је, између осталог, написао о Р. глуми; његови ликови су „грађени од опека непосредног људског и животног искуства“, па се „тим искуством увек у свему могао сагледати и одредити… Та сила животног искуства дала је изванредно снажан печат свем његовом раду на уметности глуме у исти мах“.

УЛОГЕ: Рустигело (Лукреција Борџија), Путник (Код белог коња), Конте Ланца Робио (Мала Бираги), Истражни судија (Ујеж), Доктор (Путем цвећа), Саветник (Ура, синчић!), Големанов (Големанов), Кардинал (Наш попа код богатих), Ујка Благоје (Др), Андреја Дреновац (Силе), Прокоп Трива (Ослобођење Косте Шљуке), Жевакин (Женидба), Федосејев (Нови дом), Хлопов (Ревизор), Проф. Јунек (Људи на санти), Дух (Хамлет), Човек с ногом (Пут око света), Агатон Арсић (Ожалошћена породица), Јовица Јерковић (Народни посланик).

ЛИТ: Г. Р., „Лукреција Борџија“, Југословенски дневник 1934, бр. 219, с. 5; А-м, Премијера „Мале Бираги“, Југословенски дневник, 1935, бр. 36, с. 6; А-м, „Ujež“, Deutsches Volksblatt, 2. X 1935; Ј. С. Т., Валентин Катајев: „Путем цвећа“, Дан, 1935, бр. 115, с. 4; С. Ж., Представа „Ујеж“ од Б. Нушића на позорници СНП-а, Нови Сад, 12. X 1935; Ј. С. Т., Стефан Костов: „Големанов“, Дан, 1935, бр. 127, с. 4; А-м, Салко Репак, Нови Сад, 27. и 28. XI 1935; Ј. С. Т., К. Вотел: „Наш попа код богатих“, Дан, 1935, бр. 165, с. 4; -ћ, Позориште, Војводина, Вршац 19. V 1936; А-м, Народно позориште кнеза намесника Павла, Дан, 1936, бр. 282, с. 6; А-м, Позоришна сезона отворена је премијером Нушићеве комедије „Др“, Дан, 1936, бр. 285, с. 8; А-м, Ћосић-Димић: „Силе“, Дан, 1936, бр. 302, с. 4, бр. 303, с. 8; С. Д(инчић), Ропство груди земље и званичној правди, Дан, 1937, бр. 13, с. 6; А-м, Премијера „Новог дома“ од Булгакова, Дан, 1937, бр. 25, с. 6; У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937, бр. 262, с. 4; Е. Финци, Испит човечности, Политика, 19. XI 1962.

В. В.

РЕПЕРТОАР 1861–1914.

РЕПЕРТОАР 1861–1914.

