НОВАЦ ЈЕ У БАНЦИ (Das Geld liegt auf der Bank) – комедија у 2 дела. Написао: Курт Флатов. Прво извођење у Хебел-театру у Берлину, 4. X 1968.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. XII 1970. у НСаду. Превео: Александар Обреновић. – Рд. В. Солдатовић, сц. С. Максимовић, к. М. Стефановић-Дивљаковић, к. г.; Р. Којадиновић (Густав), З. Кримшамхалов (Ерика, Барбара), В. Матић (Волфганг), Т. Плескоњић (Алфред), Ф. Тапавички (Вили, Ханс), С. Јосић (Корнелија), М. Милићевић (Еренрајх). – Изведено 16 пута, глед. 3238.

ЛИТ: С. Божовић, Весела премијера, Вечерње новости, 15. XI 1970; К. Савић, Нова комедија на „Бен Акиби“, Позориште, НСад 1970, бр. 3, с. 5; М. Кујунџић, Ниси леп ал’ си драг, Дневник, 17. XII 1970; Р. Поповић, Две позоришне премијере, Политика, 18. XII 1970; С. Божовић, Криминалистичка комедија, Вечерње новости, 21. XII 1970; Б. И., Нащива Веселого театра „Бен Акиба“ у Коцуре, Руске слово, 9. IV 1971.

Ј. М.

НОВЕР Жан-Жорж (Jean-Georges Noverre) – француски плесач, кореограф, педагог и теоретичар (Париз, 29. IV 1727 – Сен-Жермен-ан-Ле, 19. X 1810). Радио је као играч и кореограф у Паризу, Дрездену, Стразбуру, Марсељу, Лиону и Бечу; редовно је гостовао у Лондону. Последње г. живота посветио је припреми балетског лексикона. Аутор је више од 150 балета, између осталих и Малих играрија на музику В. А. Моцарта, које је СНП извело 1967.

В. В.

НОВИ – интимна драма у 4 појаве. Написао: Владимир Велмар Јанковић. Прво извођење 8. IV 1922. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 9. II 1924. – Рд. Д. Спасић; Стеван Јовановић (Гашпар пл. Војничић), Р. Кранчевићка (Ана), З. Душановићка (Ема), В. Ивановић (Барун Сладовић), М. Душановић (Иван), Д. Величковић (Павле), Љ. Стојчевић (Жупник). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м,  „Нови“ – Народно позориште, Застава, 13. II 1924; Б. П.,  „Нови“ од В. В. Јанковића, Јединство, 14. II 1924.

В. В.

НОВИ ДОМ (Зойкина квартира) – комедија из савременог руског живота у 3 чина (5 слика). Написао: Михаил Афанасјевич Булгаков. Прво извођење у Москви, 1926.

Прво извођење у нашој земљи у НПДб 12. IX 1936. у Крагујевцу. Превео: Ђ. Машкјевич. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Ајваз (Никодим Сергејевич Зјабликов), З. Николићка (Манефа Андрејевна), Б. Јовановић (Ђорђе), Р. Ферари (Серафима), Д. Билуш (Покотилов), С. Репак (Федосејев), Г. Николић (Вешка), И. Јовановићка (Вера), И. Танхофер (Тања), П. Милосављевић (Михејев), М. Петровићева (Гаља), Р. Петровићева (Глаша), С. Савић (Управдом). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, Народно позориште Дунавске бановине гостује са успехом у Крагујевцу, Дан, 1936, бр. 249, с. 5; А-м, Премијера „Новог дома“ од Булгакова, Дан, 1937, бр. 25, с. 6.

В. В.

НОВИ ПЛЕМИЋ (Der geadelte Kaufmann) – позоришна игра у 5 раздела. Написао: Карл Аугуст Гернер. Прво извођење у Берлину, око 1865.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 21. III 1868. у Панчеву. Посрбио: Лаза Телечки. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Л. Телечки; Д. Ружићка (Фемка), Л. Телечки, Д. Коларовић (Пратљача), С. Максимовићка (Мера), Д. Ружић, М. Србендић Хрваћанин (Омер), М. Суботић (Чика Спиридон), П. Маринковић (Безарић), Ј. Маринковићка (Зорка), Н. Зорић (Жупан Палковић), М. Недељковићка (Ката), Н. Недељковић (Младен), К. Савићева (Јелица).

