ПОЛТОН Едвард Антонио (Edward Antonio Paulton) – енглески драмски писац и свирач на лири и харфи (Глазгов, Велика Британија, 1866 – Холивуд, САД, 20. III 1939). Са Харијем Полтоном написао је комедију Ниоба (Niobe), која је у СНП, у преводу Николе Андрића, изведена 1896.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Нијоба, Позориште, НСад, 1896, бр. 17, с. 66-67; Ј. Г(рчић), „Нијоба“, комедија у три чина, написали Хари и Е. А. Полтон, превео Никола Андрић, Браник, 1896, бр. 12, с. 3, бр. 17, с. 1; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун, 1897, бр. 18, с. 4.

С. А. Ј.

ПОЛТОН Хари (Harry Paulton) – енглески глумац и драмски писац (Волверхемптон, Велика Британија, 16. III 1842 – ?, 17. IV 1917). На позорници се први пут појавио 1861. у родном месту. Од 1864. до 1867. био је члан Краљевског позоришта у Глазгову. У Лондону је први пут играо 1867. Затим је глумио у Бирмингему и Ливерпулу. У Лондон се вратио 1870. као члан „Strand Theatre“-а, у којем је са великим успехом играо у дванаестак комада. Затим је (1872) прешао у позориште „Алхамбра“. У њему је остао неколико сезона такође играјући са великим успехом главне улоге у разним комедијама и комичним операма. У позориште „Philharmonic“ одлази 1878, али се убрзо вратио у „Алхамбру“ (1879). Члан позоришта „Globe“ постао је 1880. У њему није дуго остао: 1881. поново је био у „Алхамбри“, затим, 1882, у театру “Avenue“; 1883. је наступао у позориштима „Strand“ и „Comedy“, 1884. у „Empire“ и „Gaiety“, 1885. опет у „Comedy“, 1886. у „Vaudeville“ и „Royalty“, да би се 1887. враћао још једном и у „Comedy“ и у „Royalty“. После трогодишње паузе, у којој се није појављивао на сцени, од 1891. враћа се театрима „Globe“ и „Vaudeville“, а 1892. наступио је у „Strand“-у у комаду Нијоба, који је написао заједно са Е. А. Полтоном и који је само у Енглеској доживео преко шесто извођења. Глумачку каријеру је наставио у лондонским позориштима: „Strand“ (1895), „Trafalgar Square“ (1896), поново „Strand“ (1897), „Metropole“ (1898-1899), „Court“ (1900-1902), „New“ (1903), „Court“ (1904), „Lyric“ (1905), „“Waldorf“ (1906-1907), „Daly“ (1908-1909), „Strand“ (1910), „His Majesty’s“ (1911-1912), „Hull“ (1913) и, коначно, по други пут у театру „His Majesty’s“ (1914). Био је први глумац којем је (1912) додељена пензија из Глумачког пензијског краља Џорџа. Написао је велик број успешних комичних опера и комада, најчешће у сарадњи. Један од њих је и комад Ниоба, који је навелико извођен широм Европе, а у СНП је изведен 1896, кад су биле и париска и београдска премијера, у преводу Николе Андрића.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Нијоба, Позориште, НСад 1896, бр. 17, с. 66-67: Ј. Г(рчић), „Нијоба“, комедија у три чина, написали Хари и Е. А. Полтон, превео Никола Андрић, Браник, 1896, бр. 12, с. 3, бр. 17, с. 1; А м, Из позоришта, Ново време, Земун 1897, бр. 18, с. 4.

С. А. Ј.

ПОЉАЧКА КРВ (Polenblut) – оперета у 3 чина. Музика: Оскар Недбал. Текст: Лео Штајн и Евгеније Сперо. Прво извођење у Бечу, 25. X 1913, у нашој земљи 14. I 1914. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 22. IX 1925. Архива СНП не располаже плакатом. Подела узета са плаката представе одржане 24. IX 1925. Превео: Ђуро Девић. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; М. Оџић (Пан Заремба), Е. Микулићева (Хелена), С. Писек (Барански), П. Кокотовић (Попиел), М. Оливијери-Илић (Ванда), В. Јовановићка (Јадвига), М. Вебле (Мирски), Г. Миковић (Горски), С. Вендеровић (Воленски), Н. Мељников (Сеновић), Ј. Вујићева (Другалска), Ј. Матићева (Напољска), Р. Летић (Властек). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Пољачка крв“, Застава, 24. IX 1925; K. A., A Lengyelver, Delbácska, 24. IX 1925; С. Зубац, „Пољачка крв“, оперета у 3 чина од Недбала, Јединство, 27. IX 1925; (Б. Ј.), Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 21, с. 4; A. Miklautz, Erstaufführung der Operette „Polenblut“ von Nedbal, Deutsches Volksblatt, 25. IX 1925.

