НЕЧИСТА КРВ – драма у 4 чина, по истоименом роману Борисава Станковића. Прво извођење (драматизације Аритона Михаиловића) 23. II 1933. у НП Бгд.

Прво извођење у НПДб 31. V 1936. у Петровграду. Драматизовао: Радивој Динуловић. – Рд. Р. Динуловић; Л. Јовановић (Ефенди Мита), М. Спиридоновић (Теодора), Л. Ђорђевић (Софка), Ј. Краснић (Магда), Б. Ђорђевић (Марко), М. Живковић (Тони), М. Мирковић (Први момак, Сељак), С. Јанићијевић (Други момак, Тонча), М. Поповић (Трећи момак), М. Вујновић (Ванко), А. Рашковић (Арнаутин), С. Колашинац (Арса), И. Петри (Стана), М. Јовановић (Прва снаја), Ј. Пејновић (Друга снаја), Милена Петровић (Трећа снаја), Мица Петровић (Четврта снаја), Д. Левак (Кум), К. Колашинац (Миленија), В. Антоновић (Циганин). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: С. Фишлер, „Нечиста крв“ у извођењу Бановинског позоришта, Дан, 1936, бр. 130, с. 7.

В. В.

НЕЧИСТА СОБА (Der Alte Magister) – шаљива игра у 2 чина. Написао: Родерих Бенедикс. Прво извођење у Келну, 1846.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 21. II / 4. III 1863. у НСаду (заједно са: Љубав и филозофија). Превео и посрбио: Стеван В. Поповић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Ј. Кирковићева (Милица), Д. Ружићка (Пава), Д. Коларовић (Ћира мађистор). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 25. VII 1867. у Вршцу (изведено заједно са: Пркос). – Н. Недељковић (Никола), Љ. Коларовићка (Милица), Д. Ружић (Милорад), Д. Ружићка (Пава), С. Андријевић (Ћира мађистор), М. Бошњаковић (Слуга). – Изведено 13 пута.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште. Н. Сад, 21. II 1863. „Нечиста соба“, Даница, 1863, бр. 8, с. 127-128.

В. В.

НЕШ Ричард (Richard N. Nash) – амерички драмски писац и редитељ (Филаделфија, Пенсилванија, САД, 8. VI 1913 – Њујорк, 11. XII 2000). Право му је име Натанијел Ричард Нузбаум (Nathan Richard Nusbaum). Отац му је био књиговезац, немачког порекла. Средње и универзитетско образовање је стекао у родном граду. Дипломирао је 1934. У позоришту се први пут јавио 1946. После драма The Young and Fair (1949) и See the Jaguar (1953), написао је Чаробњака који доноси кишу (The Rainmaker, 1954). Ову своју романтичну комедију, како ју је сам назвао, адаптирао је за мјузикл 1963. под насловом 110 степени (Фаренхајтових) у хладовини (110 in the Shade). Са мјузиклима је већ имао искуства (Дивља мачка – Wildcat, 1960). Неке од својих комада је и режирао. На филму се први пут јавио 1947, а за Порги и Бес је 1959. написао филмски сценарио. Знатна је његова активност на телевизији. Поред неколико текстова намењених телевизији, за телевизијско извођење је и адаптирао неке своје драме, међу којима је и Чаробњак који доноси кишу. Добитник је више награда, као што су Максвел-Андерсенова награда за драму у стиху, награда Карла Госа (Немачка) и Арчерова награда (Канада). За Чаробњака који доноси кишу добио је Међународну награду за драмски текст (Ница). СНП је Чаробњака који доноси кишу приказало 1958.

ЛИТ: Ј. В(илова)ц, Чаробњак који доноси кишу, Дневник, 10. X 1958; О. Новаковић, Чаробњак који доноси кишу, НС, 1958, бр. 136, с. 11.

С. А. Ј.

НЕШИЋ Вера – преводилац. СНП је извело њене преводе са енглеског: 1967. Месечину за несрећне Јуџина О’Нила и 1970. Мрачну комедију Питера Шефера.

