НАСЛЕДНИК (La Pierre de touche)

НАСЛЕДНИК (La Pierre de touche) – позоришна игра у 5 чинова. Написали: Жил Сандо и Емил Ожје. Прво извођење у Паризу, 23. XII 1853, у нашој земљи 12. II 1884. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 22. III 1886. у НСаду. Превео: Милован Ђ. Глишић. – Рд. В. Миљковић; С. Ђурђевић (Франц Вагнер), Т. Јовановић, к. г., В. Миљковић (Шпигл), А. Милојевић (Барон Бергхаузен), Д. Ружићка (Маркгрофица Розенфелдова), Л. Хаџићева (Фридерика Вагнерова), М. Максимовићева (Доротеја), С. Лукин-Лазић (Штурм), К. Васиљевић (Готлиб), Н. Петровић (Петерман), В. Димитријевић (Слуга маркгрофичин), Ј. Стојчевић (Слуга у замку), С. Кестерчанек (Писмоноша). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: М. С(ави)ћ, Наследник, Позориште, НСад 1886, бр. 52, с. 206.

В. В.

НАСЛОВНА СТРАНА (The Front Page)

НАСЛОВНА СТРАНА (The Front Page) – комедија у 3 чина. Написали: Бен Хехт и Чарлс Макартур. Прво извођење у Њујорку, 14. VIII 1928.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 23. I 1954. у НСаду. Превели: Радош Новаковић и Густав Гаврин. – Рд. П. Делибашић, сц. Ђ. Табаковић, к. С. Церај-Церић, избор музике и дир. М. И. Кох; В. Животић (Марфи), С. Максић (Ендикот), С. Шалајић (Шварц), Д. Колесар (Вилсон), Ђ. Јелисић (Кјугер), Ј. Антић (Мек Кју), Д. Јакшић (Бенсингер), В. Ивановић (Полицајац Ајнхорн), М. Поповић Мавид (Луј Дијамант), Ф. Живни (Хајди Џонсон), О. Адам (Џени), М. Коџић (Моли Мелој), Б. Татић (Питер Б. Хартман), З. Богдановић (Пеџи Грент), С. Перић-Нешић (Госпођа Грент), С. Јовановић (Председник општине), Драгиша Шокица (Курир Пинкус), Д. Милосављевић (Ирл Вилијемс), С. Насић (Волтер Бернс), В. Јосифовић (Карл), П. Микалачки (Френк), Д. Поповић (Први полицајац), Д. Николић (Други полицајац). – Изведено 8 пута, глед. 3025.

БИБЛ: Насловна страна, прев. Радош Новаковић и Густав Гаврин, НСад, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 601.

ЛИТ: Р. М., „Насловна страна“ – нова премијера Драме СНП-а, Дневник, 22. I 1954; С. Лањи, Насловна страна, НС, 1954, бр. 73-74, с. 2.

А. К.

НАСТАСИЈЕВИЋ Славомир

НАСТАСИЈЕВИЋ Славомир – драмски писац (Горњи Милановац, 11. VI 1904 – Нови Сад, 4. X 1983). Из познате је уметничке породице (браћа су му Момчило, песник, Живорад, сликар, и Светомир, композитор). И син Мирослав Н. такође је био књижевник. Дипломирао је на групи за класичне језике и историју на Филозофском факултету у Бгду (1933), а затим је стално службовао као професор: од 1932. до 1939. у Вршцу, од 1939. до 1945. у III мушкој гимназији у Бгду, од 1948. до 1954. у Алексинцу и коначно од 1954. до пензионисања у Учитељској школи у Сремским Карловцима. Сарађивао је у листовима „Правда“ и „Браничево“. Поред неколико романа, написао је и либрето Први устанак за оперу свог брата Светомира. Објавио је два позоришна комада: Врачара Божана, комедија у 5 чинова из београдског монденско-циганског живота (1937), и Несуђени зетови, комедија у 3 чина (1938), која му је у 1942. изведена у ДНП у Панчеву. У првој комедији, Врачара Божана, којом је показао несумњив смисао за хумор, нарочито сатиру и пријатне комичне ситуације, није до краја успешно градио ликове, а радња није увек довољно образложена. Тематско-идејна садржина комедије је занимљива, али није значајна. Ни у комедији Несуђени зетови тематско-идејна садржина није ни озбиљна ни нарочито актуелна и најпре је, ипак, забавно-лакрдијашка. У њој се млада, необразована, површна и наивна девојка преко новинског огласа упознаје са лажним дипломатом и заљубљује се у њега преко писама, одбацивши љубав сиромашног студента, којем се, излечена од заблуда, на крају ипак враћа после више замршених перипетија и горких разочарања. Карактеризација његових ликова је понеким сликарским потезима добро изражена, радња и заплети само повремено полетни, али не увек природни и убедљивије образложени, док хумор ту и тамо избија из неких комичних ситуација. Овом комедијом Н. је, несумњиво, потврдио свој смисао за комични жанр, за који, пак, треба више уметничке снаге и средстава.

