НАПАСТ У ДОЛИНИ ШЕНТФЛОРИЈАНСКОЈ (Pohujšanje v dolini šentflorijanski)

НАПАСТ У ДОЛИНИ ШЕНТФЛОРИЈАНСКОЈ (Pohujšanje v dolini šentflorijanski) – фарса у 3 чина. Написао: Иван Цанкар. Прво извођење 21. XII 1907. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у Н-Оп 29. X 1932. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 3. XII 1932. у Сплиту. – Рд. Т. Танхофер, сц. Ђ. Петровић; М. Орловић (Криштоф Кобар звани Петар), Љ. Драгићка (Јацинта), Т. Стојковић (Начелник), Р. Кранчевићка (Начелниковица), П. Кокотовић (Цариник), М. Ракарићка (Цариниковица), М. Орловићка (Поштарица), М. Аћимовић (Учитељ Швилигој), А. Алигер (Нотар), М. Ајваз (Дућанџија), А. Аћимовићка (Дућанџиница), М. Ганза (Црквењак), В. Веселиновић (Дебели човек), И. Лајтнер (Путник), Ј. Мартинчевић (Ђаво). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Иван Цанкар, Pohujšanje v dolini šentflorijanski, Љубљана 1908.

ЛИТ: А-м, Новосадско-осјечко позориште у Новом Саду, Југословенски дневник, 1932, бр. 265, с. 5.

В. В.

НАПОЛЕОН – ЧОВЕК СУДБИНЕ (The Man of Destiny)

НАПОЛЕОН – ЧОВЕК СУДБИНЕ (The Man of Destiny) – комедија у 1 чину. Написао: Џорџ Бернард Шо. Прво извођење у Кројдону, 1. VII 1897.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. X 1955. у НСаду (са једночинком Велика Катарина). Превео: Томислав Танхофер. – Рд. Ј. Коњовић. сц. С. Максимовић, к. С. Јатић;  Ђ. Јелисић (Наполеон), Ј. Бјели (Дама), С. Душановић (Ђузепе), М. Јовановић (Официр). – Изведено 9 пута, глед. 3112.

ЛИТ: В. Дубравчић, Не о царевима, Дневник, 18. X 1955; Д. Поповић, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 155-161.

А. К.

НАПУШТЕНА

НАПУШТЕНА – шала у једном чину. Написао: Аркадиј Тимофејевич Аверченко.

Прво извођење у СНП 1. VII 1929. у Бачкој Паланци (са једночинком Максим Б. Цветковића у оквиру Опроштајне концертне вечери). Преводилац непознат. – Љ. Драгићка (Жена), С. Душановић (Муж), С. Савић (Хотелијер). – Изведено 1 пут.

В. В.

 

НАРОД И ВЕЛИКАШИ

НАРОД И ВЕЛИКАШИ – драма у 5 чинова. Написао: Владан Ђорђевић.

Праизвођење у СНП 8. II 1870. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉ (En Folkefiende)

НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉ (En Folkefiende) – позоришни комад у 5 чинова. Написао: Хенрик Ибзен. Прво извођење у Ослу, 1883, у нашој земљи 25. II 1896. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 2. I 1907. у Вршцу. Превео са немачког: Стеван Предић. Подела узета са плаката представе одржане 27. XI 1907. у НСаду. – К. Васиљевић (Доктор Стокман), Т. Лукићка (Госпођа Стокман), С. Бакаловићка (Петра), Д. Иличићка (Мортен), Р. Кранчевићка (Ејлиф), А. Лукић (Петар Стокман), С. Стефановић (Мортен Хил), А. Стојановић (Ховстад), М. Матејић (Билинг), Д. Марковић (Хорстер), Р. Спиридоновић (Аслаксен), Д. Кранчевић (Први господин), Љ. Иличић (Други господин), Б. Николић (Први грађанин), Н. Сланкаменац (Други грађанин). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 17. X 1978. у НСаду (под насловом Непријатељ народа). – Рд. Ж. Орешковић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; В. Животић (Др Стокман), М. Кљаић-Радаковић (Госпођа Стокман), И. Сувачар (Петра), Т. Јовановић (Петар Стокман), В. Љубичић (Мортен Хил), В. Стојановић (Ховстад), Т. Плескоњић (Аслаксен), М. Краљев (Билинг), Ф. Тапавички (Хорстер), С. Дуловић, М. Џудовић, М. Запунидис (Синови др Стокмана), Р. Кнежевић, М. Шмит (Први грађанин), М. Петровић (Други грађанин), С. Вуковић, З. Мајић, С. Јовановић, М. Томић, М. Димитријевић, Л. Дамјановић, С. Узелац, М. Косировић, С. Мајић, Л. Запунидис, В. Поповић, Н. Бојиновић (Грађани). – Изведено 31 пут, глед. 7406.