НЕШИЋ-ПЕРИЋ Софија-Цока – в. ПЕРИЋ-НЕШИЋ Софија-Цока

НЕШКОВИЋ Коста – глумац. У јесен 1908. је ангажован у СНП, да би му већ 15. III 1909. било отказано због штедње. Поново је на сцени СНП од 1910. до 1912, али све време у статусу привременог члана (и даље из финансијских разлога). Играо је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Милош (Дротар) и у комадима: Хасанагиница, Сеоска лола, Код белог коња, Барун Тренк.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Браник, 1912, бр. 2, с. 3, бр. 5, с. 3, бр. 6, с. 4, бр. 8, с. 2.

В. В.

НЕШОВИЋ Наталија-Наташа – драмска глумица (Београд, 1. V 1909 – Београд, 17. IV 1988). Завршила је гимназију у Бгду. Први пут је ступила на сцену у НП у Нишу 1929. и у њему остала до 1931. Сезону 1931/32. провела је у СНП у НСаду. У нишком позоришту је поново ангажована од 1933. до 1935, а од 1936. до 1938. је била чланица НПДб. До почетка Другог светског рата наступала је у позориштима Роберта Матијевића, Петра Милосављевића и Боре Данитија. За време окупације, од 1941. до 1944, била је члан Позоришта удружења глумаца и ДНП у Панчеву. После ослобођења била је у НП у Вршцу (1945-1947), НП у Бањој Луци (1947/48), НП у Нишу (1948-1951), Хумористичком позоришту у Бгду (1951-1954), НП на Цетињу (1954/55), НП у Титограду (1955-1961), НП у Ужицу (1961/62) и у НП у Зеници од 1963. до пензионисања, 1972. Играла је у филмовима Љубав и мода и Мирис, злато и тамјан и у неколико телевизијских драма. Од ране младости се истицала талентом, сценским инстинктом и темпераментом, а посебно ширином изражајних могућности, те се огледала у свим драмским родовима и психолошко-карактерним профилима, од сентименталних јунакиња и девојака из народа до заводљивих или кобних младих жена, а у послератном периоду превасходно у карактерним драмским и трагичним ликовима, којима је стекла угледно место у многим театрима. Супруг јој је био глумац Милорад Мајић (в), а њихова ћерка Дубравка Нешовић, позната певачица староградских песама и романси, наступала је као дете на новосадској позорници.

УЛОГЕ: Анђелија (Максим Црнојевић), Стела (Свети пламен), Олга (Преко мртвих), Јулишка (Пут око света), Госпођа Драга (Др), Љубаша (Марусја), Васа Борисовна (Васа Железнова), Васка (Коштана), Карла Вандер (Признање), Симка (Ожалошћена породица), Евица (Евица у граду), Докторова жена (Растанак на мосту), Јулија (Господин од Пурсоњака), Јуца (Тврдица), Црвенперка (Васкрсење), Др Павла Јунек (Матура), Барбара Лефор (Љубавна писма), Јулка (Деда на продају), Коломбина (Грађанин племић).

ЛИТ: А-м, „Свети пламен“ од Сомерсета Моама, једна интересантна драма по своме склопу и по филозофији, Ново време, Стари Бечеј 1931, бр. 42, с. 3; Д. Хаднађев, Успело гостовање Српског народног позоришта у Старом Бечеју, Дан, 1936, бр. 197, с. 4; А-м, Велики успех гостовања Народног позоришта кнеза намесника Павла у Сомбору, Дан, 1937, бр. 216, с. 4; А-м, Гостовање Народног позоришта кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937, бр. 256, с. 4.

С. Ј.

НИ БРИГЕША (In Sanssouci) – лакрдија у 2 чина. Написали: Карл Аугуст Гернер и Георг Фридрих Бели. Прво извођење у Хамбургу, око 1860.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. XI 1872. у Панчеву. Превео и за српску позорницу удесио: Коста Трифковић. Подела узета са плаката представе одржане 10. XII 1872. у НСаду. – Н. Зорић (Филип Ћурковић), Л. Хаџићева (Милица), Л. Маринковићева (Катица), Ј. Поповићева (Јуцика), Г. Пешић (Сима Ћурковић), М. Станчић (Стеван), Н. Недељковић (Бона Пурило), А. Лукић (Ивица Кекић), В. Марковић (Ватрица), Б. Хаџићева (Љубица Ћирићева), М. Недељковићка (Драгиња Дражићева), Ђ. Соколовић (Богољуб Божић), Ј. Бунић (Арса Станић), Н. Рашић (Јован), Ј. Божовић (Андрија), П. Степић (Слуга). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: М., Прва представа: „Ни бригеша“, Позориште, НСад 1872, бр. 74, с. 342-343; М., „Ни бригеша“, Позориште, НСад 1872, бр. 76, с. 35-351; -ћ, „Ни бригеша“, Позориште, НСад 1873, бр. 24, с. 95.

