ПОТЕРА – комад из српског народног живота у 5 чинова, а 8 слика, с певањем. Написали: Јанко Веселиновић и Илија Станојевић. Музика: Даворин Јенко. Прво извођење 26. IX 1895. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 22. IX 1926. – Рд. Ј. Гец, дир. Ј. Рајхенић; Д. Спасић (Дука), А. Кранчевићка (Мара, Станка), Л. Лазаревић (Неца), Н. Динић (Макса, Јовица), Д. Матејићка (Пијада, Дама), Т. Хаџић (Лука, Павле), Јаковљевић (Аца, Бранко, Клемпо, Марко), П. Кокотовић (Живорад), В. Виловац (Иса, Кмет Павле, Мића Бургија), Ј. Гец (Кмет Живко, Крста, Кокан, Стадник), Стеван Јовановић (Аврам, Блажа, Токмак, Маринко), М. Васић (Плејан, Кота), Љ. Стојчевић (Лазар, Апостол, Песник, Митар), Б. Врачаревић (Станоје, Стојан, Која), Б. Катићка (Марица), М. Вебле (Јеврем, Поп, Господин, Ћехаја), Љ. Јовановићева (Ђурђија, Станија), Д. Врачаревићка (Станија, Госпођа, Петрија), Г. Миковић (Турчин, Рада, Мирко, Миша), М. Живановић (Бакота, Соврен, Бумбар, Крста), М. Грујићева (Иконија, Милица), Ђ. Јечинац (Филип, Кириџија), С. Душановић (Полицијски комесар, Погоњач), Н. Замфировићева (Бога, Ђурђија). – Изведено око 10 пута.

Прво извођење у ДНП 22. XII 1943. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, дир. Х. Маржинец, сц. В. Ребезов; М. Јелић (Ђука), А. Милосављевићка (Мара), Ж. Мишчевић (Неца), С. Савић (Макса, Апостол), А. Мајценовићка (Пијада), Д. Стојовић (Лука), Т. Тасић (Аца), С. Симић (Живорад), В. Ристић (Иса, Мирко, Ћехаја), П. Милосављевић (Кмет Живко, Токман), Н. Митић (Аврам, Кокан), Ђ. Драгић (Плејан, Мићо, Стадник), Ж. Котрошан (Лазар, Рада), Р. Шобота (Станоје, Турчин, Песник, Марко), М. Петровићева (Марица), М. Мирковић (Јеврем, Кота), М. Гојкићка (Ђурђија), В. Фазловска (Станија), М. Аврамовић (Кмет Јовица, Господин), Р. Гојкић (Павле, Крста), В. Милојевић (Бранко, Кафеџија, Миша), Н. Јефтић (Крста, Филип), М. Симић (Бакота, Митар), И. Душановићка (Станка), В. Јелићка (Иконија), Љ. Иличић (Кмет Павле), В. Милин (Сима, Комесар полиције), М. Јаснић (Бумбар, Стојан), О. Животићка (Госпођа), Р. Кранчевићка (Дама), М. Миљковићева (Милица), К. Игњатовићка (Станија), Љ. Иличић (Маринко), М. Верешчагина (Петрија), Љ. Ребезов (Ђурђија). – Изведено5 пута.

ЛИТ: К., „Потера“ (Премијера) – 22. IX, Застава, 24. IX 1926; А-м, „Потера“ од Ј. Веселиновића и И. Станојевића – Премијера, Нови Сад, 1926, бр. 38, с. 6.

В. В.