БИБЛ: Хенрик Ибзен, Народни непријатељ, прев. Стеван Предић, Бгд 1921.

ЛИТ: Г., „Народни непријатељ“, позоришна игра у 5 чинова од Хенрика Ибзена, Браник, 1907, бр. 263, с. 3; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 14. XI 1907; А-м, Приказивање Ибзеновог „Непријатеља пука“, Народна обрана, Осијек 16. XI 1907; Р., Народни непријатељ, Позориште, НСад 1907, бр. 15, с. 110-111; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 13. IX 1907; М. Кујунџић, Отпор моралном скорбуту, Дневник, 19. X 1978.

А. К.

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

НАРОДНИ ПОСЛАНИК – комедија у 3 чина. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 19. X 1896. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 5. XI 1920. Подела узета са плаката представе одржане 2. XI 1922. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Хаџи-Динић (Јеврем Прокић), С. Стојчевићка (Павка), Р. Кранчевићка (Даница), Д. Спасић (Спира), Д. Васиљевићка (Спириница), В. Ивановић (Ивковић), Д. Матејићка (Марина), Стеван Јовановић (Секулић), Б. Цветковић (Срета), Р. Алмажановић (Тома), Ј. Стојчевић (Поп Стамат), С. Добрић (Сима Сокић, Говорник из народа), В. Виловац (Јовица Јерковић), Ј. Силајџић (Спаса), Л. Лазаревић (Први грађанин), Д. Белић (Други грађанин), О. Кожај (Трећи грађанин), С. Савић (Младен), Д. Бајић (Кафански момак), М. Пашко (Жандарм), М. Авировићева (Шегрт). – Изведено 18 пута.

Прво извођење у СНП 1. XII 1925. у Кикинди. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Н. Динић (Јеврем Прокић), Љ. Јовановићева (Павка), С. Савић (Младен), Д. Сотировић, С. Добрић, Н. Нешовићка, Х. Харитоновићка. – Изведено 31 пут.

Прво извођење у Н-Оп 22. IV 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 8. VII 1934. у Руми. – Рд. Н. Динић, сц. Ж. Моачанин; Н. Динић (Јеврем Прокић), Ј. Јованесковићева (Павка), И. Душановићка (Даница), М. Паунковић (Спира), Р. Ферари (Спириница), В. Савић (Ивковић), С. Душановић (Срета), М. Динићка (Марина), Д. Левак (Секулић), С. Миливојевићева (Младен), Ј. Николић (Јовица Јерковић), Ж. Моачанин (Пера Трајковић). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НПДб 25. X 1936. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Савић (Јеврем Прокић), З. Николићка (Павка), О. Репакова (Даница), М. Мирковић (Спира), Р. Ферари (Спириница), Б. Јовановић (Ивковић), И. Јовановићка (Марина), Г. Николић (Секулић), С. Репак (Јовица Јерковић), М. Аврамовић (Сима Сокић), П. Милосављевић (Срета), В. Савић (Први грађанин, Жандарм), Ц. Јакелић (Други грађанин), С. Бурја (Говорник из народа), Р. Петровићева (Младен), М. Петровићева (Шегрт). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 26. IV 1945. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. В. Бреговљанин; А. Стојковић (Јеврем Прокић), Р. Кранчевић (Павка), В. Петрић, Љ. Секулић (Даница), С. Симић, Ж. Митровић (Спира), Љ. Раваси (Спириница), Ж. Котрошан, С. Јовановић (Ивковић), Р. Ферари (Марина), Ј. Силајџић (Секулић), В. Милин (Јовица Јерковић), Д. Марковић, Б. Татић (Сима Сокић), В. Старчић, С. Душановић (Срета Нумера), С. Молеров (Први грађанин), Л. Лазаревић (Други грађанин), Ђ. Сремчевић, А. Ђорђевић (Младен), С. Радиновић (Жандарм), Б. Белић, Љ. Леђанац (Шегрт). – Изведено 26 пута, глед. 6400.

