ПОВРАТАК – драма у 1 чину. Написао: Срђан Туцић. Прво извођење 6. V 1898. у ХНК у Згбу.
Прво извођење у СНП 23. XII 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Иво), М. Марковићка (Јела), М. Тодосићка (Ката), М. Матејић (Станко), Д. Васиљевићка (Марта), А. Стојановић (Лука), П. Добриновић (Дако). – Изведено 7 пута.
Прво извођење у НП у НСаду 1. II 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Спасић, П. Рајичићка, В. Ивановић. – Изведено 4 пута.
БИБЛ: Срђан Туцић, Повратак, Сарајево 1898.
ЛИТ: А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 27. XII 1905; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1907, бр. 72, с. 5; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Повратак“, драма у једном чину, написао Срђан Туцић, Браник, 1908, бр. 16, с. 3; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 6, с. 43; А-м, „Повратак“, Застава, 1919, бр. 18, с. 3.

В. В.

ПОГАЧИЋ Милка – преводилац, песник (Загреб, 10. II 1860 – Загреб, 11. IV 1936). По занимању је била учитељица. Песме је почела да пише као млада и објављивала их у часописима „Позор” и „Виенац”, а написала је и један роман. Бавила се и превођењем. У СНП изведена опера Доларска принцеза  (в) у њеном преводу.
БИБЛ: Пјесме, Згб 1885; Из мојег свијета, Згб 1905; Дарови нашим девојкама, Згб 1905; Из сунчаних дана, Згб 1906; Весели стихови, Згб 1907; Из старих прича, Згб 1912; Пјесме, Згб 1912; Две приповијести, Згб 1930; Јура Филипчић (роман), Згб 1937.

М. Л.

