ПОДХРАСКИ Мери (Mery Podhrasky) – драмска глумица (Загреб, 21. I 1908 – Бања Лука, 1942). Непосредно по рођењу усвојила ју је породица чије је презиме носила (а које је у НСаду, на плакатима и у штампи, редовно писано погрешно: Подхрадски). Завршила је нижу гимназију и Државну глумачку школу (1923–1926) у Згбу, наступајући као статиста и у малим улогама на сцени ХНК. Каријеру је започела 1. II 1926. у СНП у НСаду, одакле је 1928. прешла у НП у Скопљу и у њему остала до 1931. У сезонама 1932/33. и 1933/34. била је ангажована у НП у Сарајеву. Због болести је паузирала до 1935, када се вратила на скопску позорницу и на њој се задржала до 1940. Последњу своју сезону, 1941/42, провела је у Државном казалишту у Бањој Луци, где је и умрла. У међуратној глумачкој генерацији издвајала се изузетним даром, индивидуалношћу и способношћу да се подједнако целовито и снажно одрази у класичном и модерном репертоару – дубоким доживљавањем и психичким трансформацијама превазилазила је уобичајене сценске шаблоне. Њена уметност је почивала на најсуптилнијим емотивним и интелектуалним треперењима и преливањима.
УЛОГЕ: Лола (Дух наших дедова), Жилијан Вернеј (Свадбени марш), Рожика (Политика), Јоле (Мадона), Кнегиња Барба (Ана Карењина), Чучук Стана (Чучук Стана), Хилдегард (Музика).
ЛИТ: А-м, Деби Маре Подхрадски, Застава, 23. II 1927; А-м, „Политика“, комедија у 4 чина од Светислава Лазића – премијера, Нови Сад, 1927, бр. 15, с. 13; А-м, „Чучук Стана“ од М. М. Петровића, Застава, 5. XI 1927; А-м, „Мадона“, комедија од Дариа Никодемија, превео др Рикард Николић – премијера, Нови Сад, 1927, бр. 41, с. 4; А-м, Премијера Беговићевог „Божијег човека“ у Новом Саду, Време, Бгд 26. XII 1927; А-м, „Мадона“ – премијера, Савремена Војводина, НСад 1927, бр. 1–2, с. 13 и 8.

С. Ј.

ПОЕЗИЈА И ПРОЗА (Bürgerlich und Romantisch) – шаљива игра у 4 чина. Написао: Едуард Бауернфелд. Прво извођење у Бечу, 7. IX 1835.
Прво извођење у нашој земљи у СНП 7. XII 1905. у Осијеку. Превео: Јован Грчић. – Рд. А. Лукић; Р. Спиридоновић (Председник Штајн), Д. Спасић (Рингелштерн), М. Николић (Цаберн), С. Вујићка (Саветниковица), С. Бакаловићка (Цецилија), М. Козловићева (Фриц, дечак), М. Матејић (Ситиг), М. Марковићка (Розенова), К. Виловчевица (Ернестина), Ђ. Бакаловић (Унру), С. Лијанка (Самуило), С. Ранковићева (Бабета), Ђ. Маџарић (Председников слуга). – Изведено 2 пута.
ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 3, с. 95.

Л. Д.

ПОЖАР СТРАСТИ – драма у 4 чина. Написао: Јосип Косор. Прво извођење 1911. истовремено у Минхену и Мајнхајму, у нашој земљи 30. VIII 1911. у ХНК Згб.
Прво извођење у НП у НСаду 19. IX 1925. – Рд. Ј. Гец; Д. Спасић (Иларија), Љ. Јовановићка (Мара), Н. Дивјак (Иља), З. Петровићка (Ружа), М. Оџић (Гуша), Р. Кранчевићка (Стана), Ј. Гец (Ада), Д. Билуш (Мирко), Б. Чолић (Судац), Д. Бајић (Мјерник), Парошки (Капелан), Р. Летић (Биљежник), М. Степановић (Пандур), М. Васић (Васиљевић), Л. Лазаревић (Матић), М. Вебле (Петар), Стеван Јовановић (Гавра), Е. Петровић (Мартин), В. Виловац (Гуња), Д. Матејићка (Јела). – Изведено 13 пута.
ЛИТ: Кр., „Пожар страсти“ (Премијера 19/IX), Застава, 22. IX 1925; С. Зубац, Tandem – aliquando, Јединство, 27. IX 1925; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 20, с. 5.

