ИВАЊСКЕ ВАТРЕ (Johannisfeuer) – драма у 4 чина. Написао: Херман Зудерман. Прво извођење у Берлину, 5. X 1900, у нашој земљи 17. V 1902. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 2. VI 1925. Превела: Нина Вавра. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. М. Жегалова, к. г.; М. Жегалова, к. г. (Марика), М. Грујићева (Труда), М. Живановић (Фоглрајтер), Р. Веснић (Георг), М. Душановић, Д. Величковић, К. Цветковићка, Љ. Јовановићева. – Изведено 2 пута.

Прво извођење у ДНП 15. XII 1943. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. В. Ребезов; Н. Митић (Фоглрајтер), Р. Кранчевићка (Госпођа Фоглрајтер), А. Милосављевићка (Труда), М. Симић (Георг фон Хартвиг), Р. Петровићева (Марика), М. Верешчагина (Васкалина), В. Милин (Хафке), П. Милосављевић (Плац), В. Јелићка (Управитељица куће), Љ. Ребезов (Служавка). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Ивањске ватре“ од Судермана, Застава, 1925, бр. 120, с. 2; О. С(уботи)ћ, „Ивањске ватре“ (Премијера). – Комад у 4 чина од Судермана. – Гостовање Жегалове 2. VI о. г., Застава, 1925, бр. 124, с. 3; Б. Ј(овановић), „Ивањске ватре“, Јединство, 1925, бр. 158, с. 3; Б. Јовановић, „Ивањске ватре“ од Х. Судермана. Режија госпође Жегалове, Нови Сад, 1925, бр. 5, с. 6; А-м, Летња активност српске Атине, Comoedia, 1925, бр. 41, с. 10.

В. В.

ИВАШТАНИН Симеон-Сима – шаптач и драмски глумац (рођен 1867). Најпре је играо у путујућој позоришној дружини Фотија Иличића од 1885. до 1887. Од 1888. до 1892. био је у трупи Михаила Лазића Стрица, од 1894. до 1895. код Ђуре Протића, од 1895. до 1896. у СНП у НСаду, од 1897. до 1900. у трупи Петра Ћирића и од 1901. до 1903. код Драгутина Крсмановића. Био је добар карактерни глумац и најчешће шаптач. Највише се истицао у епизодним улогама.

УЛОГЕ: Други господин (Галеото), Коњушар (Женска влада), Беноа (Булинарови), Кнез Осјецки (Хетман), Послужитељ (Цезаров тестамент), Судски извршитељ (Чикина кућа), Слуга (Чанколизи), Ларош и Луј  (Мајчин благослов), Свештеник (Хамлет).

Б. С. С.

ИВЕЉА Радослав-Раде (Rade Ivellio) – диригент и преводилац (Дубровник,  8. VIII 1902 – Загреб, 31. V 1947). На Музичкој академији у Згбу завршио је студије дириговања 1922. У ХНК у Згбу започео је уметничку каријеру као оперски корепетитор и оперетни диригент. Диригент Опере у Збу био је од 1938, а од 1941. до 1943. директор Опере у Осијеку и поново у Згбу. Његов превод либрета Фелићеа Романија за оперу Норма Винћенца Белинија СНП је извело 1972.

В. Кч.

ИВЕРС Аксел (Axel Ivers) – драмски писац (Данзинг, Немачка, 6. VI 1902 – Висбаден, 23. X 1964). Његов криминалистички комад у 3 чина Зелена улица бр. 13 је, у преводу Зорана Костића, изведен у ДНП 31. V 1944. у Панчеву.

