НЕВИДОВЧИЋ Душан – маскер-власуљар-фризер, висококвалификовани радник (Стари Футог, 2. I 1920 – Нови Сад, 28. I 1972). Изучио је берберски занат и положио помоћнички испит 1936. у НСаду. Пре рата је радио код приватних мајстора у НСаду; 1941. је присилно одведен у мађарску војску, али је 1944. пребегао совјетским војним јединицама и у СССР остао до краја 1945. Од 1946. до 1948. радио је у фризерској задрузи у НСаду, а 1. XII 1948. ступио је у СНП и у њему радио до смрти. Испит за висококвалификованог радника положио је 1955. Понекад је, по потреби, статирао у мањим улогама у представама СНП.

Р. Б.

НЕВИНАШЦЕ ИЗ ПАНСИОНАТА – комедија у једном чину од непознатог писца.

Прво извођење у СНП 20. XII 1934. у НСаду (заједно са једночинкама Добро мељеш, Центарфор и Ирма, опрости ми). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

НЕВИНЕ (The Children’s Hour) – друштвена драма у 3 чина. Написала: Лилијен Хелман. Прво извођење у Њујорку, 20. XI 1934.

Прво извођење у нашој земљи у НПДб 10. XII 1940. у НСаду. Превео: М. М. Петковић. – Рд. Ј. Путник, сц. М. Шербан; К. Шербан (Карен), Д. Петковић (Марта), Б. Белић (Мери), Р. Кранчевић (Амелија), О. Животић (Лили), М. Андрић (Џозеф), М. Кајтас (Агата), Р. Петровић (Розали), М. Петровић (Пеџ), М. Бањанин (Хелен), С. Барбије (Евелин). – Изведено 2 пута.

В. В.

НЕГДЕ У МОСКВИ (Где-то в Москве) – позоришна игра у 2 чина (8 слика). Написали: Владимир Захарович Мас и Михаил Абрамович Червински. Прво извођење 1944. у Театру „Миниатюр“ у Москви.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 10. I 1946. у НСаду. Превео: Миливој Соколовић. – Рд. В. Старчић, сц. М. Шербан, музику спремила М. Шаула; М. Јаснић (Мељников), Б. Татић (Коваљенко), Б. Белић (Њура), Ж. Митровић (Смирнов), Р. Ферари (Смирнова), Г. Гошић (Ана), В. Петрић (Смирнова, архитекта), С. Јовановић (Смирнов, Семјон Семјонович), С. Перић-Нешић (Смирнова, мати Њурина), Н. Хет (Нада), Љ. Секулић (Вера), О. Животић (Прва сарадница), Љ. Раваси (Друга сарадница), И. Душановић (Путница), Ј. Силајџић (Путник), Г. Лазаревић (Путникова жена), Д. Лазаревић (Продавац новина). – Изведено 15 пута, глед. 5640.

БИБЛ: В. Масс и М. Червински, Негде у Москви, позоришна игра у 2 чина (8 слика), с руског прев. Миливој Соколовић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 166.

Ј. М.

НЕДБАЛ Оскар (Oskar Nedbal) – чешки диригент, виолист и композитор (Табор, Чешка, 26. III 1874 – Загреб, 24. XII 1930). Студирао је на Конзерваторијуму у Прагу код А. Дворжака. Био је организатор и виолист Чешког гудачког квартета (1891-1906). Као диригент наступао је са Чешком филхармонијом (1896-1906) и са „Tonküstler“ – оркестром у Бечу (1906-1919). Од 1923. је био директор Словачког народног дивадла у Братислави, а 1926. је постао директор Радио Братиславе, где је основао симфонијски оркестар. Бавио се и компоновањем пишући претежно за позориште. Написао је једну оперу, шест балета и седам оперета. Осим музичко-сценских дела писао је и сценску музику, хорове и камерне композиције. У својим балетима и пантомимама ослањао се на свог учитеља Дворжака. Највећи успех постигао је оперетом Пољачка крв (1913), која је обишла готово све европске позорнице. Много се изводила и његова пантомима Прича о Хонзи (1902-1903), док је са опером Брат Јаков (1922) имао нешто мање успеха. Оригинална мелодика, свежина и хумор, прожети фолклорним елементима, и данас његовој најбољој оперети обезбеђују егзистенцију на сценама музичких театара. На новосадској сцени  његова Пољачка крв је изведена 1925.

М. Х.