ПОТЈЕХИН Николај Антипович (Николай Антипович Потехин) – руски драмски писац, позоришни критичар, редитељ и глумац ( ?,  XII 1834 – Петербург, 7. VII 1896). Брат познатијег писца Алексеја Антиповича Потјехина. Рођен је у осиромашеној племићској породици. Завршио је Правни факултет у Москви. У младости је био близак тзв. „народњацима“. Писао је приповетке, скице и позоришне критике. Као редитељ и глумац радио је у позориштима у Харкову и Вилнусу. Познатије су му драме: Прошлост није мана јунака (Был молодцу не в укор, 1861), Лекар-специјалиста (Врач-специалист, 1862), Актуелности (Злоба дня, 1874), Самртна замка (Мёртвая петля, 1875), Јунак века (Богатырь века, 1876) и Сиромашни духом (Нищие духом, 1879), од којих су у Санктпетербургу и штампане: Актуелности (1875), Самртна замка (1876) и Сиромашни духом (1879). То су, углавном, мелодраме на писцу савремене теме. Материјал је налазио у новинским фељтонима и судским хроникама. Срачунате на спољашњи ефекат, са алузијама на актуелне теме, драме су му често игране у провинцији и престоничким позориштима, а позоришна публика их је радо гледала и добро прихватала. На сцени СНП изведена је П. драма Самртна замка (1899).

ЛИТ: О., У суботу, 8 јануара гледали смо: „Самртна замка“, Застава, 11. I 1900, бр. 6, с. 3; А-м, Драма у пет чинова: „Самртна замка“, Србадија, Велика Кикинда, 1900, бр. 72, с. 4; (Ј.) Г(рчић), „Самртна замка“, Позориште, НСад, 1900, бр. 8, с. 30; Ј. Грчић, Сезона Српског народног позоришта 1900. у Новом Саду, ЛМС, 1900, бр. 2-3, с. 297.

Б. Кс

ПОТУРИЦА – драма у 4 чина. Написао: Иван Кукуљевић-Сакцински. Прво извођење 14. II 1861. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 21. X 1868. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 17. VI 1870. у Сремским Карловцима. – Н. Зорић (Ђафир), П. Брани (Селим Надовић), В. Поповић (Смаил-ага), Н. Недељковић (Влатко Бањанин), П. Маринковић (Мијат), М. Суботић (Стојан), К. Хаџић (Радован), С. Стефановић (Обрад), М. Србендић (Илија), Д. Ружић (Тројан), Ђ. Соколовић (Мусија Чатила), Ј. Маринковићка (Бојана), К. Савићева (Маргарита), Ј. Поповићева (Смиља). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 5. III 1872. у НСаду. – Г. Пешић (Ђафир), П. Брани (Селим Надовић), Ђ. Лесковић (Смаил-ага), Н. Недељковић (Влатко Бањанин), Н. Зорић (Мијат), М. Станчић (Стојан), К. Хаџић (Радован), Живковић (Обрад), Ј. Бунић (Илија), А. Лукић (Тројан), Ђ. Соколовић (Мусија Чатила), Ј. Маринковићка (Бојана), М. Савићева (Маргита), М. Недељковићка (Смиља). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 18. II 1879. у НСаду. – Д. Ружић (Селим), Ђ. Јовановић (Ђафир), М. Рајчевић (Смаил), С. Рајковић (Влатко), Н. Зорић (Мијат), А. Лукић (Тројан), А. Десимировић (Радован), Д. Ћирић (Обрад), Р. Поповић (Илија), П. Добриновић (Мусија), В. Марковић (Стојан), М. Рајковићка (Бојана), Б. Хаџићева (Маргита), Ј. Поповићева (Смиља). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Иван Кукуљевић-Сакцински, Потурица, Згб 1867.

ЛИТ: Ј., „Потурица“, Позориште, НСад, 1872, бр. 39, с. 159; С. М., „Потурица“, Позориште, НСад, 1879, бр. 31, с. 123.

В. В.

ПОЋЕРКА ПУКА – в. МАРИЈА, КЋИ ПУКОВНИЈЕ

ПОХВАЛА СТЕРИЈИ – академија поводом 175-огодишњице рођења Јована Стерије Поповића.

