ПОСЛЕДЊИ ЗРИЊСКИ – трагедија у 5 чинова. Написао: Хигин Драгошић. Прво извођење 17. II 1894. у ХНК у Згбу.
Прво извођење у Н-Оп 29. IV 1933. у Вараждину. Архива СНП не располаже плакатом. Познато је једино да је представу режирао А. Гавриловић. – Изведено 6 пута.
ПОСЛЕДЊИ ИДЕАЛ – шаљива игра у 1 чину. Написао: Илија Вукићевић.
Праизвођење у СНП 10. IV 1904. у Суботици. Архива СКП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
ПОСЛЕДЊИ ЛОРД (L’Ultimo Lord) – комедија у 3 чина. Написао: Уго Фалена. Прво извођење у Милану, 9. VI 1925, у нашој земљи 19. III 1930. у Малом казалишту у Згбу.
Прво извођење у СНП 22. I 1932. у Панчеву. Превела: Надежда Ризнић. Подела узета са плаката представе одржане 8. XI 1932. у Великој Кикинди. – Рд. П. Матић; Е. Миљуш (Фреди), Д. Сотировић (Војвода), М. Миљуш (Принц), О. Илић, П. Слука (Принцеза), П. Христилић, Д. Левак (Артур), Х. Вугринчић (Алиса), Г. Николић (Сизленд), Н. Динић (Мендерс), П. Матић (Греј), Ј. Јевтић (Евлин), М. Динић (Г-ђа Уелби), Р. Ферари (Кити), М. Штефанек (Присцила), Ж. Моачанин (Стуарт), С. Савић (Џемс), Л. Лазаревић (Џон). – Изведено око 20 пута.
Прво извођење у Н-Оп 9. IV 1933. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 14 пута.
ЛИТ: А-м, Комедија од Х. Валена „Последњи лорд“, Нови Сад, 1932, бр. 6, с. 3; А-м, Представе Српског народног позоришта, Кикиндска недеља, 1932, бр. 9, с. 1; Ст., Српско народно позориште, Војводина, Вршац, 1933, бр. 1, с. 2; М. И. Д. П., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1933, бр. 13, с. 2; А-м, Последњи лорд, Нови Сад, 1933, бр. 23, с. 4; А. П., Последњи лорд, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1933, бр. 25, с. 2.
В. В.
ПОСЛЕДЊИ ПЛЕС (Utolsó tánc) – позоришна игра у 4 чина. Написао: Ференц Херцег. Прво извођење у Будимпешти, 1838.
Прво извођење у нашој земљи у НПДб 7. II 1939. у НСаду. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; Љ. Филиповић (Корнелиус), И. Петри (Јуцика), Т. Танхофер (Др Боронкаи), В. Савићка (Аранка), И. Танхофер (Др Јудита), Р. Кранчевић (Јурига), С. Пашалић (Камницер), Н. Стојановић (Ваднер), Ж. Станојевић (Виктор), М. Мергл (Ђурица). – Изведено 7 пута.
Прво извођење у НПДбС 28. II 1939. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Мајић (Корнелиус), Н. Нешовић (Јуцика), З. Чокановић (Др Јудита), Љ. Лазарева (Јурига), М. Томић (Др Боронкаи), А. Верешчагин млађи (Аранка), В. Тодоровић (Камницер), Ф. Живојевић (Вагнер), М. Мирковић (Виктор), А. Милосављевић (Ђурица). – Изведено 7 пута.
ЛИТ: А-м, Прва недеља гостовања позоришта у Суботици, Невен, Суботица, 1939, бр. 11, с. 3; Б. В., Гостовање Народног позоришта, Наше слово, Суботица, 1939, бр. 242, с. 4; А-м, „Последњи плес“, Фрања Херцег, Југословен, Кикинда, 1939, бр. 504, с. 3; С., Позориште, Војводина, Вршац, 1940, бр. 11, с. 3.
М. М.
ПОСМРТНА СЛАВА КНЕЗА МИЈАИЛА ОБРЕНОВИЋА III – слика из народног живота с певањем (као својеврстан помен недавно убијеном кнезу). Написао: Ђорђе Малетић.
Праизвођење у СНП 10. VI 1868. у Бгду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
БИБЛ: Посмртна слава кнеза Мијаила Обреновића III, Бгд 1869.
В. В.
ПОСПИШ-БАЛДАНИ Ружа – оперска певачица, алт (Вараждинске Топлице, 25. VII 1942 – ). Завршила је музичку школу у Вараждину и Музичку академију у Згбу 1966. На оперској сцени дебитовала је 1961. у ХНК у Згбу као Мираов ађутант у Прокофјевљевој опери Рат и мир. Тада је постала чланица Загребачке опере. Гостовала је 1962. у Напуљу, а 1964. остварила улогу Отавије у Монтевердијевом Крунисању Помпеје на Дубровачким љетним играма, што јој је отворило пут у међународну каријеру: од 1966. до 1972. је била ангажована као солисткиња њујоршког „Метрополитена“, паралелно наступајући и у низу великих европских оперских кућа: била је стални гост Баварске државне опере (од 1965. до 1987), Бечке државне опере (од 1973. до 1979) и миланске „Скале (од 1974. до 1980). У СНП је гостовала као Кармен у истоименој опери 14. II 1979. Лепог баршунастог и у целом регистру уједначеног гласа, музички и глумачки складан тумач великих мецосопранских улога, П-Б. је била истакнута југословенска оперска и концертна уметница интернационалног реномеа.
