ЉУБАВ (Любовь) – комад у 4 чина. Написао: Игњатиј Николајевич Потапенко. Прво извођење у нашој земљи 27. XI 1910. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 2. XI 1911. у НСаду. Превео: Јован Максимовић. Подела узета са плаката представе одржане 22. VIII 1912. у Меленцима. – Рд. М. Марковићка; Љ. Динићка (Антонина Марковна Кулибина), К. Васиљевић (Порфирије Јевстаљевич Кулибин), Д. Васиљевићка (Марта Карловна), А. Гошићка (Гаљина), И. Динуловић (Сергије Николајевич), К. Виловчевица (Васа Јевстављева Стољетова), М. Марковићка (Дарја Јевстављева), Д. Спасић (Василије Тимотијевич), М. Тодосићка (Дадиља), Н. Гошић (Антон Јевстављевич Кулибин), С. Ђуркић (Слуга). – Изведено 16 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 16. V 1924. – Рд. Р. Веснић; Љ. Динићка (Антонина Марковна Кулибина), М. Душановић (Порфирије Јефстафијевич Кулибин), К. Цветковићка (Марта Карловна), М. Грујићева (Гаља), В. Ивановић (Сергије Николајевич Стољетов), Љ. Јовановићева (Васа Стољетова), Р. Кранчевићка (Дарја Јефстафијевна), М. Васић (Василије Бородачев), Ј. Силајџић (Алексије Гљебовски), Д. Величковић (Антон Кулибин), М. Тодосићка (Дада), В. Јовановићка (Луша), С. Савић (Лакеј). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Љубав“, позоришна игра у 4 чина од Потапенка, Браник, 1911, бр. 230, с. 1-2; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 27, с. 5; А-м, У среду је приказан Потапенков комад „Љубав“, Слога, Сомбор 1912, бр. 6, с.  4; А-м, Синоћ је у позоришту даван руски комад „Љубав“ од Потапенка, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 59, с. 3; А-м, Позориште у служби трезвености, Трговачке новине, 1915, бр. 41, с. 4-5; А-м, „Љубав“, Јединство, 1924, бр. 441, с. 5; А-м, „Љубав“, Застава, 1924, бр. 112, с. 3.

В. В.

ЉУБАВ АНЕ АЛЕКСАНДРОВНЕ (Ню. Трагедия каждого дня) – свакидашња трагедија у 3 дела (9 слика). Написао: Осип Исидорович Димов. Музика: Фредерик Шопен. Прво извођење у Москви, 1909, у нашој земљи 14. IX 1921. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 5. I 1933. у Вршцу. Превео: Милан Беговић. – Рд. А. Верешчагин, сц. Ж. Моачанин; Љ. Левак (Њура), Ђ. Козомара (Он), П. Матић (Муж), М. Миљуш (Први играч), Г. Николић (Други играч), З. Николићка (Марија), Ј. Јевтићева (Костја), П. Слука (Мајка), Л. Лазаревић (Отац). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А. П., „Љубав Ане Александровне“, Банатски гласник, 1933, бр. 25, с. 2.

В. В.

ЉУБАВ БДИ (L’amour veille) – комедија у 4 чина. Написали: Гастон-Арман Кајаве и Робер де Флер. Прво извођење у Паризу, 1907, у нашој земљи 9. X 1909. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 14. XII 1912. у Вршцу. Превела: Љубица Ракић-Грол. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: М. Таборска, к. г. (Жаклина), Н. Гошић (Ернест), М. Хаџићева (Лисијена), В. Виловчевица. – Изведено 2 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 12. I 1922. – Рд. В. Богић; В. Богић (Андре де Живињи), Р. Алмажановић (Ернест Верне), С. Добрић (Парох), Стеван Јовановић (Картре), С. Савић (Жермен), М. Верешчагина (Жаклина), М. Јанковић (Лисијена од Морфстена), Љ. Јовановићева (Маркиза од Живињија), М. Авировићева (Софија Берније), М. Филиповићка (Кристијана), С. Стојчевићка (Роза), Б. Крстићка (Лујза) – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Љубав бди“, Браник, 1913, бр. 221, с. 3; А-м, „Љубав бди“, Застава, 1922, бр. 11, с. 3; А-м, Критичка оцена приказане француске комедије, Истина, НСад 1922, бр. 2, с. 11.

В. В.