Праизвођење у СНП 9. V 1981. у НСаду, на свечаном отварању 31. сусрета позоришта Војводине. – Рд. Д. Михаиловић, к. г., сц. М. Лесковац; Т. Кнежевић, Д. Пешић, Б. Јајчанин, М. Кљаић-Радаковић, Љ. Јовић, Ф. Тапавички, С. Богданов, Х. Варади, Д. Моркора, Т. Колесар. – Изведено 1 пут, глед. 190.

Ј. М.

ПОХОД НА СЕВЕР (Hærmændene på Helgeland) – драма у 4 чина. Написао: Хенрик Ибзен. Прво извођење у Ослу, 1858, у нашој земљи 21. IX 1902. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 13. V 1903. у Белој Цркви. Архива СНП не располаже плакатом. Подела узета са плаката представе одржане 13. XII 1904. у НСаду. Превео: Павле Мијатовић. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Ернулф са Хјорда), Д. Барјактаревић, М. Матејић (Сигурд Снажни), Д. Спасић (Гунар), А. Стојановић (Терелф), С. Бакаловићка (Дагнија), Т. Лукићка (Хјардиса), С. Стефановић (Коре), Д. Марковић (Егил), Ј. Душановић (Старац), Д. Кранчевић (Слуга), С. Лијанка (Гост). – Изведено 8 пута.

БИБЛ: Поход на север (Јунаци са Хелгеланда), прев. с немачког Велимир Живојиновић, Бгд 1944; Поход на север, прев. Павле Мијатовић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 316.

ЛИТ: М. Недељковић-Томин, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац, 1903, бр. 24, с. 1-2; А-м, У понедељак гледасмо у Новом Саду, први пут „Поход на север“, Застава, 1904, бр. 281, с. 2-3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Поход на север“ драма у 4 чина од Хенриха Ибзена, превео П. Мијатовић, Браник, 1904, бр. 291, с. 3; М., Поход на север, Позориште, НСад, 1904, бр. 39, с. 218-219; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек, 29. XII 1905.

А. К.

ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ ДРУШТВА ЗА СНП – Одредбом § 4 Устава  ДСНП предвиђено је да Друштво може имати, поред редовних, и почасне чланове. Почасне чланове бира, на предлог УО, главна скупштина Друштва. За почасне чланове бирани су, по правилу, истакнути јавни и друштвени радници, писци, уметници и позоришни посленици који имају изузетних заслуга за рад и развој СНП и сарадњу других театара с новосадским позориштем. Почасни чланови нису морали пре избора бити редовни чланови Друштва, нити су били обавезни на уплату прописане чланарине, али су имали сва права редовних чланова: да учествују у раду скупштина и да бирају и буду бирани у органе ДСНП. Легално, с пуном важношћу, Друштво је могло бирати почасне чланове тек од Конститутивне скупштине одржане 18, 19. и 20. XI 1865, дакле од ступања на снагу Устава ДСНП, који је коначно био одобрен од надлежних власти тек 7. XI 1865. и којим је и постојање Друштва легализовано. Међутим, ДСНП, основано већ крајем маја 1862, донело је на тој Оснивачкој скупштини и свој Устав (у првој верзији), па се од те Скупштине понашало као да оно легално постоји, и отада се у своме раду придржавало одредаба Устава, сем што 1863. и 1864. није могло држати скупштине јер његово постојање тада још није било легализовано. Желећи да у своје органе кооптира или у својим редовима има и неке личности које би му могле бити од знатне користи, чији су се разлози што још нису били чланови ДСНП могли само наслућивати, УО ДСНП изабрао је 29. XII 1862. за почасне чланове ДСНП Јована Хаџића, великог бележника новосадског Магистрата, и Ђуру Јакшића, сликара и књижевника из НСада, да би могли и без уплате чланарине бити изабрани у ПО ДСНП. Исте г. почасни чланови су постали и: Ђорђе Стефановић, трговац из НСада, који је на Оснивачкој скупштини ДСНП изабран у ЕО а уз то и за благајника ДСНП, затим Ћира Поповић, такође трговац и књижар из НСада (и он је на Оснивачкој скупштини изабран за члана ЕО); др Михаило Полит-Десанчић, секретар Банског стола у Згбу (он је 1868. уплатио и троструку редовну чланарину од 150 форинти); Гедеон Леовић, адвокат из Сомбора, и Стеван Савић, адвокат из Великог Бечкерека. Занимљиво је да је Јован Ђорђевић, желећи да легализује избор ове седморице за почасне чланове Друштва, двема наредним скупштинама, 1865. и 1867, предложио њихов понован избор да се не би неко сетио да им доцније оспори статус почасног члана до којег су дошли у нередовним околностима. Од Конститутивне скупштине (18-20. XI 1865) и ступања на снагу Устава ДСНП па надаље избори за почасне чланове били су с правног становишта на своме месту. Највише почасних чланова ДСНП изабрано је баш на тој Скупштини, одржаној 18, 19. и 20. XI 1865: др Константин Пеичић, лекар из Панчева; Димитрије Замфировић, поштар из Чакова; Сима Г. Петровић, трговац из Вршца; Глигорије Јанковић, приватник из Липове; Михаило Лазић, адвокат из Старог Арада; Димитрије-Мита К. Папић, трговац из Новог Бечеја; Коста Крестић, жупанијски архивар из Осијека; Анте Ковачевић, жупанијски велики фискал из Славонске Пожеге; Јосип Шварц, трговац из Нове Градишке; Павле-Паја Ђорђевић, трговац из Винковаца; Павле-Паја Панаотовић, трговац из Сремске Митровице; Јован Дајевић, трговац из Чакова; Милан Е. Јовановић (доцније Морски), списатељ из Вршца; Ђура Јакшић, сликар и списатељ из Српске Црње (поновљен избор); Јован Хаџић, велики бележник из НСада (поновљен избор); Ђорђе Радић, уредник „Сељака“ из НСада; Филип Оберкнежевић, професор из НСада; Глигорије-Гига Гершић, свршени правник и књижевник из НСада; др Јован Туроман, професор из НСада; Светозар Савковић, професор из НСада; Ђорђе Рајковић, списатељ из НСада; Антоније-Тона Хаџић, секретар Матице српске из НСада. За почасног члана био је том приликом предложен и Ђура Вукичевић, али је он изјавио „да жели постати редовним чланом“, што је већ наредне, 1866, и постао уплатом чланарине од 50 форинти. На Главној скупштини одржаној 17. и 18. VIII 1867. за почасне чланове ДСНП изабрани су: др Михаило Полит-Десанчић, секретар