ПОГИБИЈА ГЛУМАЦА У ЕКСПЛОЗИЈИ МУНИЦИЈЕ У СМЕДЕРЕВУ – Велик број глумаца и глумица НПДб је 4. VI 1941. пристигао у Смедерево, где је, после уласка хортијевске војске у Бачку и немачког окупатора у Србију, на брзину била формирана, такорећи импровизована „Банска управа“ за јужни, србијански део Дунавске бановине. У почетку је благајна те „Банске управе“ исплаћивала тромесечне плате лицима која су поднела извесне доказе да им та примања нису била исплаћена до 1. IV, уочи самог рата. Чланови Позоришта, делом протерани из Бачке као непожељни елементи, а делом стигли из Бгда и разних крајева Србије, састали су се у Смедереву да приме бар нешто новца јер у тим тренуцима нису имали никакву представу о својој даљој егзистенцији. Примање тих принадлежности није ишло лако. Требало је, по захтеву окупатора, испунити изјаву да је корисник „аријевског порекла“, а њу су морала, поред корисника, да потпишу и два сведока. Међу глумцима, добрим друговима, није било тешко наћи сведоке чак и за оне који су били јеврејског порекла или који су имали неког „неаријевца“ у породици. Тако је већ првог дана све било готово: остало је само да се 5. VI прими новац, па да се одмах потом сви врате у Бгд. Смедерево је тих дана, као уосталом и цела Србија, изгледало тужно. Окупаторски зулуми и страхоте отпочели су са првим ступањем њихове чизме на југословенско тле. Штавише и пре тога, са првим нападом њихових „Штука“ на Бгд. Априлских дана бомбардовано је и Смедерево, прилично тешко. Доста зграда било је порушено, ретко је која имала читаве прозоре. У Србији је окупатор увелико спроводио своја насиља: у Бгду, на Теразијама, висили су лешеви наших мученика; Бањица се стално пунила и празнила, а Јајинци су незајажљиво гутали нове жртве; у осталим местима у Србији окупатор је разбојнички пљачкао и зверски убијао; широм Србије лутале су голе и босе, гладне и жедне, масе избеглица из Хрватске, Босне, Херцеговине, Македоније, Војводине… Наши народи доживљавали су своју највећу и најтежу Голготу. И сами глумци били су избеглице. Они су, до рата, припадали новосадском Позоришту (централној трупи или секцији, свеједно) и били су ратом збуњени, преплашени, у први мах дезоријентисани. У Бгду су чули да се у Смедереву исплаћују плате, па су пошли тамо да се бар за неко време материјално обезбеде. Нису ни слутили да се оданде никада више неће вратити. Освануо је 5. VI, сунчан и топао. Глумци су још прe подне обавили и последње формалности, прмили новац и отишли на ручак, а затим на станицу, сместили се у купее и чекали да воз крене. Композиција је била препуна путника, нервозних што воз не креће на време. Тачно у 14.10 часова, дакле са пет минута закашњења, воз је кренуо. Но, у истом тренутку одјекнула је страховита експлозија: небо изнад Смедерева прекрио је густ дим; светао, сунчан дан, у једном секунду претворио се у мрклу ноћ; земља се затресла као да се у њеној утроби све испретурало; ужасне детонације, једна јача од друге, почеле су да се ређају… Смедерево је било у рушевинама. Од железничке станице није било ни трага. Од композиције воза, који је тек био кренуо према Бгду, остала је само гомила крша, гвожђурије. Од деветнаест глумаца и глумица, колико их је било у возу, седамнаесторо је погинуло. Српско позориште доживело је тога дана један од највећих и најтежих губитака у својој историји. Ево имена погинулих глумаца (са г. живота у загради): Раденко Алмажановић (52), Момир Андрнћ (40), Витомир Качаник (39), Никола Стојановић (38), Милутин Томић (38), Нина Стимић (33), Славко Александровић (31), Злата Чокановић (31), Михаило Јовановић (27), Ксенија Бабић (27), Бане Станојевић (27), Миле Гајчин (26), Злата Андрић (25), Богобој Варађан (23), Деса Петковић-Станојевић (21), Владета Тодоровић (21), Стефанија Барбије (18). Чудним случајем двојица глумаца избегла су сигурну cмрт – Светислав Савић и Радоје Гојкић. Први је био, са исеченом главом, сломљеним ребрима и изрешетаним лицем, пренет у Бановинску болницу у Пожаревцу, а други, са тешким повредама по целом телу, испеченим лицем и упола изгорелим прстима на десној руци, у Општу државну болницу у Бгду. После дужег лечења остали су живи. Радили су и даље у позоришту: Савић у Панчеву, Гојкић у Никшићу. Изгубити у једном бесомучно лудом, крваво суровом тренутку седамнаест глумаца – није мала ствар за наше позориште. Ради се ту о читавој једној трупи, и то каквој трупи! Скоро сви они припадали су будућности, представљали су лепе наде нашег позоришта. Многа позоришта у свету доживљавала су тешке несреће – обично пожар своје зграде, остајање без крова над главом, на пример: Comedie français, Рингтеатер, мадридско позориште. Али ни једно није, као наше, у једном дану (у једном секунду!) изгубило седамнаест својих драгоцених чланова. После Другог светског рата овај догађај није ваљано историјски обрађен и остале су сумње да се радило о непромишљеној акцији комуниста а не о подухвату немачких окупатора. Како је, сем неколицине немачких војника који су чували муницију, изгинуо скоро листом српски живаљ (углавном сељаци из околних села који су се враћали са смедеревске пијаце), партијски врх је одлучио да се ова експлозија што мање помиње. Зато је управа СНП без медијске пажње приликом сваке годишњице одлазила да у Дунав код смедеревске станице баци венац у знак сећања на своје изгинуле чланове и ћутке се, такорећи илегално, помоли за њихове душе. Деведесетих г. и почетком XXI века почели су се појављивати извештаји и књиге са пописом од близу хиљаду жртава ове трагедије – само у возу, на станици и у непосредној околини…
ЛИТ: А-м, Годишњица смедеревске трагедије, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећања на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4; Р. Милошевић, Смедеревски ратни споменик, Смедерево 2003.

Л. Д.

ПОГЛЕД С МОСТА (A View from the Bridge) – драма у 2 чина. Написао: Артур Милер. Прво извођење у Лондону, 29. IX 1955, у нашој земљи 13. XI 1956. у СНГ Љубљана.
Прво извођење у СНП 3. II 1970. у НСаду. Превела: Драгиња Перваз. – Рд. Т. Раковски, к. г., сц. и к. Л. Вихођил, к. г.; Ф. Живни (Алфијери), В. Животић (Еди Карбоне), М. Кљаић-Радаковић (Беатриса), К. Мартинов-Павловић (Катарина), В. Стојановић, Ф. Тапавички (Марко), М. Петковић (Родолфо), Д. Колесар (Мајк), В. Живковић (Луис), Ф. Тапавички, В. Стојановић (Први агент), М. Шмит (Други агент), Т. Киш (Тони), Д. Цветковић (Господин Липари), И. Душановић (Госпођа Липари). – Изведено 45 пута, глед. 16.680.
БИБЛ: Поглед с моста, прев. Владимир Петрић и Војин Витезица, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 755.
ЛИТ: Б., Новосадски поглед с моста, Политика експрес, 3. II 1970; М. Кујунџић, Сицилијанци у Бруклину, Дневник, 5. II 1970; А. Деспенић, „Поглед с моста“ или мост ка гледаоцима, Индекс, НСад, 1970, бр. 188, с. 8; В. Животић, Санкција није лек, Дневник, 22. IV 1970; С. Селенић, Како и шта, Борба, 6. IV 1971; Ј. Ћирилов, На старом колосеку, Политика, 6. IV 1971; А-м, Поново аплауз за госте, Сомборске новине, 9. XII 1971.

