ПОЗОРНИЦА

ПОЗОРНИЦА – лист који је СНП покренуло у сезони 1952/53, са задатком са којим читаоца упознаје управница Позоришта проф. Олга Стокановић у уводној речи објављеној у првом броју: „… овај скромни позоришни лист… треба да буде веза између позоришта и публике, да буде тумач уметничких напора Куће, да упознаје публику са целокупном делатношћу позоришта и да је уводи у даље смернице рада. Његовим посредством треба систематски да се одгаја она интимна и присна веза између публике и театра, без које позориште губи свој смисао“. Први број „П.“, у формату 23,5 x 16,5 цм, на 24 странице и са засебним плавичастим полукартонским корицама, појавио се септембра 1952, са обавештењем да ће излазити сваког месеца као „Билтен Српског народног позоришта“. Одговорни уредник првог броја био је Јован Путник, тадашњи директор Драме СНП, а број су уредили он и Ђорђе Костић, асистент редитеља. На првој страници корица одштампан је у овалу литографисани портрет Јована Ђорђевића. У том, првом, броју, објављени су: In memoriam Јурију Љвовичу Ракитину (Лука Дотлић), белешке о премијерама у септембру и октобру 1952. аутора Јована Коњовића, Ружице Куртовић, Боре Ханауске, Јована Путника, Ђорђа Костића, одломак из Стриндбергове Драматургије у преводу Ђ. Костића, чланак о А. Стриндбергу из пера Ј. Путника, чланчић о увођењу позоришних часова ради популарисања позоришне уметности (Р. Куртовић), краћи напис Људевита Волфа о природи посла техничког особља у позоришту. Објављен је и један прилог из наше позоришне прошлости, преузет из једне предратне београдске театарске ревије, о Једном покушају покретања позоришног листа (Живојин Петровић). Лист објављује, у преводу Љ. Волфа, и чланак Херберта Графа о тадашњем америчком позоришту, и краћи одломак из Смрти трговачког путника Артура Милера. Рубрика „Вести из Куће“ доноси двадесетак бележака о најновијим збивањима и новостима из СНП. Први број има 22 илустрације и три стране огласа. Други (и последњи) број „П.“ појавио се тек априла 1953, на формату 23 x 16 цм, са 24 странице, не рачунајући корице. На целој првој страни корица одштампана је илустрација – сцена из другог чина Пучинијеве Манон Леско са Десом Влајковић (Манон) и Драгутином Бурићем (Де Грије). На другој страни корица одштампано је „Издаје Српско народно позориште у Новом Саду“ (дакле не више као Билтен), и то повремено, да је одговорни уредник Лука Дотлић, технички директор СНП, и да су тај, други број, уредили он и Светислав Парабућски, референт за пропаганду Позоришта. У Позоришту је већ било дошло до промене – Олга Стокановић отишла је на другу дужност а управник СНП био је Душан Поповић. Други број „П.“ на уводном месту објављује, у црном оквиру, редакцијски чланак Слава Борису Кидричу! поводом преране смрти истакнутог револуционара и државника. На осталим страницама Листа штампани су чланци: о васпитању позоришног укуса (Јован Путник), о Крлежиној Леди (Ђ. Костић), о Лучији ди Ламермур Г. Доницетија (Марио Маринц и др Виктор Шафранек), о позоришној згради у НСаду (Лука Дотлић), затим садржаје Пучинијеве Манон Леско (Л. Дотлић) и Молијеровог Дон Жуана (А. Огњановић), репортажу с једне пробе Леде, кратак портрет Ранка Бељанског (Ђ. Костић), јапанске уметнице Мичико Сунахара, Зденке Николић и Славка Симића (Светислав Парабућски). Лист објављује и велик број вести из Куће и три белешке из наше штампе („Стражилово“, „Борба“ и „Дневник“) о глумцима и представама СНП. Други број има 25 илустрација и чак седам страна огласа. Оба броја штампана су ћирилицом. Цена примерка (и броја 1 и броја 2) била је 10 динара. „П.“ је уређивана без већих претензија, са циљем да укратко, на једноставан начин, информише публику у гледалишту и за време паузе о најновијим остварењима, догађајима и иницијативама у СНП. Престала је да излази због беспарице која је била чест пратилац СНП, а и из разлога што је „Наша сцена“ (в) почела Позоришту да поклања све већу пажњу. Први број „П.“ штампан је у Градској штампарији, а други у Штампарији „Графика“ у НСаду, углавном из гармонда, петита и нонпарела.

