КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ? ( Who’s Afraid of Virginia Woolf ?) – драма у 3 сцене. Написао: Едвард Олби. Прво извођење  у Њујорку,  1962, у нашој земљи 7. I 1964. у Атељеу 212 у Београду.

Прво извођење у СНП 3. XI 1964. у НСаду. Превела: Илеана Ћосић. –  Рд. Д. Мијач, сц. С. Максимовић, к. Б. Јовановић, к. г., Ј. Бјели (Марта), С. Шалајић (Џорџ), Е. Рас (Хани), М. Петковић (Ник). – Изведено 16 пута, глед. 7627.

БИБЛ: Ко се боји вука још?, превела Илеана Ћосић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1154.

ЛИТ: Ј. Виловац, Сасвим свесно изазивање, Дневник, 5. XI 1964.

А. К.

КОБАН СПОМЕН – позоришна игра у 3 чина, с певањем. Написао: Миша К. Димитријевић.

Праизвођење у СНП 28. III 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Перић), М. Марковићка (Мара), А. Лукић (Гаја), М. Марковић (Милан), Д. Ружићка (Марта), В. Миљковић (Милош), Ј. Стојчевић (Арса), К. Васиљевић (Рада), С. Стефановић (Пера), Ј. Добриновићка (Живана), Т. Лукићка (Јула), К. Делини (Марко), М. Димитријевић (Добричић), М. Ивковић (Стева), Ђ. Бакаловић (Брица), Т. Илић (Солгабиров), Д. Настасић (Нотарош), М. Живковић (Ђука). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: М. Савић и Ј. Грчић, „Кобан спомен“, позоришна игра у 3 чина, ЛМС, 1889, књ. 160, с. 160, 169; А-м, Матица српска, Јавор, 1890, бр. 1, с. 15.

М. М.

КОБИЊСКИЈ Л. – Заједно са Е. Рејмондом аутор је драматизације Виноградара из Шартреа Гија де Мопасана, изведене у СНП 1945.

КОБНО ИМЕ – шаљива игра у 1 чину, од непознатог писца. Посрбио: Коста Руварац. Прво извођење у Добровољном позоришном друштву у Пешти 1861.

Прво извођење у СНП 11. XII 1868. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

КОБНО ПИСМО (The Letter) – позоришни комад у 3 чина. Написао: Вилијем Сомерсет Моам. Прве извођење у Лондону, 24. II 1927, у нашој земљи 1. I 1931. у НП у Сарајеву.

Прво извођење у СНП 24. IX 1935. у НСаду. Превео: Душан Милачић. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Душановић (Роберт Стенли), Љ. Красић-Левак (Лесли Стенли), Ђ. Козомара (Бернар Џојс), Г. Николић (Вилијемс), В. Качаник (Џералд Николсон), В. Милин (Судски извршитељ), Н. Стојановић (Онг-Чи-Сонг), Љ. Јовановић (Госпођа Смит), З. Николић (Госпођа Џојс), С. Савић (Шунг-Хи), А. Маслов (Музичар), Р. Петровић (Шенг), З. Ковачевић (Лиу), М. Можњак (Јао), Д. Кременовић (Хасан), О. Репак (Кинескиња), И. Душановић (Шој). – Изведено 4 пута

БИБЛ: Писмо, превео Душан Милачић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 560.

ЛИТ: А-м, Премијера „Кобног писма“, од Сомерсета Моама, Дан, 1935, бр. 102, с. 8;  Ј. С. Т., Премијера у Српском народном  позоришту, Дан, 1935, бр. 103, с. 8.

А. К.

КОВАЛСКА Малгожата (Malgorzata Kowalska) – оперска певачица, мецосопран (Варшава, Пољска, 6. I 1941 – ). У Варшави је завршила средњу музичку школу. Од 20. VIII 1967. до 5. X 1968. била је ангажована као солист Опере СНП.

УЛОГЕ: Дона Леонора (Моћ судбине), Флора (Травијата).

В. В

КОВАН Ж. – драмски писац. Са А. Брасеом написао је комад Близанци, који је у СНП изведен 1891.

КОВАЧ Борис – глумац (Сомбор, 22. VIII 1924 – Шабац, 3. VI 1983). После завршене гимназије студирао је глуму на Позоришној академији у Бгду 1948-1949. Први ангажман добио је у Градском народном позоришту у Светозареву. У СНП је играо три сезоне, од 1. IX 1955. до 31. VIII 1958. После одласка из НСада играо је у позориштима у Зрењанину, Тузли и Шапцу. Његово најбоље остварење у СНП било је у представи Догађај у месту Гоги, где је кроз надахнуту и живу симболику остварио улогу Умрлог натпорезника. Добио је 1963. Стеријину награду за улогу Капабланке у представи На зеленој реци чун А. Диклића у извођењу НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину.