В. В.

ПОЗАБАВИ СЕ АМЕЛИЈОМ (Occupe-toi d’Amélie) – комад у 3 чина. Написао: Жорж Фејдо. Прво извођење у Паризу, 15. III 1908.
Прво извођење у нашој земљи у СНП 14. V 1965. у НСаду. Превео: Владета Драгутиновић, редакција превода: Десанка Костић и Соја Јовановић. – Рд. С. Јовановић, к. г., сц. М. Денић, к. г., к. Д. Павловић, к. г., пом. рд. Драгиша Шокица; Д. Милосављевић (Грош), Т. Плескоњић (Принц), В. Животић (Марсел Курвоа), Д. Булајић (Етијен), Ф. Живни (Ван Пицбум), И. Хајтл (Кочијашев), И. Андрејевић (Адонис), С. Душановић (Бибишон), Б. Микоњић (Комесар), Драгиша Шокица (Пишпиш), П. Петковић (Председник), Д. Колесар (Валкрез), Р. Којадиновић (Мамур), М. Осмић (Први фотограф), М. Лешо (Други фотограф), А. Шаренац (Валери), Т. Јовић (Мушмол), С. Јовановић (Корнет), О. Марковић, к. г. (Амелија), Ј. Бјели (Ирена), М. Бањац (Шарлота), Д. Синовчић-Брковић (Ивона), А. Веснић (Палмира), И. Душановић (Виржинија), Д. Куцуловић (Габи), М. Бешлин (Жисмонда), М. Адамовић (Пакрета), Н. Шалајић (Девојчица). – Изведено 14 пута, глед. 6846.
БИБЛ: Жорж Фејдо, Старај се о Амелији, прев. Владета Драгутиновић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1183.
ЛИТ: Г. Дивљак-Арок, Урнебесни водвиљ, Дневник, 14. V 1965; М. Кујунџић, Ласте без пролећа, Дневник, 16. V 1965.

Ј. М.

ПОЗАЈИЋ Младен – диригент и композитор (Жупања, 6. III 1905 – Сарајево, 28. III 1979). Отац Драгутин био је ветеринар а мати Марија рођ. Смаић учитељица, која му је уједно била и први учитељ клавира. Сестра Мелита Лорковић је била концертна пијанисткиња и проф. музичких академија у Згбу, Бгду и Каиру. По завршетку гимназије П. је студирао на Музичкој академији у Згбу, где је 1927. и дипломирао дириговање (проф. Ф. Лотка), композицију (проф. Б. Берса) и клавир (проф. С. Станчић). Усавршавао је композицију најпре у Паризу (проф. В. д’Енди), а затим у Бечу (проф. Ј. Маркс). По завршетку студија, од 1929. је радио у Згбу, као клавирски пратилац, хоровођа и наставник Средње музичке школе, а затим и као професор Музичке академије. Уз педагошки рад, развио је многострану и успешну делатност као диригент неколико загребачких хорова: „Слога“, „Јаблан“, „Зора“, „Лисински“ и „Загребачки мадригалисти“, а наступао је и као диригент Загребачке филхармоније и оркестра Музичке академије. Нарочито запажене успехе постигао је са хором „Загребачки мадригалисти“ и збором Радио Згба. Од 1947. је био ангажован као диригент новоосноване сарајевске Опере, а затим и Филхармоније. Од 1956. је био запослен као професор дириговања на Музичкој академији у Сарајеву, али је и даље, све до 1973, дириговао представама у сарајевском НП. Својим дугогодишњим радом са многобројним вокалним ансамблима стекао је велик углед на пољу хорског музицирања, те је и његово музичко стваралаштво оријентисано првенствено на хорску музику: мешовити хорови Просидба, Кајкавске народне попевке и Босанске народне песме, Југословенске народне песме за женски хор, дечје песме и обраде народних мелодија за женски, мушки и мешовити хор. За потребе својих студената П. је написао Увод у науку о хармонији, О дириговању и Савјети младом зборовођи. У СНП је као диригент гостовао у више наврата: запажена је његова представа опере Трубадур, у којој су као солисти наступили прваци Сарајевске опере, 2. II 1960. Награђен је Шестоаприлском наградом града Сарајева (1960), Великом наградом РТВ Сарајево (1965), Двадесетседмојулском наградом БиХ (1968) и наградом Удружења композитора БиХ 1971, када је и одликован Орденом рада са црвеном заставом.
ЛИТ: Т. Рајх, Сусрети са сувременим композиторима Југославије, Згб 1972.