БИБЛ: Позорница, Билтен Српског народног позоришта у Новом Саду, НСад 1951/1952, септембар 1952, с. 1-24; Позорница, бр. 2, април 1953, с. 1-24.

Л. Д.

ПОКЛАДЕ (A farsang)

ПОКЛАДЕ (A farsang) – игра у 3 чина. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, 1923.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 24. IV 1928. у Сомбору. Превео: Калман Месарић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Л. Мансвјетова (Камила), Ј. Мартинчевић (Миклош), В. Хладић (Муж), М. Гавриловићка (Лиска), В. Веселиновић, Д. Кранчевић. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: С.С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 28. IV 1928; J. Debreceni, Farsang, Bácsmegyei Napló, 1928, бр. 152, с. 8.

В. В.

ПОКЛОН

ПОКЛОН – шаљива игра у 1 чину. Написао: Карл Аугуст Гернер.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 3. XII 1887. у НСаду (са једночинком Гренгоар). Превео: Сава Петровић. – Рд. П. Добриновић; В. Миљковић (Путфаркен), З. Милојевићка (Антонија), М. Максимовићева (Павлина), Ј. Добриновићка (Тетка Берингова), П. Добриновић (Ујак Шпанагел), М. Марковић (Густав Гритнер), С. Кестерчанек (Глокеншлагер), К. Васиљевић (Кочијаш), М. Живковић (Носач). – Изведено 2 пута.

В. В.

 

ПОКОЈНИ ТУПИНЕЛ (Le Feu Toupinel)

ПОКОЈНИ ТУПИНЕЛ (Le Feu Toupinel) – комедија у 3 чина. Написао: Александар Бисон. Прво извођење у Паризу, 27. II 1890, у нашој земљи 29. X 1892. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 27. X 1925. у Кикинди. Превео: Душан Л. Ђокић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: М. Душановић (Диперон), М. Марковићка (Валентина), З. Душановићка (Анжела), А. Рашковић (Матије), Ј. Силајџић (Франсоа), Д. Марковић (Валерије). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: В., У четвртак, 18. марта о. г. приказан је „Покојни Тупинел“, шала од Бисона у три чина, Ново време, Стари Бечеј, 1926, бр. 13, с. 2; А-м, „Покојни Тупинел“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1926, бр. 19, с. 3.

В. В.

ПОКОЈНИК

ПОКОЈНИК – комедија у 3 чина с предигром. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 18. XI 1937. у НП у Бгду.

Прво извођење у НПДбС 1. XII 1937. у Сенти. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Ђ. Босанчић-Козомара (Павле Марић), Љ. Стојчевић (Милан Новаковић), М. Томић (Спасоје Благојевић), В. Ивановић (Ђурић), М. Мајић (Љубомир Протић), М. Мирковић (Анта), В. Милин (Младен Ђаковић), С. Јанићијевић (Миле), Р. Алмажановић (Аљоша), Д. Беговић (Адолф Шварц), Љ. Красић-Левак (Рина), З. Стојчевић (Вукица), Љ. Лазарева (Агнија), А. Сикорски (Први полицијски агент), Ј. Јукић (Други полицијски агент), М. Ђорђевић (Ана), М. Вилић (Сарија). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у НПДб 16. XII 1937. у НСаду. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; М. Миљуш (Павле Марић), Ј. Петричић (Милан Новаковић), Љ. Филиповић (Спасоје Благојевић), А. Рашковић (Ђурић), Б. Јовановић (Љубомир Протић), С. Душановић (Анта), С. Репак (Младен Ђаковић), В. Савић (Миле), Н. Гашић (Аљоша), В. Зељковић (Адолф Шварц), М. Јашекова (Рина), К. Шербан (Вукица), Р. Кранчевићка (Агнија), Ц. Јакелић (Први полицијски агент), С. Миљковић (Други полицијски агент), И. Душановићка (Марија), Р. Петровићева (Ана), М. Петровићева (Марија). – Изведено 21 пут.