1861.
23. VII – Лазар Лазаревић: Пријатељи
23. VII – Лајош Кевер: Мушки метод и женска мајсторија
30. VII – Јован Стерија Поповић: Владислав, краљ бугарски
3. VIII – Жан-Батист-Поклен Молијер: Помодар
6. VIII – Јован Ристић Бечкеречанин: Две варалице
16. VIII – Јован Стерија Поповић: Београд некад и сад
17. VIII – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
17. VIII – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
19. VIII – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
20. VIII – Јован Стерија Поповић: Зла жена
24. VIII – Непознати аутор: Пијаница
24. VIII – Аугуст фон Коцебу: Расејани
27. VIII – Родерих Бенедикс: Женски непријатељ
28. VIII – Јован Стерија Поповић: Ајдуци
3. IX – Јован Стерија Поповић: Женидба и удадба
8. IX – Јован Стерија Поповић: Сан Краљевића Марка
10. IX – Атанасије Николић: Зидање Раванице
14. IX – Јован Стерија Поповић: Смрт Стефана Дечанског
1. X – Лазар Лазаревић: Владимир и Косара
11. XI – Јован Стерија Поповић: Светислав и Милева
14. XI – Јован Суботић: Херцег Владислав
27. XII – Непознати аутор: Два оца
1862.
16. I – Аугуст фон Коцебу: Заручник и невеста у једној особи
18. I – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
30. I – Јован Стерија Поповић: Милош Обилић (Бој на Косову)
17. V – Аугуст фон Коцебу: Четири писмена
20. V – Марк-Антоан Дезожије: Лудница
24. V – Захаријас Вернер: Ђачки послови или 29. фебруар
3. VI – Адам Готлиб Еленшлегер: Ђеша, Неша и Јеша
10. VI – Јован Ристић Бечкеречанин: Боље је умети него имати
16. VI – Непознати аутор: Љубав и филозофија
26. VI – Аугуст фон Коцебу: Зазидани прозор
1. VII – Аугуст фон Коцебу: Љубоморна жена
8. VII – Ћезаре де ла Вале: Опклада
15. VII – Рикардо де Кастелвекио: Хомеопатски лек
20. VII – Карл Мајзл: Он и она
26. VII – Карло Голдони: У лажи је плитко дно
29. VII – Матија Бан: Мејрима
9. VIII – ЖанБатистПоклен Молијер: Уображени болесник
15. VIII – Родерих Бенедикс: Доктор Зољић
29. VIII – Јан Паљарик: Инкогнито
9. IX – Ежен Скриб и Гистав Лемоен: Жена што кроз прозор скаче
20. IX – Леополд Фелдман: Салик моје миле
30. IX – Жан БатистПоклен Молијер: Сплеткашевић
7. X – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
11. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Помодарке
1863.
6. I – Родерих Бенедикс: Пркос
13. I – Јожеф Сигети: Вампир и чизмар
21. I – Лаза Телечки: Вешта слушкиња
24. I – Пол Вермон и ПјерАнриМартен Либиз: Разбијена шоља
14. II – Јожеф Сигети: Стари бака и његов син хусар
21. II – Родерих Бенедикс: Нечиста соба
7. III – Жозеф Мелвил и Шарл Диверије: Мишел Перен или Ухода против своје воље
13. III – Емилија де Жирарден: Сајџијин шешир
18. VI – Ђура Јакшић: Сеоба Србаља
21. XI – Јован Стерија Поповић: Смрт Стефана Дечанског
3. XII – Јован Суботић: Немања
14. XII – Александер Елц: Он не ревнује
1864.
19. I – Карло Голдони: У лажи је плитко дно
28. I – Чарлс Џејмс Метјус: Пуница
6. II – А. Бан: Ко је господар у кући?
9. II – Ђорђе Малетић: Миљко Мрконић
3. III – Александар Фредро: Госпође и хусари
17. III – Стеван Павловић: Четири адвоката
31. III – ЛујСебастијан Мерсије: Стари кованџија
9
. IV – Јован Суботић: Прехвала
30. IV – Виљем Шекспир: Ричард III (одломак)
30. IV – Дике: После поноћи
20. VII – Јован Јовановић Змај: Шаран
5. XII – Милан А. Јовановић: Краљева сеја
1865.
19. I – Карл Холтај: Низ бисера или Роб, слуга и господар
18. II – Џејмс Робинсон Планче: Карло XII на острву Рујану
25. II – Јован Суботић: Звонимир
4. VII – Атанасије Николић: Краљевић Марко и Арапин
4. X – Карољ Оберњик: Ђурађ Бранковић
1866.
24. I – Родерих Бенедикс: Парница
3. II – Жозеф Мелвил: Обрштар од осамнаест година
11. VI – Жозеф Мелвил: Она је луда
16. VI – Етјен Араго и Пол Вермон: Ђаволови записници
4. VII – Јован Суботић: Милош Обилић
9. VII – Шарлота БирхПфајфер: Цврчак
16. VII – Родерих Бенедикс: Тамница
28. VII – Ежен Скриб: Први састанак
7. VIII – Матија Бан: Добрила и Миленко
15. VIII – Матија Бан: Смрт кнеза Доброслава
20. IX – А. Бан: Ко је господар у кући?
27. IX – Александар Фредро: Госпође и хусари
1867.
6. II – Жан Бајар и Емил Вандербирш: Париски колотер
6. V – Жозеф Мелвил и Шарл Диверије: Мишел Перен или Ухода против своје воље
7. V – Јан Паљарик: Инкогнито
1. VI – Ђорђе Малетић: Миљко Мрконић или Преодница српске слободе
2. VI – Лаза Телечки: Последња деспотица смедеревска
13. VI – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
16. VI – Атанасије Николић: Краљевић Марко и Арапин
29. VI – Јован Стерија Поповић: Сан Краљевића Марка
6. VII – Александер Елц: Није љубоморан
13. VII – Ћезаре де ла Вале: Опклада
13. VII – Ежен Скриб: Малвина или Удадба из наклоности
25. VII – Родерих Бенедикс: Пркос
25. VII – Родерих Бенедикс: Нечиста соба
27. VII – Фр. Тиц: Он је излечен
23. IX – Хуан Мануел Дијана: Лек од пуница
23. IX – Ришар Жене: Вежбање за брачни живот
30. IX – Јован Јовановић Змај: Шаран
12. X – Леон Бати и Адолф ЖемСин: Луција Дидијерова
12. XI – Јован Суботић: Немања
18. XI – Аугуст фон Коцебу: Заручник и невеста у једној особи
25. XI – Жил Премареј: Доктор Робин
28. XI – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
30. XI – Ђорђе Малетић: Прошлост, садашњост и будућност српска
2. XII – Матија Бан: Урош V и мати му Јелена
1868.
14. I – Јован Суботић: Сан на јави
11. II – Јован Суботић: Херцег Владислав
22. II – Јован Ристић Бечкеречанин: Боље је умети него имати
21. III – КарлАугуст Гернер: Нови племић
30. VI – Теодор Хел: Два наредника
16. VII – Фр. Тиц: Излечен је
21. X – Иван КукуљевићСакцински: Потурица
26. X – Октав Феје: Роман сиромашног младића
28. X – Непознати аутор: После пијанке
30. X – Ђорђе Малетић: Посмртна слава кнеза Михаила
12. XI – Ежен Скриб и Ерне Легуве: Женски рат
23. XI – ФилипФрансоаПинел Диманоар и АнжБонМари Керанију: Јованка што плаче и Јованка што се смеје
27. XI – Лајош Кевер: Колера и женска ћуд
5. XII – ЖанФрансоаАлфред Бајар: Краљичина девојка
11. XII – Непознати аутор: Кобно име
19. XII – АнтоанВенсан Арни и ЛујПјерНарсис Фурније: Гвоздена образина
1869.
2. I – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
16. I – Ежен Скриб и Казимир Делавињ: Дипломата
3. II – Виљем Шекспир: Укроћена горопад
11. II – Лаза Костић: Максим Црнојевић
11. II – Жан Бајар и Филип Диманоар: Ћушка пошто-пото
13. II – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
17. II – Александар Дима Отац – Фредерик Гајарде: Нелска кула
21. II – Теодор Баријер и Ернест Капанди: Назови-поштењаци
25. II – Ежен Скриб: Чаша воде или Последице и узроци
13. III – А. Бан: Ко је господар у кући?
15. III – Јован Суботић: Сан на јави
27. IV – Михаило ПолитДесанчић: Бранивој, кнез захумски
14. VII – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
25. X – Жан Бајар и Филип Диманоар: Виконт Леторијер
7. XI – Емил Сувестр и ШарлФилип Девријен: Фабричар
14. XI – ШарлАдријан Декурсел и Адолф ЖемСин: Тражи се васпитач
18. XI – Ђура Јакшић: Јелисавета, кнегиња црногорска
28. XI – Јозеф Јиржи Колар: Магелона
4. XII – Родерих Бенедикс: Шаљива игра
10. XII – Анри Мирже: Осма тачка
18. XII – Жан Бајар и Томас Соваж: Рукавица и лепеза
19. XII – Густав Моровски: Телеграм
28. XII – Јован Суботић: Бодин
1870.
6. I – Илија Округић: Уњкава комедија или Кицош Мата, балави Ђура и дрљави Стева
9. I – Жан Бајар и Луј Вандербирш: Париски кочијаш
15. I – Јован Суботић: Крст и круна или Крунисање Стевана Немањића, краља српског
19. I – Ернест Сере: Несуђеница или Шта говори свет
4. II – Адолф Винтерфелд: Надриадвокат
8. II – Владан Ђорђевић: Народ и великаши
12. II – Чарлс Демс: Савет гратис
22. II – Илија Округић: Пишчева кубура или Слава простог народа
5. III – Непознати аутор: Да је мени лећи па умрети
5. III – Жан-Франсоа Роже и Крез де Лесер: Мило за драго
8. III – Анри Мејак: Посланички аташе
10. III – Готхолд Ефраим Лесинг: Емилија Галоти
14. VI – Атанасије Николић: Зидање Раванице
29. VI – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
30. VI – Матија Бан: Добрила и Миленко
7. VII – Јован Суботић: Милош Обилић
12. IX – Хајнрих Лаубе: Гроф Есекс
3. XI – Коста Трифковић: Француско-пруски рат
14. XI – Јосип Фрајденрајх: Граничари
24. XI – ЛујПјерНарсис Фурније и Меје: Глумица
31. XII – Непознати аутор: Пољубац
1871.
8. I – ЛујПјерНарсис Фурније и Меје: Партија пикета
8. I – Непознати аутор: Две кћери на удају
?. I – Теодор Данис: Глуви слуга
?. I – Јозеф Јиржи Колар: Моника
21. II – Коста Трифковић: Младост Доситеја Обрадовића
?. II – Ј. Т. Вилијамс: Љубавно писмо
6. III – Фридрих Шилер: Марија Стјуартова
?. III – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
21. III – Коста Трифковић: Честитам
?. III – Пол Сироден и Ламбер Тибу: Женске сузе
?. III – Антоније Хаџић: Љубав није шала
25. V – Жил Премареј: Доктор Робин
4. VII – Јован Стерија Поповић: Милош Обилић (Бој на Косову)
10. VII – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Нашла врећа закрпу
2. VIII – Коста Трифковић: На Бадњи дан
2. VIII – Коста Трифковић: Школски надзорник
12. IX – Хајнрих Лаубе: Гроф Есекс
1872.
8. I – Милан Јовановић Морски: Демон
8. I – Нарсис Фурније и Меје: Партија пикета
11. I – Родерих Бенедикс: Пркос
21. I – Непознати аутор: Љубав и филозофија
27. I – Хуан Мануел Дијана: Лек од пуница
27. I – КарлАугуст Гернер: Мила
30. I – Жозеф Мелвил, ЖанТусен Мерл и ЕженКантиран де Боари: Цар Петар Велики као лађар
4. II – Александар Дима Отац – Фредерик Гајарде: Нелска кула
15. II – Карл фон Холтај: Низ бисера
16. II – Адолф Д’Енери и Жилијен де Малијан: Маријана или Жена из народа
18. II – Непознати аутор: Артаксерксес
20. II – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
22. II – МаркАнтоан Дезожије: Лудница
22. II – Ежен Скриб: Први састанак
27. II – Фридрих Шилер: Разбојници
2. III – КарлАугуст Гернер: Нови племић
10. III – Зигмунд Шлезингер: У петак
12. III – Јован Суботић: Крст и круна или Крунисање Стевана Немање, краља српског
16. III – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
19. III – Артир Арну и Нарсис Фурније: Гвоздена образина
21. III – Родерих Бенедикс: Тамница
23. III – Октав Феје: Роман сиромашног младића
25. III – Шарлота БирхПфајфер: Мати и син
29. III – Жан Бајар и Томас Соваж: Рукавица и лепеза
6. IV – Еде Сиглигети: Мамица
6. IV – Карл Жијен: Локот
17. IV – Карољ Оберњик: Деспот Ђурађ Бранковић
25. IV – Коста Трифковић: Избирачица
1. V – Фридрих Хоп: Кућна капица доктора Фауста
8. VI – Шарл Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
8. VI – Леополд Стабло: Муж у клопци
17. VII – Шарлота БирхПфајфер: Ловудска сиротица
17. X – Нарсис Фурније и Меје: Да се мењамо
16. XI – КарлАугуст Гернер и Георг Фридрих Бели: Ни бригеша
19. XI – Ежен Скриб, Теодор де Вилнев и Арман Деверже: Јелва, руска сиротица
20. XII – Аугустин Морето и Кавана: Дона Дијана
1873.
3. I – Шарлота БирхПфајфер: Добросрећница
14. I – Јован Ђорђевић и Антоније Хаџић: Маркова сабља
19. I – Жан Бајар и Гистав Лемоен: Гушче буковачко
26. I – КарлАугуст Гернер: Сланик
6. II – Ежен Скриб и Ерне Легуве: Женски рат
11. II – Јожеф Сигети: Вампир и чизмар
13. II – Карл Тепфер: Сеоска простота
14. III – Јохан Хајнрих Мирани: Без женидбе
17. III – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
25. III – Викторијен Сарду: Нервозни
11. IV – Геза Зичи: Френолог
15. IV – Виљем Шекспир: Краљ Лир
21. VI – Рикардо де Кастелвекио: Сеоска школа
10. VIII – Теодор Хел: Два наредника
12. VIII – Коста Трифковић: Младост Доситеја Обрадовића
19. VIII – Еде Сиглигети: Роб
2. IX – Јаша Томић и Коста Формаћ: Ђаволски послови
7. X – Коста Трифковић: Љубавно писмо
15. XII – Еде Сиглигети: Циганин
20. XII – Лајош Кевер: Мушки метод и женска мајсторија
20. XII – АугустВилхелм Ифланд: Крштено писмо
22. XII – Фридрих Шилер: Дон Карлос
31. XII – Родерих Бенедикс: Ноћ уочи Нове године
1874.
10. I – Теодор де Банвил: Гренгоар
13. I – Илија Округић Сремац: Уњкава комедија или Кицош Мата, балави Ђура и дрљави Стева
24. I – Викторијен Сарду: Присни пријатељи
30. I – Жозеф Мелвил и Шарл Диверије: Мишел Перен или Ухода против своје воље
2. II – Фридрих Шилер: Виљем Тел
24. II – Педро Калдерон де ла Барка: Живот је сан
3. III – Родерих Бенедикс: Љубав их мори
6. III – Жан Бајар и Филип Диманоар: Ћушка пошто-пото
6. III – Шарл Иго: Ја вас љубим
13. III – Калман Тот: Жене у уставном животу
17. III – Етјен Араго и Пол Вермон: Ђаволови записници
1. IV – Илија Округић Сремац: Грабанцијаши
7. IV – Милан Јовановић: Сан и јава
19. IV – Јозеф фон Вајлен: Драгомира или Крст и некрст
13. X – Јожеф Сигети: Стари бака и његов син хусар
23. X – Александар Вилхелми: Један се мора оженити
24. X – Еде Сиглигети: Три брачне заповести
28. XI – Ежен Скриб: Министар и свилар
8. XII – Александар Дима Отац: Катарина Хауардова или Круна и губилиште
15. XII – Жак Беден и ПросперПарфе Губо: Карташ
18. XII – Ежен Скриб: Шарлатанизам
26. XII – Виктор Иго Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве
1875.
12. I – Виктор Иго: Марија Тјудорова или Три дана из живота једне краљице
26. I – Александар Дима Отац: Кин
9. II – Жан Бајар и Гистав Лемоен: Претенденат и протектор
21. II – Хуго Милер: Дипломата старе школе
26. II – Жозеф Бушарди: Звонар Павловске цркве у Лондону
7. III – Жан Бајар и Жил де Ваји: Муж на селу
18. III – Адолф Д’Енери и Огист АнисеБуржоа: Госпођа од Сен Тропеза
21. III – Пол Верније Емил Хилдебрант: Осам дана после венчања
21. III – Велимир Ђорђевић: Сви смо измирени
3. IV – Фридрих Вилхелм фон Хаклендер: Тајни агент
6. IV – Матија Бан: Српске цвети или Таковски устанак
17. IV – Херман Саломон Мозентал: Марина царица
19. IV – Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
18. V – Јован Суботић: Милош Обилић
21. IX – Коста Трифковић: Младост Доситеја Обрадовића
1
876.
21. III – Еде Сиглигети: Воденичарева ћерка
25. III – Шарл Диманоар и Адолф Денери Карл Жујин Рајнхарт: Стари каплар
28. III – Филип Диманоар и Огист АнисеБуржоа: Црни доктор
8. IV – Теодор Вел: Седи с миром
13. IV – Аугуст Хесе, по Дармјентеру: Лекар
15. IV – Станислав Богуславски: Пружај се према губеру
20. IV – Пјер-ЖанБатист Дефорж: Глувак
23. IV – Јован Цар и О. Витковић: Црногорци
28. IV – Коста Трифковић: Тера опозицију
2. V – Адолф ЖемСин и Алфред Делакур: Ала су смешни ти мужеви
9. V – Коста Трифковић: Пола вина пола воде
16. V – Принцеза Амалија Хајтер: Стриц
30. V – Теодор Баријер и Адолф ЖемСин: У сну и на јави
2. VI – Родерих Бенедикс: После венчања
6. VI – Александар С. Грибоједов: Ко много зна много и пати
1877.
6. I – Лаза Костић: Максим Црнојевић
15. I – Етјен Араго и Пол Вермон: Ђаволови записници
22. I – Шарл Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
12. II – Милан Јовановић: Сан и јава
17. II – Аугустин Морето и Кавана: Доња Дијана
20. II – Рикардо де Кастелвекио: Сеоска школа
24. II – Геза Зичи: Френолог
26. II – Теодор Хел: Два наредника
29. III – Адолф фон Вилбрант: Младенци
2. IV – Александар Фредро: Девојачки завет
6. IV – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Нашла врећа закрпу
9. IV – Викторијен Сарду: Последње љубавно писмо
16. IV – Жорж Санд: Марки Вилмер или Роман сиромашне девојке
23. IV – Јан-Александар Фредро Син: Јединица
26. IV – Александар Фредро: Госпође и хусари
30. IV – Јулије Розен: Проводаџија
7. V – Густав Мозер: Ултимо
16. V – Филип Диманоар и Адолф Д’Енери: Дон Цезар од Базана
22. V – Милан Савић: Социјалне демократе
1. VI – Јулије Розен: Еј, људи, што се не жените?
25. X – Жан Бајар и Гистав Лемоен: Гушче буковачко
1. XII – Шарлота БирхПфајфер: Ловудска сиротица
29. XII – Александер Елц: Није љубоморан
1878.
12. II – Матија Бан: Добрила и Миленко
14. V – Јосип Фрајденрајх: Граничари
19. X – Станислав Лесер: Тврдо срце
29. XII – Викторијен Сарду: Варошани на селу
1879.
4. I – Викторијен Сарду и Алфред Анкен: Весели двори
7. I – Карл фон Холтај: Низ бисера
8. I – Лајош Абоњи: Злочинчева марама
18. I – Ежен Лабиш и Ерне Легуве: Цврчак у мравињаку
26. I – Милан Савић: Последња воља
15. II – Леополд ЗахерМазох: Наши робови
18. II – Иван КукуљевићСакцински: Потурица
22. II – Антоније Хаџић: Љубав није шала
24. II – Милан Савић: Фрише-фире
25. II – Јожеф Сигети: Вампир и чизмар
3. III – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
17. III – ЖанБатист Швајцер: Великоварошани
24. III – Милан Савић: Наживио се
3. IV – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
8. IV – Ежен Скриб: Дружина
15. IV – Фридрих Шилер: Марија Стјуартова
18. IV – Жан-Батист Швајцер: Прилепчиво
22. IV – Рудолф Кнајзл: Драги ујак
23. IV – Ежен Лабиш и Алфред Делакур: Милион
1. V – Жан Бајар и Жил де Ваји: Муж на селу
5. V – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
5. VI – Еде Сиглигети: Мамица
12. VI – Милан Јовановић: Сан и јава
3. VII – Коста Трифковић: Избирачица
13. XI – Жил Сандо и Шарл Декурсел: Марсел
18. XII – Адолф Винтерфелд: Путници
1880.
26. IV – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
19. V – Шарл Декурсел и Адолф ЖемСин: Тражи се васпитач
23. V – Шарл Диманоар и Адолф Д’Енери: Стари каплар
12. VI – Јулије Розен: Проводаџија
27. X – Жозеф Бушарди: Бертрам морнар
1881.
15. XI – Карл Холтај: Ловорика и просјачки штап
17. XI – А. Шрајбер: Језуита и његов питомац
22. XI – Карољ Оберњик: Деспот Ђурађ Бранковић
24. XI – Волфганг Милер: Шумска ружа
28. XI – Паул Линдау: Марија и Магдалена
29. XI – Мита Поповић: Крвави престо
6. XII – Адолф Ларонж: Очина маза
12. XII – Леополд ЗахерМазох: Човек без предрасуде
26. XII – Мита Поповић: Цар Јован
27. XII – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
?. XII – Јохан Непомук Нестрој: Несташни ђаци
1882.
12. I – Борман Ригер: Окаљано поштење
17. I – Густав Мозер и Франц Шентан: Рат у мирно доба
19. I – Жозеф Мелвил: Пуковник од осамнаест година
26. I – Лаза Костић: Пера Сегединац
1883.
5. II – Пол Мерис: Сиротињски адвокат
17. II – Густав Мозер: Библиотекар
12. III – Ежен Скриб и Ерне Легуве: Адријена Лекуврерова
?. III – Филип Диманоар и Адолф Д’Енери: Каплар Симон
24. III – Густав Мозер и Франц Шентан: Наше жене
28. III – Еде Тот: Сеоска лола
1884.
28. I – Жан Бајар и Томас Соваж: Рукавица и лепеза
29. I – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
30. I – Мита Поповић: Стеван, последњи босански краљ
4. II – Фридрих Шилер: Виљем Тел
5. II – Јован Суботић: Милош Обилић
7. II – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
9. II – Марија Пинтер: Мати се мора удати
10. II – Фридрих Шилер: Марија Стјуартова
12. II – Јован Стерија Поповић: Светислав и Милева
16. II – Леополд Захер-Мазох: Наши робови
19. II – Фр. Тиц: Излечен је
19. II – Еде Сиглигети: Циганин
21. II – Жан Бајар и Жил де Ваји: Муж на селу
23. II – Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
25. II – Милан Савић: Проводаџије
26. II – Јосип Фрајденрајх: Граничари
28. II – Лаза Костић: Максим Црнојевић
3. III – Жорж Санд: Марки Вилмер или Роман сиромашне девојке
6. III – Теодор Баријер и Ерне Капанди: Поштењаци
8. III – Коста Радуловић: Удадба по морању
13. III – Емил Ожје: Фуршамболови
15. III – Филип Диманоар и Адолф Д’Енери: Дон Цезар од Базана
15. III – Коста Трифковић: Француско-пруски рат
19. III – Антон Вал: Две цедуље
19. VIII – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
13. X – Виљем Шекспир: Отело
24. XI – Фридрих Кајзер: Палата и лудница
8. XII – Саломон Херман фон Мозентал: Дебора
1885.
14. III – Фридрих Халм: Стрелан
2. XII – Мита Поповић: Градиња и син му Немања
26. XII – Мита Поповић: Наши сељани
27. XII – Атанасије Николић: Краљевић Марко и Арапин
1886.
8. I – Жорж Оне: Господар ковница
9. I – Анри Мејак: Посланички аташе
16. I – Жозеф Мелвил: Она је луда
16. I – Јозеф Јежи Станковски: Спрема се на бал
25. I – Фридрих Шилер: Разбојници
6. II – Адолф Вилбрант: Асунта Леонијева
8. II – Карл-Аугуст Гернер: Нови племић
9. II – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
20. II – Милан Савић: На добротворну цел
22. II – Етјен Араго и Пол Вермон: Ђаволови записници
2. III – Јожеф Сигети: Вампир и чизмар
6. III – Милан Савић: Добре воље
13. III – Јохан Плец: Очарани кнез
22. III – Емил Ожије и Жил Сандо: Наследник
25. III – Матија Бан: Добрила и Миленко
27. III – Милан ШевићМаксимовић: На позорници и у животу
27. III – Мита Калић: Преки лек
6. IV – Стеван Ј. Јефтић: Четири милиона рубаља
8. IV – Јохан Волфганг Гете: Фауст
13. XII – Франц Супе: Лепа Галатеја
1887.
21. III– Емил Ожије: Све за сина
22. III – Јован Стерија Поповић: Смрт Стевана Дечанског
25. III – Едуар Плувије: Убица
28. III – Емил Еркман и Александар Шатријан: Завађена браћа
29. III – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
6. IV – Лазар Лазаревић: Пријатељи
8. IV – Јован Стерија Поповић: Владислав, краљ бугарски
11. IV – Матија Бан: Цар Лазар
9. VII – Гергељ Чики: Црна пега
1. IX – Непознати аутор: Лилипутанци
13. X – Јован Грчић: Каврга
7. XI – Џејмс Робинсон Планче: Карло XII на острву Ригену
12. XI – Густав Мозер и Франц Шентан: Рат у мирно доба
14. XI – Карл-Рудолф фон Готшал: Пит и Фокс
22. XI – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Перишонов пут
3. XII – Теодор де Банвил: Гренгоар
3. XII – КарлАугуст Гернер: Поклон
5. XII – Викторијен Сарду: Федора
6. XII – Милорад Поповић Шапчанин: Милош у Латинима
12. XII – Гергељ Чики: Мехурићи или Пружај се према губеру
22. XII – Мита Калић: Мој џеп
25. XII – Жил Верн и Адолф Д’Енери: Пут око Земље за 80 дана
1888.
1. I – Мита Калић: Свекрва
6. I – ЖилАнри СенЖорж и ЖанФрансоаАлфред Бајар: Марија кћи пуковније
10. I – Миша К. Димитријвић: Љубав их измирила
?. III – Хајнрих Лаубе: Монтроз
?. III – Гергељ Чики: Задушни Филип
?. VII – Веља Миљковић: Буњевка
21. XII – Франц Шентан: Златан паук
31. XII – Непознати аутор: Вечерња забава
1889.
7. III – Александар ДимаСин: Туђинка
?. V – Ежен Лабиш: Из захвалности
?. VII – Непознати аутор: Огледало
1890.
25. I – А. Шрајбер: Курјак и јагње
27. I – Ежен ЛемоанМоро, Пол Сироден, Огист Маке и Алфред Делакур: Лионски улак
11. II – Јован Грчић: На мрзану кућа остаје
17. II – Божидар Борђошки: Свилени рубац
20. II – Шандор Лукачи: Риђокоса
4. III – Фердинанд Рајмунд: Сељак као милионар
13. III – Александар И. Паљм: Наш пријатељ Некљужев
17. III – Бранислав Нушић: Протекција
21. III – Александар ДимаОтац: Кин
24. III – Виљем Шекспир: Краљ Лир
28. III – Миша К. Димитријевић: Кобан спомен
2. IV – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
4. IV – Драгутин Ј. Илијћ: Вукашин
?. VIII – Драгутин Ј. Илијћ: Јаквинта
1. XI – Оскар Блументал: Ђаволове стене
2. XI – Милован Глишић: Подвала
22. XI – Албен Валабрег и Морис Ордоно: Диран и Диран
1891.
?. I – А. Брасе и Ж. Кован: Близанци
?. V – Александар Дима Отац – Терезија Мегерле: Гроф Монте Христо
19. IX – Еде Сиглигети и Шандор Балаж: Радничка побуна
9. XI – А. Шрајбер: Неће варошанкуж
12. XI – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
16. XI – Ежен Скриб, Жан Бајар и ШарлГаспар ДелестрПоарсон: Три жене у један мах
23. XI – Рихард Фос: Ева
4. XII – Рихард Фос: Александра
12. XII – Јулије Розен: Еј, људи, што се не жените?
14. XII – Гергељ Чики: Челик-човек
21. XII – Милан Савић: Дојчин Петар
1892.
1. I – Шарлота Бирх-Пфајфер: Звонар Богородичине цркве
12. I – Милорад Поповић Шапчанин: Задужбина цара Лазара
25. I – Милош Цветић: Немања
18. IV – Илија Округић Сремац: Шокица
?. V – Веља Миљковић: Краљевић Марко и Арапин
?. IX – Гергељ Чики: Вечити закон
?. XI – Веља Миљковић – Хуго Доубек: Јабука
1893.
?. II – ЖанПјер Леополд Баре и Ежен Метепе: Христифор Колумб
13. V – Албен Валабрег: Брачна срећа
29. V – Иван Иљич Мјасницки: Зец
18. VI – Едуар Пајрон: Досадан свет
22. VII – Елиза Хенле: Позоришно дело
1894.
17. III – Гергељ Чики: Мајка
?. III – Лудвиг Анценгрубер: Поп Доброслав
31. III – Хенрик Ибзен: Нора
2. VI – Јузеф Нажимски: Очеви и деца
?. VI – Непознати аутор: Опроштајно вече
?. IX – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
20. XII – Александар И. СумбатовЈужин: Окови
23. XII – Густав Мозер и Франц Шентан: Рат у мирно доба
1895.
10. I – Викторијен Сарду: Последње љубавно писмо
?. I – Франсоа Копе: Северо Торели
11. I – Виљем Шекспир: Отело
20. I – ШарлФилип Диманоар и Адолф Д’Енери: Стари каплар
30. I – Ежен Лабиш: Штедионица
19. II – Веља Миљковић: Краљевић Марко и Арапин
25. II – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
18. III – Гергељ Чики: Господска сиротиња
3. IV – Никола I Петровић Његош: Балканска царица
9. IV – Милан Савић: Марија
9. IV – Коста Трифковић: Честитам
12. IV – Ернест Блум и Раул Тоше: Нервозне жене
16. IV – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
30. IV – Франсоа Копе: За круну
20. VI – Хосе Ечегарај: Велики Галеото
26. VI – Иван И. Мјасницки: Чикина кућа
18. VIII – Коста Трифковић: Љубавно писмо
14. IX – Ежен Скриб: Чаша воде или Последице и узроци
10. X – Адолф Д’Енери, Адолф Бело и Едуар Вијтар: Цезаров тестамент
1896.
4. I – Дон Томас Родрихијес Руби: Златан мајдан
9. I – Еде Сиглигети: Женска влада
16. I – Морис Ордоно, Албен Валабрег и Анри Керул: Булинарови
20. I – Пол Дерулед: Хетман
27. I – Хари Полтон и Едуард Полтон: Нијоба
6. II – Даница БандићТелечки: Еманципована
21. II – Октав Феје: Роман сиромашног младића
5. III – Адолф Л’Аронж: Задушне жене
12. III – Едуард Љубовски: Чанколизи
16. III – Александар Дима Син: Женски пријатељ
19. III – Виљем Шекспир: Хамлет
29. III – Адолф Д’Енери и Гистав Лемоен: Мајчин благослов
?. V – Хајнрих Лаубе: Лажни цар Димитрије
?. VIII – Ернест Вихерт: Корак у страну
12. X – Манојло ЂорђевићПризренац: Јасмина и Ирена
17. X – Бернард Ставенов – Милан Св. Николајевић: Бангалоз
27. X – Петар Крстоношић: Крајишкиња
?. XI – Манојло ЂорђевићПризренац: Слободарка
8. XII – Виктор Масе: Јованчини сватови
1897.
?. I – Емил Еркман и Александар Шатријан: Јеврејин из Пољске
?. II – Дон Мануел Тамајо и Баус: Нов комад
?. IV – Симо Матавуљ: Завет
22. IV – Викторијен Сарду и Емил Моро: Мадам Сан-Жен
8. VI – Малахов и Оскар Елснер: Добре сведоџбе
14. VI – Франц Супе: Лепа Галатеја
7. VIII – Теодор де Банвил: Гренгоар
2. IX – Душан Дима: Растављен
?. IX – Томас Брандон: Карлова тетка
21. X – Етјен Араго и Пол Вермон: Ђаволови записници
25. X – Викторијен Сарду: Присни пријатељи
1. XI – Еуген Кумичић: Сестре
28. XI – Еде Тот: Сеоска лола
29. XI – Франц Битонг и Бернхард Буш: Брбљуша
4. XII – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Себичњак
26. XII – Иво Војновић: Психе
1898.
30. V – Мита Калић: Максим
11. VI – Иван И. Мјасницки: Двеста хиљада
12. VI – Јован Суботић: Милош Обилић
3. VII – Илија Округић Сремац: Шокица
4. VII – Еде Сиглигети: Циганин
6. VII – Коста Трифковић: Честитам
6. VII – ШарлЛујЕтјен Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
9. VII – Фридрих Шилер: Марија Стјуартова
11. VII – Жил Премареј: Доктор Робин
23. VII – Герхарт Хауптман: Ханела
19. VIII – Драгутин Ј. Илијћ: Прибислав и Божана
1899.
18. II – Хосе Ечегарај: Мрља која чисти
4. III – Емилија Жирарден: Страх од радости
4. III – Густав Каделбург: У цивилу
10. IV – Карољ Гере: Женидба на пробу
14. IV – Николај А. Поћехин: Самртна замка
6. V – Паул Шентан и Франц Шентан: Отмица Сабињанака
16. V – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
29. VI – Рихард Фос: Крив
?. VII – Карл Пипих: У јавном животу
5. IX – Јосип Фрајденрајх: Граничари
2. X – Виљем Шекспир: Краљ Лир
8. X – Љубомир Петровић Љубинко: Девојачка клетва
9. X – Манојло Ђорђевић Призренац: Јасмина и Ирена
14. X – Емил Еркман и Александар Шатријан: Ранцављеви
23. X – Густав Мозер и Франц Шентан: Наше жене
28. X – Хуан Мануел Дијана: Лек од пуница
31. X – Иван Зајц: Кнез Никола Зрињски
31. X – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Мале руке
?. XI – Матеј Мило: Врачара
26. XII – Ђорђе Малетић: Апотеоза
1900.
9. I – Веља Миљковић: Краљевић Марко и Арапин
15. I – Ежен Скриб и Ерне Легуве: Женски рат
20. I – Алфонс Доде и Адолф Бело: Фромон и Рислер
22. I – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
5. II – Гергељ Чики: Две љубави
6. II – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
16. II – Милева Симић: Ретка срећа
24. II – Милан Савић: Добре воље
27. II – Фридрих Блум, по Ж. Бајару и Ж. СенЖоржу: Марија, кћи пуковније
3. III – Александар Бисон и Антони Марс: Дупла пуница
7. III – Карл Марија Вебер: Вилењак
10. III – Франц Шентан: Луда посла
20. III – Ђура Јакшић: Станоје Главаш
30. III – Франц Шентан: Златан паук
22. IV – Викторијен Сарду: Фернанда
25. IV – Милорад Поповић Шапчанин: Задужбина цара Лазара
26. IV – Дон Мануел Тамајо и Баус: Нов комад
30. IV – Лаза Костић: Гордана, ускокова љуба
20. V – Драгутин Ј. Илијћ: Прибислав и Божана
28. V – Драгутин Ј. Илијћ: Сватови
16. VII – Карл Карлвајс: Мали људи
24. X – Емануел Боздјех: Дипломате
28. X – М. И. Расудов: Епидемија
31. XII – Флоримон Ронже Ерве: Мамзел Нитуш
1901.
8. II – Бранислав Нушић: Кнез Иво од Семберије
22. II – Бранислав Нушић: Обичан човек
26. III – Пера Данкулов: Црни краљ са Семећа
27. III – Бранислав Нушић: Тако је морало бити
11. IX – Иван И. Мјасницки: Као пиле у кучинама
10. XI – Алберт-Емил Брахфогл: Нарцис
17. XI – Лукијан Бранковић Тривунов: Шваља
1. XII – Антон П. Чехов: Медвед
1. XII – Ђачинто Галина: Тако ти је то у свету, дете моје
7. XII – Индијски краљ Чудрака: Васантасена
13. XII – Жорж Оне: Господар од ковница
15. XII – Милан Савић: Цар проводаџија
25. XII – Еде Тот: Сеоска лола
29. XII – Александар Дима Син: Женски пријатељ
1902.
1. I – Еде Сиглигети: Циганин
3. I – Октав Феје: Роман сиромашног младића
12. I – Бранислав Нушић: Пучина
17. I – ЛујЕме Мајар: Пустињаково звоно
20. I – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
24. I – Теодор де Банвил: Гренгоар
6. II – Љубен Грујић и Милош ХаџиДинић: Мена
8. II – Петар Петровић Његош: Горски вијенац
15. II – Александар Дима Син: Франсијон
17. II – Петар Крстоношић: Крајишкиња
19. II – Фердинанд Франтишек Шамберг: Једанаеста заповест
12. IV – Жил Премареј: Доктор Робин
13. IV – ШарлФилип Диманоар и Адолф Д’Енери: Стари каплар
16. IV – Јован Суботић: Милош Обилић
3. V – Оскар Блументал и Густав Каделбург: Кинематограф
6. V – ГуставАлберт Лорцинг: Проба за оперу
25. V – Илија Округић Сремац: Шокица
1. VI – Адолф Д’Енери и Гистав Лемоен: Мајчин благослов
1. VI – Ежен Брије: Црвени талар
3. VI – Франц Супе: Лепа Галатеја
8. VI – Лаза Костић: Максим Црнојевић
12. VI – Теодор Баријер и Ламбер Тибу: Мраморна срца
12. X – Јован Грчић: Одметник
29. X – Милош Цветић: Цар Душан Силни
24. XI – Мита Поповић: Наши сељани
30. XI – Лукијан Бранковић Тривунов: Међу официрима
13. XII – Густав Мозер: Библиотекар
1903.
27. I – Тило фон Трота: Дворска милошта
13. III – Морис Метерлинк: Мона Вана
13. V – Хенрик Ибзен: Поход на север
21. VI – Ежен Лабиш и Марк Мишел: Пргав човек
26. VI – Ференц Молнар: Господин доктор
5. VII – Хосе Ечегарај: У долини
7. VII – Едмунд Александер Лајтнер: Отелов успех
19. VIII – Виљем Шекспир: Веселе жене виндзорске
9. X – Ернст фон Волцоген: Неисписани лист
14. X – Бранислав Нушић: Кнез Иво од Семберије
16. X – Јозеф Штолба: Летовање
23. X – Артур Вајнг Пинеро: Судија у неприлици
24. X – Жил Премареј: Доктор Робин
6. XI – Александар Бисон и Жилијен Бер де Тирик: Историјски дворац
17. XI – Томас Брандон: Карлова тетка
22. XI – Оскар Вајлд: Лепеза
23. XI – Љубомир Петровић Љубинко: Суђаје
1904.
2. II – Рудолф Кнајзл: Где је жена?
14. II – Бранислав Нушић: Наша деца
14. II – Бранислав Нушић: Под старост
14. II – Ђовани Верга: Сеоско частољубље
4. III – Франсоа Копе: Кремонски свирач
4. III – Р. П. Т.: Пепељуга
6. III – Николај В. Гогољ: Ревизор
22. III – Шарл Ломон: Капетан Јован
24. III – ФилипФрансоа Диманоар и ЛујФрансоа Клервил: Позоришне лудорије
10. IV – Илија Вукићевић: Последњи идеал
10. IV – Илија Вукићевић: Срећа и људи
7. VIII – Јован Протић: Гуска
26. VIII – Иполит Рејмон и Максим Бушрон: Кокар и Бикоке
1. IX – Анри Мејак и Лидовик Алеви: Бабје лето
5. IX – Александар Пијус Волф: Прециоза
22. IX – Франц Адам Бајерлајн: На починак
9. XI – Паоло Ђакомети: Четири жене под једним кровом
11. XI – Викторијен Сарду: Тоска
16. XI – Густав Каделбург и Оскар Блументал: Код белог коња
20. XI – Викторијен Сарду: Отаџбина
21. XI – Милош Цветић: Цар Душан Силни
2. XII – Виљем Шекспир: Отело
11. XII – Еде Тот: Сеоска лола
15. XII – Бранислав Нушић: Три хајдука
15. XII – Милан Савић: Посета
17. XII – Михаило Сретеновић: Моравка
17. XII – Лазар Марковић Мргуд: Ђула
23. XII – Жак Офенбах: Женидба при фењерима
1905.
1. I – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
3. I – Густав Мозер: Библиотекар
13. I – Александар Дима Отац: Кин
27. I – Жил Верн и Адолф Д’Енери: Царев гласник
7. I – Бранислав Нушић: Тако је морало бити
7. IV – Војислав Ј. Илић: Песник
21. IV – Карл Лауфс: Шелеров пансионат
28. IV – Лудвиг Гангхофер и Марко Броцинер: Валенска свадба
6. VI – Бранислав Нушић: Под облацима
11. VI – Ежен Лабиш и Марк Мишел: Зет
22. VII – Јулије Розен: Еј, људи, што се не жените?
29. IX – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
2. X – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
12. X – Виљем Шекспир: Краљ Лир
13. X – Светозар Ћоровић: Он
16. X – Јожеф Сигети: Стари бака и његов син хусар
17. X – Густав Мозер: Поручник Рајф
21. X – ШарлЛујЕтјен Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
24. X – Жозеф Мелвил и Шарл Диверије: Мишел Перен или Ухода против своје воље
2. XI – Фридрих Шилер: Разбојници
12. XI – Тихамер Балог Алмаши: Пана Циганка
21. XI – Милорад Поповић Шапчанин: Задужбина цара Лазара
23. XI – Жак Офенбах: Муж пред вратима
26. XI – Теодор де Банвил: Гренгоар
27. XI – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
28. XI – Коста Трифковић: Љубавно писмо
30. XI – Ежен Лабиш и Марк Мишел: Флорентински шешир
3. XII – Јосип Фрајденрајх: Граничари
7. XII – Едуард Бауернфелд: Поезија и проза
10. XII – КарлАугуст Гернер: Мила
12. XII – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
17. XII – Петар Петровић Пеција: Ркаћ
17. XII – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
19. XII – Жил Премареј: Доктор Робин
23. XII – Срђан Туцић: Повратак
26. XII – Илија Округић Сремац: Шокица
26. XII – Терезија Мегерле: Гроф Монте Христо
30. XII – Јосип Еуген Томић: Пасторак
31. XII – Еде Тот: Сеоска лола
1906.
4. IV – Иштван Геци: Дивљуша
19. V – Исидор Новаковић: Господин професор
31. VIII – Јован Поповић Стерија: Покондирена тиква
9. X – Сергеј А. Најдјонов: Вањушинова деца
28. X – Хенрик Ибзен: Жена с мора
1. XI – Пјер-ФрансискСамуел Бертон: Лепа Марсељанка
12. XII – Анри Мејак: Добио човек орден
16. XII – Николај В. Гогољ: Женидба
1907.
20. I – Хенрик Ибзен: Народни непријатељ
23. I – Лазар Марковић Мргуд: Страшан дан
29. III – Јохана Франул фон Вајсентурн: Крајње средство
7. IV – Викторијен Сарду: Вештица
10. IV – Густав Давис: Мишоловка
14. IV – Октав Мирбо: Трговина је трговина
17. IV – Геза Гардоњи: Ракија
27. V – Виктор Масе: Јованчини сватови
6. X – Фердинанд Бон: Шерлок Холмс
8. X – Бранислав Нушић: Свет
20. X – Јован Суботић: Милош Обилић
27. X – Еде Тот: Сеоска лола
31. X – Пол Гаво и Робер Шарве: Госпођица Жозета, моја жена
5. XI – Пјер Бертон: Лепа Марсељанка
14. XI – Адолф Д’Енери и Жилијен Малијан: Маријана или Жена из народа
17. XI – Јохан Штраус: Слепи миш
5. XII – Јован Стерија Поповић: Смрт Стефана Дечанског
12. XII – Иван И. Мјасницки: Као пиле у кучинама
13. XII – Јосип Еуген Томић: Барон Фрањо Тренк
18. XII – Оскар Блументал: Кад старимо
1908.
?. I – Лазар Марковић Мргуд: Милка
18. II – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
24. II – Миливој Ст. Предић: Голгота
26. II – Александар Дима Син: Господин Алфонс
30. III – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
19. V – Лазар Марковић Мргуд: Ускочкиња
4. VI – Ежен Скриб и Ерне Легуве: Женски рат
1909.
14. II – Еде Тот: Сеоска лола
19. II – Бранислав Нушић: Свет
?. III – Максим Горки: На дну
22. III – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
19. X – Анри Бернстен: Крадљивац
12. XI – Анри Бернстен: Бакара
14. XI – Габор Дрегељ: Добросретник
15. XI – Љуба Милинов: Сваком своје
15. XI – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
17. XI – Ернест Блум и Раул Тоше: Мадам Монгоден
19. XI – Херман Зудерман: Камен међу камењем
20. XI – Матеј Мило: Врачара
21. XI – Јован Поповић Стерија: Покондирена тиква
25. XI – Виктор Парма: Ксенија
2. XII – Оскар Штраус: Чар валцера
5. XII – Петар Петровић Пеција: Сузе
5. XII – Еде Тот: Сеоска лола
8. XII – Карл Лауфс и Вилхелм Јакоби: Неверни Тома
12. XII – Иван И. Мјасницки: Зец
13. XII – Мита Поповић: Наши сељани
15. XII – Бошко Петровић: Наш човек
20. XII – Петар Крстоношић: Крајишкиња
22. XII – Фридрих Шилер: Марија Стјуартова
22. XII – Јован Јовановић Змај: Шаран
23. XII – АнриАлфред Дири и АнриШарл Шиво: Резервистина женидба
27. XII – Јован Протић: Јанковић Стојан
30. XII – Лазар Марковић Мргуд: Народњак
1910.
4. I – Родерих Бенедикс: Пркос
4. I – Жил Премареј: Доктор Робин
8. I – Карл фон Холтај: Низ бисера
10. I – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
11. I – Жак Офенбах: Муж пред вратима
12. I – Оскар Вајлд: Лепеза
16. I – Милорад М. Петровић: Чучук Стана
19. I – Јован Ђорђевић и Антоније Хаџић: Маркова сабља
20. I – Фридрих Шилер: Разбојници
21. I – Едмон Одран: Лутка
21. I – Викторијен Сарду: Тоска
22. I – Милан Савић: Одсудни тренуци
23. I – Р. П. Т.: Пепељуга
23. I – Карл Шенхер: Земља
26. I – Милан Савић: Ксеније и Ксенија
28. I – Ференц Молнар: Ђаво
29. I – Јохан Волфганг Гете: Фауст
29. I – Карољ Оберњик: Деспот Ђурађ Бранковић
30. I – Јован Суботић: Милош Обилић
6. III – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
8. III – Бранислав Нушић: Обичан човек
22. III – Шандор Броди: Учитељица
3. IV – Иван И. Мјасницки: Чикина кућа
6. IV – Бранислав Нушић: Протекција
14. IV – Бранислав Нушић: Јесења киша
27. IV – Пјетро Маскањи: Кавалерија рустикана>
14. VI – Херман Зудерман: Част
15. VI – Коста Трифковић: Избирачица
19. VI – Ђура Јакшић: Јелисавета, кнегиња црногорска
28. VI – Арпад Берцик: Министарска криза
15. IX – Пјер Бертон: Лепа Марсељанка
2. X – Томас Брандон: Карлова тетка
23. X – Петар Данкулов: Женидба Милоша Обилића
26. X – Шандор Лукачи: Риђокоса
2. XI – Илија Округић Сремац: Шокица
?. XI – Бранислав Нушић: Пепељуга
1911.
3. I – Алфред Бушине: Отац
29. I – Исидор Бајић: Иво, кнез од Семберије
15. III – Густав Фредерик Есман: Слатка породица
18. IV – Имре Калман: Јесењи маневар
20. V – Станислав Бинички: На уранку
7. X – Пол Ервије: Познај себе
26. X – Имре Фелдеш: Надрилекар
26. X – Маријан Деренчин: Ладањска опозиција
28. X – Беджих Сметана: Продана невеста
2. XI – Игњатиј Н. Потапенко: Љубав
?. XI – Борисав Станковић: Коштана
15. XI – Никола Т. Ђурић: Омер и Мерима
28. XI – Франц Лехар: Дротар
2. XII – Франц Грилпарцер: Сафо
16. XII – Франц Лехар: Луксембуршки гроф
29. XII – Светозар Ћоровић: Зулумћар
31. XII – Јохан Непомук Нестрој: Три бекрије
1912.
5. I – Марко Прага: Алилуја
12. I – Алекса Шантић: Хасанагиница
23. I – Срећко Албини: Барон Тренк
24. I – Герхард Хауптман: Утопљено звоно
26. I – Виљем Шекспир: Ричард III
31. I – Лазар Марковић Мргуд: На врзином колу
22. II – Ежен Скриб: Чаша воде или Последице и узроци
2. III – Карл Гуцков: Уријел Акоста
14. III – Лео Фал: Доларска принцеза
23. V – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
30. V – Ђура Трифковић: Идеали
5. VIII – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
5. VIII – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
11. VIII – Јован Суботић: Милош Обилић
19. VIII – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
21. VIII – Франц Шентан и Паул Шентан: Отмица Сабињанака
26. VIII – Густав Каделбург и Оскар Блументал: Код белог коња
1. IX – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
19. IX – ШарлЛујЕтјен Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
22. IX – Еде Тот: Сеоска лола
23. IX – Херман Зудерман: Завичај
14. X – Вацлав Штеха: Звони трећи пут
16. XI – Руђеро Леонкавало: Пајацо
14. XII – ГастонАрман Кајаве и Робер де Флер: Љубав бди
913.
1. I – КарлАугуст Гернер: Снежана
4. I – Георг Јарно: Шумарева криста
9. I – Иван С. Тургењев: О туђем хлебу
8. II – Непознати аутор: Мирна кућа
7. III – Рудолф Рајман: Писмоноша и његова сестра
14. V – Ференц Молнар: Бајка о курјаку
15. V – Лео Фал: Разведена жена
23. X – Жан БатистПоклен Молијер: Жорж Данден
23. X – Лудвиг Фулда: На само
4. XI – Хосе Ечегарај: У балчаку мача
?. XI – Божена ВиковаКуњетицка: Курјук
13. XI – Лео Ленц: Веверица
6. XII – Жарко Лазаревић: Косовска трагедија
30. XII – Миладин Величковић Свињарев: У хипнози
31. XII – Пол Гаво: Мала чоколадарка
1914.
11. I – Лазар Марковић Мргуд: У запари
3. II – Хајнрих ФолратШумахер и Артур Липшиц: Мој деран
20. II – Бранислав Нушић: Свет
12. III – Коста Трифковић: Честитам
24. III – Ернест Блум и Раул Тоше: Нервозне жене
1. IV – Борисав Станковић: Коштана
?. VI – Непознати аутор: Ђорђева веридба