В. П.

ПОЉУБАЦ – шаљива игра у 1 чину. Према италијанском оригиналу написао: Никола С. Ђурковић.

Праизвођење у СНП 31. XII 1870. у Панчеву. Подела узета са плаката представе одржане 21. I 1872. у НСаду (са једночинкама Љубав и филозофија и Доктор Робин). – П. Брани (Урош), А. Лукић (Владан), Л. Маринковићева (Милица). – Изведено 3 пута.

В. В.

ПОЉУБАЦ ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ (Csok a tükör elött) – позоришни комад у 3 чина а 7 слика. Написао: Ласло Фодор. Прво извођење у Будимпешти, 1932.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 1. III 1933. у НСаду. Превео: Жарко Васиљевић. Подела узета са плаката представе одржане у Сенти 12. X 1933. – Рд. А. Верешчагин; М. Вујновић (Др Хелд), Р. Ферари (Марија), А. Маслов (Др Петенхоф), Е. Миљуш (Др Хилда Фреј), П. Матић (Др Ширц), М. Паунковић (Државни тужилац), М. Штефанек (Једна жена), Р. Алмажановић (Један човек), М. Миљуш (Председник суда), Ј. Јевтић (Адела), С. Савић (Апсанџија), С. Красић (Редактор), В. Милин (Послужитељ у суду), Л. Лазаревић (Писар). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДбС 21. II 1936. у Суботици. – Рд. А. Верешчагин; Ђ. Козомара (Хелд), Р. Ферари (Марија), Г. Николић (Др Петенхоф), З. Николић (Петенхофова жена), В. Милин (Један човек), О. Репак (Др Хилда Фрај), С. Репак, Н. Стојановић (Др Ширц), В. Качаник, Д. Марковић (Државни тужилац), В. Ивановић (Председник суда), С. Савић (Апсанџија), А. Маслов, Ђ. Бендер (Послужитељ), Н. Стојановић, Ђ. Бендер (Уредник), Р. Петровић (Адела), Д. Кременовић (Писар). – Изведено 8 пута.

Прво извођење у НПДб 4. VI 1936. у Петровграду. – Рд. Р. Динуловић; М. Вујновић (Др Хелд), Л. Ђорђевић (Марија), Б. Ђорђевић (Др Петенхоф), Ј. Пејновић (Др Хилда Фрај), С. Колашинац (Главни државни тужилац), А. Рашковић (Др Ширц), М. Поповић (Један непознати господин, Писар), Ј. Краснић (Једна жена), С. Јанићијевић (Један човек), Д. Левак (Председник суда, Репортер), М. Петровић (Адела), В. Антоновић (Апсанџија), М. Мирковић (Послужитељ), М. Живковић (Судија), Л. Јовановић (Поротник). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Ласло Фодор, Пољубац пред огледалом, прев. Ж. Васиљевић, ркп. у  Библиотеци СНП, сигн. 370.

ЛИТ: А-м, „Пољубац пред огледалом“ од Л. Фодора по преводу Жарка Васиљевића, наишао је на одличан пријем, Покрет, НСад, 1933, бр. 11, с. 6; А-м, Csok a tükör elött, Napló, Суботица, 1933, бр. 166, с. 12; А-м,  „Пољубац пред огледалом“, Млада Југославија, Велики Бечкерек, 1933, бр. 23, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1933, бр. 25, с. 2; Л. С., Новосадско Српско народно позориште у Србобрану, Југословенски дневник, 1934, бр. 44, с. 5; Др М. Петровић, Гостовање СНП у Бачкој Паланци, Југословенска стража, Бачка Паланка, 1934, бр. 17, с. 4; А-м, Csok a tükör elött, Napló, Суботица, 1936, бр. 53, с. 12.

В. В.

ПОЉУБИ МЕ, КЕТИ (Kiss me, Kate) – мјузикл. Музика: Кол Портер. Либрето: Семјуел Спевак и Бела Спевак (по В. Шекспиру). Прво извођење у Њујорку, 30. XII 1948.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 12. X 1972. у НСаду. Превео и препевао стихове и сонгове: Драгослав Андрић. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. И. Топлак, сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Маурич, к-граф Б. Марковић, к. г., асистенти к-графа Ж. Миленковић и Ј. Прокић; Р. Немет (Фред, Петручио), М. Молдовановић (Ралф), К. Марцикић (Хари, Батиста), С. Франц (Лоис, Бјанка), И. Давосир (Лили,  Катарина), И. Игњатовић (Пол), Д. Бугарин (Бил, Лученцо), Ч. Милушић (Портир), М. Грујић (Хети), Д. Балтић (Први револвераш), Ф. Кнебл (Други револвераш), С. Дракулић (Харисон), Ф. Пухар (Гремио), М. Онешчук (Хортензио). – Изведено 16 пута, глед. 6007.