Премијера у СНП 29. X 1963. у НСаду. – Рд. Д. Ђурковић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Д. Милосављевић Гула (Јеврем Прокић), Р. Комненовић (Павка), Е. Рас (Даница), Драгиша Шокица (Спира), Добрила Шокица (Спириница), Ђ. Јелисић (Ивковић), М. Радаковић (Марина), М. Милићевић (Секулић), Т. Плескоњић (Јовица Јерковић), В. Животић (Сима Сокић), И. Хајтл (Срета), М. Тошић (Први грађанин), А. Хрњаковић (Други грађанин), Д. Јанковић Макс (Трећи грађанин), Б. Микоњић-Зотовић (Четврти грађанин), В. Љубичић (Говорник), М. Петковић (Младен), Н. Митић (Жандарм), Ф. Тапавички (Кафански момак), Д. Куцуловић (Шегрт). – Изведено 30 пута, глед. 13.615.

БИБЛ: Бранислав Ђ. Нушић, Народни посланик, Бгд 1949.

ЛИТ: А-м, „Народни посланик“, Застава, 19. XI 1920; А-м, „Народни посланик“, Застава, 2. XI 1922; А. Ш., „Народни посланик“ од Б. Нушића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 36, с. 3; В., У недељу 21. марта приказан је „Народни посланик“ од Б. Нушића, Ново време, Стари Бечеј 1926, бр. 13, с. 2; С. Секулић, Новосадско позориште на гостовању у Сомбору, Застава, 23. II 1927; А-м, „Народни посланик“, Застава, 25. IX 1928; А-м, „Народни посланик“, Југословенски дневник, 1930, бр. 281, с. 5-6; А-м, „Народни посланик“, комедија од Бранислава Нушића, Нови Сад, 1930, бр. 42, с. 2; Б. Мандић, Трупа Друштва за Српско народно позориште завршила гостовање у Вел. Бечкереку, Југословенски дневник, 1931, бр. 233, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Панчеву, Југословенски дневник, 1933, бр. 83, с. 5; А-м, Комад Бранислава Нушића „Народни посланик“, Нови Сад, 1934, бр. 37, с. 3; Сведин (С. Динчић), „Народни посланик“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 178, с. 2; С. Д(инчић), Оживљавање Нушићевог репертоара, Дан, 1936, бр. 296, с. 6; Б. Петровић, „Народни посланик“ од Нушића, СВ, 29. IV 1945; Б. Ч(иплић), Нушићев „Народни посланик“ у делимично новој подели, СВ, 28. I 1946; М. Кујунџић, Сизифов посао, Дневник, 30. X 1963.

В. В.

НАРОДЊАК

НАРОДЊАК – сатирична игра у 3 чина. Написао: Лазар Марковић Мргуд.

Праизвођење у СНП 30. XII 1909. у НСаду. – Рд. М. Марковић, А. Лукић (Станоје), П. Добриновић (Стојан), М. Николић (Благоје), М. Матејић (Гојко), М. Марковић (Милан), Р. Спиридоновић (Станко), Д. Спасић (Теофило), Љ. Динићка (Милојка), М. Тодосићка (Даница), Ј. Антонијевић (Озрен), О. Освалдова (Грозда), К. Васиљевић (Срећко), М. Хаџи-Динић (Витомир), В. Виловац (Радиша), С. Стефановић (Кузман), Д. Кранчевић (Крста), Ђ. Маџарић (Исак), Д. Матејићка (Фаника), Б. Савић (Пиљар), xxx (Момак). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Народњак, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 39, с. 154; А-м, Српско народно позориште, Трговачке новине, 1909, бр. 17, с. 135; (Ј.) Г(рчић), Народњак, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 2, с. 163; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, 1910, бр. 9, с. 4; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 3, с. 1; Армил, „Народњак“, сатирична игра у три чина, написао Л. Мргуд (др Лаза Марковић), Браник, 1910, бр. 7, с. 3.

В. В.

НАРЦИС (Narziss)

НАРЦИС (Narziss) – трагедија у 5 чинова. Написао: Алберт Емил Брахфогл. Прво извођење 7. III 1856. у Берлину, у нашој земљи 21. III 1868. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 10. XI 1901. у НСаду. Превео: Стеван Д. Поповић. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Васиљевићка (Марија Лешчинска), М. Матејић (Лудвик Франц Бурбонски), М. Тодосићка (Маркиза Буфлерова), Т. Лукићка (Маркиза Помпадур), Л. Вујичићева (Маркиза Епинејева), А. Лукић (Гроф Стенвиљ), В. Виловац (Опат Тереј), Е. Слука (Маркиз Силујет), М. Николић (Гроф Дибари), К. Васиљевић (Сен Ламбер), М. Марковићка (Дора Кинолова), Ј. Душановић, Д. Барјактаровић (Барон Холбах), М. Марковић Мика (Грим), М. Хаџи-Динић, С. Стефановић (Дидеро), А. Ботић (Витез Салванди), Д. Ружић (Нарцис Рамо), А. Стојановић (Баржак), М. Радошевићева (Колета), С. Шикопарија (Собар Краљичин), Д. Илкић (Слуга Шоазелов). – Изведено 15 пута.