Н. П.

ПОЗАЈМИ МИ ЖЕНУ (Prête-moi ta femme?) – комедија у 2 чина. Написао: Морис Девалијер. Прво извођење у Паризу, 1883.
Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 4. VII 1925. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Б. Цветковић; К. Цветковићка, Р. Кранчевићка, Љ. Јовановићева, Б. Цветковић, Л. Лазаревић, Стеван Јовановић, М. Душановић, Д. Величковић. – Изведено 2 пута.
ЛИТ: Кр., „Позајмљена жена“ (Премијера), Застава, 8. VII 1925.

В. В.

ПОЗНАЈ СЕБЕ (Connais-toi) – комедија у 3 чина. Написао: Пол Ервје. Прво извођење у Паризу, 29. III 1909.
Прво извођење у нашој земљи у СНП 7. X 1911. у Сремској Митровици. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – М. Марковићка, К. Васиљевић, Д. Спасић, Д. Васиљевићка, М. Хаџи-Динић, М. Матејић, В. Ивановић. – Изведено 9 пута.
ЛИТ: Ј. Грчић, „Познај себе“, комедија у 3 чина од Пола Ервијеа, Браник, 1911, бр. 220, с. 2; -düs, Szerb szinészet, Torontál, 1912, бр. 212, с. 2.

В. В.

ПОЗОРИШНА БИБЛИОТЕКА КЊИЖАРЕ „НАПРЕДАК“ У ПАНЧЕВУ – Некадашње штампарско и књижарско предузеће браћа Јовановић, Каменко и Павле, предају 1913. Акционарском друштву „Напредак“ у Земуну, које наставља са штампањем све до Првог светског рата до 8. VII 1913. Штампарију после рата преузима Емил Каћура, банкарски чиновник. Он преноси штампарију из Земуна у Панчево и 1919. је региструје под именом „Напредак – пређе браће Јовановић“, ступивши у ортаклук са Ђуром Милутиновићем званим Хаџи-Лоја, иначе оснивачем хумористичко-сатиричног листа „Дар-Мар“. Од 1920. Штампарија ради под именом „Књижарско-издавачки завод Напредак пређе браће Јовановић основана 1872. у Панчеву“ и под управом Емила Каћуре. Тада развија живу издавачку делатност, па се за издавачку књижару Геце Кона штампају уџбеници. Касније, 1926, Штампарија мења назив у „Напредак Емила Каћуре у Панчеву у улици Косовска бр. 2“ и ради све до 1941. Каћура је био познат као народни добротвор и члан ложа „Аурора“ од 1933. и „Банат“ 1937. Издавачки подухвати су конципирани у складу са ондашњим интересовањима најшире српске читалачке публике, са идејом да се настави са издавачком традицијом књижаре браће Јовановић – да се књига популарише, уздигне из стања када се продавала по вашарима и да се нуди по приступачној цени. Тако су покренуте књижне збирке: „Културни проблеми”, која садржи дванаест књига објављених од 1913. до 1922, „Напреткове књиге за децу”, где је објављено двадесет пет наслова од 1911. и 1913, по једна књига је објављена у збирци „Широм наше отаџбине” 1922, „Библиотека школе рада” 1938. и „Детективски роман” 1921. Књижара „Напредак“ је покренула едицију „Позоришна библиотека“, која се састојала од шест под-едиција, штампаних ћирилицом, претежно формата 16^о  (15 цм, „џепни формат“):