Обновљено као премијера у НПДбС 15. IX 1938. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин; Ђ. Козомара (Павле Марић), В. Милин (Милан Новаковић), М. Томић (Спасоје Благојевић), Р. Алмажановић (Ђурић), М. Мајић (Љубомир Протић), М. Мирковић (Анта), Р. Гојкић (Миле), Б. Клаић (Младен Ђаковић), А. Верешчагин (Аљоша), Н. Смедеревац (Адолф Шварц), Н. Нешовић (Рина), Љ. Лазарева (Агнија), З. Чокановић (Вукица), Ф. Живојевић (Први полицијски агент), Ј. Јукић (Други полицијски агент), К. Бабић (Марија), З. Андрић (Ана), А. Милосављевић (Софија). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у СНП 11. XII 1946. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Шербан; С. Јовановић (Павле Марић), Д. Антонијевић (Милан Новаковић), А. Стојковић, М. Ајваз (Спасоје Благојевић), В. Милин, М. Лазаревић (Ђурић), Ж. Митровић (Љубомир Протић), С. Душановић (Анта), А. Ђорђевић (Младен Ђаковић), П. Стојановић (Миле), Д. Кранчевић (Адолф Шварц), Љ. Раваси, И. Душановићка (Рина), Н. Хет, Д. Савковић (Вукица), Р. Кранчевићка (Агнија), Ј. Силајџић (Полицијски агент), Љ. Секулић (Софија), Х. Татић (Ана).

Премијера у СНП 17. X 1952. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. Ђ. Табаковић, к. С. Церај-Церић; Д. Јакшић (Павле Марић), М. Гаталица (Милан Новаковић), М. Тошић (Спасоје Благојевић), Н. Смедеревац (Ђурић), В. Животић (Љубомир Протић), Д. Крцун-Ђорђевић (Анта), М. Поповић Мавид (Младен Ђаковић), М. Татић (Миле), Ф. Живни, С. Максић (Адолф Шварц), Љ. Раваси (Рина), З. Богдановић (Вукица), С. Перић-Нешић (Агнија), Ј. Силајџић (Полицијски агент), М. Петровићева (Ана), О. Адам (Софија). – Изведено 16 пута, глед. 7023.

Премијера у СНП 10. X 1978. у НСаду. – Рд. Г. Цветковић, сц. Б. Максимовић, к. Ј. Петровић, маска Д. Јовчић; М. Петковић (Павле Марић), В. Матић (Милан Новаковић), Р. Којадиновић (Спасоје Благојевић), А. Ђорђевић (Ђурић), В. Вртипрашки (Љубомир Протић), С. Ђорђевић (Анта), С. Гардиновачки (Младен Ђаковић), Драгиша Шокица (Аљоша), Б. Јајчанин (Адолф Шварц), М. Барбарић, В. Каћански (Миле), З. Кримшамхалов (Рина), С. Јосић (Вукица), Д. Синовчић-Брковић, Ј. Бјели (Агнија), Т. Кнежевић (Агент), Р. Виги (Собарица). – Изведено 44 пута, глед. 10.975.

БИБЛ: Бранислав Ђ. Нушић, Покојник, Бгд 1947.

ЛИТ: Л. Левингер, Омладина и позориште, Дан, 4. I 1938; А-м, Позориште, Наше слово, Суботица, 1938, бр. 207, с. 3; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Петровграду, Банатска пошта, Петровград, 1938, бр. 113, с. 1; А-м, „Покојник“ – режисер Александар Верешчагин, Југословен, Кикинда, 1938, бр. 452, с. 3; М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946; О. Н(оваковић), „Покојник“ Нушићев, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; М. Кујунџић, Ефекти без ослонца, Дневник, 12. X 1978; Б. Г., Новосадска премијера „Покојника, Борба, 12. X 1978.

В. В.

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА – весело позориште у 3 дела. Написао: Јован Стерија Поповић. Прво извођење (прве верзије) око 1830, у интерпретацији Дружине А. Брежовског, друге верзије (под насловом Попапучени опанак) 22. VIII 1840. у Згбу, у извођењу Летећег дилетантског позоришта.