БИБЛ: Врачара Божана, Вршац 1937; Несуђени зетови, Вршац 1939; Гвапо, Бгд 1957; Hanibal ante portas, I–II, Бгд 1958; Деспот Стеван, Бгд 1960; Витези кнеза Лазара, Бгд 1962; Јулије Цезар, Бгд 1964.

ЛИТ: П. М., Позоришна хроника, Јужни преглед, 1938, бр. 10, с. 385-386; А., Комедиограф Славомир Настасијевић већ неколико година забавља Вршчане, Дан, 28. II 1939; П., Врачара Божана, Правда, 4. VIII 1939; С. Винавер, Несуђени зетови, Смена, 1939, бр. 3-4, с. 214.

Б. С. С.

НАСТАСИЋ Душан

НАСТАСИЋ Душан – глумац. Родом је из Беодре. У неколико улога је наступао у сомборском дилетантском позоришту, али му је отказано јер је „слаб успех и напредак показао“. У СНП је потом био на пробном ангажману од 1. X 1889. до 16. IV 1890.

УЛОГЕ: Гојко (Вукашин), Кум (Циганин), Нотарош (Кобан спомен), Ламберт (Лионски улак), Зенобиус (Сељак као милионар).

В. В.

НАУМОВ Сергије

НАУМОВ Сергије – гардеробер (Кијев, 1904 – погинуо у Другом светском рату). Завршио је четири разреда гимназије. Са руским избеглицама доселио се 1920. у Краљевину СХС и у Згбу и Бгду радио разне послове, поглавито на изради мустри за друковање. У НПДб је био запослен као гардеробер од 1. IX 1938. до 6. IV 1941. Припадао је напредном покрету, па је био под присмотром новосадске полиције, којој се пред Други светски рат свакодневно морао јављати, нарочито у периоду од новембра 1940. до 27. III 1941.

Р. Б.

НАШ ГРАД (Our Town)

НАШ ГРАД (Our Town) – драма у 3 чина. Написао: Торнтон Вајлдер. Прво извођење у Њујорку, 4. II 1938, у нашој земљи 25. I 1956. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 15. I 1971. у НСаду. Превела: Јелисавета Марковић. – Рд. Т. Раковски, к. г., сц. Л. Вихођил, к. г., к. Х. Безакова, к. г.; С. Шалајић (Редитељ), В. Животић (Доктор Гибс), М. Кљаић-Радаковић (Госпођа Гибс), Д. Срећков (Џорџ), Љ. Јовић (Ребека), В. Матић (Господин Веб), Д. Синовчић-Брковић (Госпођа Веб), К. Мартинов-Павловић (Емилија), П. Секереш (Воли), К. Козарски (Џон Кровел, Си Кровел), М. Милићевић (Хауви Њусам), Драгиша Шокица (Професор Вилард), К. Жели (Жена на балкону), Ј. Салак (Човек у гледалишту, Први играч, Први покојник), М. Васиљевић (Дама из публике, Прва покојница), Р. Виги (Госпођа Форест), С. Ђорђевић (Сајмон Стимсем), Ј. Бјели (Госпођа Соумс), Д. Колесар (Ворин), Г. Аврамовић (Други играч, Први помоћник редитеља), Ж. Илић (Трећи играч), А. Ђорђевић (Четврти играч), Р. Кнежевић (Пети играч), С. Гардиновачки (Мек Карти), Љ. Бараћ (Друга покојница), М. Петковић (Сем Крејг), Т. Киш (Други помоћник редитеља). – Изведено 28 пута, глед. 7713.

БИБЛ: Наш град, прев. Јелисавета Марковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1010.

ЛИТ: К. Савић, Раковски режира „Наш град“, Позориште, НСад 1971, бр. 5, с. 11; B. E., Wilder: A mi kis városunk. A Szerb népszinház bemutató elöadás, Magyar Szó, 15. I 1971; С. Божовић, Гледа се лако и памти дуго, Вечерње новости, 19. I 1971; М. Кујунџић, Живот и умирање у једном Пејтону, Дневник, 27. I 1971; М. Мирковић, Сви наши градови, Политика експрес, 8. III 1971; М. Милорадовић, Идиличне слике и млада гарда, Политика, 9. III 1971; А-м, Тријумф Драме СНП-а, Дневник, 13. V 1971; M. Felicija, Wilder, pe scena din Novi Sad, Lumina, Панчево 1971, бр. 1, с. 71.

А. К.

НАШ ПОПА КОД БОГАТИХ (Mon curé chez les pauvres)

НАШ ПОПА КОД БОГАТИХ (Mon curé chez les pauvres) – комедија у 5 чинова. Написао: Клеман Вотел. Драматизовали: Андре Лорд и Пјер Шен. Прво извођење у Паризу, 28. III 1930, у нашој земљи 5. XI 1931. у ХНК Згб као Наш жупник код богатих.