I – „Збирка шаљивих монолога“:

А – за мушке која има 15 свезака без ауторства и без утврђене г. издања. Неки примерци нису сачувани, па је утврђен само наслов:

1. [Не могу да спавам],

2. [Нос],

3. Словачки Танцмајстер: весео монолог, [б. г.], 12 с., 16^о ,

4. [Ох, те женске],

5. „Лоцо“: весео монолог, [б. г.], 8 с., 16^о,

6. [Ја волим жене],

7. [Самоубица]: шаљиви монолог, [б. г.],12 с., 16^о,

8. Један љубазан човек: шаљиви монолог, [б. г.], 12 с., 16^о,

9. Господин дешперат: шаљиви монолог, [б. г.], 12 с., 16^о,

10. Један нервозан човек, [б. г.], 8 с., 16^о,

11. [На галерији],

12. Написао сам један комад: весео монолог, [б. г.], 7 с., 16^о,

13. Двобој: весео монолог, [б. г.], 7 с., 16^о ,

14. После матуре: монолог за ђаке, [б. г.], 8 с., 16^о ,

15. Шта је ново?: сељачки монолог, [б. г.], 8 с., 16^о.

Б – за женске има 12 свезака, али први свезак за женски монолог почиње редним бр. 21.

21. Расејана госпођица: монолог, [б. г.], 8 с., 16^о,

22. Прво љубавно писмо: монолог, [б. г.], 10 с., 16^о,

23. После бала: монолог, [1925?], 19 с., 16^о,

24. Никад више!: монолог, [б. г.], 8 с., 16^о ,

25. Јулије Цезар: весео монолог, [б. г.], 8 с., 16^о,

26. Мала радозналица: шаљив монолог, [б. г.], 8 с., 16^о ,

27. Писмо: монолог за женске, [б. г.], 11 с., 16^о,

28. Да се удам?: монолог, [б. г.], 12 с., 16^о ,

29. Но, ја сам добро пазарио!, [б. г.], 8 с., 16^о,

30. Хоћу да будем глумица. Два просиоца, [б. г.], с. 6+7, 16^о,

31. Море, [б. г.], 7 с., 16^о,

32. Честитка: монолог, [б. г.], 11 с., 16^о.

II – „Збирка диалога и сцена“ за две односно три особе. Ових 14 свезака су нумерисане почев од бр. 41 до бр. 55. Неки примерци нису доступни па им је утврђен само наслов:

41. После медених недјеља: шаљива игра у 1 чину [Богосав Милошевић Гара], [б. г.], 16 с., 16^о,

42. Дилетантска представа: сцена, [б. г.], 12 с., 8^о,

43. Хипноза: дијалог, [б. г.], 8 с., 16^о,

44. Један кобан случај: дијалог, [б. г.], 11 с., 16^о,

45. Код куће: дијалог, [б. г.], 8 с., 16^о,

46. [Изгубљена битка],

47. [Расцветана ружа],

48. [Замка],

49. [Позив],

50. [Један пољубац. На свадбеном путу.],

51. [Ох, та касина],

52. [Статуа],

53. [Господине, просим вашу руку. Милостива иде у оперу.],

54. [Умукао смеј],

55. [Слово или лик].