Прво извођење у СНП 15. VIII 1861, прекинуто због кише, пре краја првог дела, цело – 19. VIII 1861. у НСаду. – Д. Поповић (Фема), М. Грунчић (Евица), Љ. Поповић, М. Јовановић (Сара), С. Поповић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), А. Савић (Јован), С. Чекић, Д. Коларовић (Василије), М. Гавриловић (Митар). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 27. XII 1881. у НСаду. – Д. Ружић (Фема), Б. Хаџић (Евица), Ј. Поповић (Сара), Т. Д. Адамовић, Ј. Петровић (Анчица), М. Димитријевић (Ружичић), П. Добриновић (Јован), А. Лукић (Митар), Ђ. Банковић, Љ. Станојевић (Василије). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 30. III 1908. у Сомбору.  – Рд. К. Васиљевић; Д. Николић, М. Тодосић (Фема), Р. Кранчевић, О. Освалдова (Евица), Д. Васиљевић (Сара), Д. Матејић (Анчица), К. Васиљевић (Ружичић), Ђ. Маџарић (Јован), Љ. Иличић, М. Матејић (Василије), А. Лукић (Митар). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 25. III 1919. – Рд. К. Васиљевић; М. Тодосић (Фема), Р. Кранчевић (Евица), Д. Васиљевић (Сара), Д. Матејић (Анчица), К. Васиљевић (Ружичић), П. Јовановић Млађи, Л. Лазаревић (Јован) М. Матејић, М. Душановић (Василије), Ј. Стојчевић, В. Виловац (Митар). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 7. I 1928. у Панчеву. – Рд. Н. Динић; Х. Харитоновић (Фема), М. Динић (Евица), Љ. Јовановић (Сара), И. Дубравчић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), Л. Лазаревић (Јован), С. Душановић (Василије), Ј. Харитоновић (Митар). Изведено 11 пута. Од прве новосадске представе (22. IX 1928) на плакату је као рд. означен Стеван Јовановић (?).

Прво извођење у НПДб 5. XII 1939. у НСаду. – Рд. Т. Танхофер; сц. М. Шербан, музичке тачке обрадио: Р. Шварц; Р. Ферари (Фема), М. Петровић (Евица), Р. Кранчевић (Сара), Б. Андоновић (Анчица), С. Душановић (Ружичић), М. Ајваз (Јован), Д. Антонијевић (Василије), Љ. Филиповић (Митар), Н. Стојановић (Списатељ), И. Душановић (Једна госпожа), Радмила Петровић (Друга госпожа), З. Антонијевић (Једна господична), К. Шербан (Друга господична), С. Пашалић (Учитељ), И. Ђурђевић (Фићфирић), В. Савић (Један грађанин), А. Стојковић (Други грађанин), Б. Станојевић (Хусар). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НПДбС 14. III 1940. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Љ. Лазарева (Фема), З. Андрић (Евица), А. Мајценовић (Сара), А. Милосављевић (Анчица), Н. Смедеревац (Ружичић), М. Мирковић (Јован), Р. Гојкић (Василије), С. Бурја (Митар), Ђ. Козомора (Јован Ст. Поповић), К. Бабић (Прва госпођа),  З. Чокановић (Прва госпођица), А. Милосављевић (Друга госпођица), А. Верешчагин (Хусар), Ф. Живојевић (Фићфирић), В. Тодоровић (Учитељ). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 5. I 1941. у Тителу. – Рд. Д. Сотировић; М. Верешчагина (Фема), О. Филиповић (Евица), М. Вилић (Сара), М. Крунић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), Л. Лазаревић (Јован), С. Вечерник (Василије), В. Ивановић, Д. Кременовић (Митар). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у ДНП 12. V 1942. у Панчеву. Предигру написао: Томислав Танхофер. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Раваси (Спаситељ), М. Миљковићева (Госпођа), Р. Петровићева (Госпођица), М. Јаснић (Хусар), Р. Ковачевић (Фићфирић), Т. Тасић (Грађанин), Р. Шобота (Учитељ), Љ. Раваси (Фема), М. Петровићева (Евица), М. Јелић (Митар), З. Деспотовићева (Анчица), М. Мирковић (Јован), Р. Кранчевићка (Сара), Г. Николић (Светозар Ружичић), Р. Гојкић (Василије). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 28. VIII 1946. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Шербан; С. Перић-Нешић (Фема), М. Коџић (Евица), В. Костић, Љ. Раваси (Сара), Љ. Секулић, Н. Хет (Анчица), Ж. Митровић (Ружичић), С. Душановић (Јован), П. Стојановић (Василије), М. Ајваз, В. Милин (Митар). – Изведено 44 пута, глед. 41.034.