Премијера у СНП 2. III 1872. у НСаду. – Рд. А. Хаџић; П. Брани, А. Лукић (Манојло Безарић), Ј. Маринковићка (Фемка), К. Савићева, Л. Хаџићева (Зорка), Л. Маринковићева (Мера), Н. Рашић (Пратљача), Ј. Поповићева (Ката), Л. Хаџићева, М. Стевановићева (Јелица), Н. Недељковић (М. Веровић), М. Станчић Хрваћанин (Омер Ружић), М. Суботић, А. Пешић (Чика Спиридон), Н. Зорић (Поджупан Палковић), Ђ. Лесковић, В. Марковић (Север), Љ. Зорићева (Мијат), К. Хаџић (Јован), Ђ. Соколовић, П. Степић (Жупанијски пандур), Ј. Бунић (Жан).

Премијера у СНП 8. II 1886. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; В. Миљковић (Безарић), Д. Ружићка (Фемка), Л. Хаџићева (Зорка), М. Максимовићева (Мера), Д. Ружић (Пратљача), Ј. Добриновићка (Ката), С. Ђурђевић (Веровић), П. Добриновић (Омер Ружић), А. Милојевић (Чика Спиридон), С. Лукин-Лазић (Палковић), М. Марковић Мика (Север), В. Димитријевић (Мијат), М. Банић (Јован), К. Васиљевић (Марко), Д. Петровић (Жупанијски пандур), С. Кестерчанек (Жан).

Премијера у СНП 22. II 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Безарић), Д. Ружићка (Фемка), С. Миљковићка (Зорка), М. Марковићка (Мера), П. Добриновић (Пратљача), Ј. Добриновићка (Ката), С. Бакаловићка (Јелица), К. Васиљевић (Веровић), Ђ. Бакаловић (Омер Ружић), Ј. Стојчевић (Чика Спиридон), К. Делини (Поджупан Палковић), М. Марковић Мика (Север), С. Миљковићева (Мијат), М. Живковић (Јован), Т. Илић (Жупанијски писар), М. Ивковић (Жан). – Од 1868. до 1890. изведено 28 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 21, с. 502-503; С., Српско народно позориште у Н. Саду, Подлистак Заставе, 1869, бр. 135, с. 3; К. Т., „Нови племић“, Позориште, НСад 1872, бр. 38, с. 155; Б., „Нови племић“, Позориште, НСад 1873, бр. 13, с. 50; А-м, Једна успела представа, Наше доба, НСад 1886, бр. 20, с. 3; С., Нови племић, Позориште, НСад 1886, бр. 26, с. 102; А-м, Српско народно позориште у Мокрину, Бачванин, Сомбор 1890, бр. 26, с. 4.

Л. Д.

НОВИЋ Драгосава-Драга – глумица (Вуковар, 30. IV 1842 – ?). Кћи романтичарског песника Јоксима Новића Оточанина и сестра глумица Ленке Хаџић (в) и Ангелине Новић-Димић (в). У СНП је примљена на пробни ангажман 26. IX 1868, али је већ почетком 1869. напустила позориште.

УЛОГЕ: Вероника (Виконт Леторијер), Обријева (Роман сиромашног младића).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Застава, 1868, бр. 85, с. 3; Л., Србско народно позориште, Матица, 1869, бр. 33, с. 781-783, бр. 34, с. 805-806.

В. В.

НОВИЋ-ДИМИЋ Ангелина-Гина – глумица и певачица у хору (Вуковар, 9. X 1846 – ?). Ћерка романтичарског песника Јоксима Новића Оточанина, сестра глумица Ленке Хаџић (в) и Драге Новић (в) и супруга управника путујућег позоришта Михаила Димића. За питомицу у НП у Бгду изабрана је 16. VIII 1868. У лето 1869. примљена је у СНП, у којем је остала до краја сезоне 1869/70, када се уписала у Глумачку школу у Бгду. Крајем исте г. придружила се позоришту Лазе Поповића, потом се удала за М. Динића и надаље играла у мужевљевој трупи. Није позната ни једна од њених улога остварених у СНП.

В. В.