УЛОГЕ: Умрли натпорезник (Догађај у месту Гоги), Харолд Гоф (Филип и Јона), Сенатор (Обзирна блудница), Ричард Шерман који мисли да јесте (Седам година зазубица), Детектив и Бен Мохарем (Пут око света),  Дон Перлимплин (Љубав дон Перлимплина), С. К. (Небески одред), Оберон (Сан летње ноћи), Гроф Марцелус (За Лукрецију), Свештеник (Оптимистичка трагедија), Светозар Ружичић (Покондирена тиква), Јован Стерија Поповић (Родољупци).

РЕЖИЈЕ: Седам година зазубица.

ЛИТ: Д. Поповић, Славко Грум: „Догађај у месту Гоги“, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 605; В. Дубравчић, Четири непопуњена сата, Дневник, 8. XII 1955; Д. Поповић, Ервин Шо: „Филип и Јона”, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 50; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света”, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; М. Бабинка, Спремају се Акселродове „Зазубице”, Дневник, 7. V 1956; М. Бабинка, Сезона наслућених могућности…, Дневник, 9. VII 1956; М. Бабинка, А младић, где је младић?, Дневник, 5. II 1957; Д. Поповић, Лебовић Обреновић: „Небески одред”, ЛМС, 1957, књ. 379, с. 502; М. Кујунџић, „Небески одред” Лебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1957; М. Бабинка, На крају успешне сезоне, Дневник, 6. VII 1957; М. Б(абинк)-а, „Власт” и „Покондирена тиква”, Дневник, 17. I 1958; Д. Поповић, „Небески одред”, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 65-72; Д. Поповић, Славко Грум: „Догађај у месту Гоги”, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 90-99; Д. Поповић, Ервин Шо: „Филип и Јона”, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 126-130.

Ј. М. и М. Л.

КОВАЧ Иван – композитор, музиколог, музички педагог (Руски Крстур, 1. X 1937 – Нови Сад, 18. IV 1992). Отац Михал био је познати русински писац, а мајка Јелена Петригала-Ковач је певала у Хору СНП. Основну школу и нижу гимназију (1952) завршио је у Шиду, а вишу гимназију у НСаду (1952-1956). Нижу и Средњу музичку школу „Исидор Бајић” у НСаду завршио је у року од 2 г. Први степен Музичке академије у Бгду, на Одсеку за клавир, завршио је код проф. Властимира Шкарке, а потом је прешао на Одсек за композицију код проф. Предрага Милошевића и на њему дипломирао 1969. Током студија радио је у Радио Бгду, да би после дипломирања једно време био без посла. Први посао је добио као спикер у Радио НСаду у Редакцији русинског програма, да би убрзо био премештен у Музичку редакцију, где је радио као редактор озбиљне музике, а 1971. је постао помоћник директора Музичке продукције. За директора Средње музичке школе „Исидор Бајић“ у НСаду постављен је 1975. да би већ 1976. прешао на Академију уметности у НСаду, где је од 1982. до 1986. био је и декан. Од 1986. до смрти обављао је дужност секретара Савеза удружења композитора СФРЈ. Био је познат као композитор камерне и солистичке музике. По мишљењу музиколога није се служио сувишним ефектима, компоновао је одмерене, једноставне и логичне форме. Често су му композиције биле обојене русинским мелосом. Дела су му снимљена у Музичкој продукцији Радио НСада, а извођена у Бгду, Опатији, Осијеку, Сарајеву, Кикинди, као и у Трсту, Сегедину, Кијеву, Паризу и другде. У СНП је 1984. изведена његова Апотеоза ’41 на стихове Ференца Деака (в).

ДЕЛА: оркестарска: Симфонија у три става, Концерт за гудачки оркестар, Серенада буколика за гудачки оркестар; камерна: Соната за обоу и чембало, Три тужне народне за виолончело и клавир, Гудачки квартет, Квартет за кларинет, виолину, виолончело и клавир, Сонет за кларинет, клавирска: Прелудиум и фуга, Свита, варијације и фуга за два клавира, Соната, Соната за клавир, вокална: Четири песме за дечји глас и клавир, Шест песама из збирке „Славуј”, Кантата за дечје солисте, хор и клавир, Деца целог света, Свечана песма за дечји хор и мали оркестар, Дечје царство, хорска: Сузе, Лептир; соло песме: Чаробно звоно, Свитање, Луна је мртва, Песма рисара; остала: Валцер и Марш, Концертино за оркестар хармоника, Рапсодични скерцо за тамбурашки оркестар, музика за представе Кликераши и Апотеоза ‘41.

М. Л.

КОВАЧ-ВИТКАИ Вера – в. ВИТКАИ-КОВАЧ Вера