ПОП ДОБРОСЛАВ (Der Pfarrer von Kircfeld) – слика из народног живота у 4 чина. Написао: Лудвиг Анценгрубер. Прво извођење у Бечу, 5. XI 1870, у нашој земљи 17. IV 1876. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП неутврђеног датума 1894. у Суботици. Посрбио: Павле Марковић Адамов. Музика: Хуго Доубек. Подела узета са плаката представе одржане 2. III 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Спасић (Доброслав Поповић), М. Николић (Прока Станчевић), М. Марковић (Рада), П. Добриновић (Гаја Шуваклијин), Ј. Душановић (Матија Оморац), К. Васиљевић (Јоца Бабић), М. Тодосићка (Марта), М. Марковићка (Ружа), Ј. Тодосић (Први назаренац), Ј. Жикић (Други назаренац), З. Ђуришићева (Прва назаренка), Д. Васиљевићка (Друга назаренка), Ј. Весићева (Трећа назаренка), К. Жикићка (Прва девојка), Д. Весићева (Друга девојка), Љ. Душановићка (Трећа девојка), С. Стефановић (Први сељак), Т. Илић (Други сељак). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Поп Доброслав“ од П. Адамова, Браник, 1895, бр. 21, с. 1; А-м, О премијери представе „Поп Доброслав“, Стража, НСад, 1895, бр. 15, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Поп Доброслав, Позориште, НСад, 1895, бр. 12, с. 46-47; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун, 1897, бр. 19, с. 4.

В. В.

ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА – комедија у четири чина, девет слика, с прологом и епилогом. Приповетку написао: Стеван Сремац. Праизведба, у драматизацији Божидара Косара, 23. VI 1928. у НП у Сарајеву.

Прво извођење у СНП 17. III 1949. у НСаду. Драматизовао: Богдан Чиплић. – Рд. Ј. Виловац, сц. С. Максимовић, к. А. Татић и З. Давидовац; М. Цвејанов (Поп Ћира), С. Перић-Нешић (Перса), Ј. Бјели (Меланија), М. Тошић (Поп Спира), Љ. Раваси (Сида), Н. Хет (Јула), Б. Микоњић (Петар Петровић), С. Шалајић (Шаца), И. Душановић (Тетка Макра), С. Душановић (Нића), Б. Белић, М. Миладиновић (Фрау Габријела), К. Хајдушковић (Пела), Х. Татић (Марта), С. Симић, С. Молеров (Пера Тоцилов), В. Милин (Поп Олуја), Ј. Цвејанов (Рокса), Ј. Силајџић (Владика темишварски), О. Новаковић (Продворни ђакон), Д. Дежелић, М. Миладиновић (Жужа). – Изведено 18 пута, глед. 11.785.

Премијера у СНП 19. III 1965. у НСаду. Драматизовао: Јосип Лешић. – Рд. Д. Мијач, сц. М. Лесковац, к. Б. Јовановић, к. г., музички сарадник Д. Стулар; П. Вртипрашки (Поп Спира), Љ. Раваси (Сида), М. Бањац (Јула), Д. Булајић, Ф. Тапавички (Шаца), И. Хајтл (Поп Ћира), Добрила Шокица (Перса), З. Кримшамхалов (Меланија), Д. Колесар (Пера), С. Шалајић, С. Душановић (Нића), Л. Богдановић (Аркадије), Р. Којадиновић (Поп Олуја), С. Јовановић (Стари уча), Ј. Бјели (Фрау Габријела), И. Душановић (Нотарошевица), С. Тошић (Стара Гркиња), С. Перић-Нешић (Тетка Макра), А. Веснић (Ракила), Р. Комненовић (Савка), Д. Синовчић-Брковић (Ержа), К. Мартинов (Жужа). – Изведено 16 пута, глед. 9237.