Ј. М.

РЕПЕРТОАР 1918–1944.

РЕПЕРТОАР 1918–1944.
Српско народно позориште 1919–1920.
1919.
25. I – Аница Савић: Пролог
25. I – Ристо Одавић: Хеј Словени
30. I – ШарлЛујЕтјен Нитер и Нере Дезарбр: Шоља теја
30. I – Бранислав Нушић – Исидор Бајић: Кнез Иво од Семберије
1. II – Срђан Туцић: Повратак
1. II – Бранислав Нушић: Под облацима
1. II – Коста Трифковић: Француско-пруски рат
4. II – Бранислав Нушић: Обичан човек
13. II – Викторијен Сарду: Тоска
13. II – Иван И. Мјасницки: Зец
15. II – Викторијен Сарду: Присни пријатељи
23. II – Пол Гаво: Мала чоколадарка
4. III – Теодор Баријер и Анри Мирже: Чергашки живот
8. III – Александар Бисон: Управитељ министарства
15. III – Бранислав Нушић: Свет
20. III – Алфонс Доде и Анри Бело: Фромон и Рислер
25. III – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
29. III – Лео Ленц: Веверица
3. IV – Херман Зудерман: Част
8. IV – Херман Хејерманс: Нада
12. IV – Ернст Блум и Раул Тоше: Нервозне жене
15. IV – Војислав Илић – Каменко Суботић: Песник
15. IV – Иван С. Тургењев: О туђем хлебу
22. IV – Еде Тот: Сеоска лола
27. IV – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
29. IV – Божена ВиковаКуњетицка: Перчин
10. V – Оноре де Балзак: Меркаде
15. V – Бранислав Нушић: Протекција
20. V – Марко Прага: Алилуја
22. V – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
27. V – Иван И. Мјасницки: Чикина кућа
3. VI – Хајнрих ФолратШумахер и Артур Липшиц: Мој деран
7. VI – Миладин ВеличковићСвињарев: Мртав за све
14. VI – Лазар Марковић Мргуд: Гаван
15. VI – Петар Кочић: Јазавац пред судом
19. VI – Миладин ВеличковићСвињарев: Ратна жена
24. VI – Каменко Суботић: Богови без васељене
28. VI – Јован Суботић: Бој на Косову
9. IX – Петар Петровић Пеција: Мрак
11. IX – Иво Војновић: Лазарево ускрснуће
14. IX – Светозар Ћоровић: Зулумћар
18. IX – Александар И. СумбатовЈужин: Окови
26. IX – Франц Шентан: Златан паук
30. IX – Иван Ј. Билибин: Јунаштво
4. X – Ференц Молнар: Ђаво
10. X – Виљем Шекспир: Отело
17. X – Пол Мередит Потер: Трилби
18. X – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
25. X – Габор Дрегељ: Он мора бити мој
6. XI – Габријела Запољска: Њих четворо
8. XI – Томас Брандон: Карлова тетка
15. XI – Лаза Костић: Максим Црнојевић
16. XI – Јосип Фрајденрајх: Граничари
29. XI – Албен Валабрег и Морис Ордоно: Диран и Диран
7. XII – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве
13. XII – Хајнрих Штобицер: Прави се светац
25. XII – Борисав Станковић: Коштана
30. XII – Филип Диманоар и Адолф Д’Енери: Дон Цезар од Базана
1920.
3. I – Павле Татић: Живот без живота
25. II – Хосе Ечегарај: У балчаку мача
11. III – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
1. IV – Иван И. Мјасницки: Као пиле у кучинама
19. IV – Милутин Бојић: Краљева јесен
22. IV – Дон Анхел Гимера – Хосе Ечегарај: У долини
26. IV – Александар В. Амфитеатров: Стара врлина
26. V – Бранислав Нушић: Два лопова
26. V – Пол Ервије: Загонетка
29. V – Хенрик Ибзен: Хеда Габлер
8. VI – Милан Беговић: Пред испитом зрелости
10. VI – Георг Кноблаух: Фаун
14. VI – Едуар Пајрон: Миш
1. VII – Коста Трифковић: Љубавно писмо
3. VII – Мита Поповић: Наши сељани

