НЕДЕЉКОВИЋ Марија – драмска глумица (Нови Бечеј, 6. VIII 1843 – Кленак, 1905). Кћи Лазара Милосављевића Лале (в), са глумцем Николом Недељковићем (в) венчала се у НСаду 28. I / 9. II 1862. Глумачку каријеру је започела у СНП у НСаду, где је ангажована од 15. VI 1862. и остала му верна и радила амбициозно, узорно дисциплинована, све до 5. IV 1875, када је, заједно са мужем, заувек напустила позориште и повукла се у миран породични живот у малом сремском месту Кленак. За време одмора 1869. она и муж су неко време провели у Бечу на глумачком усавршавању. Била је лепог лика, имала је врло складну појаву и „звучни, мио глас“ (Антоније Хаџић). Осећајне природе и непосредна у изразу, играла је врло успешно драмске, чак нарочито трагичне улоге. Спадала је у први уметнички план сцене СНП и цењена је као једна од његових најлепших уметничких вредности.

УЛОГЕ: Баба (Саћурица и шубара), Сара (Граничари), Јелка (Љубав и филозофија), Илона (Нашла врећа закрпу), Маргита (Маријана), Ружа (Војнички бегунац), Пава (Лудница), Смиља (Потурица), Евелина (Мати и син), Јелена Милинска (Магелона), Евђенија (Поштењаци), Анка (Вампир и чизмар), Бесија (Ловудска сиротица), Жена Конзуова (Френолог), Сара (Циганин), Ружа (Осма тачка), Нанета (Роб), Мадлена (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Дојкиња (Кин), Шарлота (Госпођа од Сен Тропеза).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 17, с. 283; М. Р., Модош, 13. септ., Застава, 1867, бр. 90, с. 3; Л., Србско народно позориште, Матица, 1869, бр. 33, с. 782-783; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 3, с. 3; А-м, Јавна захвалност и глумачки опроштај, Позориште, НСад 1875, бр. 22, с. 87.

Б. С. С.

НЕДЕЉКОВИЋ Недељко-Неца – глумац. Почео је да наступа 1862. у једном немачком позоришту у Темишвару под именом Ernest Nedelko, што је остала немачка варијанта његовог имена и презимена. У сезони 1871/72. био је члан ХНК у Згбу, па се вратио немачким сценама. У два наврата је гостовао у СНП: 1875. из Темишвара и 1882. из Пожуна. Двадесетпетогодишњицу позоришног рада прославио је 16/28. XI 1887. као глумац и редитељ немачког позоришта у Вроцлаву. Написао је неколико мањих позоришних комада.

УЛОГЕ: Вурм (Сплетка и љубав), Брица (Саћурица и шубара).

ЛИТ: А-м, 25 годишњи јубилеј Неце Недељковића, Позориште, НСад 1887, бр. 31, с. 143.

В. В.

НЕДЕЉКОВИЋ Никола – драмски глумац (Нови Сад, 5. VI 1839 – Кленак, 9. III 1907). Глумачку каријеру започео је 1860. у трупи Јована Кнежевића у НСаду. Од 23. VII 1861. био је члан прве трупе СНП у НСаду и у њој је остао до 27. II 1875, када је, опростивши се од новосадске публике као Фердинанд у Шилеровом комаду Сплетка и љубав, заједно са супругом Маријом (в) заувек напустио позориште и отишао у Кленак, где је до смрти радио као општински бележник. У време одмора 1869. он и супруга су у Бечу били на глумачком усавршавању. Углађеност, достојанственост, отменост и озбиљност биле су његове одлике, које су га красиле и на сцени и у приватном животу. Био је цењен међу колегама-глумцима и омиљен код публике. Истицао се у драмским и карактерним улогама врло промишљеном и одмереном игром и правилном дикцијом, али је показивао и наклоност ка декламацији и патетичности.