ЛИТ: М. Хаднађев, Мјузикл Кола Портера, Позориште, НСад, 1972, бр. 2, с. 8; М. Хаднадев, Пољуби ме, Кети, Позориште, НСад, 1972, бр. 9, с. 9; С. Божовић, Џез у позоришту, Вечерње новости, 27. VI 1972; Р. Поповић, Од ревије до класика, Политика, 18. VII 1972; П. Мирковић, Буран аплауз за Кети, Политика експрес, 14. X 1972.

В. П.

ПОНИЖЕНИ И УВРЕЂЕНИ (Униженые и оскорблёные) – сценска композиција у 10 слика с прологом. Роман написао: Фјодор Михајлович Достојевски. Прво сценско извођење у Москви, 1932, у драматизацији Ј. В. Собољева.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 19. III 1959. у НСаду. Драматизовали: Л. Н. Рахманов и С. Ј. Јуткевич. Превео: Миленко Шуваковић. – Рд. М. Шуваковић, сц. и к. Д. Душановић; Љ. Ковачевић (Иван Петровић), С. Душановић (Ихмењев), С. Перић-Нешић (Ана Андрејевна), М. Бањац (Катарина), В. Љубичић, В. Матић (Валковски), Д. Колесар (Јеремија), М. Гемл, М. Милутиновић (Нели), Ђ. Јелисић (Масловаров), Љ. Раваси (Бубнова), Р. Којадиновић (Голотрбин), И. Душановић (Титишна), Л. Богдановић (Архипов), Б. Дворник, Т. Плескоњић (Митрошка), Р. Комненовић (Мавра), С. Тошић (Мадам Албер), Драгиша Шокица (Степан), Ф. Живни (Келнер у ресторану), Л. Балог (Лакеј). – Изведено 14 пута, глед. 5020.

БИБЛ: Понижени и увређени, роман, прев. Јован Максимовић, у: Фјодор Михајлович Достојевски, Изабрана дела, Бгд 1933.

ЛИТ: Ј. Виловац, Од мирног бола до трагичног патоса, Дневник, 22. III 1959.

М. М.

ПОНКИЕЛИ Амилкаре (Amilcare Ponchielli) – италијански композитор (Падерно Фазоларо, код Кремоне, 31. VIII 1834 – Милано, 16. I 1886). Студирао је на Конзерваторијуму у Милану. Од 1864. био је диригент градске музике у Кремони, а 1881. постао је maestro di cappela Катедрале у Бергаму, да би од 1883. преузео дужност професора композиције на Конзерваторијуму у Милану, где су му најпознатији ученици били Пучини и Маскањи, касније велика имена италијанског оперског театра. П. припада генерацији италијанских оперских композитора која је, после појаве Вердијеве Аиде, разрађивала тековине романтичног реализма – зрелог оперског театра који је литерарно дорађеним либретима и рељефним музичким оцртавањем на музичку сцену доносио понајчешће и литерарне садржаје. Сем опера, писао је и балетску и црквену музику. Од његових некада познатих оперских дела (Вереници, Литавци, Расипни син) данас на репертоарима оперских кућа живи једино Ђоконда, која је својом допадљивошћу и пластично вођеном радњом своме аутору обезбедила светску славу. У СНП је, осим Ђоконде, изведен и балет на П. музику под насловом Импресије покрета.

М. Х.

ПОНОЋНА ДРАМА – сновиђење у 3 чина са прологом и епилогом. Написао: Властоје Алексијевић.

Праизвођење у ДНП 17. XI 1943. у Панчеву. – Рд. Ј. Путник, сц. В. Ребезов; Н. Митић (Никола), А. Мајценовић (Олга), Р. Петровић (Мина), Р. Гојкић, С. Симић (Драган), Љ. Ребезов (Марија). – Изведено 5 пута.

А. В.

ПОНОЋНА СЕРЕНАДА – комедија у три чина. Написао: Лео Ленц.

Прво извођење у ДНП 28. IV 1943. у Панчеву. Превео: Боривоје Е. Јовановић. – Рд. А. Верешчагин, сц. В. Ребезов; Р. Кранчевићка (Хедвига Франк), М. Симић (Вернер), Љ. Иличић (Карло фон Штуковиц), А. Мајценовићка (Софија), К. Игњатовићка (Хилда Ферстер), М. Миљковићева (Пуси Пусалда), Р. Гојкић (Егон Мајер), М. Јелић (Пастор Хазе), Ђ. Драгић (Хајнрих), Р. Шобота (Хинрихс). – Изведено 5 пута.

А. В.