Трупа Друштва за Српско народно позориште 1922-1941.
1922.
13. V – Албен Валабрег и Морис Ордоно: Диран и Диран
21. V – Ернест Блум и Раул Тоше: Мадам Монгоден
23. X – Милан Огризовић: Хасанагиница
24. X – Бранислав Нушић: Протекција
25. X – Иван И. Мјасницки: Чикина кућа
26. X – Петар Крстоношић: Крајишкиња
27. X – Ернест Блум и Раул Тоше: Нервозне жене
28. X – Стеван Сремац: Зона Замфирова
28. X – Ернест Блум и Раул Тоше: Месечар
30. X – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
1. XI – Еде Сиглигети: Циганин
3. XI – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
5. XI – Јован Суботић: Бој на Косову
7. XI – Јован Драгашевић: Ајдук Вељко
9. XI – Николај В. Гогољ: Ревизор
10. XI – Светозар Ћоровић: Зулумћар
11. XI – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
12. XI – Викторијен Сарду: Присни пријатељи
13. XI – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
14. XI – Александар Бисон и Антоан Марс: Два пута разведена
15. XI – Петар Петровић Пеција: Рушка
19. XI – Петар Крстоношић: Ускочница
21. XI – Илија Округић Сремац: Шокица
22. XI – Александар Бисон: Контролор спаваћих вагона
23. XI – Виктор Диканж: Крвна освета
25. XI – Франц Шентан и Паул Шентан: Отмица Сабињанака
26. XI – Жил Гастин и Анри Фижер: Заједнички живот
26. XI – Еде Тот: Сеоска лола
2. XII – Херман Зудерман: Част
3. XII – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
4. XII – Борисав Станковић: Коштана
1923.
17. XI – Викторијен Сарду: Тоска
18. XI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
27. XI – Александар Бисон и Антоан Марс: Дупла пуница
15. XII – Анри Батај, по Лаву Н. Толстоју: Васкрсење
28. XII – Светозар Ћоровић: Ајша
1924.
1. II – Ежен Лабиш и Едуар Мартен: Перишонов пут
24. II – Аркадије Т. Аверченко: Игра смрћу
25. II – Срђан Туцић: Трули дом
1925.
19. IX – Аркадије Т. Аверченко: Игра смрћу
20. IX – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
21. IX – Каменко Суботић: Морски галеб
23. IX – Антони Мар и Морис Девалијер: Какав отац такав син
24. IX – Анри Мејак и Лидовик Алеви: Трикош и Каколе
26. IX – Хенрик Ибзен: Авети
27. IX – Милован Глишић: Подвала
29. IX – Едуард Кноблаух: Фаун
1. X – Миливој Ст. Предић: Голгота
3. X – Михаил П. Арцибашев: Љубомора
4. X – Милован Глишић: Два цванцика
18. X – Аугуст фон Коцебу: Сви су невини
27. X – Александар Бисон: Покојни Тупинел
28. X – Бранислав Нушић: Пучина
7. XI – Петар Петровић Пеција: Душе
8. XI – Светозар Ћоровић: Зулумћар
15. XI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
19. XI – Пјер Вебер и Алфред Анкен: Двадесет дана затвора
21. XI – Борисав Станковић: Коштана
28. XI – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
1. XII – Бранислав Нушић: Народни посланик
4. XII – Бранислав Нушић: Кнез Иво од Семберије
4. XII – Бранислав Нушић: Светски рат
6. XII – Иван С. Тургењев: О туђем хлебу
30. XII – Шалом Аш: Бог освете
1926.
2. I – Франц Шентан и Паул Шентан: Отмица Сабињанака
23. I – ГастонАрман Кајаве и Робер де Флер: Микета и њена мати
25. II – Лукијан Бранковић Тривунов: У харему
25. II – Лукијан Бранковић Тривунов: На угледу
3. IV – Миладин Величковић Свињарев: Мамон
20. V – Робер де Флер и ГастонАрман Кајаве: Буриданов магарац
6. VI – Иштван Геци: Дивљуша
11. VIII – Оскар Штраус: Последњи валцер
14. VIII – Наталија Арсеновић: Лесковчани у Паризу
16. VIII – Имре Калман: Бајадера
21. VIII – Жорж ПортоРиш: Заљубљена жена
24. VIII – Имре Калман: Холандска женица
6. IX – Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа
7. IX – Имре Калман: Грофица Марица
8. IX – Иво Војновић: Еквиноцио
11. IX – Мигел Самакоис: Господин Полишинел
18. IX – Бранислав Нушић: Пут око света
28. IX – Франц Лехар: Циганска љубав
1. X – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
7. X – Франц Лехар: Дротар
20. X – Гастон Кајаве, Робер де Флер и Етјен Реј: Лепа пустоловина
30. X – Бруно Гранихштетен: Орлов
31. X – Урош Дојчиновић: У затишју
17. XI – Пол Морис, по В. Игоу: Деведесет трећа
23. XI – Дарио Никодеми: Скамполо
25. XI – Етјен Реј: У новој кожи
27. XI – Томас Брандон: Карлова тетка
4. XII – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
1927.
1. I – Алфред Савоар: Осма жена
5. I – Ејвери Хопвуд: Узоран муж
20. II – Џон ХартлиМанерс и Луиђи Мот: Пег, срце моје
28. II – Иво Војновић: Лазарево ускрснуће
26. III – Анри Бернстен: Крадљивац
7. V – Ежен Брије: Симона
10. V – Ернест Блум и Раул Тоше: Нервозне жене
12. V – Милоје Коча: На своме огњишту
24. V – Коста Трифковић: Љубавно писмо
24. V – Јован Стерија Поповић: Београд некад и сад
21. IX – Риста Одавић: Дух наших дедова
6. X – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
4. XI – Оскар Блументал и Густав Каделбург: Код белог коња
6. XI – Бранислав Нушић: Пут око света
9. XI – Ференц Молнар: Игра у дворцу
10. XI – Алфонс Доде – Готлиб Ритер: Арлезијанка
15. XI – Иван И. Мјасницки: Зец
16. XI – Ф. Е. Линкер: Мајчин благослов
17. XI – Светислав Предић: Господин министар
18. XI – Мењхерт Ленђел: Тајфун
23. XI – Мењхерт Ленђел: Антонија
27. XI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
27. XI – Еде Тот: Сеоска лола
29. XI – Шалом Аш: Бог освете
1. XII – Сима Ј. Бунић: Војвода Брана
4. XII – Жил Верн – Адолф Д’Енери: Царев гласник
1928.
14. I – ЖанБатист Дибоа, ЖанБернарЕжен Кантиран де Боари и Леополд Шендезон: Хенрик II
19. II – Михаил П. Арцибашев: Љубомора
10. III – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
23. IX – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
25. IX – Стеван Сремац: Ивкова слава
2. X – Петар Петровић Пеција: У навиљцима
2. X – Петар Петровић Пеција: Чизме
2. X – Петар Петровић Пеција: Род
14. X – Сима Ј. Бунић: Војвода Брана
16. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Жорж Данден
18. X – Дарио Никодеми: Скамполо
20. X – Ференц Молнар: Лилиом
21. X – Јосип Фрајденрајх: Граничари
24. X – Миладин Величковић Свињарев: Мамон
27. X – Петар Крстоношић: Ускочница
30. X – Макс Брод и Ханс Рајман, по Јарославу Хашеку: Добри војник Швејк
6. XI – Луј Вернеј: Рођака из Варшаве
11. XI – Борисав Станковић: Коштана
13. XI – Миливој Предић: Пуковник Јелић
16. XI – Виктор Иго: Лукреција Борџија
20. XI – Иво Војновић: Еквиноцио
21. XI – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
27. XI – Х. М. Вернон и Харолд Овен: Мистер Ву
28. XI – Борисав Станковић: Ташана
4. XII – Терезија Мегерле, по Александру Дими: Гроф Монте Христо
1929.
12. I – Џорџ Бернард Шо: Пигмалион
13. II – Лав Н. Толстој: Живи леш
7. IV – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
17. V – Ференц Херцог: Плава лисица
29. V – Оскар Блументал и Густав Каделбург: Златан петао
4. X – Курт Гец: Хокус-покус
6. X – Ђузепе Верди: Травијата
10. X – Франц Грилпарцер – Герхард Хауптман: Елга
11. X – Бруно Гранихштетен: Орлов
24. XI – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
25. XI – Јован Јовановић Змај: Шаран
1. XII – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
2. XII – Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
1930.
14. VII – Едуар Пајрон: Миш
1. X – Тодор Манојловић: Центрифугални играч
14. X – Вилијам Сомерсет Мом: Свети пламен
17. X – Ана Николз: Три пута венчани
28. X – Лаза Костић: Максим Црнојевић
4. XI – Радослав Веснић: Путем искушења
30. XI – Хајнрих Берте, по Ф. Шуберту: Три девојчице
13. XII – Ладислав Фодор: Црквени миш
14. XII – Марсел Пањол: Топаз
15. XII – Радослав Веснић: Брак из љубави
16. XII – Бруно Франк: Комедија с бисером
20. XII – Имре Калман: Кнегиња чардаша
30. XII – Душан С. Николајевић: Преко мртвих
1931.
21. I – Ференц Молнар: Олимпија
28. I – Лазар Стипић: Пут од два до једног света
12. II – Михајло Сретеновић: Цар Ћира
21. II – Пера Талетов: Београдска трилогија
23. II – КарлАугуст Гернер: Пепељуга
28. IV – Роберт Блум: Ја те варам јер те волим
29. IV – Борисав Станковић: Коштана
8. IX – Ласло Фодор: Наливперо
8. IX – Валентин Катајев: Квадратура круга
26. IX – Валтер Коло: Оли-Поли
8. X – Бранислав Нушић: Протекција
1932.
5. I – Пол Жералди и Роберт Шпицер: Кад бих хтела
9. I – Жорж ПортоРиш: Заљубљена жена
22. I – Уго Фалена: Последњи лорд
12. II – Леонид Андрејев: Дани нашег живота
21. II – Јован Стерија Поповић: Зла жена
25. II – ЖанБатистПоклен Молијер: Женидба на силу
2. III – Коста Трифковић: Избирачица
5. III – Бари Конерс: Рокси
19. III – Етјен Реј: У новој кожи
31. III – Хенрик Ибзен: Габријел Боркман
31. III – Милош Цветић: Карађорђе
16. VI – Казимјеж Лечицки: Школа
18. VIII – Јован Стерија Поповић: Женидба и удадба
25. VIII – Коста Трифковић: Честитам
25. VIII – Љубомир Петровић: Загрљај
27. VIII – Александар Илић, по Јакову Игњатовићу: Вечити младожења
27. IX – Лазар Стипић: Измишљене препреке
13. X – Милоје Коча: Домаћи учитељ
16. X – Непознати писац: Спортисти
16. X – Непознати писац: Уважени предавач
18. X – Бруно Франк: Бура у чаши воде
30. X – Илија Округић Сремац: Шокица
6. XI – Бранислав Нушић: Пут око света
15. XI – Алфред Савоар: Осма жена
15. XI – Алфред Савоар и Леополд Маршан: Пред смрћу
26. XI – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
27. XI – Карољ Оберњик: Деспот Ђурађ Бранковић
29. XI – ЖанБатистПоклен Молијер: Жорж Данден
13. XII – Миодраг Пешић, по Ф. М. Достојевском: Идиот
20. XII – Ференц Молнар: Неко
29. XII – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
1933.
5. I – Осип И. Димов: Љубав Ане Александровне
5. I – ЖанБатистПоклен Молијер: Уображени болесник
28. I – Виљем Шекспир: Богојављенска ноћ
29. I – Стеван Сремац: Ивкова слава
24. II – Бранислав Нушић: Мистер Долар
14. III – Стефан Стефановић: Смрт Уроша V
30. III – Милоје Коча: Миш
30. III – Лукијан Бранковић Тривунов: Шах-шех
5. IV – Бранислав Нушић, по Ш. Ф. Диманоару и А. Д’Енерију: Каплар Милоје
6. IV – Алфред Хеншке – Клабунд: Икс, ипсилон, зед
11. IV – Антон П. Чехов: Соба број 6
11. V – Ласло Фодор: Пољубац пред огледалом
13. V – Милоје Коча: На своме огњишту
20. V – Јован Рајковић: Алдеји
15. VII – Џорџ Бернард Шо: Кућевласници
16. IX – Миливој Предић: Три Станковића
17. IX – Александар Дима: Кин
28. IX – Софокле: Антигона
19. X – Милан Беговић: Американска јахта у сплитској луци
31. X – Ладислав БушФекете: Трафика њене екселенције
11. XI – Вилијем Сомерсет Мом: Пенелопа
12. XII – Лав Н. Урванцев: Марусја
1934.
4. I – Иво Војновић: Госпођа са сунцокретом
16. I – Макс Мореј, по Чарлсу Дикенсу: Давид Коперфилд
7. II – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
21. III – Нико Бартуловић, по Луки Ботићу: Биједна Мара
23. VI – Антон П. Чехов: Три сестре
8. VII – Бранислав Нушић: Народни посланик
15. IX – Петар Петровић Пеција: Пљусак
16. IX – Александар Бисон: Госпођа Икс
20. IX – Жак Девал: Товаришч
25. IX – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
30. X – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
1. XI – Милан Огризовић: Хасанагиница
8. XI – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
16. XI – Алекса Шантић: Под маглом
17. XI – Јосип Фрајденрајх: Граничари
24. XI – Зигфрид Гајер: Отмена дама
14. XII – Петар Петровић Пеција: Три према један
16. XII – Карл Шенхер: Жена сатана
20. XII – Петар Петровић Пеција: Добро мељеш
1935.
10. I – Јован Стерија Поповић: Зла жена
19. IX – Владимир Велмар Јанковић: Срећа А. Д.
21. IX – Илија Округић Сремац: Шокица
22. IX – Лав Н. Урванцев: Марусја
24. IX – Вилијем Сомерсет Мом: Кобно писмо
28. IX – Бранислав Нушић: Ујеж
3. X – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
8. X – Валентин П. Катајев: Путем цвећа
15. X – Ернст Бах и Франц Арнолд: Ура, синчић!
29. X – Бранислав Нушић: Свиња
29. X – Бранислав Нушић: Аналфабета
9. XI – Петар Петровић Пеција: Кад то не сме нико знати
19. XI – Елемер Борош: Слепи прозор
5. XII – Клеман Вотел: Наш попа код богатих
11. XII – Ј. А. Делијер, по Ф. М. Достојевском: Злочин и казна
1936.
12. I – Петар Крстоношић: Ускочница
30. I – Валентин П. Катајев: Милион мука
19. IV – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
26. IV – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
13. IX – Зигфрид Гајер: Слуга као барон
27. IX – Стеван Костов: Скакавци
28. IX – Петар Петровић Пеција: Мрак
17. XII – Франц Арнолд и Ернст Бах: Шпанска мува
22. XII – Александар Дима: Господин Алфонс
1937.
4. III – Ференц Молнар: Ђаво
7. III – Бранислав Нушић: Др
18. IV – Петар Петровић Пеција: Ослобођење Косте Шљуке
20. IV – Марко Прага: Алилуја
27. IV – Зигфрид Гајер: Велико изненађење
1940.
5. I – Бранислав Нушић: Аналфабета
5. I – Антон П. Чехов: Медвед
5. I – Коста Трифковић: Школски надзорник
21. I – Бранислав Нушић: Обичан човек
9. II – Дарио Никодеми: Скамполо
26. II – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
20. III – Петар Кочић: Јазавац пред судом
29. III – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
11. XI – Борисав Станковић: Коштана
12. XI – Луиђи Пирандело: Хенрик IV
1941.
5. I – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква

Народно позориште у НСаду 1920-1928.
1920.
4. IX – Иво Војновић: Дубровачка трилогија
4. IX – Коста Трифковић: Школски надзорник
9. IX – Теодор Баријер и Ламбер Тибу: Пријатељ из Лиона
14. IX – Алфонс Доде – Готлиб Рихтер: Арлезијанка
23. IX – Жан Екар: Чика Лебонар
29. IX – Срећко Албини: Барун Тренк
2. X – Иво Војновић: Госпођа са сунцокретом
13. X – Жил Масне: Вертер
15. X – Оскар Вајлд: Флорентинска трагедија
21. X – Франсоа Копе: Намерник
9. XI – Ернст Дидринг: Опасна игра
18. XI – Бранислав Нушић: Народни посланик
22. XI – Алекса Шантић: Хасанагиница
24. XI – Пјетро Маскањи: Кавалерија рустикана
27. XI – Флоримон РонжеЕрве: Мамзел Нитуш
2. XII – Роберто Брако: Дон Пјетро Карузо
15. XII – Франц Лехар: Гроф Луксенбург
30. XII  – Ђакомо Пучини: Тоска