ЉУБАВ ДОН ПЕРЛИМПЛИНА (Amor de don Perlimplín con Belisa en su jardín) – љубавна алелуја у 5 слика (као фарса). Написао: Федерико Гарсија Лорка. Прво извођење у Мадриду, 1933.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 2. II 1957. у НСаду. Превео: Миодраг Гардић. – Рд. Ј. Путник, к. г., сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Љ. Костина, музичка пратња на гитари С. Митикас, соло песма М. Хуњади, пом. рд. Б. Веснић; Б. Ковач (Дон Перлимплин), М. Шијачки (Белиса), С. Перић-Нешић (Марколфа), И. Душановић (Белисина мајка), А. Веснић (Први дух), Д. Чаленић (Други дух), М. Месаровић (Трећи дух), Р. Бозо, Д. Рошуљ (Четврти дух), Н. Маринковић, М. Бањац (Пети дух), А. Херетек (Шести дух), Б. Ковачевић (Седми дух), Б. Тителац (Осми дух). – Изведено 16 пута, глед. 4780.

БИБЛ: Федерико Гарсија Лорка, Јерма, Љубав господина Перлимплина и Белисе у њиховом врту, прев. Миодраг Љ. Гардић, Цетиње 1954.

ЛИТ: М. Бабинка, Лорка на новосадској сцени, Дневник, 2. II 1957; М. Бабинка, А младић, где је младић?, Дневник, 5. II 1957; О. Новаковић, Ф. Г. Лорка: Љубав дон Перлимплина, НС, 1957, бр. 121, с. 8; Р. Веснић, Из Лођа у Варшаву – даљи успеси, Дневник, 3. IV 1958; Д. Поповић, Федерико Гарсија Лорка: Љубав дон Перлимплина, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 148-154.

Ј. М.

ЉУБАВ ЗА ЉУБАВ (Любов для любов) – балет у два чина. Музика: Тихон Николајевич Хрењиков. Либрето: Вера Бокадоро и Борис Алексијевич Покровски, према Много буке ни око шта Вилијема Шекспира. Прво извођење у Бољшом театру у Москви 197

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. II 1980. у НСаду. – Рд. и к-граф В. Бокадоро, к. г., дир. М. Јаноски, сц. М. Лесковац, к. Ј. Петровић; Е. Марјаш-Брзић, И. Лукатели, М. Грујић (Беатриче), Ј. Гирба, к. г. (Бенедикт), З. Радојчић (Бенедикт, Младић), Б. Максић, Л. Милер (Хера), Р. Варга (Клаудио), Б. Курунци (Клаудио, Младић), Ј. Константин (Клаудио, Дон Хуан), К. Гидеа, к. г., З. Панић (Дон Хуан, Младић), Ј. Дутина, Д. Новков (Служавка), Т. Чебски (Служавка, Девојка), Н. Узелац, В. Чебски (Борахио), Ж. Новков (Конрад), А. Христидис (Конрад, Младић), И. Фетаховић (Дон Педро), А. Пундов, В. Поповић (Леонато), М. Петровић, В. Мандић (Младићи), Н. Антић, М. Рушкуц, Т. Матејић, Љ. Марковић, Н. Гиковски, Е. Курунци, Г. Тот, М. Бана, А. Петрић (Девојке). – Изведено 41 пут, глед. 15.124.

ЛИТ: Б. Војновић, Szemnek,fülnek kellemes, Magyar Szó, 17. II 1980; М. Путник, Шекспир увек инспирише, Дневник, 26. II 1980; Ј. Јуришин, Успешан спој старог и новог, Дневник, 5. III 1980; М. Зајцев, Љубав за љубав у духу традиције, Борба, 6. III 1980; М. Сујић-Виторовић, Поново балет по Шекспиру, Политика, 13. III 1980; Д. Новков, Московски дебинаше балерине. Остварен сан, Позориште, НСад 1981, бр. 1-2, с. 8; Д. Н(овков), Љубав за љубав у Љубљани на 9. југословенском бијеналу, Позориште, НСад 1981, бр. 1-2, с. 16.

Љ. М.

ЉУБАВ И ФИЛОЗОФИЈА – шаљива игра у 1 радњи.

Прво извођење у СНП 16. VI 1862. у НСаду. По тексту непознатог писца посрбио: Божидар Тодор Недељковић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Ј. Кирковићева (Јелка), Љ. Поповићева (Настићка), Д. Коларовић (Веселић). – Изведено 32 пута.

Премијера у СНП 21. I 1872. у НСаду (заједно са једночинкама Пољубац и Доктор Робен). – М. Суботић (Веселић), М. Станчић (Бранко), Ј. Маринковићка (Настићка), М. Недељковићка (Јелка), Ђ. Соколовић (Прока). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште. Н. Сад, 16. VI 1862. г. „Љубав и филозофија“, Даница, 1862, бр. 17, с. 283; А-м, Србско народно позориште. Панчево. 21. X 1862. г. „Љубав и филозофија“, Даница, 1862, бр. 30, с. 491; А-м, У суботу 16. јуна „Љубав и филозофија“, весела игра, прерадио Божидар Недељковић, Јавор, 1862, бр. 18, с. 144; А-м, Србско народно позориште, Вршац. 14. V 1863. „Љубав и филозофија“, Даница, 1863, бр. 21, с. 335; А-м, У петак, 20. дек. „Љубав и филозофија“, Србски дневник, 1863, бр. 231, с. 6; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 5, с. 116-117.