ЛИТ: О. Панди, Кармен у пуном сјају, Дневник, 18. II 1979.
В. П. и В. В.
ПОСТАВЉЕНО ЗА ДВОЈЕ (Les Deux couverts) – комедија у 1 чину. Написао: Саша Гитри. Прво извођење у Паризу, 30. III 1914.
Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 22. X 1925. (са једночинкама Страдиваријус и Три маске). Превео: Михаило Ковачевић. – Рд. М. Ковачевић; М. Васић (Пелетје), П. Кокотовић (Жак), Р. Кранчевићка (Госпођа Бландин), М. Јекнић (Емил). – Изведено 5 пута.
ЛИТ: А-м, „Постављено за двоје“ од Саше Гитрија, „Три маске“ од Шарла Мереа, „Страдиваријус“ од Макса Мореа, Застава, 22. X 1925.
В. В.
ПОТ Иштван (István Póth) – театролог и књижевни критичар (Нове Шове, данас Равно Село, 12. III 1916 – Будимпешта, 31. X 2007). Гимназију је завршио у Врбасу, а студије германистике на Филозофском факултету у Згбу 1940. Радио је као професор средње школе у Суботици, а касније у Будимпешти, у којој је од рата стално живео. Једно време обављао је дужност директора гимназије са српскохрватским наставним језиком у Печују. На катедри за српскохрватски језик Више педагошке школе у Будимпешти започео је да се интензивно бави славистиком. Доцент на Филозофском факултету у Будимпешти постао је 1955; од тада је водио српскохрватске студије славистичке катедре. Бавио се истраживањема мађарско-југословенских књижевних и културних веза, па и театарских. У својим чланцима Gergely Csikys Dramen auf den serbischen Bühnen – Драме Гергеља Чикија на српским позорницама („Studia Slavica“, IX 1963), Мађарске драме на српским позорницама (Споменица СНП, 1961), као и у књизи A magyar népszínmű a szerb szinpadon – Мађарски народни комади на српској сцени (Будимпешта 1981), дао је значајне прилоге за реконструкцију и проучавање утицаја мађарског репертоара у српском позоришном животу, посебно у СНП.
ЛИТ: I. Fried, István Póth sechzigjährig, Studia Slavica, XXII, 1976.
Б. Кв
ПОТАПЕНКО Игњатиј Николајевич (Игнатий Николаевич Потапенко) – руски писац (Херсонска губернија, децембар 1856 – Лењинград, 17. V 1929). Рођен је у породици украјинског свештеника, па је и сам завршио богословију. У Петербургу је, на Конзерваторијуму, учио певање. Почетком осамдесетих г. XIX века штампао је своје прве приповетке, са тематиком свакодневног живота украјинских широких народних слојева. У доцнијим прозним делима бавио се и животом интелигенције и свештенства. Пропагирао је либерално-народњачку идеологију „малих ствари“: идеал му је била свакодневна делатност међу масом, ради њеног просвећивања и побољшања њених општих услова живота. Познавао је Чехова, често му поверавао своје идеје, те штампао своје успомене на сусрете са њим. Писао је и драме. Међу њима су најчешће игране оне са почетка XX века (Виша школа, Искупљење и друге). Прихватио је совјетску власт и наставио да објављује и после Октобарске револуције. На сцени СНП је у два наврата је извођена његова драма Љубав (1911. и 1924).
БИБЛ: Што је управо љубав? Клаудија Михајловна, Згб 1919; Из љубави, роман, Нови одјек, 1899, бр. 1, с. 82-130.
ЛИТ: А-м, Потапенко, Дневни лист, 1910, бр. 325; В. Росић, Потапенко, Ред, 1894, бр. 2; А-м, Чудна популарност Потапенкова у Београду, Српска застава, 1895, бр. 20; М. Бојовић, „Љубав“. Позоришни комад у 4 чина. С руског Ј. Максимовић, Дневни лист, 1910, бр. 324; М. Бојовић, „Љубав“. Комад у 4 чина. Представа у Београду, Дневни лист, 1910, бр. 326; Лаокоон, „Љубав“. Комад у 4 чина, Српска застава, 1910, бр. 181; А-м, „Љубав“, комад у 4 чина од Потапенка, Трибуна, 1910, бр. 14; А. М. Скабичевски, Потапенков књижевни таленат, Дневни лист, 1911, бр. 41.
Б. Кс
ПОТЕР Пол Мередит (Paul Meredith Potter) – амерички новинар и драмски писац (Брајтон, Енглеска, 3. VI 1853 – Њујорк, 7. III 1921). Енглез који је веома млад прешао у САД, где се запослио као новинар. Био је најпре спољнополитички уредник листа „New-York Herald“ („Њујоршки гласник“) и његов дописник из Лондона (1876-1884). Затим је прешао у „Chicago Tribune“ („Чикашка трибина“). Као драмски писац јавио се 1889. Поред више оригиналних дела, међу којима има и неколико веома успелих, прочуо се драматизацијама разних романтичних романа. Једна од њих је и Трилби (Trilby, 1895) Џорџа Дјуа Моријеа, коју је новосадски театар извео 1919.
С. А. Ј.