1921.
12. I – ЕлизаФренсис ХоџсонБарнет: Мали лорд
20. I – Александар Бисон: Госпођа Икс
30. I – Јован Стерија Поповић: Зла жена
2. II – Виљем Шекспир: Сан летње ноћи
8. II – Лео Фал: Доларска принцеза
10. II – Петар Петровић Пеција: Пљусак
17. II – Ђузепе Верди: Трубадур
27. II – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
7. III – Дон Хуан Мануел Дијана: Лек од пуница
7. III – Јован Јовановић Змај: Шаран
15. III – Михаил П. Арцибашев: Љубомора
22. III – Ђакомо Пучини: Мадам Батерфлај
7. IV – Робер де Флер и Гастон-Арман Кајаве: Буриданов
магарац
7. IV – Непознати аутор: Рука
25. IV – Беджих Сметана: Продана невеста
4. V – Брана Цветковић: Молитва
10. V – Дарио Никодеми: Учитељица
27. V – Жорж Бизе: Ђамилех
3. VI – Коста Трифковић: Избирачица
6. VI – Лаза Костић: Пера Сегединац
7. VI – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
25. VI – Милан Беговић: Бискупова синовица
7. IX – Александар Дима Син: Господин Алфонс
13. IX – Фридрих Шилер: Разбојници
26. IX – Жорж Бизе: Кармен
11. X – Јохан Штраус: Слепи миш
20. X – Николај В. Гогољ: Женидба
27. X – Ежен Брије: Страдалници
30. X – Ђура Јакшић: Станоје Главаш
1. XI – Херман Зудерман: Част
9. XI – Шарл Гуно: Фауст
15. XI – Виљем Шекспир: Хамлет
22. XI – Лав Н. Толстој: Царство мрака
24. XI – Иван Зајц: Никола Шубић Зрињски
29. XI – Едмон Ростан: Сирано де Бержерак
29. XI – ЖанБатистПоклен Молијер: Уображени болесник
9. XII – Етјен Реј: У новој кожи
21. XII – Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
29. XII – Николај В. Гогољ: Ревизор
1922.
3. I – Жак Офенбах: Орфеј у паклу
12. I – Гастон-Арман Кајаве и Робер де Флер: Љубав бди
26. I – Хајнрих Берте: Три девојчице
9. II – Леонид Н. Андрејев: Онај који добија шамаре
20. II – Руђеро Леонкавало: Пајаци
28. II – Едмон Ростан: Романтичне душе
17. III – Јохан Штраус: Циганин барон
18. III – Жак Девал: Госпођица
18. III – Жорж Куртелин: Бубурош
21. III – Виљем Шекспир: Укроћена горопад
30. III – Антони Мар и Морис Девалијер: Какав отац
такав син
3. IV – Жак Офенбах: Женидба при фењерима
27. IV – Ференц Молнар: Лилиом
1. V – Карл Марија Вебер: Чаробни стрелац
18. V – Виктор Иго: Лукреција Борџија
20. V – Оскар Блументал и Густав Каделбург: Код белог
коња
2. VI – Ференц Лехар: Дротар
10. VI – Франц Шентан и Паул Шентан: Отмица Сабињанака
10. VI – Александар Бисон: Контролор спаваћих вагона
20. VI – Жил Гастин и Анри Фижер: Заједнички живот
27. VI – Ђузепе Верди: Травијата
30. VI – Викторијен Сарду: Отаџбина
2. IX – Франсоа Копе: За круну
5. IX – Ж. Норман: Дете
18. IX – Анри Мејак и Лидовик Алеви: Трикош и Каколе
20. IX – Имре Калман: Јесењи маневар
27. IX – Илија Округић Сремац: Шокица
28. IX – Морис Ордоно: Годенове кћери
5. X – Виктор Диканж: Крвна освета на Корзици
17. X – Анри Керул и Албер Баре: Господин из броја 19
21. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Харпагон
26. X – Соломон фон Мозентал: Дебора
4. XI – Емилија де Жирарден: Женин грех
10. XI – Срећко Албини: Босонога играчица
16. XI – Милован Глишић: Два цванцика
30. XI – Едмон Одран: Лутка
14. XII – Теодор Баријер и Едуар Пливије: Анђео поноћи
1923.
5. I – Оскар Штраус: Чар валцера
27. I – Бранислав Нушић: Растко Немањић
6. II – Александар Бисон: Избор посланика у Бомбињаку
7. II – Ђузепе Верди: Риголето
22. III – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
27. IV – Еде Сиглигети: Војнички бегунац
11. V – Лео Фал: Разведена жена
17. V – Ерне Грене-Данкур: Љубав у купатилу
31. V – Стеван Сремац: Ивкова слава
5. VI – Имре Калман: Силва
7. VI – Ксавије де Монтепен и Ектор Шарлије: Женски рај
1. IX – Јован Стерија Поповић: Добра жена (Џандрљиви
муж)
22. IX – Саша Гитри: Заузеће тврђаве
27. IX – Ј. М. Расудов: Епидемија
28. IX – Карл Шенхер: Жена сатана
9. X – Николај Јеврејинов: Главна ствар
18. X – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
18. X – Бранислав Нушић: Светски рат
24. X – Влођимјеж Пежињски: Ашантка
5. XI – Херман Зудерман: Завичај
9. XI – Александар Дима Син: Госпођа с камелијама
22. XI – Џорџ Бернард Шо: Пигмалион
6. XII – Имре Калман: Бајадера
10. XII – Ежен Лабиш: Штедионица
29. XII – Шалом Аш: Бог освете
1924.
15. I – Анри Бернстен: Крадљивац
9. II – Владимир Велмар Јанковић: Нови
14. II – Дарио Никодеми: Скамполо
15. II – Петар Петровић Пеција: У навиљцима
15. II – Петар Петровић Пеција: Чизме
15. II – Петар Петровић Пеција: Род
1. III – Виктор А. Ришков: Државни стан
25. III – Жак Офенбах: Хофманове приче
8. IV – Иван С. Тургењев: О туђем хлебу
9. IV – Ференц Лехар: Плава мазурка
19. IV – Ј. А. Делијер, по Ф. М. Достојевском: Злочин и
казна
8. V – Х. М. Вернон и Хари Овен: Мандарин (Мистер Ву)
10. V – Бранислав Нушић: Пут око света
18. V – Игњатиј Н. Потапенко: Љубав
22. V – Петар Петровић Пеција: Чвор
28. V – Анри Бернстен: Израиљ
6. VI – Љубомир Петр
мовић: Девојачка клетва
13. VI – Вилхелм МајерФерстер: Стари Хајделберг
21. VI – Роберт Планкет: Корневиљска звона
5. VII – Емил де Нажак и Албер Мило: Заштита морала
3. IX – ГастонАрман Кајаве и Робер де Флер: Краљ
6. IX – Лав Н. Толстој: Живи леш
9. IX – Петар Петровић Пеција: Рушка
15. IX – Џорџ Бернард Шо: Ђаволов ученик
16. IX – Артур Шницлер: Анатол
30. IX –
Пол Ермон и Марсел Жербидон: Школа за кокоте
1. X – Алекса Шантић: Под маглом
3. X – Анри Батај, по Л. Н. Толстоју: Васкрсење
8. X – Петар И. Чајковски: Евгеније Оњегин
9. X – Антон П. Чехов: Соба број 6
14. X – Робер де Флер и Гастон де Кајаве: Господин Протоно
19. X – Софокле: Антигона
20. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Смешне прециозе
29. X – Ђоакино Росини: Севиљски берберин
11. XI – Викторијен Сарду: Мадам Сан-Жен
21. XI – Жак Офенбах: Лепа Јелена
27. XI – Александар ДимаОтац: Кин
6. XII – Пјер Лоа и Пјер Фронде: Жена и њена играчка
18. XII – Рида ЏонсонЈанг: Муж на лутрију
20. XII – Лео Фал: Мадам Помпадур
1925.
10. I – Оскар Вајлд: Салома
23. I – Владимир К. Виниченко: Лаж
28. I – ЖанБатистПоклен Молијер: Грађанин племић
10. II – Ежен Лабиш и Марк Мишел: Флорентински шешир
17. II – Хенрик Ибзен: Авети
27. II – Георг Јарно: Шумарева Криста
2. III – Пол Гаво и Робер Шарве: Госпођица Жозета, моја жена
20. III – Виљем Шекспир: Богојављенска ноћ
2. IV – Имре Калман: Холандска женица
10. IV – Јожеф Сигети: Стари бака и његов син хусар
25. IV – Александар Бисон: Бомбињачки посланик
5. V – Лукијан Бранковић Тривунов: У харему
7. V – Родерих Бенедикс: Све сами доктори
14. V – Момчило Милошевић: Бездушник
16. V – Дарио Никодеми: Зора, дан и ноћ
19. V – Виктор А. Ришков: Змија девојка
2. VI – Херман Зудерман: Ивањске ватре
6. VI – Ежен Брије: Драгана
18. VI – Ференц Лехар: Фраскита
23. VI – Јован Стерија Поповић: Родољупци
4. VII – Лукијан Бранковић Тривунов: Теткина мудрост
4. VII – Морис Девалијер: Позајми ми жену
11. VII – ЖанБатистПоклен Молијер: Жорж Данден
21. VII – Ежен Лабиш и Марк Мишел: Једва стече зета
21. VII – Франц Супе: Лепа Галатеја
25. VII – Иван И. Мјасницки: Опрости
5. IX – Петар Петровић Пеција: Чвор
9. IX – Дарио Никодеми: Скамполо
19. IX – Јосип Косор: Пожар страсти
22. IX – Оскар Недбал: Пољачка крв
29. IX – Иво Војновић: Госпођа са сунцокретом
7. X – Лаза Костић: Максим Црнојевић
16. X – Ференц Молнар: Гардист
23. X – Макс Мореј: Страдиваријус
23. X – Саша Гитри: Постављено за двоје
24. X – Аркадије Т. Аверченко: Игра смрћу
24. X – Сиднеј Џонс: Гејша
30. X – Шарл Мере: Три маске
6. XI – Жорж Оне: Господар ковница
12. XI – Семјон С. Јушкјевич: Прича о Соњкину
13. XI – Жан Жилбер: Играчица Каћа
27. XI – Владимир Велмар Јанковић: Вртлог
8. XII – Сима Ј. Бунић: Војвода Брана
11. XII – Јосип Рајхенић-Раха: Вереница његовог величанства
15. XII – Милан Беговић: Бискупова синовица
15. XII – Милан Беговић: Цветна цеста
15. XII – Милан Беговић: Чичак
26. XII – Ангело Кана: Вукодлак
1926.
6. I – Иштван Геци: Дивљуша
16. I – Арналдо Фракароли: Мала Бираги
26. I – Лудвиг Херцел: Морфијум
28. I – Роберт Штолц: Игра у срећу
29. I – Мита Димитријевић: Пировање
3. II – Стефан Стефановић: Смрт Уроша V
9. II – Луиђи Пирандело: Човек, животиња и узор врлине
23. II – Ђура Трифковић: Идеали
25. II – Имре Калман: Грофица Марица
6. III – Маргарет Мејо: Моја беба
11. III – Џон ХартлиМанерс и Луиђи Мот: Пег, срце моје
20. III – Алфред Савоар: Осма жена
29. IV – Имре Калман: Корневиљска звона
1. V – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
11. V – Пјер Вебер и Алфред Анкен: Председниковица
21. V – Наталија Арсеновић: Лесковчани у Паризу
22. V – Ференц Лехар: Шева
1. VI – Александер Пијус Волф: Школа за љубавнике
12. VI – Алфред Савоар и Фернан Нозије: Кројцерова соната
25. VI – Мењхерт Ленђел: Антонија
10. VIII – Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа
10. VIII – Јован Стерија Поповић: Београд некад и сад
11. VIII – Оскар Штраус: Последњи валцер
21. VIII – Жорж ПортоРиш: Заљубљена жена
28. VIII – Иво Војновић: Еквиноцио
11. IX – Мигел Самакоис: Господин Полишинел
22. IX – Јанко Веселиновић и Илија Станојевић: Потера
28. IX – Ференц Лехар: Циганска љубав
10. X – Гастон де Кајаве, Робер де Флер и Етјен Реј: Лепа пустоловина
26. X – Бруно Гранихштетен: Орлов
29. X – Урош Дојчиновић: У затишју
13. XI – Пол Морис: Деведесет трећа
15. XI – Евери Хопвуд: Узоран муж
20. XI – Јован Урбан: Игуманов грех
7. XII – Луј Вернеј: Рођака из Варшаве
20. XII – Жак Офенбах: Перикола
21. XII – Петар Петровић Пеција: Земља
1927.
11. I – АнриРене Ленорман: Кукавица
11. I – Мартин Импековен и Шарл Матерн: Максимилијан верни
25. I – Лео Фал: Стамболска ружа
3. II – Никола Ђурић: Војвода Дечански
17. II – Лав. Н. Толстој – А. Сибирјаков: Ана Карењина
1. III – Тристан Бернар: Лаф
2. III – Ралф Бенацки: Adieu, Mimi
7. III – Оскар Блументал: Кад старимо
7. III – Алфред Савоар: Нова Елоиза
18. III – Александар В. СуховоКобилин: Свадба Кречинског
23. III – Петар Кочић: Јазавац пред судом
23. III – Петар Петровић Пеција: Браца
25. III – Ференц Лехар: Кло-кло
30. III – Саша Гитри: Жаклина
9. IV – Шарл Мере: Искушење
26. IV – Светислав Лазић: Политика
3. V – Едуар Пајрон: Каботени
24. V – Анри Батај: Свадбени марш
28. VI – Риста Одавић: Дух наших дедова
17. IX – Ференц Молнар: Игра у дворцу
18. IX – Борисав Станковић: Ташана
20. IX – Жан Сарман: Жан и Нели
1. XI – Франк Ведекинд: Музика
8. XI – Милорад Петровић: Чучук Стана
17. XI – Жак Девал: Љубљени
29. XI – Милан Огризовић: Вучина
6. XII – Дарио Никодеми: Мадона
22. XII – Јохан Непомук Нестрој: Три бекрије
1928.
7. I – Милан Беговић: Божји човек
17. I – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
31. I – Жорж Бер и Луј Вернеј: Адвокат Болбек и њен муж
11. III – Џон Голсворти: Џентлмени
28. XI – Џорџ Бернард Шо: Кандида
2. XII – Марсел Пањол: Марије
6. XII – Иво Тијардовић: Мала Флорами
25. XII – Младен Широла: Дугоња, Видоња и Трбоња
25. XII – Јозо Ивакић: Врзино коло
26. XII – Божо Ловрић: Грешница
29. XII – Феликс Јоахимзон: Ружна девојка

Народно позориште за северне области – Новосадско-осјечко позориште
1928–1934.
1928.
15. IV – Илија Округић Сремац: Шокица
16. IV – Петар Кочић: Јазавац пред судом
16. IV – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
17. IV – Николај В. Гогољ: Ревизор
19. IV – Луј Вернеј: Рођака из Варшаве
21. IV – Габријела Запољска: Госпођица Малишевска
22. IV – Бранислав Нушић: Народни посланик
24. IV – Ференц Молнар: Покладе
26. IV – Сабатино Лопес: Ружни Феранте
27. IV – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
28. IV – Владимир К. Виниченко: Лаж
28. IV – Жорж Бер и Луј Вернеј: Адвокат Болбек и њен муж
1. V – Џон Голсворти: Џентлмен
3. V – Евери Хопвуд: Узоран муж
5. V – Александар И. Косоротов: Сан љубави
6. V – Франц Арнолд и Ернст Бах: Насилно уконачивање
10. V – Бранислав Нушић: Свет
12. V– Леонид Н. Андрејев: Анфиса
13. V – Милан Огризовић: Хасанагиница
14. V – Јосип Фрајденрајх: Граничари
17. V – Јулије Берстл: Довер-Кале
19. V – Дарио Никодеми: Зора, дан, ноћ
20. V – Ференц Молнар: Игра у дворцу
24. V – Алфред Савоар и Фернан Нозије, по Л. Н. Толстоју: Кројцерова соната
16. V – Петар Петровић Пеција: Чвор
27. V – Виљем Шекспир: Краљ Лир
31. V – Хенрик Ибзен: Нора
19. VI – Андреј Пикар: Кики
2. X – Жак Девал: Безазлени
4. X – Мирослав Крлежа: У агонији
6. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Жорж Данден
9. X – Валентине Јагершмит и Андре Јагершмит: Чарли
13. X – Габријела Запољска: Утекла ми препелица
18. X – Габријела Запољска: Морал госпође Дулске
21. X – Алфред Савоар: Осма жена
23. X – Џон ХартлиМанерс и Луиђи Мот: Пег, срце моје
29. X– Ралф Бенацки: Adieu, Mimi
30. X – Имре Калман: Бајадера
31. X – Имре Калман: Грофица Марица
7. XI – Лав Н. Толстој – Александар Сибирјаков: Ана Карењина
8. XI – Мирко Беговић: Матија Губец
24. XI – Јарослав Хашек – Макс Брод и Ханс Рајман: Добри
војник Швејк
28. XI – Михаил П. Арцибашев: Љубомора
25. XII – Макс Шмит: Сеоски свештеник
25. XII – Лудвиг Анценгрубер: Грижа савести
30. XII – Ватрослав Хладић: Вилин аманет
1929.
18. I – ЖанБатистПоклен Молијер: Шкртац
29. I – Ференц Молнар: Ривијера
5. II – Пол Нивоа: Гола Ева
7. II – Миодраг Пешић, по Ф. М. Достојевском: Идиот
20. II – Ернст Блум и Раул Тоше: Мјесечњак
23. II – Јосип Кулунџић: Габријелово лице
2. III – Иван С. Тургењев – Александар Сибирјаков: Племићко гњездо
7. III – А. Ј. Делијер, по Ф. М. Достојевском: Злочин и казна
7. III – Леонид Н. Андрејев: Живот човјека
12. III – Габријела Запољска: Метреса
20. III – Бајар Вајлер: Процес Мери Даган
24. III – Ференц Лехар: Шева
13. IV – Михаил П. Арцибашев: Сањин
5. V – Бранислав Нушић: Протекција
18. V – Арналдо Фракароли: Мала Бираги
25. V – Гастон Кајаве и Робер де Флер: Зелени фрак
30. V – Вилхелм МајерФерстер: Стари Хајделберг
30. V – Франц Арнолд и Ернст Бах: Витез Чеп
1. VI – Карел Свобода: Американски двобој
8. VI – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
13. X – Ладислав Фодор: Црквени миш
26. X – Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
3. XI – Срећко Албини: Барун Тренк
21. XI – Ерне Грене-Данкур: Љубав у купатилу
23. XI – Рудолф Бернауер и Рудолф Естерајхер: Рај на земљи
30. XI – Леонард Франк: Карло и Ана
18. XII – Стефан Кједжињски: Љубав на коцку
25. XII – Ана Николс: Три пута вјенчани
29. XII – Жак Девал: Љубавник у купатилу
1930.
11. I – Станислав Пшибишевски: Снијег
14. I – Чарлс Дикенс: Цврчак на огњишту
18. I – Едгар Валас: Чаробњак
28. I – Јосип Кулунџић: Мистериозни Камић
1. II – Петар Петровић Пеција: Три према један
8. II – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
25. II – Милан Беговић: Американска јахта у сплитској
луци
12. III – Јован Стерија Поповић: Родољупци
26. III – Фредерик Лонздејл: Нисмо ли то сви
29. III – Виљем Шекспир: На три краља
30. IV – Мирослав Крлежа: Леда
31. V – Марсел Пањол: Топаз
18. X – Роберт Седрик Шериф: На крају пута
23. X – Зофја Налковска: Кућа жена
25. XI – Валентин Катајев: Квадратура круга
30. XI – Аугуст Шеноа – Миливој Дежман Иванов: Златарево злато
8. XII – Андре Пол Антоан: Непријатељица
30. XII – Бруно Франк: Комедија с бисером
1931.
21. I – Џером Клапка Џером: Фани и њена послуга
27. I – Едвин Берк: О
но што се зове љубав
11. II – Фердинанд Рајмунд: Распикућа
30. V – Вилијем Сомерсет Мом: Свети пламен
24. VI – Паул Франк и Лудвиг Хиршфелд: Посао са Америком
25. VI – Џорџ Бернард Шо: Лечник у дилеми
13. IX – Алфред Хеншке – Клабунд: Икс, ипсилон, зед
16. IX – Џон Голсворти: Бекство
16. IX – Милан Беговић: Без трећег
11. X – Феликс Гандера: Ништа без мушке главе
31. X – Валтер Хазенклевер: Бољи господин
7. XI – Иво Војновић: Дубровачка трилогија
15. XI – Ференц Молнар: Добра вила
17. XI – Фридрих Флотов: Марта
28. XI – Џорџ Бернард Шо: Кандида
2. XII – Марсел Пањол: Марије
6. XII – Иво Тијардовић: Мала Флорами
25. XII – Младен Широла: Дугоња, Видоња и Трбоња
25. XII – Јозо Ивакић: Врзино коло
26. XII – Божо Ловрић: Грешница
29. XII – Феликс Јоахимзон: Ружна девојка
1932.
7. I – Франтишек Лангер: Периферија
10. I – Бранислав Нушић: Обичан човек
7. II – Жак Офенбах: Лепа Јелена
23. II – Казимјеж Лечицки: Школа
3. III – Бранислав Нушић: Пут око света
13. III – Тодор Манојловић: Катинкини снови
27. III – Леонид Н. Андрејев: Дани нашег живота
14. IV – Софокле: Едип
28. V – Фриц Швајферт: Три пута Маргарета
2. VI – Петар Петровић Пеција: Мајчино срце
29. VI – Ференц Молнар: Неко
24. IX – Ференц Молнар: Лилиом
25. X – Џорџ Бернард Шо: Кућевласници
29. X – Иван Цанкар: Напаст у долини шентфлоријанској
19. XI – Герхард Хауптман: Пред заласком сунца
20. XI – АндреПол Антоан и Максим Лери: Дрвени коњ
13. XII – Карл Шенхер: Дечија трагедија
22. XII – Жорж Бизе: Ђамилех
22. XII – Ермано ВолфФерари: Сузанина тајна
1933.
8. I – Ђузепе Верди: Риголето
29. I – Ладислав БушФекете: Трафика њене екселенције
5. II – Иван Зајц: Никола Шубић Зрињски
7. II – Лав Н. Толстој: Живи леш
18. II – Јаков Готовац: Морана
22. II – Павел Голија: Чудновати доживљаји малог Ђурице
22. III – Филип Д. Марушић: Виленик
28. III – Леонард Франк: Узрок
9. IV – Уго Фалена: Последњи лорд
27. IV – Душан С. Николајевић: Преко мртвих
29. IV – Хигин Драгошић: Последњи Зрињски
6. V – Јосип Хаце: Адел и Мара
16. IX – Бари Конерс: Рокси
23. IX – Бен Џонсон: Волпоне
12. X – Жак Девал: Госпођица
11. XI – Бранислав Нушић: Београд некад и сад
18. XI – Виљем Шекспир: Сан љетне ноћи
19. XII – Антоан Бибеско: Која је била?
1934.
5. I – Паул Абрахам: Викторија и њен хусар
10. I – Марија Јурић Загорка: Џимби
21. I – Марја Шчепковска: Моникин случај
7. II – Мирослав Фелдман: Зец
24. II – Стеван Сремац – Александар Гавриловић: Поп Ћира и поп Спира
1. III – Милан Беговић: Пустолов пред вратима
6. III – Анте Катунарић: Шјор-Тонетова женидба
10. III – Аугуст Стриндберг: Отац
7. V – Младен Широла: Петрица Керемпух
2. VI – Морис Метерлинк: Плава птица
19. VI – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
24. VI – Ото Шварц и Карл Мартен: Првак у боксању