Банског стола у Згбу; Ђорђе Стефановић, трговац из НСада; Ћира Поповић, трговац и књижар из НСада; Гедеон Леовић, адвокат из Сомбора; Стеван Савић, адвокат из Великог Бечкерека (за ову петорицу био је то понован избор); затим још и: Јован Бошковић, професор Велике школе из Бгда; Даворин Јенко, композитор и хоровођа из Панчева; Бранко Рајић, ђакон и професор велике реалке из Панчева; Лаза Телечки, глумац и редитељ СНП из НСада. На Главној скупштини ДСНП 16. IX 1868. изабрани су за почасне чланове: Јоца Богдановић и Младен Младеновић из Руме; др Светислав Касапиновић, адвокат из Панчева; Милан Кујунџић Абердар, књижевник из Бгда; Стојан Бошковић, секретар Министарства иностраних дела Кнежевине Србије из Бгда. За последњу двојицу, пошто су били страни држављани, вероватно је морала бити тражена потврда угарског Министарства унутрашњих послова. Необјашњиво је, међутим, што имена ове петорице никада нису уношена у списак почасних чланова који је од 1887. до 1908. редовно штампан у листу „Позориште“ а од 1909. до 1912. у извештајима о раду и стању СНП. О њиховом избору, међутим, не може бити сумње: одлука о томе унета је у скупштински записник. Главна скупштина изабрала је 30. VII 1869. за почасног члана ДСНП Корнела Јовановића, финансијског стручњака из НСада, Змајевог брата. Тек осамнаест г. касније, на Главној скупштини ДСНП 2. VII 1887, још двојица су постали почасни чланови Друштва: Јосип Кнајзл, владин повереник за Хрватско земаљско казалиште у Згбу, и Милорад Шапчанин, управник НП у Бгду. И за Шапчанина је морала бити тражена сагласност угарског Министарства унутрашњих послова, и добијена је. Главна скупштина ДСНП је 18/30. VII 1892. за почасног члана ДСНП изабрала Димитрија Ружића (в), доделивши му и звање почасног управитеља српске народне позоришне дружине. На Главној скупштини ДСНП одржаној 29. XII 1905 / 11. I 1906. изабран је за почасног члана др Лаза Станојевић, који је скоро четврт века био начелник (председник) Друштва. Озлојеђен што га је УО ДСНП дезавуисао у питању избора Пере Добриновића за привременог управитеља СНП после суспендовања Бранислава Ђ. Нушића са дужности, др Станојевић није прихватио избор, па је Друштву вратио и диплому почасног члана. Постоје подаци да су 1913. за почасне чланове ДСНП изабрани Милош Хаџи-Динић и Димитрије Спасић, глумци и редитељи СНП. И њихов избор ће, из разлога који нису познати, бити поновљен посе Првог светског рата. На Ванредној скупштини ДСНП, 16. IX 1920, изабран је за почасног члана ДСНП Милан А. Јовановић Бáба, професор, који је неколико деценија био на разним функцијама у ДСНП. Главна скупштина ДСНП изабрала је 31. XII 1922. још шест почасних чланова: Милоша Хаџи-Динића и Димитрија Спасића (по свему судећи то је, из досад непознатих разлога, понован избор); затим још и: др Ђуру Трифковића, лекара, дугогодишњег функционера ДСНП; Косту-Кочу Васиљевића, глумца и редитеља; Перу Добриновића, најславнију уметничку личност коју је дало СНП, и Удружење глумаца Краљевине СХС. На Главној скупштини ДСНП 17. II 1924. за почасног члана изабран је Никола Петровић, трговац и поседник из Старе Пазове, редован члан ДСНП од 1881, дугогодишњи повереник Друштва и један од веома заслужних активиста старопазовачког Месног позоришног одбора. Најзад, Главна скупштина је 15. IV 1927. изабрала за почасног председника (!) инж. Светозара Станковића, дотадашњег председника ДСНП. То је једини случај да се таква почаст указује једном бившем функционеру Друштва. Одмах пада у очи да у овом списку нема Јована Ђорђевића, идејног творца и главног оснивача СНП, Светозара Милетића и Стевана Брановачког. Ђорђевић није изабран за почасног члана, иако су скоро сви они којима је та почаст одата до 1868. изабрани управо на његов предлог. Тога се није сетио чак ни његов велики пријатељ и поштовалац Антоније-Тона Хаџић, а ни други људи у Друштву! Ђорђевић, Светозар Милетић и Стеван Брановачки заслужили су ту почаст пре и више од било којег изабраног почасног члана из реда функционера (са изузетком, можда, Тоне Хаџића).