III – збирка једночинки под називом „Збирка дилетантског позоришта“ коју чине 50 свезака без утврђене г. објављивања, као и без потпуних података због недоступности примерка:

1. Здрав болесник: шаљива игра у једном чину, [б. г.], 12 с., 16^о,

2. Закашњене мисли: шаљава [шаљива] игра у једном чину, [б. г.], 22 с., 16^о,

3. Перипатетичари: позоришни комад у једном чину, [б. г.], 11 с., 16^о,

4. Недеља после подне: шала у једном чину, [б. г.], 39 с., 16^о,

5. Божићна песма: шаљива игра у једном чину, [б. г.], 36 с., 16^о,

6. Ко је у добиту: шала у једном чину, [б. г.], 28 с., 16^о,

7. [Капетан],

8. Великоварошанка: шаљива игра у једном чину, [б. г.], 12 с., 16^о,

9. [Отац је приспео],

10. Чаркања: шаљива игра у једном чину, [б. г.], 27 с., 16^о,

11. Маја Гондолова: позоришна игра у једном чину, [б. г.], 35 с., 16^о,

12. [Златни сватови],

13. [Циганчица. Мали завереници],

14. Препоручено писмо: шала у једном чину, [б. г.], 30 с., 16^о,

15. Смрт преузвишеног господина: позоришна игра у једном чину, 1931, 20 с., 16^о,

16. [Јованчин младожења],

17. Бал министра председника: шаљива игра и једном чину, [б. г.], 57 с., 16^о,

18. [Из света…],

19. Милана постаје модерна: шаљива игра у једном чину, [б. г.], 18 с., 16^о,

20. [Преузвишени господин],

21. Око једног стана: шала за две особе, [б. г.], 14 с., 16^о,

22. Жан, Жан!…: шала у једном чину, [1938?], 17 с., 16^о,

23. [Ложа број 10],

24. [Доктор Павле],

25. [Жене бирају],

26. [Вајни ловац],

27. [Др. Кремен],

28. [Завереници],

29. Бајка о једној кинеској краљици: бајка у једном чину са четири слике, [б. г.], 19 с., 16^о,

30. Другарице: призор у једном чину, [б. г.], 11 с., 16^о,

31. [Уочи Св. Саве],

32. [Увече у седам],

32а. Дора Шимић: сцена, [б. г.], 12 с., 16^о,

33. [Мориц у кинематографу],

34. Тиранин: лакрдија у једном чину, [б. г.], 20 с., 12^о,

35. [Би-ба-бо],

36. [Савез неудатих],

37. [Милијонарева ћерка],

38. Међу луткама, написала Јоланта Познан: позоришни комад за децу са игром и певањем, у два чина, [б. г.], 20 с., 16^о,

39. [На прелу],

40. Прослава Св. Саве, написала Јоланта Познан: позоришна игра у једном чину с игром и певањем, [б. г.], 15 с., 16^о,

41. [Срећка],

42. [Маћеха],

43. [Душанка],

44. [Гошћа],

45. [Мизочка],

46. [Поноћна киша],

47. [Mea culpa],

48. [Један часак],

49. [?],

50. Бабета у интернату, написао Амано: комедија у једном чину, [б. г.], 16 с., 16^о.

IV – збирка „Позоришна библиотека” која има двадесет драмских ауторских наслова из домаће и стране књижевности коју чине поновљена издања књижаре Браће Јовановић. На свакој свесци се појављује заштитни знак „Напретка”, који је различит за сваку књижну збирку. Знак се отискивао на коричној и насловној страни. Свеске су нумерисане почев од 51:

51. Тврдица или Кир Јања: шаљиво позориште у три дејства, написао Јован Стерија Поповић, 3. прегледано издање, [б. г.], 75 с., 16^о,

52. Покондирена тиква: весело позориште у три дејства, написао Јован Стерија Поповић, 88 с., 8^о,

53. [Зла жена, Јован Стерија Поповић],

54. [Лажа и паралажа, Јован Стерија Поповић],

55. Женидба и удадба: позоришни одломци у три одељења, написао Јован Стерија Поповић, [б. г.], 55 с., 16^о,