Народно позориште у Београду – Секција за Дунавску бановину 1934-1935.
1934.
15. IX – Милутин Бојић: Урошева женидба
16. IX – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
17. IX – Виљем Шекспир: Хамлет
21. IX – Алфред Савоар: Осма жена
22. IX – Камиј СенСанс: Самсон и Далила
25. IX – Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
29. IX – Хенрик Ибзен: Дивља патка
29. IX – Ђакомо Пучини: Боеми
30. IX – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
1. X – Бранислав Нушић: Свет
4. X – Вилхелм МајерФерстер: Стари Хајделберг
11. X – Бранислав Нушић: Београд некад и сад
13. X – Виктор Иго: Лукреција Борџија
15. X – Паул Херц: Весела забуна
18. X – Василиј В. Шкваркин: Туђе дете
31. X – Етјен Реј: У новој кожи
1. XI – Луј Вернеј: Рођака из Варшаве
3. XI – Иво Војновић: Еквиноцио
7. XI – Радослав Веснић: Последња авантура
11. XI – Џон ХартлиМанерс и Луиђи Мот: Пег, срце моје
15. XI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
17. XI – Ханс Јарај: Зар Жералдина није анђео?
21. XI – Бранислав Нушић: Протекција
25. XI – Еде Тот: Сеоска лола
27. XI – Леополд Маршан: Балтазар
30. XI – Арналдо Фракароли: Мала Бираги
1. XII – Стеван Сремац – Веља Миљковић: Ивкова слава
5. XII – Александар Дима Син: Госпођа с камелијама
11. XII – Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
16. XII – Оскар Блументал и Густав Каделбург: Код белог коња
21. XII – Жорж Тудуз: Међу вуковима
1935.
23. I – Вилијем Сомерсет Мом: Свети пламен
24. I – Едвин Берк: Оно што се зове љубав
25. I – Ђузепе Верди: Травијата
31. I – Анри Бернстен: Крадљивац
2. II – Ђакомо Пучини: Тоска
3. II – Хари Сегал: Дорис решава питање брака
12. II – Борисав Станковић: Коштана
13. II – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
16. II – Ђузепе Верди: Трубадур
20. II – Олга Шајнпфлугова: Између поноћи и зоре
1. III – Ђоакино Росини: Севиљски берберин
2. III – Едмонд Конрад: Квочка
21. III – Александар Дима Син: Господин Алфонз
17. IV – Дарио Никодеми: Скамполо

Народно позориште Дунавске бановине кнеза намесника Павла 1936-1941.
1936.
21. V – Бранислав Нушић: Ујеж
23. V – Василиј В. Шкваркин: Туђе дете
23. V – Борисав Станковић: Коштана
24. V – Ернест Толер: Слепа богиња
24. V – Драгутин Илијћ – Радивоје Динуловић: Хаџи-Диша
26. V – Ладислав БушФекете: Трафика њене екселенције
28. V – Херман Зудерман: Част
30. VЖак Девал: Товаришч
31. V – Борисав Станковић – Радивоје Динуловић: Нечиста крв
1. VI – Флавио Бертини: Капинера
2. VI – Лав Н. Толстој – Радивоје Динуловић: Ана Карењина
4. VI – Ласло Фодор: Пољубац пред огледалом
6. VI – Радослав Веснић: Господски дом
7. VI – Викторијен Сарду: Присни пријатељи
9. VI – Боривоје Јефтић: Продавница ваздуха
11. VI – Бранислав Нушић: Пут око света
13. VI – Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
14. VI – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
16. VI – Милан Беговић: Американска јахта у сплитској луци
19. VI – Николај В. Гогољ: Женидба
25. VI – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
27. VI – Љубинка Бобић: Наши манири
10. IX – Бранислав Нушић: Др
12. IX – Михаил А. Булгаков: Нови дом
13. IX – Аугуст Стриндберг: Отац
15. IX – Гастон Кајаве и Робер де Флер: Зелени фрак
18. IX – А. Глингер и О. Таусиг: Рогоња
20. IX – Бранимир Ћосић – Мила Димић: Силе
22. IX – Ладислав Фодор: Матура
25. IX – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
24. X – Аксел Нилзен: Контушовка
25. X – Бранислав Нушић: Народни посланик
3. XI – Милан Беговић: Без трећег
7. XI – Бен Џонсон: Волпоне
12. XI – Петар Петровић Пеција: Ослобођење Косте Шљуке
26. XI – Максим Горки: На дну
15. XII – Мирослав Крлежа: У агонији
25. XII – Бранислав Нушић: Пут око света
1937.
18. II – Николај В. Гогољ: Ревизор
9. III – Чарлс Дикенс – Б. М. Сушчевић: Цврчак на огњишту
13. III – Виљем Вернер: Људи на санти
11. V – Ото Индиг: Човек под мостом
6. IX – Бранислав Нушић: Кнез Иво од Семберије
16. IX – Алдо де Бенедети: Два туцета црвених ружа
21. IX – Лав Н. Урванцев: Марусја
25. IX – Џорџ Бернард Шо: Занат госпође Уорн
28. IX – Елемер Борош: Слепи прозор
30. IX – Карл Шенхер: Дечија трагедија
12. X – Иван Цанкар – Фердо Делак: Слуга Јернеј
14. X – Ежен Скриб: Чаша воде
28. X – Милан Огризовић: Хасанагиница
27. XI – Виљем Шекспир: Хамлет
9. XII – Ференц Молнар: Делила
16. XII – Бранислав Нушић: Покојник
21. XII – Едуард Чајлд Карпентер: Три пута отац
1938.
7. I – Еде Тот: Сеоска лола
18. I – Марсел Ашар: Кокосов орах
25. I – Карел Чапек: Бела болест
30. I – Бранислав Нушић: Ујеж
4. II – Јосип Фрајденрајх: Граничари
8. II – Максим Горки: Васа Железнова
22. II – Ласло Буш-Фекете: Из љубави недовољно
8. IV – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Вода са планине
12. V – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
28. V – Луиђи Пирандело: Шта је истина?
11. VI Бранислав Нушић: Сумњиво лице
25. VI – Мартин Глезер: Признање
6. IX – Иво Војновић: Смрт мајке Југовића
8. IX – Томас Брандон: Карлова тетка
27. IX – Павле Шебешћен: Евица у граду
1. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Мизантроп
18. X – Карло Голдони: Слуга двају господара
25. X – Фјодор М. Достојевски – Тито Строци: Браћа Карамазови
15. XI – Жан де Летраз: Буцов
25. XI – Милутин Никачевић и Светолик Никачевић, по Стевану Јаковљевићу: На леђима јежа
13. XII – Кнут Хамсун: У канџама живота
27. XII – Оноре де Балзак: Меркаде
1939.
3. I – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Растанак на мосту
7. I – Виљем Шекспир: Богојављенска ноћ
8. I – Младен Широла: Дугоња, Видоња и Трбоња
20. I – Ермано Волф-Ферари: Четири грубијана
7. II – Ференц Херцог: Последњи плес
14. II – Серђо Пуљезе: Јунак
4. IV – Карл Шенхер: Игра о муци Исусовој
21. IV – Ладислав Фодор: Уметници
27. IV – Алфред Жари: Шести спрат
16. V – Паул Шурек: Улични свирачи
13. VI – Емил Вахек: Пећ
27. VI – Владимир Велмар Јанковић: Грађанска комедија
29. VI – Аугуст Хинрихс: Росуља
12. IX – Павле Шебешћен: Вечна младост
28. IX – Владимир Мијушковић и Јован Гец: Моји ђетићи
30. IX – Иван Стодола: Каријера Јошка Пучика
31. X – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
4. XI – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
5. XII – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
19. XII – Јохан Непомук Нестрој: Три бекрије
1940.
4. I – Милорад Петровић: Чучук Стана
1. II – Флоримон РонжеЕрве: Мамзел Нитуш
13. II – Виљем Шекспир: Сан летње ноћи
20. II – Бранислав Нушић, по Ш. Диманоару и А. Д’Енерију: Каплар Милоје
27. II – Богдан Чиплић: Успомена на Соренто
5. III – Виљем Вернер: Нови људи
19. III – Александар Илић, по Јакову Игњатовићу: Вечити младожења
30. III – Сидни Џонс: Гејша
20. IV – Иштван Бекефи и Адорјан Штела: Госпођа полаже матуру
28. V – Деже Костолањи: Служавка Ана
14. IX – Луиђи Пирандело: Хенрик IV
17. IX – Јован Стерија Поповић: Зла жена
19. IX – КлодАндре Пиже: Срећни дани
1. X – Јанош Бокаи: Рђава девојка
3. X – Љубинка Бобић: Породица Бло
10. X – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Кад је среда петак је
15. X – Александар Н. Островски: Своји смо, споразумећемо се
22. X – Валентин П. Катајев: Милион мука
24. X – Јанош Бокаи: Супруга
29. X – Хенрик Ибзен: Авети
26. XI – Франтишек Лангер: Периферија
3. XII – Павле Шебешћен: Прогнани
10. XII – Лилијен Хелман: Невине
1941.
28. I – Лаза Костић: Пера Сегединац
4. II – Иван И. Мјасницки: Чикина кућа
11. II – Јозеф Хајдн: Апотекар
11. II – ЂанБатиста Перголези: Служавка господарица
25. II – Викторијен Сарду: Мадам Сан-Жен
4. III – Богобој Атанацковић: Два идола
12. III – Ханс Рефиш: Јукенак

Секција Народног позоришта Дунавске бановине кнеза намесника Павла 1937-1941.
1937.
3. X – Бранислав Нушић: Др
5. X – Лав Н. Урванцев: Марусја
7. X – Елемер Борош: Слепи прозор
9. X – Виљем Вернер: Људи на санти
12. X – Ладислав Фодор: Матура
14. X – Алдо де Бенедети: Два туцета црвених ружа
19. X – Ладислав Фодор: Једна жена лаже
23. X – Анри Батај, по Лаву Н. Толстоју: Васкрсење
30. X – Ференц Молнар: Делила
16. XI – Милован Глишић: Подвала
23. XI – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
1. XII – Бранислав Нушић: Покојник
1938.
11. I – Карел Чапек: Бела болест
18. I – Максим Горки: Васа Железнова
1. II – Еде Тот: Сеоска лола
8. II – Едуард Чајлд Карпентер: Три пута отац
22. II – Бранислав Нушић: Пут око света
5. III – Ласло БушФекете: Из љубави недовољно
10. III – Борисав Станковић: Коштана
15. III – Леонид Андрејев: Дани нашег живота
26. III – Ги де Мопасан – Света Павловић: Пјер и Жан
29. III – Илија Округић Сремац: Шокица
16. VI – Леонид Андрејев: Дани нашег живота
20. IX – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Вода са планине
4. X – Фјодор М. Достојевски – Тито Строци: Браћа Карамазови
18. X – Томас Брандон: Карлова тетка
15. XI – Милутин Никачевић и Светолик Никачевић, по Стевану Јаковљевићу: На леђима јежа
6. XII – Лав Н. Толстој: Живи леш
27. XII – Карло Голдони: Слуга двају господара
1939.
3. I – Жан де Летраз: Буцов
10. I – Павле Шебешћен: Евица у граду
7. II – Жан-БатистПоклен Молијер: Господин од Пурсоњака
18. III – Бранислав Нушић, по Ш. Диманоару и А. Д’Енерију: Каплар Милоје
4. IV – Младен Широла: Дугоња, Видоња и Трбоња
14. IV – Паул Шурек: Улични свирачи
30. VI – Ладислав Фодор: Уметници
1. X – Серђо Пуљезе: Јунак
7. X – Иван Стодола: Каријера Јошка Пучика
14. X – Владимир Мијушковић и Јован Гец: Моји ђетићи
21. X – Павле Шебешћен: Вечна младост
22. X – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
28. X – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
31. X – Аугуст Хинрихс: Росуља
28. XI – Јанош Бокаи: Рђава девојка
30. XI – Виљем Вернер: Нови људи
23. XII – Ференц Молнар: Игра у дворцу
30. XII – Ференц Херцог: Последњи плес
1940.
23. I – Алфред Жари: Шести спрат
10. II – Владимир Велмар Јанковић: Грађанска комедија
22. II – Иштван Бекефи и Адорјан Штела: Госпођа полаже матуру
22. VI – Момчило Милошевић: Аутомат
26. IX – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Кад је среда петак је
19. X – Бранислав Нушић: Протекција
2. XI – КлодАндре Пиже: Срећни дани
17. XII – Живојин Вукадиновић: Црни и бели Цигани
21. XII – Љубинка Бобић: Породица Бло
1941.
4. I – Виљем Вернер: На санти леда
16. I – Павле Шебешћен: Прогнани
20. II – Викторијен Сарду: Мадам Сан-Жен
27. II – Милорад Петровић: Чучук Стана
13. III – Мирослав Крлежа: У агонији

Дунавско народно позориште у Панчеву 1942-1944.
1942.
5. II – Владимир Мијушковић и Јован Гец: Моји ђетићи
7. II – Љубинка Бобић: Породица Бло
8. II – Милован Глишић: Два цванцика
10. II – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Вода са планине
12. II – Бранислав Нушић: Свет
17. II – ЖанБатистПоклен Молијер: Уображени болесник
24. II – Бранислав Нушић, по Ш. Диманоару и А. Д’Енерију: Каплар Милоје
3. III – Бранислав Нушић: Ујеж
5. III – КлодАндре Пиже: Срећни дани
10. III – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
13. III – Марсел Пањол: Топаз
18. III – Момчило Милошевић: Јубилеј
24. III – Борисав Станковић: Коштана
31. III – Паул Шурек: Улични свирачи
9. IV – Едуар Бризбар и Ежен Нис: Париска сиротиња
1. V – ГастонАрман де Кајаве, Робер де Флер и Етјен Реј: Лепа пустоловина
5. V – Славомир Настасијевић: Несуђени зетови
12. V – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
19. V – Еде Тот: Сеоска лола
26. V – Лео Ленц: Свадбени пут без мужа
9. VI – Непознати италијански писац: Два наредника
16. VI – Љубомир Петровић Љубинко: Девојачка клетва
21. VI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
23. VI – Софокле: Антигона
30. VI – Синиша Раваси, по Јанку Веселиновићу: Кумова клетва
14. VII – Милован Глишић: Подвала
21. VII – Јован Стерија Поповић: Зла жена
5. VIII – Дарио Никодеми: Скамполо
19. VIII – Франц Шентан: Отмица Сабињанака
24. VIII – Јанош Бокаи: Рђава девојка
30. IX – Карло Голдони: Слуга двају господара
21. X – Бранислав Нушић: Београд некад и сад
28. X – Херман Зудерман: Част
4. XI – Славко Д. Патић: Човек снује
11. XI – Курт Бортфелд: Смучање на суву
18. XI – Луиђи Пирандело: Хенрик IV
25. XI – Душан Ђ. Мишић: Оде воз
2. XII – Бранислав Нушић: Обичан човек
23. XII – Момчило Милошевић: Сунце, море и жене
1943.
20. I – Петар Петровић Пеција: Угашено огњиште
3. II – Стеван Сремац – Сима Ј. Бунић: Зона Замфирова
17. II – Коста Трифковић: Избирачица
3. III – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице
17. III – Јанош Бокаи: Супруга
24. III – Стеван Сремац – Веља Миљковић: Ивкова слава
7. IV – Вилхелм МајерФерстер: Стари Хајделберг
28. IV – Лео Ленц: Поноћна серенада
5. V – Серђо Пуљезе: Јунак
26. V – Шарлота БирхПфајфер: Звонар Богородичине цркве у Паризу
16. VI – ЖанБатистПоклен Молијер: Скапенове подвале
23. VI – Иштван Геци: Дивљуша
7. VII – Јанко Веселиновић – Александар Верешчагин: Дукат на главу
28. VII – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
15. IX – Коста Трифковић: Честитам
15. IX – Коста Трифковић: Љубавно писмо
15. IX – Коста Трифковић: Школски надзорник
19. IX – Жан де Летраз: Буцов
22. IX – Паул Хелвиг: Медени месец
6. X – Бранислав Нушић: Пут око света
20. X – Жил Мари и Жорж Гризије: Ја сам невин
27. X – Флоримон РонжеЕрве: Мамзел Нитуш
10. XI – Пол Жералди: Љубав
17. XI – Властоје Алексијевић: Поноћна драма
24. XI – Шандор Лукачи: Риђокоса
15. XII – Херман Зудерман: Ивањске ватре
23. XII – Јанко Веселиновић и Илија Станојевић: Потера
1944.
12. I – Непознати аутор: Пијаница
12. I – Непознати аутор: Два оца
2. II – Жорж Оне: Господар ковница
16. II – Душан Животић, по Јанку Веселиновићу: Луда Велинка
8. III – Властоје Алексијевић, по Кости Руварцу: Карловачки ђак
22. III – Александар Дима Отац: Вереница
5. IV – Драг. Ивановић, по Лази К. Лазаревићу: На бунару
26. IV – Феликс Лицкендорф: Љубавна писма
3. V – Александар Верешчагин: Урнебес
17. V – Илија Округић Сремац: Саћурица и шубара
31. V – Анри Иверс: Зелена улица број 13
14. VI – Антон Хамик: Деда на продају
28. VI – Оноре де Балзак: Меркаде
12. VII – Гаетано Доницети: Поћерка пука (в. Марија, кћи пуковније)

Љ. Т.

РЕПЕРТОАР 1945 – 30. VI 1986.

РЕПЕРТОАР 1945 30. VI 1986.