А. К.

ПОД КРСТОМ – в. ДУХ НАШИХ ДЕДОВА

ПОД МАГЛОМ – слика из херцеговачког живота у стиховима у 1 чину. Написао: Алекса Шантић. Прво извођење 27. IX 1907. у НП Бгд.
Прво извођење у НП у НСаду 1. X 1924. (са једночинкама Хеј, Словени и Просидба). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Р. Веснић; Д. Спасић, К. Васиљевић, М. Хаџи-Динић, М. Васић и М. Живановић. – Изведено 5 пута.
Прво извођење у СНП 16. XI 1034. у НСаду (са једночинком Кнез Иво од Семберије). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 5 пута.
ЛИТ: А-м, Свечано вече, Застава, 1924, бр. 223, с. 3; С. З(убац), Шантићево вече: „Под маглом“ и „Хасанагдница“, Јединство, 1925, бр. 1513, с. 4.

В. В.

ПОД ОБЛАЦИМА – драма у 1 чину. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 19. VI 1904. у НП Бгд.
Прво извођење у СНП 6. VI 1905. у Сремској Митровици. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
Прво извођење у НП у НСаду 1. II 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Д. Спасић; К. Васиљевић (Иван), М. Хаџићева (Олга). – Изведено 2 пута.
БИБЛ: Бранислав Ђ. Нушић, Под облацима, Бгд 1903.
ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 35, с. 1108; А-м,  „Под облацима“, Застава, 5. II 1919; А-м, Из канцеларије СНП-а, Слобода, НСад 1919, бр. 12, с. 3.

В. В.

ПОД СТАРОСТ – цртица у једном чину. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 6. II 1905, у НП Бгд.
Прво извођење у СНП 14. II 1904. у Сомбору. Подела узета са плаката представе одржане 10. XII 1904. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; П. Добриновић (Ђорђе), Т. Лукићка (Марија), М. Матејић (Иван). – Изведено 13 пута.
БИБЛ: Бранислав Ђ. Нушић, Под старост, Бгд 1903.
ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Под старост“, цртица у једном чину, написао Бранислав Ђ. Нушић, Браник, 1904, бр. 273, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Под старост, Позориште, НСад 1904, бр. 26, с. 138–139; Нед., „Под старост“ од Бранислава Нушића, ЛМС, 1904, књ. 224, с. 231.

В. В.