Обновљено као премијера у СНП 8. X 1966. у СНП у НСаду. – Рд. Д. Мијач, сц. М. Лесковац, к. Б. Јовановић, к. г., музички сарадник Д. Стулар; Р. Којадиновић (Поп Спира), Љ. Раваси (Сида), М. Бањац (Јула), Ф. Тапавички (Шаца), И. Хајтл (Поп Ћира), Добрила Шокица (Перса), М. Булатовић-Шијачки (Меланија), Д. Колесар (Пера), С. Шалајић (Нића), Л. Богдановић (Аркадије), С. Јовановић (Стари уча), Ј. Бјели (Фрау Габријела), И. Душановић (Нотарошевица), А. Веснић (Ракила), Д. Синовчић-Брковић (Ержа), К. Мартинов (Жужа). – Изведено 70 пута, глед. 22.502.

Премијера у СНП 3. IV 1978. у НСаду. Драматизовао: Богдан Чиплић. – Рд. и избор музике Дејан Миладиновић, с. С. Зојкић, к. г., к. М. Стојановић-Маурич; Р. Којадиновић (Ћира), Ј. Бјели (Перса), С. Јосић (Меланија), И. Хајтл (Спира), М. Кљаић-Радаковић (Сида), Љ. Јовић-Мутавџић (Јула), В. Вртипрашки (Шаца), М. Барбарић (Учитељ), В. Милошевић (Жужа), Ф. Тапавички (Нића), З. Кримшамхалов (Фрау Габријела), Д. Куцуловић (Пела), А. Веснић-Васиљевић (Марта), М. Петковић (Пера Тоцилов), М. Краљев (Поп Олуја), М. Шијачки-Булатовић (Рокса), В. Стојановић, М. Петковић (Владика). – Изведено 42 пута, глед. 17.759.

БИБЛ: Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, приповетка, Сремски Карловци 1898; Б. Чиплић по С. Сремцу, Поп Ћира и поп Спира, комедија у четири чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 29; Ј. Лешић по С. Сремцу, Поп Ћира и поп Спира, сценска адаптација у два дела, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1182.

ЛИТ: А-м, „Поп Ћира и поп Спира“ , вечерашња премијера у Војвођанском народном позоришту, СВ, 17. III 1949; В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“, ЛМС, 1949, књ. 363, с. 380-383; А-м, После 16 година – уочи премијере „Поп Ћире и поп Спире“, Дневник, 16. III 1965; Б. Новаковић, Између карикатуре и сатире, Дневник, 21. III 1965; Д. Николић, Сремац уместо авангарде, Дневник, 18. X 1977; М. Кујунџић, Жвакаћа гума, Дневник, 5. IV 1978; Л. Геролд, Karikaturak kepeskönyve, Magyar Szó, 4. V 1978; Б. Јежић, Ненаметљиво и симпатично, Позориште, НСад, 15. XI 1978.

М. Р.

ПОПАДИЋ Михаило-Миша – трговац и колекционар књига (Ириг, 1814 – Нови Сад, 16. V 1883). Имао је шпецерајску радњу „Код шарана“ са крчмом, у Темеринској улици у НСаду. Учествовао је у јавном раду: био је члан представништва политичке општине, затим члан црквеношколске општине и старатељ новосадске Гимназије; почетком шездесетих г. XIX века сакупљао је прилоге за зидање главне болнице у НСаду. Био је велики љубитељ књиге и својеврсни колекционар – комплетирао је годишта новосадских листова и часописа који су у НСаду излазили после 1848/49. Штавише, он је чак сабрао и скоро све штампане летке, прогласе и разне пригодне текстове о којима се данас не би ништа знало да није било њега. Такође је куповао и све српске књиге које су биле штампане у НСаду и Војводини. Тако комплетирану, невелику али за оно време значајну и драгоцену библиотеку, оставио је у наследство своме сину Пери Попадићу (в). О њему су писали: „Застава“ (1883), „Српско коло“ (1883, бр. 17), М. Полит у „Бранику“ (1903, бр. 33) и В. Стајић у Новосадским биопрафијама (НСад 1939, књ. IV, с. 128-131).

Л. Д.