УЛОГЕ: Мајор (Расејани), Љубивој (Владимир и Косара), Ивић (Доктор Зољић), Живан (Мејрима), Мула-паша (Ајдук Вељко), Стеван (Светислав и Милева), Рајко (Војнички бегунац), Владислав (Херцег Владислав), Порфирије (Инкогнито), Доктор (У лажи је плитко дно), Нотарош (Мушки метод и женска мајсторија), Милорад (Смрт Стевана Дечанског), Љубиша (Сеоба Србаља), Немања (Немања, Суботић), Фердинанд (Сплетка и љубав), Миљко (Миљко Мрконић), Црни Ђорђе (Сан Краљевића Марка), Душан (Краљева сеја), Зет (Пркос), Станко (Школски надзорник), Анатол (Партија пикета), Хусар (Стари бака и његов син хусар), Југ Богдан (Зидање Раванице), Драгутин (Заручник и невеста у једној особи), Гргур (Ђурађ Бранковић), Карло (Низ бисера), Миленко (Добрила и Миленко), Десперијер (Виконт Леторијер), Милан (Француско-пруски рат), Маркиз Поза (Дон Карлос).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1861, бр. 35, с. 558-559; А-м, У недељу 2. септ. „Мејрима“, Србски дневник, 8. IX 1862; А-м, 26. децембра у вече представљен је „Миљко Мрконић“, Србобран, 1864, бр. 54, с. 3; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 3, с. 68-69; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 5, с. 3; Ј., „Артаксерксес“, „Савет гратис“ и „Француско-пруски рат“, Позориште, НСад 1872, бр. 31, с. 126-127, бр. 32, с. 130-131; Ј., „Дон Карлос“, Позориште, НСад 1874, бр. 3, с. 11; А-м, Јавна захвалност и глумачки опроштај, Позориште, НСад 1875, бр. 22, с. 87; А-м, Никола Недељковић, Позориште, НСад 1907, бр. 3, с. 35-36.

Б. С. С.

НЕДЕЉКОВИЋ Тоша – актуар ДСНП и преводилац-посрбљивач (Нови Сад, 27. V 1843 – Земун, 11. II 1910). Рођен је у занатлијској породици; право име му је Теодор. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду, а права у Пешти као питомац Текелијиног завода. Доцније је из правних наука и докторирао. Као студент учествовао је у раду „Преоднице“ и Уједињене омладине српске и био присталица Светозара Милетића. По завршетку студија радио је најпре у адвокатској канцеларији др Стевана Павловића у НСаду, а затим код Михајла Рогулића у Вуковару. Од 1. VII 1869. до 25. XII 1871. био је правник новосадског Магистрата за парничке послове, а потом бележник код школске и црквене управе Горњокарловачке епархије у Плашком. Затим се настанио у Земуну, где је до смрти био адвокат. Од студентских дана бавио се публицистичким радом, сарађивао је у „Матици“ (1866, 1868) и ЛМС (1873). У зрелим г. одвојио се од Милетића и Народне странке и тада је сарађивао у Игњатовићевом „Недељном листу“ (1881) и, доцније, у Бекићевој „Народности“, где му је први пут штампана историјско-политичка студија Векови прошлости српскога народа (1908). Био је посланик Земаљског сабора у Згбу и Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима. Од 1869. био је члан Књижевног одељења МС. Изабран је за актуара ДСНП 30. X 1867. са 300 форината годишњег хонорара; дужност је преузео 15. XI 1867. и обављао је до 22. II 1868, што је исувише кратко време да би његов рад на овој дужности могао да остави виднији траг. Шаљиву игру Љубав и филозофија непознатог немачког писца СНП је (од 1862. до 1870) изводило у његовој посрби, коју је потписао као Божидар Н.

ЛИТ: Др М. Костић, Стипендисте Матице српске, у: Матица српска 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 645; В. Стајић, Новосадске биографије, VI, НСад 1956, с. 166; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1974, св. 10, с. 54-55.

Л. Д.