ЛИТ: Ш., У суботу 10. новембра приказан је први пут: „Нарцис“, Застава, 13. XI 1901; А-м, „Нарцис“, трагедија у 5 чинова од Алберта Емила Брахфогла, Браник, 1901, бр. 138, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Нарцис, Позориште, НСад 1901, бр. 21, с. 138-139.

Л. Д.

НАСИЛНО УКОНАЧИВАЊЕ (Zwangseinquartierung)

НАСИЛНО УКОНАЧИВАЊЕ (Zwangseinquartierung) – бурлеска у 3 чина. Написали: Франц Арнолд и Ернст Бах. Прво извођење у Берлину, 1918.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 6. V 1928. у Сомбору. Превео: Ђука Беркеш. Подела узета са плаката представе одржане 29. III 1931. у Сплиту. – Рд. Т. Танхофер; Т. Стојковић (Антун Ласта), Ј. Мартинчевић (Герхард), В. Веселиновић (Матија Елерман), С. Косова (Јелка), В. Хладић (Др Ханс Хелвиг), М. Гавриловићка (Етелка Керекешхази), М. Аћимовић (Вилим Ленке), А. Аћимовићка (Аугуста Климхен), И. Танхофер (Ана), И. Ракарић (Карл), Л. Јовановићка (Госпођа Болман). – Изведено 11 пута.

ЛИТ: А-м, „Насилно уконачивање“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 25, с. 3.

В. В.

НАСИЋ Салих

НАСИЋ Салих – драмски глумац (Бихаћ, 5. IV 1914- ?). Отац Мухарем био је трговац, мати Зејма домаћица. У родном граду завршио је основну школу и малу матуру (1922-1930), а у Бгду је похађао двогодишњу Жељезничку саобраћајну школу. Уз помоћ и посредовање Наташе Бошковић доспео је као статист у НП у Бгду (1938-1940). Наступао је у Дикенсовом Цврчку на огњишту, Веселиновићевој Потери и у опери Салома. Учествовао је у народноослободилачкој борби од 6. VII 1942. Постао је ускоро руководилац уметничке групе Осме крајишке бригаде, а потом члан НК „Аугуст Цесарец“. Тај театар наставио је своју мисију и у ослобођеној домовини и осам његових чланова су оснивачи и први чланови вараждинског НК, међу којима је и Н. од 1. VII 1945. Прва улога у професионалном позоришту му је била Шкањец у Матији Гупцу М. Боговића. У Вараждину је остао до краја сезоне 1951/52, а потом је био ангажован у НК у Сплиту. Члан СНП је био од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954, а затим је радио у позориштима у Нишу, Мостару, Тузли (1959-1970) и Бањој Луци (1970-1976), где је и пензионисан, али је са бањалучким ансамблом наставио да наступа и као пензионер. Као изразитог карактерног глумца, култивисаног сценског говора, Удружење драмских уметника БиХ га је више пута наградило за глумачка остварења (Мостар, Тузла, Бања Лука). Носилац је Ордена за храброст и Ордена рада са златним венцем.

УЛОГЕ: Халбен (Музички пајаци), Невен (Ка новим обалама), Мартин (На западним котама), Волтер Бернс (Насловна страна), Суља (Хајдук Станко), Монтано (Отело).

ЛИТ: Ј. Путник, Зилахијеви „Музички пајаци“ на сцени СНП, НС, 1. IX 1953, бр. 67; С. Берберски, М. Васиљевић „Ка новим обалама“, Дневник, 3. XI 1953; Ј. Путник, „На западним котама“, НС, 15. XII 1953, бр. 70; С. Лањи, „Насловна страна“, НС, 1954, бр. 73-74; Ј. Виловац, Једно солидно остварење – „Хајдук Станко“, Дневник, 3. III 1954; М. Милиновић, Три деценије Салиха Насића, Позориште, Тузла 1970, бр. 1.

З. Т. Ј.