Премијера у СНП 5. III 1954. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Лесковац, к. С. Церај-Церић; С. Перић-Нешић (Фема), М. Коџић (Евица), Љ. Раваси (Сара), З. Богдановић (Анчица), Д. Колесар (Ружичић), С. Душановић, М. Татић, С. Максић (Јован), Драгиша Шокица (Василије), В. Милин (Митар). – Изведено 8 пута, глед. 4247.

Премијера у СНП 18. I 1958. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, музика: Д. Стулар; Љ. Раваси (Фема), М. Бањац (Евица), С. Перић-Нешић (Сара), Д. Чаленић, А. Веснић (Анчица), Б. Ковач, Ђ. Јелисић (Ружичић), С. Шалајић (Јован), Д. Милосављевић (Василије), Л. Богдановић (Митар). – Изведено 115 пута, глед. 53.251.

Премијера у СНП 9. X 1973. у Лесковцу. – Рд. Д. Мијач, сц. Р. Марушић, к. г., к. Ј. Петровић; Добрила Шокица (Фема), М. Булатовић (Евица), З. Кримшамхалов (Сара), С. Гардиновачки (Јован), В. Вртипрашки (Василије), Р. Којадиновић (Митар). – Изведено 275 пута, глед. 93.732.

ЛИТ: С. М., Покондирена тиква, Позориште, НСад, 1882, бр. 28, с. 111; Ћ., Из позоришта, Садашњост, Велика Кикинда, 1884, бр. 38, с. 297; (Ј.) Г(рчић), Покондирена тиква, Позориште, НСад, 1909, бр. 12, с. 46; К. Николић, „Покондирена тиква“ од Ј. Ст. Поповића, Нови Сад, 1928, бр. 36, с. 6; Б. Чиплић, Покондирена тиква, Дан, 7. XII 1939; Б. Чиплић, Стеријина „Покондирена тиква“ у режији Боре Ханауске, СВ, 31. VIII 1946; Ј. Виловац, „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, Дневник, 12. III 1954; О. Новаковић, „Покондирена тиква“ у Новом Саду, НС, 1954, бр. 77, с. 9; Ј. Виловац, Блештаве и бледе боје, Дневник, 26. I 958; Г. Дивљак-Арок, Театарско чудо, Дневник, 23. I 1966; Љ. Дотлић-Петровић, „Покондирена тиква“ на сцени Српског наодног позоришта до Првог светског рата, Позориште, НСад, 1973, бр. 1, с. 6-7; Д. Мијач, Стерија и Српско народно позориште – редитељ о делу, Позориште, НСад, 1973, бр. 2, с. 9; М. Кујунџић, Идеја о Фушеу, Дневник, 18. X 1973; Л. Дотлић, Сара у „Покондиреној тикви“ и Заида Кримшамхалов у тој улози, Позориште, НСад, 1974, бр. 5, с. 8-9; М. Шуваковић, „Покондирена тиква“ и Дејан Мијач, Позориште, НСад, бр. 10, с. 11; П. Марјановић, Дејан Мијач – тежња ка идеалној редитељско-глумачкој сарадњи; Милена Шијачки-Булатовић – глумица словенског шарма, Сцена, 1974, бр. 4, с. 13-27; Ј. Христић, Новосадска и друга позорја, Књижевност, 1974, бр. 6, с. 654-655; Д. Поповић, „Покондирена тиква“ или живот комедије, Сцена, 1975, бр. 3-4, с. 117-127; Б. Павићевић, Опште и појединачно у Стеријиној „Покондиреној тикви“, Сцена, 1977, бр. 5, с. 64-66; П. Марјановић, Шта је ново у Мијачевој „Покондиреној тикви“, Сцена, 1977, бр. 5, с. 67; М. Лазин, Опис представе, Сцена, 1977, бр. 5, с.68-118; М. Радоњић, „Покондирена тиква“ на сцени СНП-а, Сцена, 1977, бр. 5, с. 119-120.