НЕДЕЛКО Хелмут – балетски играч (Вршац, 4. IX 1937 – ). Завршио је ДПШ БО у НСаду 1958. у класи М. Дебељак. Ванредно је студирао на Вишој саобраћајној школи у НСаду. У СНП је први пут ангажован 1. IX 1956. Од 1. IX 1958. до 23. II 1959. био је члан ансамбла у НП Бгд. По одслужењу војног рока поново је био у Балету СНП од 15. VIII 1960. до 31. VIII 1965. у статусу солисте. Отишавши у Немачку, био је: од 1. IX 1965. до 15. VIII 1967. солиста Балета у Државном позоришту у Мајнцу, од 16. VIII 1967. до 15. VIII 1968. у Државном позоришту у Дортмунду и од 16. VIII 1968. до 15. VIII 1969. у театру у Оберхаузену. Као наставник класичног балета радио је у Балетском одсеку Позоришне школе у НСаду од 1. IX 1969. У СНП се вратио 1. IX 1977, откада је радио као играч-солиста, уметнички руководилац Балета, па помоћник шефа Балета и секретар-координатор дирекције – све до пензионисања, 15. II 1993. Играчку каријеру је започео низом мањих солистичких улога да би у сезони 1962/63. дебитовао као Алберт у Жизели. Лепе сценске појаве, технички сигуран, убрзо је постао тумач насловних улога из класичног балетског репертоара.

УЛОГЕ: Етиопљанин (Силвија), Апаш (Американац у Паризу), Вереник (На лепом плавом Дунаву), Ромео, Бенволио (Ромео и Јулија), Алберт (Жизела), Младић (Демон злата), Принц (Пепељуга).

ЛИТ: М. Г., „На лепом плавом Дунаву“ и „Американац у Паризу“, Дневник, 25. III 1961; Н. Грба, „На лепом плавом Дунаву“ и „Американац у Паризу“, Дневник, 28. III 1961;  Ј. Шулхоф, „Жизела“, поводом премијере Адамовог балета у Српском народном позоришту у Новом Саду,  Дневник, 14. III 1962.

Љ. М.

НЕДЕЉА У ЊУЈОРКУ (Sunday in New York) – комедија у 2 дела. Написао: Норман Красна. Прво извођење у Њујорку, 1961, у нашој земљи 27. XI 1964. у СНГ у Цељу.

Прво извођење у СНП 17. IV 1966. у НСаду. Превела: Илеана Ћосић. – Рд. М. Бањац, с. М. Крстоношић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г., муз. сарадник А. Рукавина, к. г., режијска сарадња у интермецима Д. Јанковић Макс; М. Петковић (Адам Тејлор), М. Адамовић (Ајлин Тејлор), Н. Јовановић (Мајкл Мичел), Т. Јовановић (Расел Уилсон), Р. Главина (Човек), А. Веснић (Жена). – Изведено 26 пута, глед. 6043.

БИБЛ: Норман Красна, Недеља у Њујорку, прев. Илеана Ћосић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1189.

ЛИТ: М. Кујунџић, Комичне бриге чедне провинцијалке, Дневник, 19. IV 1966.

Ј. М.

НЕДЕЉКОВИЋ Ђорђе – главни костимер, висококвалификовани радник (Нови Сад, 1. V 1937 – ). Завршио је кројачки занат и положио помоћнички испит 1954. у НСаду. Радио је код приватних мајстора и у војној пошти у НСаду, а 21. XII 1956. запослио се у СНП. Комисија за превођење у виша стручна звања у СНП унапредила га је у висококвалификованог радника, а исте г. је, одлуком УО СНП, постављен за главног костимера мушког сектора. Пензионисан је 15. I 1995.

Р. Б.

НЕДЕЉКОВИЋ Жарко – глумац и певач, баритон (Велики Бечкерек, 15. IX 1897 – Зрењанин, 6. V 1959). По завршеној основној школи, завршио је берберски занат, а касније се, приватно, и музички образовао. Каријеру је отпочео 1921. у НП у Вршцу. Од 1922. до 1924. био је члан СНП, а затим је, до 1925, играо у путујућим позориштима Петра Христилића, Љубомира Рајичића Чврге и Драгог Петровића. Позориште је напустио 1925. и до рата наступао као певач са кафанским оркестрима у Великом Бечкереку, Бгду, НСаду, Кикинди и другде. За време рата није био запослен и оболео је од тешке астме тако да више није могао да пева. После рата је неко време радио у помоћном особљу НП у Зрењанину.

УЛОГЕ: Милић (Ђидо), Стева Драгић (Сеоска лола).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 26. XI 1922.

В. В.

НЕДЕЉКОВИЋ Јулкица – власуљар-маскер-фризер, висококвалификована радница (Нови Сад, 13. VIII 1935 – Нови Сад, 8. XII 2001). Завршила је стручну школу и положила испит за квалификовану фризерку 1953. у НСаду. Радила је најпре код приватних мајстора у НСаду, а 1. V 1955. се запослила у СНП. Комисија за превођење у виша стручна звања у СНП унапредила ју је 1961. у висококвалификовану радницу. Уз рад је посећивала часове маскирања у Државној позоришној школи и присуствовала многим семинарима о маскирању оспособивши се тако за правог мајстора маске. Успешно је сарађивала са аматерским позориштима у Војводини, а опремила је и неколико филмова и телевизијских емисија. Пензионисана је 31. V 1990.

Р. Б.