(за разлику од репертоара 1861–1918. и 1919–1944, где су малобројне оперске, оперетске и балетске представе хронолошки наведене у оквиру укупног/заједничког пописа представа, у овом периоду оне су одвојене од драмских од датума када су институционално установљене односне уметничке целине: Опера од 1947. и Балет од 1950)

Драма
1945.
17. III – Леонид М. Леонов: Најезда
3. IV – Јован Стерија Поповић: Кир Јања
12. IV – Карел Чапек: Мати
26. IV – Бранислав Нушић: Народни посланик
22. V – Радомир Плаовић и Милан Ђоковић: Вода са планине
25. V – Гиј де Мопасан – Л. Кобрињскиј и Е. Рејмонд: Виноградари из Шартреа
9. VII – Василиј В. Шкваркин: Туђе дете
17. VII – Николај В. Гогољ: Женидба
5. VIII – Борис Л. Горбатов: Непокорени
22. VIII – ЖанБатистПоклен Молијер: Жорж Данден
13. IX – Софокле: Антигона
18. IX – Виљем Шекспир: Сан летње ноћи
27. IX – ПјерОгист де Бомарше: Фигарова женидба или Луди дан
25. X – Јаков Јонович Јалунер: Свињарка
18. XI – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
5. XII – Александар Ј. Корнејчук: Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика
18. XII – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
31. XII – Антон П. Чехов: Јубилеј
1946.
10. I – Владимир З. Мас и Михаил А. Червински: Негде у Москви
7. II – Џон Стајнбек: Десант у Норвешку
15. II – Мира Пуцова: Свет без мржње
4. III – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
6. III – Борисав Станковић: Коштана
3. IV – Стеван Сремац – Веља Миљковић: Ивкова слава
18. IV – Максим Горки: Варвари
29. VI – Жан БатистПоклен Молијер: Тартиф
24. VII – Николај В. Гогољ: Ревизор
8. VIII – Антон П. Чехов: Медвед
8. VIII – Антон П. Чехов: Просидба
8. VIII – Антон П. Чехов: Свадба
21. VIII – Анри Мејак и Албер Мило: Мамзел Нитуш
28. VIII – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
8. IX – Милован Глишић: Два цванцика
8. XI – Всеволод В. Иванов: Оклопни воз
11. XII – Бранислав Нушић: Покојник
20. XII – Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
1947.
29. I – Чарлс Дикенс: Цврчак на огњишту
12. II – Алфред Марија Вилнер и Хајнц Рајхарт: Шева
19. III – Александар Н. Островски: Шума
19. VI – Имре Калман: Силва
26. IX – Константин М. Симонов: Руско питање
7. X – Стеван Сремац – Сима Бунић: Зона Замфирова
23. X – Јожа Хорват: Прст пред носом
13. XII – Џорџ Бернард Шо: Пигмалион
1948.
13. I – Максим Горки: Васа Железнова
31. I – Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа
15. III – Владимир А. Суходолски: Зелена грана
27. III – ЖанБатистПоклен Молијер: Скапенове подвале
17. IV – Александар Н. Островски: Девојка без мираза
27. V – Валентин П. Катајев: Дан одмора
25. IX – Јован Стерија Поповић: Родољупци
23. X – Марин Држић: Дундо Мароје
4. XII – Џејмс Гоу и Арно Д’Исо: Дубоко корење
1949.
5. I – Александар Н. Островски: Вуци и овце
17. III – Стеван Сремац – Богдан Чиплић: Поп Ћира и поп Спира
23. IV – Евгениј П. Петров: Острво мира
16. VII – ЖанБатистПоклен Молијер: Грађанин племић
12. XI – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
1950.
1. III – Бен Џонсон: Волпоне
6. IV – Јаков Игњатовић – Петар С. Петровић: Вечити младожења
10. VI – Антон П. Чехов: Вишњик
16. VII – Виљем Шекспир: Млетачки трговац
1. XI – Александар Н. Островски: Без кривице криви
29. XI – Ото Бихаљи Мерин: Ливница
22. XII – Коста Трифковић: Избирачица
1951.
7. I – Младен Широла: Дугоња, Видоња и Трбоња (Три угурсуза)
19. I – Борисав Станковић: Коштана
3. III – Светолик Ранковић – Петар С. Петровић: Сеоска учитељица
16. III – Хенрик Ибзен: Дивља патка
6. IV – Иво Војновић: Дубровачка трилогија
27. IV – Јован Стерија Поповић: Тврдица или Кир Јања
6. V – Никола Трајковић: Робинзон Крусо
1. VI – Николо Макијавели: Мандрагола
4. VII – Карло Голдони: Мирандолина (Гостионичарка)
12. X – Стеван Сремац – Веља Миљковић: Ивкова слава
8. XI – Франтишек Лангер: Број 72
12. XII – Лаза Костић: Максим Црнојевић
1952.
7. II – Џорџ Бернард Шо: Пигмалион
29. II – Федерико Гарсија Лорка: Дом Бернарде Албе
15. III – Илија Станојевић: Дорћолска посла
29. III – Лав Н. Толстој: Живи леш
11. IV – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
16. V – Тит Макције Плаут: Хвалисави војник
23. V – ЖанБатистПоклен Молијер: Учене жене
3. VI – Милан Беговић: Без трећег
13. VI – Паул Шурек: Улични свирачи
20. IX – Фридрих Шилер: Сплетка и љубав
30. IX – Марин Држић: Манде
17. X – Бранислав Нушић: Покојник
25. XI – Ференц Молнар: Јунаци Павлове улице
3. XII – Тенеси Вилијамс: Стаклена менажерија
19. XII – Перо Будак: Мећава
1953.
10. I – Јован Стерија Поповић: Зла жена
23. II – Иво Војновић: Еквиноцијо
20. III – ЖанБатистПоклен Молијер: Дон Жуан
23. IV – Мирослав Крлежа: Леда
5. VI – Јосип Кулунџић: Људи без вида
16. X – Лајош Зилахи: Музички пајаци
23. X – Михаило Васиљевић: Ка новим обалама
6. XI – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо
27. XI – Јован Коњовић: На западним котама
11. XII – Бранислав Нушић: Др
1954.
23. I – Бен Хехт и Чарлс Макартур: Насловна страна
26. XII – Јанко Веселиновић: Хајдук Станко
5. III – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
16. IV – Теренс Ретиген: Дубоко плаво море
28. V – Богдан Чиплић: Над попом попа
3. VII – Виљем Шекспир: Отело
30. IX – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
14. X – Звонко Вељачић: Живот у гробу
18. XI – Јован Коњовић: Љубав је свему крива
23. XII – Стеван Сремац – Радослав Веснић: Путујуће друштво
1955.
22. I – Хенрик Ибзен: Нора (Луткина кућа)
17. II – Федерико Гарсија Лорка: Крвава свадба
15. V – Карло Голдони: Лек за жене (Уображена болесница)
11. VI – Жан Ануј: Коломба
16. X – Џорџ Бернард Шо: Наполеон (Човек судбине)
16. X – Џорџ Бернард Шо: Велика Катарина
30. X – Славко Грум: Догађај у месту Гоги
4. XII – Ирвин Шо: Филип и Јона
1956.
8. I – Игор Торкар: Шарена лопта
21. I – ЖанПол Сартр: Обзирна блудница
10. II – Оскар Давичо – Димитрије Ђурковић: Песма
17. II – Лав Н. Толстој: Крoјцерова соната
7. III – Арман Салакру: Да се насмејемо
31. III – Јан де Хартог: Сапутници
15. IV – Јован Стерија Поповић: Родољупци
28. IV – Јован Стерија Поповић: Скендербег
25. V – Џорџ Акселрод: Седам година зазубица
19. X – Бранислав Нушић: Пут око света
29. XI – Борислав Михајловић Михиз: Војводина
1957.
5. I – Марсел Ашар: Хајде да се играмо
2. II – Федерико Гарсија Лорка: Љубав дон Перлимплина
6. II – Јон Лука Карађале: Изгубљено писмо
24. III – Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић: Небески одред
30. III – Перо Будак: Свјетионик
21. IV – Виљем Шекспир: Сан летње ноћи
25. IV – Павел Хануш: Да ли је овуда прошао млади човек?
9. X – Иво Војновић: Машкарате испод купља
18. X – Жан Жироду: За Лукрецију
9. XI – Всеволод В. Вишњевски: Оптимистичка трагедија
1958.
18. I – Бранислав Нушић: Власт, I чин
18. I – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
15. II – Џон Озборн: Осврни се у бесу
15. III – Живојин Гавриловић: Тишина шума
30. IV – Андре Русен: Бобо
3. X – Ричард Неш: Чаробњак који доноси кишу
17. X – Бранислав Нушић – Миле Станковић: Власт
25. X – Тенеси Вилијамс: Тетовирана ружа
8. XI – Душан Роксандић: Кула вавилонска
30. XI – Радоје Домановић – Борислав Михајловић Михиз: Страдија
1959.
14. II – Милан Туторов: Пукотина раја
28. II – Гиљермо Фигејредо: Лисица и грозд
19. III – Фјодор М. Достојевски – Л. Н. Рахманов и С. Ј. Јуткевич: Понижени и увређени
19. IV – Оскар Давичо – Димитрије Ђурковић: Песма
26. IV – Бранко Ћопић – Миња Дедић: Доживљаји Николетине Бурсаћа
2. X – Мирослав Антић: Парастос у белом
10. X – Реџиналд Роз: Дванаест гневних људи
17. X – ЖозеАндре Лакур: Матуранти
5. XI – Аристофан: Лисистрата
12. XII – Перо Будак: Клупко
31. XII – Драшко Шаљић: Женидба председника кућног савета
1960.
1. I – ЖанПол Сартр: Иза затворених врата
23. III – Лаза Костић: Пера Сегединац
23. IV – Херман Гресикер: Хенрик VIII и његових шест жена
15. X – Коста Трифковић: Избирачица
15. X – Бранислав Нушић – Борислав Михајловић Михиз: Аутобиографија
24. X – Живорад Живуловић Серафим: Три луда дана
27. XI – Борислав Михајловић Михиз: Војводина
1961.
19. I – xxx: Добро вече, Ага (Нушић међу нама)
21. II – Луиђи Пирандело: Човек, животиња и врлина
5. III – Алексеј Н. Арбузов: Иркутска прича
21. XI – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
22. XI – Виљем Шекспир: Хамлет
24. XI – Богдан Чиплић: Варалица у Бечеју
30. XI – Мирослав Крлежа: Вучјак
1962.
2. I – Бранко Ћопић: Вук Бубало
1. III – Валентин П. Катајев: Квадратура круга
5. IV – Живорад Живуловић Серафим: Оптужена комедија
20. IV – Шон О’Кејси: Јунона и паун
5. X – Николај В. Гогољ: Женидба
6. X – Леон Кручковски: Смрт губернатора
12. X – Жорж Фејдо: Господин ловац
19. X – Мила Марковић: Интимне приче
2. XI – Фридрих Диренмат: Физичари
11. XII – Роберт Тома: Осам жена
25. XII – ЖанПол Сартр: Прљаве руке
26. XII – Александар Ривемал: Резервиста
1963.
7. II – Младен Широла: Три угурсуза
28. II – Мирослав Крлежа: Кристофор Колумбо
12. III – Федерико Гарсија Лорка: Дона Розита или Говор цвећа
27. IV – Јаков Игњатовић: Вечити младожења
9. VI – Роџер Макдугал и Тед Алан: Двоструко лице
1. X – Иван Мажуранић – Јован Путник: Смрт Смаил-аге Ченгијића
8. X – Борислав Михајловић Михиз: Бановић Страхиња
29. X – Бранислав Нушић: Народни посланик
26. XI – Вратислав Блажек: Трећа жеља
27. XI – Живојин Вукадиновић: Пепељуга
30. XI – Јохан Непомук Нестрој: Три бекрије
1964.
10. I – Бранислав Нушић: Два лопова
10. I – Бранислав Нушић: Свиња
18. I – Виљем Шекспир: Јулије Цезар
16. IV – Бертолт Брехт: Просјачка опера
19. V – Борисав Станковић: Коштана
10. X – Бранислав Нушић: Свет
16. X – Фелисијен Марсо: Јаје
3. XI – Едвард Олби: Ко се боји Вирџиније Вулф
19. XI – Ђорђе Лебовић: Халелуја
1965.
19. I – Антон П. Чехов: Три сестре
23. II – Јован Стерија Поповић: Кир Јања (Тврдица)
19. III – Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира
14. V – Жорж Фејдо: Позабави се Амелијом
7. X – Десет београдских аутора: Плави зец
9. X – Ласло Фодор: Испит зрелости
12. X – Јован Јовановић Змај: Лаждипажди
26. X – Драгутин Стефановић Мрас: Јеретик
2. XI – Едуардо де Филипо: Филумена Мартурано
1966.
8. II – Јаков Игњатовић – Димитрије Ђурковић: Фамилија Софронија А. Кирића
8. II – Јарослав Абрамов: Анђео на станици
1. IV – ЖанБатистПоклен Молијер: Школа за жене
17. IV – Норман Красна: Недеља у Њујорку
26. IV – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
29. IX – Мјуреј Шизгал: Љубав
4. X – Виљем Шекспир: Веселе жене из Виндзора
8. X – Стеван Сремац – Јосип Лешић: Поп Ћира и поп Спира
22. X – Анђело БеолкоРуцанте: Мушица или и Причање Руцантеово по повратку с бојишта
8. XI – Богдан Чиплић: Трактат о слушкињама
1967.
17. I – Федерико Гарсија Лорка: Јерма
19. II – Јован Стерија Поповић: Џандрљив муж или Која је добра жена
20. II – Стари српски писци: Слово светлости
23. V – Милован Глишић – Дејан Мијач: Ваљевска подвала
22. X – Бертолт Брехт: Мајка Храброст и њена деца
28. X – Рејмон Кено: Догађај у аутобусу
28. X – Жан Ануј: Женски оркестар
30. X – Едмон Ростан: Романтичне душе
12. XI – Петар Петровић Пеција: Чвор
25. XI – Јуџин О’Нил: Месечина за несрећне
5. XII – Артур Шницлер: Анатолове љубави
16. XII – Гастон Бати, по Г. Флоберу: Госпођа Бовари
27. XII – Питер Шефер: Приватно и јавно
1968.
27. II – Ласло Таби: Развод на мађарски начин
1. III – Ђорђе Лебовић: Викторија
12. III – Александар Поповић: Развојни пут Боре Шнајдера
19. X – Јован Стерија Поповић: Зла жена
22. X – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
29. X – Шон О’Кејси: Плуг и звезде
12. XI – Клод Мањије: Оскар
19. XI – Ерих Кош: Велики Мак
21. XII – Живорад Живуловић Серафим: Ружичасти педигре
27. XII – Екатерина Опроју: Нисам Ајфелова кула
1969.
25. II – Стеван Сремац – Миодраг Гајић: Зона Замфирова
11. III – Зоран Петровић – Димитрије Ђурковић: Село Сакуле, а у Банату
17. X – Рене де Обалдија: Ветар у гранама сасафраса
18. XI – Јаков Игњатовић: Адам и берберин први људи
26. XI – Виљем Шекспир: Богојављенска ноћ
11. XII – Иштван Еркењи: Породица Тот
23. XII – Коста Трифковић: Пошто-пото посланик
1970.
3. II – Артур Милер: Поглед с моста
24. II – Питер Шефер: Мрачна комедија
23. IV – Ђулио Скарничи и Ренцо Тарабузи: Кавијар и сочиво
28. IV – Роберт Андерсон: Сексирама (Та откуд могу да те чујем кад вода тече)
14. V – Робер Тома: Клопка за беспомоћног човека
8. X – Ђорђе Фишер: Ноћ за Марију
13. X – Едвард Олби: Све због баште
20. X – Александар Дима Отац: Три мускетара
26. XI – Милан Кундера: Симпозијум или О љубави
3. XII – Антон П. Чехов: Ујка Вања
15. XII – Курт Флатов: Новац је у банци
1971.
15. I – Торнтон Вајлдер: Наш град
22. I – Петар Петровић Пеција: Пљусак
28. II – Слободан Божовић: Флора господина Флоријана
12. III – Андре Русен: Кад наиђу деца
6. V – Светислав Рушкуц: Хоризонтално и вертикално
25. V – Богдан Чиплић: Каплар и цар
14. X – Џо Ортон: Пљачка
19. X – Николај В. Гогољ: Ревизор
8. XI – Стари српски писци – Петар Марјановић: Јавленија и позорја
14. XII – Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа
30. XII – Томислав Кетиг: Кулосфера
1972.
7. I – Џон Хопкинс: Та ваша прича
4. II – Јарослав Хашек: Добри војник Швејк
16. III – Јован Кесар: Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?
21. III – Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
23. V – Иво Брешан: Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша
14. X – Витомил Зупан: Беле ракете лете на Амстердам
17. X – Фридрих Диренмат: Посета старе даме
28. X – Душан Радовић: Женски разговори
10. XI – Харолд Пинтер: Давно некад
17. XI – Љубивоје Ршумовић: Шума која хода
27. XI – Бранко Радичевић: Туга и опомена
1973.
14. I – Јоаким Вујић: Награжденије и наказаније
16. I – Антон П. Чехов: Галеб
16. III – Влада Поповић и Петар Марјановић: Новосадска променада
31. III – Бранислав Нушић: Госпођа министарка
9. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Грађанин племић
9. X – Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
23. X – Џорџ Бернард Шо: Занат госпође Ворен
25. X – Жорж Фејдо: Буба у уху
23. XI – Слободан Стојановић: Ти си то
18. XII – Весна Јанковић: Фројлајн Ана
28. XII – Мирослав Крлежа: Вучјак
1974.
1. III – Бранислав Нушић: Др
25. III – Мирослав Антић: Сентиментална представа
22. X – Максим Горки: На дну
8. XI – Дејвид Стори: Дом
12. XI – Бранко Ћопић – Славенко Салетовић: Николетина
30. XII – Милорад Павић: Кревет за три особе
1975.
2. II – Ежен Лабиш и МаркМишел: Сламни шешир
18. V – Аурел Баранга: Општи интерес
7. X – Фјодор М. Достојевски – Албер Ками: Зли дуси
4. XI – Коста Трифковић: Љубавно писмо
30. XII – Вељко Радовић: Медаља
1976.
17. I – Љубомир Симовић: Хасанагиница
17. II – Бранислав Нушић: Ујеж
30. III – Велимир Лукић: Зла ноћ
22. X – Миодраг Илић: Пуч
6. XI – Артур Шницлер: Љубакање
21. XI – Фадил Хаџић: Политичко вјенчање
1977.
24. I – Желимир Жилник и Предраг Вранешевић: Гастарбајтер опера
4. II – ЖанКлод Каријер: Подсетник или Три дана једне љубави
17. II – Артур Милер: Смрт трговачког путника
22. III – Иван Цанкар: Краљ Бетајнове
8. IV – Зоран Поповић: Мала ноћна алгебра
23. V – Звјездана Шарић: Тамо где је било срце, данас стоји сунце
4. VI – Аугуст Стриндберг: Госпођица Јулија
21. X – Славомир Мрожек: Полицајци
9. XI – Зоран Петровић: Сакуљани, а о капиталу
1978.
30. III – Ранко Маринковић: Политеиа или Инспекторове сплетке
3. IV – Стеван Сремац – Богдан Чиплић: Поп Ћира и поп Спира
10. X – Бранислав Нушић: Покојник
17. X – Хенрик Ибзен: Непријатељ народа
24. X – Ференц Деак: Даћа
17. XI – Звјездана Шарић: Док црвена јесен друмовима хода
17. XII – Јован Стерија Поповић: Тврдица или Кир Јања
1979.
16. I – Освалд Захрадник: Коме откуцава часовник
20. II – Едуардо де Филипо: Субота, недеља, понедељак
27. III – Александар Н. Островски: Олуја
13. V – Жан Ануј: Драги Антоан или Промашена љубав
9. X – Живко Чинго – Љубиша Георгиевски: Пасквелија
21. X – Слободан Стојановић: Преноћиште
1980.
8. II – Александар В. Вампилов: Лов на дивље патке
14. III – Бернард Слејд: Догодине у исто време
3. IV – Примож Козак: Афера
24. V – Мирко Милорадовић: Наш Тито
21. XI – Тед Вајтхед: Плутање
18. XII – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица
1981.
23. I – Деана Лесковар: Слике жалосних доживљаја
10. III – Јован Стерија Поповић – Јасмина Њаради: Зла жена и џандрљиви муж
28. III – Ђорђе Лебовић, по Ј. Игњатовићу: Долња земља
11. IV – Франц Ксавер Крец: Мушке ствари
23. V – Франц Ксавер Крец: Кућа страве
13. VI – Јован Кесар: Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?
3. VII – Више аутора, у избору и драматизацији Ђуре Папхархајија: Глас којим говори ватра
22. IX – Фадил Хаџић: Чешаљ
24. X – Витолд Гомбрович: Венчање
7. XI – Федерико Гарсија Лорка: Дом Бернарде Албе
1982.
17. I – Бранислав Нушић: Сумњиво лице
21. I – Матија Бећковић и Милован Витезовић: Хајд’ у парк кабаре
11. II – Макс Фриш: Бидерман и паликуће
30. IV – Душан Радовић – Мирослав Беловић: Капетан Џон Пиплфокс
14. IX – Антон П. Чехов: Платонов
10. X – Јован Радуловић: Голубњача
28. X – Јасмина Њаради: А трње је за човека
1. XI – Борислав Пекић: Обешењак
27. XI – Вељко Петровић – Ђорђе Лебовић: Раванград 1900.
1983.
25. I – Молина Удовички: Земља
14. III – Милош Николић: Светислав и Милева
14. V – Виљем Шекспир: Сан летње ноћи
13. XII – Божидар Ковачек: Песми хвала
29. XII – Душан Ковачевић: Балкански шпијун
1984.
23. II – Мјуреј Шизгал: Дактилографи
6. III – Бертолт Брехт: Човек је човек
27. III – Бранислав Нушић: Протекција
10. V – Бранислав Црнчевић и Никола Петровић: Чекајући кабаре
4. VI – Ранко Маринковић: Глорија
15. X – Лазар Бојановић: Комуњара
30. X – ЖанБатистПоклен Молијер: Дон Жуан
4. XII – Хенрик Ибзен: Хеда Габлер
28. XII – Тоне Партљич: Мој тата социјалистички кулак
1985.
29. I – Фадил Хаџић: Господа и другови
7. II – Аугуст Стриндберг: Пријатељи
5. IV – Милан Тодоров: Кунинско лето
20. IV – Дача Мараини: Три жене
11. V – Питер Барнс: Владајућа класа
14. V – Томислав Кнежевић: Бандитска балада
30. IX – Славомир Мрожек: Стриптиз
5. X – Бото Штраус: Велико и мало
9. XI – Робер Тома: Клопка за осам беспомоћних жена
1986.
16. I – Борисав Станковић – Мира Ерцег: Коштана – сан крик
25. II – Иво Брешан: Археолошка искапања код села Диљ
16. X – Имре Калман: Грофица Марица
6. XII – Камиј СенСанс: Самсон и Далила
1978.
14. II – Иво Тијардовић: Мала Флорами
23. V – Беджих Сметана: Продана невеста
12. X – Душан Радић: Учитељи
5. XII – Карл Дитерс фон Дитерздорф: Доктор и апотекар
1979.
9. I – Ђузепе Верди: Дон Карлос
20. III – Ђакомо Пучини: Тоска
22. X – Рудолф Бручи: Сви смо ми једна партија
25. X – Ото Николај: Веселе жене виндзорске
13. XII – Руђеро Леонкавало: Пајаци
13. XII – Ђакомо Пучини: Ђани Скики
1980.
10. IV – Ђузепе Верди: Отело (концертно извођење)
1981.
28. I – Рудолф Бручи: Војводина
12. IV – Јаков Готовац: Еро с онога свијета
19. V – Ђузепе Верди: Отело
25. IX – Ђузепе Верди: Трубадур
16. X – Ђузепе Верди: Травијата
31. XII – Јохан Штраус: Слепи миш
1982.
22. IV – Ђакомо Пучини: Турандот
20. V – Имре Калман: Кнегиња чардаша
5. X – Ђузепе Верди: Аида
28. XII – Ђузепе Верди: Риголето
1983.
28. II – Гаетано Доницети: Лучија од Ламермура
8. V – Ђузепе Верди: Набуко
27. XI – Волфганг Амадеус Моцарт: Чаробна фрула
1984.
16. III – Ђузепе Верди: Бал под маскама
23. X – Иван Ковач: Апотеоза 41
1985.
11. I – Жорж Бизе: Кармен
2. IV – Жил Масне: Манон
30. IV – Ђоакино Росини: Севиљски берберин
14. IX – Ерне Кираљ: Прождрљивко
14. IX – Фрањо Штефановић: Шумска краљица
25. X – Винћенцо Белини: Норма
1986.
11. III – Александар П. Бородин: Кнез Игор