Прво извођење у СНП 5. XII 1935. у НСаду. Превео: Милан Предић. – Рд. Б. Кривецки, сц. М. Шербан; С. Душановић (Пелегрен), Н. Стојановић (Пјер), Д. Марковић (Кузине), Р. Ферари (Г-ђа Кузине), И. Душановић (Женевјев), Љ. Јовановић (Валерија), Г. Николић (Флоран), С. Репак (Кардинал), Ђ. Козомара (Сабије), С. Грбић (Лотије), М. Грбић (Каноница, Гардероберка, Прва жена), З. Ковачевић (Председниковица), С. Савић (Плимоазо), Д. Кременовић (Машкољ), З. Николић (Г-ђа Бадиноа), В. Ивановић (Жозеф), В. Милин (Жером), О. Репак (Полета), М. Можњак (Друга жена), Б. Сарић (Гост), А. Маслов (Жандарм). – Изведено 15 пута.

БИБЛ: Клеман Вотел, Наш попа код богаташа, прев. М. Ђорђевић, Бгд б. г.

ЛИТ: А-м, „Наш попа код богатих“, Нови Сад, 1931, бр. 4-6, с. 3; А-м, „Наш попа код богатих“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 22, с. 3.

В. В.

НАШ ПРИЈАТЕЉ НЕКЉУЖЕВ (Наш друг Неклюжев)

НАШ ПРИЈАТЕЉ НЕКЉУЖЕВ (Наш друг Неклюжев) – комедија у 5 чинова. Написао: Александар Иванович Паљм. Прво извођење у Петрограду, 1880, у нашој земљи 27. III 1887. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 13. III 1890. у НСаду. Превео: Славко Милетић. – Рд. В. Миљковић; А. Лукић (Лапћев), С. Бакаловићка (Наташа), Т. Лукићка (Авдотја), С. Миљковићка (Капитоша), С. Вујићка (Јулија), М. Марковић (Харалампије), К. Васиљевић (Пролипов), К. Делини (Сљепендјајев), М. Димитријевић (Некљужев), Ђ. Бакаловић (Камински), Д. Настасић (Господин А), Ј. Стојчевић (Господин Б), М. Живковић (Истражни судија), Д. Ружићка (Паспјенова), Т. Илић (Дебели економ), М. Ивковић (Трговац смирена изгледа), Д. Жанова (Дама с наочарима), С. Стефановић (Стари ислужени војник, Виктор). – Изведено 15 пута.

ЛИТ: Пр., „Наш пријатељ Некљужев“, Позориште, НСад 1890, бр. 44, с. 174-175, 178-179; Ј. Хр(аниловић), „Наш пријатељ Некљужев“, Позориште, НСад 1892, бр. 7, с. 26-27.

М. М.

НАШ ТИТО

НАШ ТИТО – поетски рецитал. Написао: Мирко Милорадовић. Прво извођење 24. V 1972. на Другом програму Телевизије Бгд.

Прво извођење у СНП 24. V 1980. у НСаду. – Рд. Н. Петровић, сц. Б. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич, муз. сарадник Ј. Лорбек, к. г.; В. Милошевић-Перић, М. Остојић, Љ. Јовић, Р. Виги, В. Каћански, Т. Кнежевић, М. Шмит, М. Краљев, З. Богданов, В. Вртипрашки, А. Ђорђевић. – Изведено 37 пута, глед. 15.011.

БИБЛ: Наш Тито. О Титу – говоримо, певамо, глумимо, избор: Мирко Милорадовић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2033.

ЛИТ: Н. Симин, Стартује једанаест такмичара, Дневник, 20. V 1980; Ж. Серенчеш, Премијера представе „Наш Тито“, Борба, 22. V 1980; В. Мићуновић, Представа и изложба о Титу, Политика, 22. V 1980; Ј. Париповић, Представа „Наш Тито“ у Новом Саду, Вјесник, Згб 22. V 1980; Д. Николић, О Титу говоримо, певамо, глумимо, Дневник, 27. V 1980.

Ј. М.

НАШ ЧОВЕК

НАШ ЧОВЕК – позоришно парче у 3 чина. Написао: Бошко Петровић.

Праизвођење у СНП 15. XII 1909. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; М. Хаџи-Динић (Милан), Д. Николићка (Милка), Р. Кранчевићка (Смиљка), М. Николић (Аркадије), А. Лукић (Војислав), Љ. Динићка (Марта), М. Јосићева (Мара), М. Матејић (Сентомашки), М. Марковић (Куцурац), В. Виловац (Славко), К. Васиљевић (Злоколица), М. Тодосићка (Фрајла Ната), xxx (Старији господин), Ј. Антонијевић (Трајко), Д. Кранчевић (Леви, Роткопо), Б. Савић (Мита, Један радник), С. Стефановић (Мића), Р. Спиридоновић (Панта), xxx (Први ратар), Ђ. Маџарић (Други ратар), Л. Нишлићка (Служавка), К. Виловчевица (Сока). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Јуче 15. децембра гледали смо у Н. Саду први пут: „Наш човек“, Застава, 16. XII 1909; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Браник, 1909, бр. 283, с. 1-2; (Ј.) Г(рчић), Наш човек, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 31, с. 123.

В. В.