ПОДВАЛА – комедија из ваљевског живота с певањем у 5 чинова и 8 слика. Написао: Милован Глишић.  Прво извођење у НП Бгд, 23. IV 1883.
Прво извођење у СНП 2. XI 1890. у НСаду. – Рд. В. Миљковић; Д. Спасић (Адвокат Вуле), С. Илијћ (Сретен), И. Станојевић к. г. (Вуле Пупавац), В. Миљковић (Неша), К. Васиљевић (Живан), В. Марковић (Ранко), А. Лукић (Петко), С. Стефановић (Видак), М. Стојковић (Драгић), Ђ. Рајковић (Пуја), Д. Ружићка (Смиља), М. Марковићка (Милка), Т. Лукићка (Стана), Д. Васиљевићка (Драга), Ј. Добриновићка (Нера). – Изведено 5 пута.
Прво извођење у НП у НСаду 5. II 1921. – Рд. Б. Цветковић; Б. Цветковић (Неша Зелембаћ), М. Филиповићка (Стана), В. Јовановићка (Драга), З. Душановићка (Милка), Ј. Стојчевић (Вуле Пупавац), Д. Матејићка (Нера), Л. Лазаревић (Живан), С. Стојчевићка (Смиља), Стеван Јовановић (Адвокат Вуле), В. Ивановић (Ранко), Н. Динић (Петко), С. Савић (Видак), Ј. Силајџић (Драгић), В. Виловац (Пуја). – Изведено 10 пута.
Премијера у СНП 12. VI 1926. у Вршцу. – Рд. Н. Динић; М. Душановић (Неша Зелембаћ), С. Савић (Живан), П. Алмажановићка (Нера), З. Душановићка (Милка), Н. Живановићка (Драга), Н. Динић (Вуле Пупавац), М. Авировићева (Стана), Р. Алмажановић (Пера), С. Душановић (Ранко), А. Рашковић (Петко), Д. Марковић (Сретен), Ј. Стојчевић (Видак), Ђ. Козомара (Пуја). – Изведено 13 пута.
Прво извођење у НПДбС 16. XI 1937. у Сенти. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Томић (Петко), Ђ. Босанчић (Вуле), С. Савић (Живан), М. Мајић (Неша Зелембаћ), М. Мирковић (Вуле Пупавац), В. Милин (Сретен), С. Јанићијевић (Видак), В. Ивановић (Пуја), В. Беговић (Нера), Љ. Јовановић (Стана), О. Стојадиновић (Милка), М. Ђорђевић (Драга), З. Ковачевић (Смиља), Ј. Јукић (Драгић), Љ. Стојчевић (Ранко), Љ. Лазарева (Снаха), М. Вилић (Девојка). – Изведено 28 пута.
Прво извођење у ДНП 14. VII 1942. у Панчеву. – Рд. М. Стојановић, к. г., сц. М. Шербан, дир. В. Путник; Љ. Иличић (Адвокат Вуле), В. Милин (Сретен), М. Васић, к. г. (Вуле Пупавац), М. Јаснић (Неша), С. Савић (Живан), Р. Гојкић (Ранко), Н. Митић (Петко), В. Милојевић (Видак), Р. Шобота (Драгић), Б. Марковић (Пуја), Р. Кранчевић (Смиља), З. Деспотовић (Милка), И. Душановић (Стана), К. Игњатовић (Драга), Т. Јеремић (Нера). – Изведено 6 пута.
Премијера у СНП 27. XI 1945. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. В. Ребезов, дир. С. Јовановић; М. Симић (Адвокат Вуле), Д. Стојовић (Сретен), М. Мирковић (Вуле Пупавац), М. Мајић (Неша), С. Савић (Живан), Ж. Мишчевић (Ранко), Н. Митић (Петко), М. Тошић (Видак), Ђ. Драгић (Драгић), С. Беба (Пуја), В. Јелић (Смиља), Р. Петровић (Милка), М. Симић (Стана), Љ. Ребезов (Драга), Т. Ђуричко-Јеремић (Нера). – Изведено 1 пут.
Премијера у СНП (под насловом Ваљевска подвала) 23. V 1967. у НСаду. – Адаптација и рд. Д. Мијач, пом. рд. Ј. Бјели, музички сарадник Ђ. Караклајић к. г., песме увежбао Е. Гвоздановић, сц. и к. М. Лесковац, лектор Ж. Ружић; В. Животић (Вуле Пупавац), Т. Јовановић (Неша Зелембаћ), Љ. Јанићијевић (Стана), К. Мартинов (Милка), С. Утјешановић (Драга), М. Радаковић (Нера), Р. Којадиновић (Чича), В. Љубичић (Петко), М. Осмић (Учитељ), М. Милићевић (Живан), И. Хајтл (Сретен), М. Петковић (Видак), Н. Митић (Панорамџија), Л. Богдановић (Кафеџија), Д. Куцуловић (Дете), С. Душановић (Поп), С. Перић-Нешић (Циганка), Б. Веснић (Дечак), Р. Главина (Први лопов), Драгиша Шокица (Други лопов). – Изведено 15 пута, глед. 8505.
БИБЛ: Приповетке I, Бгд 1879; Приповетке II, Бгд 1882; Подвала, Бгд 1885; Ваљевска подвала, према истоименој комедији и приповеткама Милована Глишића адаптирао Дејан Мијач, ркп. у Библиотеци СНП, сигн.. 1456.
ЛИТ: Г. Д(ивљак)-А(рок), Три Ваљевца воде „Подвалу“, Дневник, 23. V 1967; М. Кујунџић, Безазлена ујдурма, Дневник,  25. V 1967; С. Кисић, Нови Сад: Две значајне позоришне премијере, Политика, 27. V 1967; Л. Геролд, Évad végi baklövés. Idényzárés a Novi Sad-i Szerb Népszinházban, Magyar Szó, 2. VI 1967.

М. Р.

ПОДСЕТНИК ИЛИ ТРИ ДАНА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ (L’Aide-mémoire) – комад у 1 делу. Написао: Жан-Клод Каријер. Прво извођење у Паризу, 1969.
Прво извођење у нашој земљи у СНП 4. II 1977. у НСаду. Превео: Ђорђе Димитријевић. – Рд. и избор музике Б. Рушкуц к. г., сц. С. Максимовић, к. Ј. Петровић, монтажа Ф. Фехер, к. г.; К. Мартинов-Павловић (Сузана), М. Петковић (Жан-Жак). – Изведено 29 пута, глед. 5123.
БИБЛ: Жан-Клод Каријер, Подсетник (Три дана једне љубави), прев. Ђорђе Димитријевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1607.
ЛИТ: Д. Николић, Девојка без имена и презимена, Дневник, 30. I 1977; Д. Николић, Изненадни састанак двоје младих, Дневник, 2. II 1977; С. Милетић, Хумор поремећених, Борба, 7. III 1977; М. Кујунџић, Илузија љубави, Дневник, 7. II 1977; С. Божовић, Комад за публику?, Вечерње новости, 7. II 1977.

Ј. М.