56. [Београд некад и сад, Јован Стерија Поповић],

57. Ајдуци: позорје у пет дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1931, 84 с., 8^о,

58. [Милош Обилић, Јован Стерија Поповић],

59. [Наод Симеон, Јован Стерија Поповић],

60. [Бој на Косову, Јован Стерија Поповић],

61. [Смрт Стевана Дечанског, Јован Стерија Поповић],

62. Циганин: позоришна игра у три чина с певањем и играњем, написао Е. Сиглигети, посрбио Јустин Милан Шимић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, музика А. Милчинског, [б. г.], 103 с., 16^о,

63. Мамица: шаљива игра у три чина, написао Е. Сиглигети, по мађарском за српску позорницу уредио А. Хаџић, [б. г.], 106 с. + [1], 16^о,

64. [Државников испит, Е.[мануел] Боздјех],

65. [Развод, А.[нтоније] Енес],

66. [Гренгоар, [Теодор де] Банвиљ],

67. Пријатељи: комедија у једном чину, написао Лазар Лазаревић, професор, [б. г.], 44 с., 16^о,

68. [Доктор Робин, [Жил де] Премареј],

69. [Млетачки трговац, В. Шекспир],

70. Укроћена горопад: шаљива игра у четири чина, од В. Шекспира, превео М.[илан] Костић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, [б. г.], 88 с., 16^о,

71. Повратак: позоришна игра из народног живота у два чина, М.[илан] Новаковић], [1931].

V – се састоји од 51 свеске почев од броја 1. Комади су ауторски, Богосава Милошевића Гаре, а чине је шаљиве једночинке и неколико шала за децу. Свеске су се издавале у периоду од 1932. до 1934, премда постоји неколико наслова који немају потпуне податке због недоступности примерака. Ова збирка је објављена под заједничким насловом „Разна позоришна комађа” и имала је на корицама и насловној страни видљив заштитни знак књижаре са иницијалима „Н” и „П” и редним бр. свеске:

1. Мара и седам патуљака: дечја игра у две слике са певањем, [1932], 11 с., 16^о,

2. Досетљива Лепа и добра Мица: дечја весела игра у два чина, б. г.], 12 с., 16^о,

3. Добри и послушни Јова: весела дечја игра са певањем и играњем у три слике, [1932], 12 с., 16^о,