М. Р.

 

ПОКОРНИ Фрањо

ПОКОРНИ Фрањо – композитор, виолинист и диригент (Загреб, 1825 – Загреб, 26. IV 1859). У школи Хрватског глазбеног завода похађао је часове виолине код А. Киршхофера, а композицију је учио приватно код Ј. Визнер-Моргенштерна. Од 1841. до 1851. предавао је виолину у загребачкој музичкој школи. Г. 1852. је наследио В. Лисинског као капелник друштвеног оркестра Хрватског глазбеног завода. Оркестром ХНК почео је да диригује 1845, а 1855. постао је и хоровођа у катедрали. Оснивач је првог грађанског дувачког оркестра у Згбу (1850). Као поштовалац илирских идеја, трудио се, са променљивим успехом, да својим композицијама дâ национално обележје. Аутор је пет оркестарских увертира, више клавирских, хорских и црквених композиција, те сценске музике – за Фројденрајхове Граничаре (са Иваном Зајцем, 1857) и Црну краљицу (1858). СНП је 1938. изводило Граничаре са његовом и Зајчевом музиком.

В. В.

ПОЛ Емил (Emile Pohl)

ПОЛ Емил (Emile Pohl) – адаптирао је Чудракину Васантасену, која је у СНП изведена 1901.

ПОЛА ВИНА ПОЛА ВОДЕ

ПОЛА ВИНА ПОЛА ВОДЕ – шаљива игра у 1 чину. Написао: Коста Трифковић. Прво извођење 30. V 1875. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 9. V 1876. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 25. X 1877. у Вршцу. – Л. Хаџићева (Марија Петровићка), Д. Ружићка (Софка), С. Рајковић (Лаза Поповић), Д. Ружић (Јован). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Коста Трифковић, Пола вина пола воде, НСад 1876.

ЛИТ: Ј., Ванредна представа, Позориште, НСад, 1876, бр. 29, с. 115; К. Р., 19. фебруара: свечана представа у прославу успомене на Косту Трифковића, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; С. М., Честитам. Мила. Пола вина пола воде, Позориште, НСад, 1882, бр. 34, с. 135; -Р-, Пола вина пола воде“, шаљива игра у 1 чину од К. Трифковића, Браник, 1887, бр. 154, с. 4.

В. В.

ПОЛЗОВИЋ Миомир

ПОЛЗОВИЋ Миомир – уметнички фотограф (Нови Сад, 29. IV 1942 – Нови Сад, 29. XI 2015). Потиче из старе новосадске породице (међу његовим прецима су чланови Летећег дилетантског позоришта Гаврил и Димитрије, као и члан ЕО ДСНП Илија – Ползовићи). Отац Јован био је познати новосадски уметнички фотограф, који је у послератном периоду снимао представе СНП док није ангажован стални фотограф. После завршене основне школе и гимназије П. је студирао медицину, али је студије напустио и наставио професију свога оца. Сестра Миранда била је чланица Балета СНП. На радно место фотографа примљен је 9. X 1970. и одмах испољио осећај за снимање догађања на сцени и потпуно познавање технологије израде фотографија. Потиснувши, вероватно, жељу да снимком донесе сопствену уметничку креацију, односно добро разумевајући суштину и смисао позоришне фотографије, стварао је документаристичку фотографију која је верно сведочанство и, као таква, употребљива за програмске књижице, рекламне витрине, изложбе, театролошке књиге и часописе… као илустрација забележеног догађаја. Његове снимке користио је часопис „Позориште“, као и други листови који су писали о представама СНП, а нашли су се и у специјализованим балетским часописима у СССР. Безболно и лако усвојио је нове технологије фотографисања и своје дугогодишње искуство срећно ускладио са могућностима модерних апарата. Више пута је учествовао на Тријеналу позоришне фотографије Стеријиног позорја, на којем је два пута и награђен. Награђен је највишим признањем СНП – медаљом „Јован Ђорђевић“ (2007). Пензионисан је 30. XII 2010, али је, све до смрти, наставио да ради хонорарно на пројекту Енциклопедија СНП.

ЛИТ: А-м, Успех Миомира Ползовића, Позориште, НСад 1974, бр. 1, с. 15.

В. В.