ПОПАДИЋ Пера – бакалин и скупљач књига (Нови Сад, 2. II 1841 – Нови Сад, 24. II 1917). Од оца Михаила Мише Попадића (в) наследио је бакалску радњу „Код шарана“ у Темеринској улици у НСаду и љубав према књизи. Био је међу оснивачима и активним члановима Новосадског српског кола и Српске задруге за међусобно помагање и штедњу у НСаду, чији је био дугогодишњи председник. У УО МС изабран је 1869, али је од краја осамдесетих г. у опозицији према Матици. Члан ДСНП постао је 1867. У ЕО ДСНП биран је 1869-1879. и 1885. Библиотеку коју му је оставио отац допунио је новим комплетима годишта новосадских листова и часописа и књигама штампаним у НСаду и Војводини, а и другде, и тестаментом је завештао новосадској Српској православној црквеној општини; ова је, пак, целокупну књижну оставину П. поклонила Библиотеци МС, која је на тај начин дошла до комплета „Седмице“, „Србског дневника“, „Заставе“, „Стармалог“, „Невена“, „Змаја“ и „Комарца“. Њему се такође може захвалити што у НСаду постоји комплет листа ДСНП – „Позориште“.

ЛИТ: В. Стајић, Рад МС на развијању књижевности, Споменица МС 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 116; В. Стајић, Новосадске биографије, НСад 1939, књ. IV, с. 129-132.

Л. Д.

ПОПИН Андреј (Andrei Popin) – публициста и преводилац (Николинци, Банат, 13. XII 1918 – Вршац, фебруара 1982). Радио је као новинар у недељном листу на румунском језику „Libertatea“, који излази у Панчеву. У СНП је 1968. изведен његов превод комада Нисам Ајфелова кула Екатерије Опроју.

С. А.

ПОПОВ Владета – глумац (Вршац, 22. XI 1955 – Нови Сад, 21. X 1989). Пошто је апсолвирао на Академији уметности (Одсек драмске уметности, Група за глуму) у НСаду, примљен је 10. VIII 1980. у Драму СНП за глумца-приправника.

УЛОГЕ: Енди (Плутање), Ђука (Слике жалосних доживљаја), xxx (Глас којим говори ватра), Пети пијанац (Венчање), Ђока (Сумњиво лице), Полицајац (Бидерман и паликуће), Роберт Смајл (Капетан Џон Пиплфокс), Савица (Светислав и Милева), Војник (Човек је човек), Метју Пик, Фрејзер, Трећи лорд (Владајућа класа).

Ј. М.

ПОПОВ Живко – главни обућар, висококвалификовани радник (Доњи Петровац код Руме, 6. VII 1924 – Нови Сад, 8. X 2016). Завршио је Школу ученика у привреди, затим 1942. положио испит за квалификованог обућара, а 1951. и мајсторски испит, све у НСаду. Радио је као обућар у новосадским предузећима „Дес“ и „Авала“, а у СНП је ступио 16. II 1965. За руководиоца обућарске радионице постављен је исте, 1965. Биран је за председника Савета сектора Техничке службе, а учествовао је и у раду многих стручних комисија. Изузетно стрпљив, вредан и благе нарави. Ненадмашан у изради балетских патика, дуго је био једини у држави врхунски обучен и умешан у овој делатности а без достојног наследника. Пензионисан је 13. VI 1990, али је наставио да се приватно бави оправком обуће и израдом модних ципела по наруџби; једини у граду је правио старинске официрске чизме (са „изгужваним“ сарама).

Р. Б.

ПОПОВ Милан – директор Штампарије СНП (Турија, 8. IV 1931 – Нови Сад, ?). Завршио је школу за графичке раднике у Бгду. Пре доласка у СНП радио је у Графичком заводу „Југоштампа“ у Бгду, новинско-издавачком предузећу „Пролетер“ у Бечеју, као руководилац монотипског одељења у штампарији „Прогрес“ у НСаду, као руководилац штампарије у „Југорекламу“ у НСаду и као руководилац производње у штампарији „Просвета“ у НСаду. У Штампарију СНП је примљен 1. III 1968. за руководоца-директора Штампарског погона, од 1974. је Штампарија СНП, до одласка у инвалидску пензију, 10. XII 1986.

Р. Б.

ПОПОВ-ШАПИНА Марина в. ШАПИНА-ПОПОВ Марина

ПОПОВА Ирена – оперска певачица, руског порекла. У СНП је била чланица хора у сезонама 1920/21. и 1921/22. Певала је и мање солистичке улоге.

УЛОГЕ: Лизета (Гроф Луксембург), Мејра (Никола Шубић Зрињски), Сали (Три девојчице).

В. В.