4. Ко тражи веће: шала у једном чину, [1932], 12 с., 16^о,

5. Чарлстон: шала у једном чину, [1932], 19 с., 16^о,

6. Мачор: шала у једном чину, [1932], 11 с., 16^о,

7. Навика: шала у једном чину, [1932], 20 с., 16^о,

8. Сребрна свадба: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

9. Модерно: шала у једном чину, [1932], 11 с., 16^о,

10. Бува: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

11. Вида: шала у једном чину, [1932], [?] с., 16^о,

12. Њен барон: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

13. Мамин син: шала у једном чину, [1932], 19 с., 16^о,

14. Ђувеч: шала у једном чину, [1932], 19 с., 16^о,

15. Парти[ј]ски другови: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

16. Бубикопф: шала у једном чину, [1932], 12 с., 16^о,

17. Идила на Калемегдану: шала у једном чину, [1932], 7 с., 16^о,

18. Ах, моје срце: шала у једном чину, [1932], 20 с., 16^о,

19. Ко је луд?: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

20. Паризлије: шала у једном чину, [1932], 15 с., 16^о,

21. Средство за подмлађивање: шала у једном чину, [?], 11 с., 16^о,

22. Школа за муцање: шала у једном чину, [?], 11 с., 16^о,

23. [Нова година],

24. [Сигуран лек],

25. [Велики мамлаз],

26. [Шћепанић Борка],

27. [Живе лутке],

28. [Тоша],

29. [Малерозни мориц],

30. [Инспекција противу неверства],

31. Зашто плачеш мала: шала у једном чину, [1933], 12 с., 16^о,

32. [Зубни кабинет],

33. Модел из Париза: шала у једном чину, [1933], 15 с., 16^о,

34.  [Муж по поруџбини],

35. Земљотрес: шала у једном чину, [1933], 12 с., 16^о,

36. [Подвала],

37. Ташта је капитулирала: шала у једном чину, [1933], 11 с., 16^о,

38. Мориц и Кон: шала у једном чину, [1933], 11 с., 16^о,

39. [Љуба лаф],

40. Наредба је наредба: шала у једном чину, [1933], 11 с., 16^о,

41. Чудновати бог Улци-Пулци: шала у једном чину, [1933] , 8 с., 16^о,

42. Бањске панталоне: шала у једном чину / Богосав Милошевић Гара, Станко Колашинац, [1933], 8 с., 16^о,

43. Паланачки лаф: шала у једном чину, [1933], 11 с., 16^о,

44. Шамари: шала у једном чину, [1934], 11 с., 16^о,

45. Два кандидата: шала у једном чину, [1934], 11 с., 16^о,

46. [Брачна срећа],

47. [Паланачки морал],

48. [Агент за женидбу],

49. Тајна: шала у једном чину, [1934], 12 с., 16^о,

50. Добар посао: шала  у једном чину, [1934], 11 с., 16^о,

51. Под старост полудео: шала у једном чину, [1934], 12 с., 16^о.

Занимљиво је приметити да књижара „Напредак“ није објавила ни једну трагедију, него краће комичне комаде, једночинке, шале у којима су јунаци углавном обични грађани, старији и млађи, типичних имена и занимања, било да су у браку или не, у којима преовлађује неспоразум у породичним или пословним односима, или се пак исмевају прељуба, помодарство и друге људске мане.

ЛИТ: А-м, Нове књиге, ЛМС, 1920, књ. XCVI, св. 300, с. 151; Д. Ранков, Библиографски преглед листова и часописа у Панчеву у периоду од 1868. до 1941, Информатор, Панчево, 1983, св. 17, с. 31–36; М. Живанов, Панчевачка библиографија 1833–1960, Бгд 1985, с. 311–315; С. Петровић, Панчевачке штампарије српске књиге, у: Књижевна топографија Панчева, Панчево 2001, с. 393–399; М. Ћурчин, Сјај грађанске и уметничке елите, Панчево 2003, с. 138; Ф. Милекер, Историја града Панчева, Панчево 2004, с. 141–142.

И. И-К.