В. В.

ЉУБАВ ИХ ИЗМИРИЛА – шала у 3 чина с певањем. Написао: Миша К. Димитријевић.

Праизвођење у СНП 10. I 1888. у Сомбору. Подела узета са плаката представе одржане 3. II 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; М. Димитријевић (Милош Добрић), С. Бакаловићка (Стевка), М. Марковићка (Зорка), Д. Ружићка (Анка Петрићка), Д. Ружић (Аврам Смушић), А. Лукић (Сами), М. Марковић (Љубић), В. Миљковић (Богданов), С. Стефановић (Петко), Т. Илић (Бранко), К. Васиљевић (Славко), Ј. Стојчевић (Звонимир), Ђ. Бакаловић (Иво), М. Живковић (Лабуд), Ј. Добриновићка (Газдарица Богданова), П. Добриновић (Јован), Т. Лукићка (Жужа). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Позориште, НСад 1888, бр. 6, с. 23; А-м, Нова српска шаљива игра, Застава, 1888, бр. 30, с. 2; М. С(ави)ћ, Љубав их измирила, Позориште, НСад 1890, бр. 14, с. 54-55.

В. В.

ЉУБАВ ИХ МОРИ  (Die Eifersüchtigen) – шаљива игра у 1 радњи. Написао: Родерих Бенедикс. Прво извођење у Лајпцигу, 1840.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 3. III 1874. у НСаду (заједно са једночинкама Без женидбе и Ноћ уочи нове године). Превео и прерадио: Е. Зв. Асангер. – Д. Ружић (Велимир Соколић), Д. Ружићка (Славка), А. Сајевић (Макса Белић), И. Сајевићка (Милка), Љ. Петровић (Мартин). – Изведено 2 пута.

В. В.

ЉУБАВ ЈЕ СВЕМУ КРИВА – комедија  у 3 чина из послератног београдског живота. Написао: Јован Коњовић.

Праизвођење у СНП 18. XI 1954. у НСаду. – Рд. М. Шуваковић, пом. рд. Л. Дотлић, сц. М. Лесковац, к. С. Церај-Церић; Љ. Раваси (Ленка Марковић), З. Вучинић (Лула), M. Tошић (Мутимир Петровић), Б. Татић (Димитрије-Диша Станисављевић), Д. Милосављевић (Живојин Панић – Паника), Ј. Бјели (Тетка Мица), С. Тошић (Ујна Савета), С. Јовановић (Марко Пајић), Ж. Стојановић (Зора), Ф. Живни (Др Ђока Ђокић), И. Душановић (Христина), М. Јовановић (Ђорђе), С. Перић-Нешић (Мајка Дара), Б. Максић (Кућна помоћница), Ђ. Јелисић (Џон Хардинг), С. Миња (Др Мајкл). – Изведено 19 пута, глед. 8207.

БИБЛ: Јован Коњовић, Љубав је свему крива, комедија у 3 чина из послератног београдског живота, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 03.

ЛИТ: О. Н(оваковић), Прво извођење Коњовићеве комедије „Љубав је свему крива“ и један разговор, НС, 1954, бр.  86-87, с.  9; С. С(имић), „Љубав је свему крива“ – четврта премијера у СНП-у, Дневник, 18. XI 1954; Ј. Виловац, Коњовићева комедија „Љубав је свему крива“ на новосадској сцени, Дневник, 24. XI 1954; С. Лањи, „Љубав је свему крива“, НС, 1954, бр.  90-91, с. 5.

М. Р.

ЉУБАВ НА КОЦКУ (Zabawa w miłość) – комедија у 3 чина. Написао: Стефан Кједжињски. Прво извођење у Варшави, 22. XII 1922, у нашој земљи 2. V 1927. у ХНК у Згбу (под насловом Игра љубави).

Прво извођење у Н-Оп 18. XII 1929. у Осијеку (28. V 1930. у Суботици, 14. XI 1932. у НСаду). Превео: Јулије Бенешић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: –  рд. А. Гавриловић; Р. Кранчевићка (Хелена), А. Гавриловић, И. Танхофер, М. Аћимовић, А. Аћимовићка, А. Алигер, Д. Васиљевићка,  Д. Матејићка, Д. Кранчевић. – Изведено 10 пута.

ЛИТ: А-м, Новосадско-осјечко народно позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 145, с. 4; А-м, Прослава 25-огодишњице уметничког рада г-ђе Руже Кранчевић обављена је на врло свечан начин, Југословенски дневник, 1932, бр. 280, с. 3.

В. Кт