ЛИТ: А-м, Почасни чланови Друштва за Српско народно позориште, Позориште, НСад, 1887, бр. 15; А-м, Извештај о раду и стању Српског народног позоришта за пословну годину 1911-12, НСад 1912, с. 37-38; Добротвори и почасни чланови, у: Споменица Друштва за Српско народно позориште 1861-1921, НСад 1921, с. 42-43.

Л. Д.

ПОЧИ Франц (Franz Graf von Pocci) – немачки писац италијанског порекла (Минхен, 7. III 1807 – Минхен, 7. V 1876). Опробао се у многим књижевним жанровима, а највише је писао за минхенско луткарско позориште – између осталих и Чаробну виолину, на основу које су Лудвиг Андерсен (в) и Вернер Ек (в) написали либрето за истоимену оперу-бајку, која је у СНП изведена 1966.

В. В.

ПОШТЕЊАЦИ (Les Faux bonshommes) – шаљива игра у 4 радње. Написали: Теодор Баријер и Ернест Капанди. Прво извођење у Паризу, 1856.

Први пут у нашој земљи у СНП 21. II 1869. у НСаду (под насловом Назови-поштењаци). С немачког превео: Јован Хаџић (млађи). – Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Хаџић; Ј. Поповићева (Дифуреова), Л. Лугумерски (Раул Дифуре). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 3. VII 1871. у Вршцу. – Рд. Д. Ружић; П. Брани (Пепоне), Ј. Маринковићка (Емелина), М. Недељковићка (Евђенија), М. Суботић (Баскур), Н. Рашић (Дифуре), Ј. Поповићева (Дифуреова), Ј. Јоксић (Раул Дифуре), Н. Недељковић (Едгар Тевно), Д. Ружић (Октав Делкроа), Н. Зорић (Вертиљак), М. Станчић-Хрваћанин (Анатол Масан), Л. Лугумерски (Лекардонел), К. Хаџић (Жермен), Ђ. Соколовић (Аугуст), Л. Хаџићева (Сузана). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 6. III 1884. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; Д. Ружић (Пепоне), Т. Лукићка (Емелина), Л. Петровићева (Евђенија), М. Суботић (Баскур), А. Лукић (Дифуре), Ј. Добриновићка (Дифуреова), М. Барбарић (Раул), А. Милосављевић (Едгар Тевно), М. К. Димитријевић (Делакроа), М. Хаџи-Динић (Вертилак), Љ. Станојевић (Масан), И. Станојевић (Лекардонел), М. Марковић-Мика (Жермен), xxx (Аугуст), С. Димитријевићка (Сузана). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: -С., Српско народно позориште у Н. Саду, Подлистак Заставе, 1869, бр. 135, с. 3; С, Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 35, с. 827-829; (#), „Поштењаци“, шаљива игра, Српско коло, НСад, 1884, бр. 19, с. 3; С. М., Поштењаци, Позориште, НСад, 1884, бр. 30, с. 118.

Л. Д.

ПОШТО–ПОТО ПОСЛАНИК – комедија у 2 дела. Написао: Коста Трифковић. Дописао: Богдан Чиплић.

Праизвођење у СНП 23. XII 1969. у НСаду. За сцену приредио: Миодраг Гајић. – Рд. М. Гајић, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, пом. рд. В. Љубичић; С. Шалајић (Васа Поповић), Љ. Раваси (Јеца), М. Шијачки-Булатовић (Евица), В. Љубичић (Петровић), В. Стојановић (Милан), В. Животић (Јазавац). – Изведено 21 пут, глед. 6051.

БИБЛ: Коста Трифковић – Богдан Чиплић, Несуђени посланик, комедија у 3 чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1632.

ЛИТ: В. Милинчевић, Непознати Трифковић, Позориште, НСад, 1969, бр. 3, с. 2; М. Кујунџић, Комична идила, Дневник, 25. XII 1969; С. Божовић, Допадљива представа, Вечерње новости, 30. XII 1969; К. Савић, Са „Послаником“ у Бачкој Паланци, Позориште, НСад, 1970, бр. 4, с. 13; Р. Поповић, Позоришне теме и – дилеме, Политика, 19. III 1970; Д. Поповић, Коста Трифковић: Пошто–пото посланик, ЛМС, 1970, књ. 405, св. 4, с. 461-467.

Ј. М.