ПОЗОРИШНА БИБЛИОТЕКА НАКЛАДНЕ ШТАМПАРИЈЕ У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ – Идеју за покретање Библиотеке дао је адвокат Милан Петровић (в), председник Српског певачког друштва „Гусле“ у Великој Кикинди, које је 1886–1887. издавало први српски „часопис за унапређење глазбе“ „Гудало“ и више г. нотну музичку едицију. Издавач Библиотеке била је Накладна штампарија у Великој Кикинди, а редакторске послове обављао је М. Петровић. Позоришна библиотека, покренута 1888, излазила је у нумерисаним свескама дванаестинског формата и била је, у првом реду, намењена позоришним дилетантским секцијама певачких и занатлијских друштава и другим театарским дружинама. Комади које је Библиотека објавила у својим свешчицама лаког су жанра и били су у оно време врло погодни да, изведени на сцени, буду једна од тачака програма разних беседа, забава, па и концертних приредаба певачких и других друштава, комбинованих са краћом позоришном представом дилетаната. Управо отуда у овој едицији највише једночинки. Библиотека је, у том погледу, попунила празнину у драмској издавачкој делатности код Срба крајем XIX века и дуго су је обилато користили они којима је била намењена. Позоришна библиотека излазила је две г. (1888–1889) и у њеној едицији, колико је могло бити утврђено, објављени су ови позоришни комади:
Свеска 1 – Клин клином, лакрдија у једном чину, написао Пал Ковач (К. Кишфалуди), превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 2 – Љубоморна жена, шаљива игра у два чина, написао Аугуст Коцебу, превео Иван Мартиновић, 1888;
Свеска 3 – Заборављени штит од кише, шала с певањем и играњем у једном чину, написао Арнолд Шредер, превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 4 – За чашицу…, слика из обичног живота у једном чину, написао В. Р. Шчигљев (Щиглевь), превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 5 – Страх од радости, позоришна игра у једном чину, написала Емилија де Жирарден, с немачке прераде Хајнриха Лаубеа превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 6 – Лажов и Лажић, лакрдија у једном чину, написао Арнолд Шредер, превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 7 – Женска влада, весела игра у три чина, написао Е. Сиглигетија, превео Љубомир Лотић, 1889;
Свеска 8 – Познали се, комедија у једном чину, написао Н. Северин, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 9 – Она је даровита, весела игра у једном чину, написао Лео Хилдек, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 10 – Његова песма, породична слика у једном чину, написао Карло Трепов, с немачког превео Иван Мартиновић, 1889;
Свеска 11 – Све сестрице минђушице, сцене у два чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 12 – Жења, студија из природе у једном чину, написао П. П. Гњедич, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 13 – После растанка, студија у једном чину, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 14 – Спаљена писма, комедија у једном чину, написао П. П. Гњедич, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 15 – На морском брегу, жанр у једном чину, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 16 – Особењак, комедија у четири чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 17 – Добротворно женско друштво, шаљива игра у три чина, написао А. Берцик, прерадио Љубомир Лотић, 1889;
Свеска 18 – Од попа до ковача, комедија у три чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889.
Накладна књижара у Великој Кикинди је, колико се могло утврдити, објавила (1889) у своме издању, ван ове серије, још и позоришни комад Свилени рубац, шаљиву игру у три чина, коју је написао Божидар Борђошки а наградила МС из Фонда Јована пл. Наке (1888). СНП се такође користило овим издањима: на својој сцени приказало је Страх од радости (1889), Женску владу (1896) и Свилени рубац (1890). Оно је, додуше, извело и Љубоморну жену А. Коцебуа, али у преради Филипа Оберкнежевића (1862). Ова позоришна библиотека је издавачки покушај вредан пажње и несумњив доказ сналажљивости и предузимљивости наших тадашњих културних радника и издавача да задовоље не само потребе своје средине него и много ширег подручја.
ЛИТ: В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, XLV, Бгд, 1907, с. 7–8, 18, 31, 46, 52, 55, 70, 87, 94–95, 114–115; Споменица 1876–1976, издање Друштва за неговање музике „Гусле“, Кикинда 1976, с. 8–36.

Л. Д.

ПОЗОРИШНЕ ЛУДОРИЈЕ (Folies dramatiques) – водвиљ у 5 чинова, с певањем. Написали: Филип-Франсоа Диманоар и Луј-Франсоа Клервил. Прво извођење у Паризу, 1855, у нашој земљи 25. X 1897. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 24. III 1904. у Сомбору. Преводилац непознат. Музика: Роберт Штолц и Даворин Јенко. Подела узета са плаката представе одржане 15. II 1905. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Д. Барјактаровић, Р. Спиридоновић (Громени), К. Васиљевић (Гриоле), Ј. Душановић (Жиромон), М. Матејић (Господин), К. Виловчевица (Млада госпа), Д. Матејићка (Жимблета), П. Добриновић (Сент Роз), Ђ. Бакаловић (Жуфлери), Д. Кранчевић (Фрисотен), Д. Николићка (Тромболина), В. Виловац (Суфлер). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Szinházi kelemetlensségek“, Bácska, 1904, бр. 28, с. 7; О., У понедељак гледасмо у Н. Саду први пут: „Позоришне лудорије“, Застава, 1905, бр. 24, с. 5; (Ј.) Г(рчић), „Позоришне лудорије“, Позориште, НСад, 1905, бр. 22, с. 93-94.

В. В.