В. В.

НИВОА Пол (Paul Nivoix) – француски драмски писац (Сен-Дени, 24. XII 1889 – Париз, 14. IX 1958). Иако се и раније јављао, прочуо се 1925. комадом Трговци славом (Les Marchands de gloire), који је написао у сарадњи са Марселом Пањолом и који је наишао на оштре реакције пошто је расправљао о ратним богаташима. Напустивши сатиру, окренуо се лакој париској комедији, не домогавши се посебних висина. У овом жанру највише су успеха имали комади Гола Ева (Ève toute nue, 1927), Шах краљици (Echec à la Reine, 1928), Љубави (Amours, 1928), Кућа преко пута (La Maison d’en face, 1932) и Младост (Jeunesse, 1942). Одликовао се смислом за комично и вештим вођењем дијалога. Посебан дар је показао у описивању женских карактера. Н-Оп је 1929. извело његову Голу Еву.

ЛИТ: М. Вучетић, „Ева потпуно гола“, комедија од Paula Nivoixa. Психолошка анализа савремених љубавних парова, Обзор, 1927, бр. 279, с. 2-3.

С. А. Ј.

НИГРИНОВА Вела – глумица (Љубљана, 14. XI 1862 – Београд, 31. XII 1908). Право јој је име Августа. Глумачку каријеру започела је у љубљанском Драматичном друштву, наступивши први пут на сцени 19. XI 1876. у Ловудској сиротици. Диригент НП у Бгду Даворин Јенко успео је да је наговори да пређе у НП Бгд; од октобра 1882. до смрти је непрекидно била првакиња београдског НП, одакле је често гостовала на југословенским, па и иностраним сценама. У СНП је гостовала јануара 1892, којом је приликом одиграла четири улоге: Клара Болије (Господар од ковница), Есмералда (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Наташа (Наш пријатељ Некљужев) и Маргарита (Фауст), а 1907. је са београдским ансамблом пред Новосађанима гостовала као Рајмонда у Господину Алфонсу. Рецензент „Позоришта“ потписан са „С.“ (у бр. 3. од 4. I 1892) о Н. пише: „Она је уметничком игром својом потпуно оправдала онај леп глумачки глас, који јој је претходио. По природи млада, лепа и умиљата, задобија одмах свакога неусиљеном игром својом, чим се само појави на позорници. Очи су јој пуне чара, пуне миља, ал’ умеју и да засевну и муњевитим севом својим да те поразе. Глас јој је умиљат, пун снаге и звука. Она може гласом својим и да загрми као гром, и да загуче као голуб. Сваку реч изговара јасно и разговетно, наглашавајући их као што треба. Покрети тела јој увек су у потпуној сагласности са говором јој. Увек тежи да постигне игром својом у свему потпуну хармонију, која треба да влада у глумачкој, као и у свакој другој уметности. Те врлине и особине њене, па марљиво учење и проучавање улога, подигле су је у ред првих глумица наших. Није, дакле, никакво чудо, што је на јуриш освојила и срца наше иначе доста хладне публике, која се не загрева тако лако“.

ЛИТ: А-м, Вела Нигринова, Позориште, НСад 1891, бр. 44, с. 179; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 4, с. 2; С., „Звонар Богородичине цркве“, романтична драма у 5 чинова, по роману Виктора Игоа, Браник, 1892, бр. 8, с. 4; Р., „Господар од ковница“, позоришна игра у 4 чина, а 5 слика. Написао Жорж Оне, Браник, 1892, бр. 8,  с. 4; -В-, „Фауст“, трагедија у 6 раздела, написао В. Гете, Браник, 1892, бр. 9, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Наш пријатељ Некљужев, Позориште, НСад 1892, бр. 7, с. 26-27; А-м, Вела Нигринова, Браник, 1908, бр. 288, с. 3.

В. В.