НОВКОВ Добрила – балетска играчица (Београд, 26. VII 1947 – ). Девојачко презиме јој је било Ђурашевић; супруг Живојин Н. (в) такође је био члан Балета СНП. Завршила је 8 разреда гимназије са великом матуром у НСаду 1966. Играчко образовање је започела у Балетском студију М. Дебељак, а наставила у Позоришној школи – Балетски одсек у НСаду и завршила 1966. у класи Љ. Мишић. У сезони 1972/73. била је на специјализацији за балетске педагоге у Лењинграду. Од 16. VIII 1966. до пензионисања, 1. XII 1991, припадала је балетском ансамблу СНП. У сезонама 1988/89. и 1990/91. била је шеф Балета. Као хонорарни наставник за предмете Класичан балет и Историјске игре радила је у Балетској школи у НСаду од 1973. Први пут се појавила у солистичкој улози 1970. као Вереница у балету Ноћ на прузи. Солидне играчке технике и израђених манира, са смислом за драмско изражавање и привржена позиву, она је успешно остваривала епизодне солистичке улоге из домена класичне и демикарактерне игре. На репертоару је имала и две насловне улоге. Гостовала је са интернационалном трупом Бориса Тонина по Немачкој и Швајцарској 1986. где је играла Pas de deux са Јасеном Валцановим (Бугарска) и Прву Вилису у Жизели, поред легендарног играча Рудолфа Нурејева. Као балетски педагог гостовала је у Перуђи (Италија) и Печују (Мађарска). Водила је балетски семинар у Херцег Новом 2000. Као педагог репетитор у СНП радила је на премијерама балета: Враголанка, Вечити младожења, Пепељуга, Орион, Клеопатра, Коњић грбоњић, оперу Гилгамеш, У потрази за изгубљеним временом, Земља, Шума, Вече у белом, Стварање света, Половетски логор у опери Кнез Игор, Лабудово језеро, Дон Кихот, Жизела… За СНП је обновила балетске представе: Лабудово језеро, Жизела, Вечити младожења и Вече у белом, а радила је и кореографије за драмске представе: Магарац и Српска Атина (СНП), Обожавам да се удајем (Новосадско позориште – Ujvideki szinhaz) и неколико кореографија за драмске представе у Позоришту младих у НСаду. Десетак пута је била члан жирија за балет на Републичком такмичењу Музичких и Балетских школа као и члан жирија на Фестивалу Музичких и Балетских школа. По одласку у пензију (1991) отворила је и води балетску школу „La Sylphide“, а од 1992. је на Академији уметности у НСаду (на Одсеку соло певања) предавала сценски покрет и плес.
УЛОГЕ: Кинеска игра (Шчелкунчик), Мали лабуд, Pas de trois, соло наполитанска игра (Лабудово језеро), Срце, Девојка (Лицитарско срце), Колет, Нинет (Враголанка), Клеманса, Мазурка, Варијација, Pas de trois и пољска игра (Рајмонда), Вереница (Ноћ на прузи), Љубавни пар (Американац у Паризу), Живот (Вагнеријана), Црвенкапа (Црвенкапa), Попеа (Цезар), Сванилда (Копелијa), Васка (Стаменa), Клеменса (Рајмондa), Анита (Причa са западне стране), Аника (Пипи Дугa Чарапa),  Џон (Петaр Пан), Служавка (Љубав за љубав), Pas de deux (Жизелa), Pas de deux (Пламен Париза), Vals op. 70, br. 1 (једанаести валс) (Силфидe), Pas de deux La Sylphide (Бал Кадета), Дриада, Мерцедес (Дон Кихот), Чај (Шчелкунчик), Срна (Теутa), Дриада (Силвијa), Грчка игра (Охридскa легендa), Ветар (Баладa о месецу луталици).
ЛИТ: С. Савић, „Рајмонда“ – одлична представа, Дневник, 14. III 1974; С. Субић, Стваралачка сарадња с надареним кореографом, Позориште, НСад 1984, бр. 3, с. 2-3.
Љ. М.

НОВКОВ Живојин – балетски играч (Сента, 25. IX 1938 – Нови Сад, 3. VII 2020). Завршио је 5 разреда гимназије, 2 г. Балетског студија Милене Поповић и 4 разреда ДПШ БО одсек у НСаду. Од 1. IX 1958. припадао је балетском ансамблу СНП, где је 1. VII 1973. стекао и статус епизодног солисте. Са осећањем за покрет и сценски сналажљив, одиграо је много епизодних улога које карактеришу гротеска и драмски израз. Из СНП је отишао 30. VI 1987. у Мађарску, у печујски Балет, где се усавршавао као кореограф и педагог. Супруга Добрила, рођ. Ђурашевић (в) такође је била балетска играчица у СНП.

УЛОГЕ: Лицитар (Лицитарско срце), Јаго (Отело), Барон (Госпођице са кровова), Ален (Враголанка), Абдурахман (Рајмонда), Врач (Петар Пан), Роки (Прича са западне стране), Зафир и Вукан (Стамена), Фроло свештеник (Есмералда), Конрад (Љубав за љубав).

ЛИТ: С. Савић, Отело, Дневник, 21. I 1973; С. Савић, Велики успех Лизет. „Враголанка“ може још увек да одушеви публику, Дневник, 24. IV 1973; С. Савић, Само интересантан покушај. Уз представу два балета – „Госпођице са кровова“ и „Кармен“, Дневник, 1. XI 1973.

Љ. М.