Балет
1950.
25. V – Николај А. Римски-Корсаков: Шехерезада
25. VII – Балетски дивертисман I (Модест П. Мусоргски: Ноћ на голом брду; Николај А. РимскиКорсаков: Шехерезада; Борис Б. Асафјев: Бахчисарајска фонтана; Јаков Готовац: Симфонијско коло)
1951.
20. IV – Стеван Христић: Охридска легенда
1952.
30. IV – Фран Лотка: Ђаво у селу
30. XII – Сергеј С. Прокофјев: Ромео и Јулија, фрагмент
1953.
23. V – Балетско вече (Александар К. Глазунов: Рајмонда, две слике; Фран Лотка: Ђаво у селу, II и III чин; Стеван Христић: Охридска легенда, III чин)
4. XII – Балетске импресије (Едвард Григ: Клавирски концерт у а-молу; Карл Марија Вебер: Каваљер с ружом; Петар И. Чајковски: Франћеска да Римини)
1954.
13. III – Лео Делиб: Копелија (Девојка са порцеланским очима)
16. VI – Кристоф Вилибалд Глук: Дон Хуан
16. VI – Клод Дебиси: Поподне једног Фауна
16. VI – Александар П. Бородин: Половецке игре
1955.
8. I – Петар И. Чајковски: Лабудово језеро
17. XII – Крешимир Барановић: Лицитарско срце
1956.
3. III – Роберт Планкет: Лопов Гаспар
28. VI – Балетски дивертисман II (Арам И. Хачатурјан: Фрагменти из балета Гајана; Петар И. Чајковски: Лабудово језеро, II чин; Франц Лист: Мефисто)
1957.
7. V – Борис В. Асафјев: Бахчисарајска фонтана
1958.
5. VI – Лео Делиб: Силвија
5. XII – Николај А. Римски-Корсаков: Шехерезада
1959.
7. IV – Три балета (Ђоакино Росини и Оторино Респиги: Фантастични дућан; Николај А. Римски-Корсаков: Шпански капричо; Љубомир Бранђолица: Велеградске варијације)
1. XI – Виртуозни балети (Карл Марија Вебер: Spectre de la Rose; Петар И. Чајковски: Le pas de quatre; Петар И. Чајковски: Плава птица; Лудвиг Минкус: Дон Кихот; Амилкаре Понкиели: Импресије покрета)
1960.
17. I – Петар И. Чајковски: Лабудово језеро
1961.
26. III – Јохан Штраус: На лепом плавом Дунаву
26. III – Џорџ Гершвин: Американац у Паризу
5. XI – Стеван Христић: Охридска легенда
1962.
11. III – Адолф Шарл Адам: Жизела
19. XII – Сергеј С. Прокофјев: Ромео и Јулија
1963.
16. VI – Три модерна балета (xxx: E = mc²; Алберт Русел: Паукова гозба; Рудолф Бручи: Демон злата)
1964.
3. III – Три балета (Жорж Бизе: Симфонија ц-дур; Петар Коњовић: Триптихон; Милко Келемен: Човек у огледалу)
14. VI – Карл Орф: Кармина бурана
15. XII – Фран Лотка: Ђаво у селу
1965.
25. V – Сергеј С. Прокофјев: Пепељуга
26. XII – више аутора: Балетске ципелице причају
1966.
18. I – Лео Делиб: Копелија
14. VI – Алфредо Казела: Крчаг
14. VI – Рудолф Бручи: Демон злата
1967.
26. I – 1001 ноћ (Волфганг Амадеус Моцарт: Мале играрије; Петар И. Чајковски: Балетска свечаност; Николај А. Римски-Корсаков: Шехерезада)
14. III – Адолф Шарл Адам: Жизела
1968.
3. II – Лудвиг Минкус: Дон Кихот
20. V – Петар И. Чајковски: Шчелкунчик
10. XII – Петар И. Чајковски: Лабудово језеро
1969.
19. IV – Ћезаре Пуњи: Есмералда
19. X – Балет не познаје границе (xxx: Калеидоскоп; xxx: Дивертисман)
12. XII – Игор Стравински: Жар-птица
12. XII – Рудолф Бручи: Пасион
12. XII – Рафаело де Банфилд: Агостино
1970.
16. VI – Хектор Берлиоз: Фантастична симфонија
16. VI – Рудолф Бручи: Ноћ на прузи
1971.
3. I – Адолф Шарл Адам: Жизела
6. IV – Петар И. Чајковски: Успавана лепотица
23. XII – Кореографски концерт (Иво Петрич: Крила; Рудолф Бручи: Рођење Аполона; Еуген Гвоздановић: Карневал; Антоњин Дворжак: Осма симфонија)
1972.
1. VI – Николај А. Римски-Корсаков: Шехерезада
1. VI – Крешимир Барановић: Лицитарско срце
24. XI – Јозеф Бајер: Вила лутака
1973.
18. I – Борис Блахер: Отело
9. III – Адолф Шарл Адам: Жизела
20. IV – Луј Јозеф Фердинанд Херолд: Враголанка
30. X – Жан Франсе: Госпођице са кровова
30. X – Жорж Бизе: Кармен
1974.
12. III – Александар К. Глазунов: Рајмонда
12. XII – Бруно Бјелински: Петар Пан
1976.
23. I – Ћезаре Пуњи: Есмералда
7. V – Лео Пераки: Стамена
25. XI – Тибор Хартиг: Црвенкапа
1977.
4. III – Рафаело де Банфилд: Двобој
28. IV – Адолф Шарл Адам: Жизела
1978.
27. IV – Лео Делиб: Силвија
12. IX – Круно Ципци: Пипи Дуга Чарапа
20. XI – Четири балета (Петар И. Чајковски: Ромео и Јулија; Морис Равел: Болеро; Џорџ Гершвин: Рапсодија у плавом; Џорџ Гершвин: Американац у Паризу)
1979.
10. IV – Борис Папандопуло: Теута
22. XI – Мануел де Фаља: Тророги шешир
22. XI – Леонард Бернштајн: Прича са западне стране
1980.
28. II – Тихон Хрењиков: Љубав за љубав
1981.
30. III – Стеван Христић: Охридска легенда
18. IV – Јозеф Бајер: Вила лутака
10. XII – Петар Иљич Чајковски: Лабудово језеро
1982.
23. III – Адолф Шарл Адам: Жизела
27. XI – Вече балета (Рихард Вагнер: Вагнеријана; Рудолф Бручи: Оксиген; Оторино Респиги: Цезар)
1983.
12. V – Балетски дивертисман (епизоде из балета – Борис В. Асафјев: Пламен Париза; Жак Офенбах: Лептир; Адолф Шарл Адам: Корсар; Франц Шуберт: Аве Марија; Лудвиг Минкус: Дон Кихот; Густав Малер: Смрт руже; Јохан Штраус: Бал кадета)
7. X – Фредерик Шопен: Силфиде
1984.
14. I – Лео Делиб: Копелија
12. IV – Круно Ципци: Пипи Дуга Чарапа
20. XI – Лудвиг Минкус: Дон Кихот
1985.
8. II – Петар И. Чајковски: Лабудово језеро
17. XII – Душан Радић: Балада о Месецу луталици
17. XII – Џорџ Гершвин: Американац у Паризу
1986.
18. III – Вече балета – дивертисман (Ђузепе Верди: Травијата; Фредерик Шопен: Силфиде; Адолф Шарл Адам: Жизела; Петар И. Чајковски: Лабудово језеро; Душан Радић: Балада о Месецу луталици; Лудвиг Минкус: Дон Кихот; Лео Делиб: Копелија; Имре Калман: Кнегиња чардаша; Александар П. Бородин: Кнез Игор; Борис В. Асафјев: Гопак)
13. V – Луј Јозеф Фердинанд Херолд: Враголанка

Ј. М.

РЕСПИГИ Оторино (Ottorino Respighi)

РЕСПИГИ Оторино (Ottorino Respighi) – италијански композитор и диригент (Болоња, 9. VII 1897 – Рим, 18. IV 1936). Музику је студирао у Болоњи, као полазник Музичког лицеја (Liceo musicale), где је најпре учио виолину код Ф. Сартија. У истој школи је касније наставио студије композиције код Л. Торкија и Мартучија. Г. 1900. отишао је у Русију, где је у Петроградској опери добио место првог виолинисте, настављајући упоредо студије композиције код Н. Римског-Корсакова. Од 1901. се у Берлину усавршавао код М. Бруха. Од 1913. је поново у Италији, где је предавао композицију на Музичком лицеју (Liceo Musicale di Santa Cecilia) у Риму. Када је овај завод подигнут на ступањ Конзерваторијума, Р. је именован за његовог првог директора. Аутор је многобројних оркестарских композиција, осам опера и већег броја песама за глас и клавир, те камерних дела. На бази импресионистичких хармонских склопова изградио је богат низ оркестарских слика, инспиришући се углавном Римом. Најзначајнија дела ове врсте су му: Римске фонтане (Fontane di Roma), Римске пиније (Pini di Roma) и Римске свечаности (Feste romane). Остала важнија дела: Миксолидијски концерт за клавир и оркестар, Грегоријански концерт за виолину и оркестар, Античке арије и игре за лауту, Импресије из Бразила, Метаморфозе; опере – Белфагор (Belfagore), Потопљено звоно (La campana sommersa), Пламен (La fiamma), Лукреција (Lucrezia) и балет Фантастични дућан (La boutique fantastique), који је по Росинијевим мотивима написао за трупу Дјагиљева. Значајне су такође и његове транскрипције дела старих мајстора која је ревидирао и приредио за концертну употребу. У својим операма Р. је испољио зависност од туђих утицаја (Вагнер, Пучини). Међутим, као симфонијски композитор он спада међу највеће које је Италија до данас дала. Уз Рихарда Штрауса сматра се највећим оркестарским виртуозом модерне Европе. Својим симфонијским композицијама Р. је италијанској музици на почетку XX века дао значајан допринос. У СНП је извођен његов балет Фантастични дућан.

М. Х.

РЕТИГЕН Теренс (Terence Mervyn Rattigan)

РЕТИГЕН Теренс (Terence Mervyn Rattigan) – енглески драмски писац (Лондон, 10. VI 1911 – Хамилтон, Бермуда, 30. XI 1977). Студирао је у Оксфорду са намером да постане дипломатски службеник. Као двадесеттрогодишњак постигао је запажен успех са комадом Прва епизода (First epizode, 1934) и након тога се определио за позив драмског писца. У току рата радио је у енглеском ваздухопловству. Његов опус обухвата комаде који у маниру Вајлдових комада обрађују разне проблеме из грађанског живота. Већи успех постигао је комадом Дечак Винслоу (The Winslow Boy, 1946), у којем се отац бори да поврати неоправдано скрхан углед свога сина. На многим сценама се игра његов комад Дубоко плаво море (The Deep Blue Sea, 1952), којем психолошком суптилношћу оцртава лик једне жене која после два пропала брака једино у примамљивој дубини смрти налази сигурно скровиште. Занимљиво место збивања, једно приморско летовалиште у Енглеској, појављује се у два спојена комада под заједничким именом Засебни столови (Seperate Tables, 1954), где описује судбине усамљених људи који седе за „засебним столовима“. Осим наведених позната су му и дела: Уснули принц (The Sleeping Prince, 1953), Човек и дечак (Man and Boy, 1963) и Нацији у наслеђе (A Bequest to the Nation, 1970). У СНП је игран његов комад Дубоко плаво море (1954).

Д. Р.

РЕТКА СРЕЋА

РЕТКА СРЕЋА – шаљива игра у једном чину. Написала: Милева Симићева.

Праизвођење у СНП 16. II 1900. у НСаду (са једночинкама Партија пикета и Лек од пуница). – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Спасић (Др Ђорђе Настасић), С. Бакаловићка (Мара), М. Марковићка (Софија), Ј. Тодосић (Петар Марић), Д. Васиљевићка (Ката), М. Марковић (Милан), М. Хаџи-Динић (Милан Марић), М. Тодосићка (Маца). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, У среду 16. фебруара гледасмо српску шаљиву игру „Ретка срећа“, Застава, 19. II 1900; (Ј.) Г(рчић), Ретка срећа, Позориште, НСад 1900, бр. 32, с. 127.

В. В.

 

РЕФИШ Ханс (Hans José Rehfisch)

РЕФИШ Ханс (Hans José Rehfisch) – немачки писац (Берлин, 10. IV 1891 – Шулс, Швајцарска, 9. VI 1960). Служио се псеудонимима Georg Turner и René Kestner. Завршио је студије правних и политичких наука. Радио је као судија и адвокат, потом заступник једног филмског друштва и најзад директор позоришта. Од 1931. до 1933. био је на челу Удружења немачких драмских писаца и композитора. По доласку нациста на власт емигрирао је најпре у Беч, одатле у Лондон (1936), а потом у Америку, где је – у Њујорку – био доцент за социологију (1947-1949). По повратку у Немачку настанио се у Хамбургу. Р. је у првом реду драматичар: написао је више од тридесет комада, претежно комедија и драма, које нису стекле неку широку популарност. На немачком језичком подручју о њему је мало писано, а и код нас је сасвим мало превођен. Паришке чаровнице (Die Hexen von Paris, 1951) превео је на словеначки Силвестер Шкерл (Љубљана 1970). У НПДб је 24. IX 1940. премијерно изведен његов комад Јукенак (Wer weint um Juckenak, 1924) у преводу Милутина Вранића.

БИБЛ: Х. Рефиш, Јукенак, прев. Милутин Вранић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 289.

С. С. К.

РЕШИНА М.

РЕШИНА М. – глумица-аматер (рођена у Панчеву). У сезони 1882/83. играла је епизодне улоге и статирала у представама СНП када је оно гостовало у Панчеву и другде у јужном Банату. Познато је да је учествовала у представи Саћурица и шубара.

ЛИТ: -ћ, Вршац, 13. 2., „Саћурица и шубара“ од Илије Округића, Застава, 1883, бр. 47, с. 2.