НЕДЕЉКОВИЋ-ВУЈА Мара в. ВУЈА-НЕДЕЉКОВИЋ Мара

НЕДЕЉКОВИЋ-ДУГАЛИЋ Десанка-Деса – в. ДУГАЛИЋ-НЕДЕЉКОВИЋ Десанка-Деса

НЕДИЋ Боривоје – преводилац (Београд, 28. VIII 1900 – Београд, 27. VII 1987). Син чувеног српског књижевног критичара Љубомира Недића. Основну школу и гимназију учио је у Бгду. Школовање је, у току Првог светског рата, као један од избеглих српских ђака наставио у Енглеској. Матурирао је на Оксфорду 1918, а дипломирао на универзитету у Кардифу 1922. По повратку у земљу образовање је наставио на Београдском универзитету. Г. 1923. постављен је за суплента у Скопљу, где је био један од покретача и уредника часописа „Месечни преглед“, који је убрзо прерастао у „Јужни преглед“. До почетка Другог светског рата био је професор у Суботици, Бањој Луци, Вршцу и Бгду, професор Војне академије у Бгду, управник бањалучког позоришта и књижевни референт београдског НП. После рата, 1945-1946. радио је као шеф Позоришног одсека Министарства просвете Србије и истовремено као помоћник директора Драме у НП у Бгду. Од 1946. до 1952. је био уредник издавачког предузећа „Просвета“, а од 1952. до 1966. предавач па виши предавач енглеске књижевности на београдском Филолошком факултету. Бавио се есејистиком и критиком. Саставио је неколико антологија енглеске и америчке књижевности. Био је један од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије и његов председник и, такође, један од оснивача и вишегодишњи председник Шекспировог друштва у Бгду. Прослава 400-годишњице Шекспировог рођења (1964) у Бгду и Србији у највећој мери је његово дело. Главни му је рад на преводилачком плану. Превео је велик број енглеских и америчких романа, студија и есеја. Филдинг, Бекон, Дефо, Елиот, Вајлд, Голсворти, Мом, Хаксли, По, Твен, В. Џејмс, Лондон, Синклер, Вајлдер су међу писцима које је пренео на наш језик. Посебно је значајан његов рад као преводиоца драмских текстова, а међу њима Шекспирових и  Шоових комада. Од Шекспирових дела је превео: Како вам драго, Јулија Цезара, Трагедију Ромеа и Ђулијете, Зимску бајку, Антонија и Клеопатру, Веселе жене из Виндзора, Краља Хенрија VIII, великом већином у заједници са Велимиром Живојиновићем. Од Шоових дела превео је Лекара у недоумици, Пигмалиона и Свету Јовану. Преводио је и комаде Голсвортија, Синга, О’Кејсија и Гоу-Д’Исоа. СНП је приказало четири његова превода: 1952. Шовог Пигмалиона, 1964. Шекспировог Јулија Цезара, 1966. Шекспирове Веселе жене из Виндзора и 1968. О’Кејсијев комад Плуг и звезде.

ЛИТ: Д. Адамовић, Убрзано сиромашимо језик, Политика, 7. XI 1976.

С. А. Ј.

НЕИСПИСАНИ ЛИСТ (Das unbeschriebene Blatt) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Ернст фон Волцоген. Прво извођење у Берлину, 1896.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 9. X 1903. у Осијеку. Превела: Милка Марковићка. Подела узета са плаката представе одржане 13. XII 1904. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Др Герхарт Мол), А. Лукић (Ахилес Хоман), М. Матејић (Курт Хоман), Д. Васиљевићка (Амалија Хоманова), С. Бакаловићка (Гертруда), М. Марковићка (Паула), С. Стефановић (Професор Дегенмајер), Д. Николићка (Тереза), Д. Матејићка (Лена), С. Лијанка (Послужитељ). – Изведено 15 пута.

ЛИТ: А-м, У уторак, 30. новембра гледасмо први пут у Н. Саду: „Неисписан лист“, Застава, 1904, бр. 272, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Неисписан лист“, шаљива игра у три чина, написао К. пл. Волцоген, превела Милка Марковићка, Браник, 1904, бр. 276, с. 3; Ђ., Српско народно позориште, Трговачке новине, 1904, бр. 50, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1904, бр. 7, с. 223-224; Ј. Хр(аниловић), Неисписани лист, Позориште, НСад 1904, бр. 29, с. 150-151; А-м, Српско народно позориште у Земуну, Народност, 1904, бр. 52, с. 2; А-м, „Неисписан лист“ од Ернеста пл. Волцогена, Браник, 1905, бр. 36, с. 3; А-м, У четвртак, 9. марта, приказан је „Неисписани лист“, Слога, Сомбор 1906, бр. 12, с. 3.

В. В.

НЕКО (Valaki) – весела игра у 3 чина. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, почетком 1932, у нашој земљи 20. II 1932. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у Н-Оп 29. VI 1932. у Великом Бечкереку. Превео: Жарко Васиљевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Ј. Ракуша (Роберт), И. Прегарц, М. Гавриловић, М. Ајваз. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 20. XII 1932. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин; П. Матић (Кортин), Љ. Левак (Едита), Ђ. Козомара (Роберт), З. Николићка (Јулија), С. Савић (Адвокат), Х. Вугринчићка (Једна сирота жена), Ј. Јевтићева (Један дечак), Л. Лазаревић (Ресторатер), Ж. Моачанин (Гарсон), М. Миљуш (Слуга). – Изведено 11 пута.

БИБЛ: Ференц Молнар, Неко, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 546.

ЛИТ: А. П., „Неко“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 27, с. 3; А-м, Успела премијера Молнаревог „Неко“, Југословенски дневник, 1933, бр. 93, с. 5; А-м, Успешно гостовање Српског народног позоришта, Југословенски дневник, 1933, бр. 136, с. 5, бр. 138, с. 5.

В. В.

НЕЛИ Јакопо Анђело (Jacopo Angelo Nelli) – италијански драмски писац (Сијена, 1673 – Сијена, 1767). Написао је велик број комедија (углавном по угледу на Молијера). Писао је и прозу и поезију, а аутор је и једне граматике италијанског језика. На основу његове комедије Служавка господарица Ђ. А. Федерико (в) је написао либрето за истоимену Перголезијеву оперу, коју је НПДб извело 1941.

В. В.