ИВИЋ Крста – оперски певач, тенор (Гламоч, БиХ, 4. VIII 1894 – Нови Сад, 18. X 1973). Завршио је четири разреда основне школе, затим бечки Конзерваторијум 1926. Први пут је ступио на сцену 1926. у Опери НП у Бгду као Ленски у Евгенију Оњегину. Од 1927. до 1929. боравио је у Напуљу, где је учио певање код тенора Делучија. Од 1929. до 1931. био је члан оперā у Теплицу, Брну и Љубљани, а у Београдској опери је био од 1931. до рата и поново после рата до 30. IX 1948. Од 1. X 1948. до пензионисања, 31. VIII 1954, био је члан Опере СНП. Певао је Каварадосија у својој опроштајној представи Тоске 10. V 1954, а у истој улози је славио 25-огодишњицу уметничког рада 23. V 1950. у Бгду (као члан Новосадске опере). Пре рата је гостовао у Софији, Прагу и Бечу. У НСаду је гостовао још 1925, као апсолвент бечког Конзерваторијума, а концертирао је и 1941. Сахрањен је на новосадском Алмашком гробљу. „Репертоар И. обухватао је велики низ главних тенорских улога, претежно драмског фаха. Његов глас био је компактан, једар и соноран, светлога тембра али и са оплемењујућом примесом ’црне’ боје, комплетног регистра, скоро баритоналан у доњим и веома поуздан у високим тоновима. Његове глумачке способности, међутим, биле су знатно испод његове гласовне обдарености“ (Влада Поповић).

УЛОГЕ: Марио Каварадоси (Тоска), Дон Хосе (Кармен), Канио (Пајаци), Манрико (Трубадур), Родолфо (Боеми).

ЛИТ: А-м, Концерт Крсте Ивића, Застава, 10. IX 1925; А-м, Ivics Krszta hangversenye, Délbácska, 10. IX 1925; K. A., Ivics Krszta hangversenye, Délbácska, 12. IX 1925; О. С(уботи)ћ, Са концерта Крсте Ивића, Застава, 13. IX 1925; А-м, Секција Народног позоришта у Београду у Суботици, Југословенски дневник, 1934, бр. 174, с. 4; А-м, Солистички концерт г. Крсте Ивића одржаће се 12. марта, Дан, 2. III 1941; А-м, Поред г. Крсте Ивића на концерту ће наступити и г. Тибор Балинт, Дан, 8. III 1941; Др. М. Мога, Концерт г. Крсте Ивића одложен за 1. април, Дан, 13. III 1941; А-м, Концерт г. Крсте Ивића одржаће се 2. априла, Дан, 21. III 1941; А-м, Биографије наших уметника – Г. Крста Ивић, Српска сцена, 1942, бр. 11, с. 343-344; А-м, Војвођанско народно позориште извршило припреме за нову сезону, СВ, 14. IX 1948; А-м, Првак новосадске Опере К. Ивић прославио је 25-годишњицу свога рада, НС, 1950, бр. 1, с. 4; А-м, Пензионисања у новосадском позоришту, НС, 1951, бр. 2, с. 4; А-м, Гостовање Николе Цвејића, НС, 1953,  бр. 55-56, с.  8; Л. Дотлић, Крста Ивић, НС, 1953, бр. 61-62, с. 6; М. М-ћ, Тридесет година уметничког рада Крсте Ивића, Дневник, 29. IV 1954; А-м, Пева Крста Ивић, Дневник, 10. V 1954; М. Бабинка, Позорница се не заборавља, Дневник, 1. IV 1956; Н. Максимовић, Пријатељ је појам, Дневник, 14. VII 1970; В. Поповић, Крста Ивић, Позориште, НСад 1973, бр. 3, с. 2; В. Поповић, In memoriam. Крста Ивић, Дневник, 25. X 1973.

В. В.

ИВКОВ Лазар – оперски певач (Чуруг, 26. XI 1929 – Београд, 5. VI 2004). Завршио је средњу музичку школу у НСаду 1952. и Музичку академију у Бгду 1958. Члан је хора Опере СНП од 1. XI 1948. до 1. VII 1949. и поново од 1. X 1951. до 31. VIII 1953. Од 1. IX 1953. је солист Новосадске опере до 31. VIII 1954, када одлази у Бгд на студије. За време студија наступа као солист на Радио Бгду. Од 1958. је директор музичке редакције Радио Бгда. У сезони 1960/61. похађао је семинар за стару музику у Брижу. Гостовао је у Паризу, Бриселу и Будимпешти. На такмичењу младих уметника у Љубљани 1956. освојио је II награду, а на Међународном такмичењу у Ланголену 1957. такође II награду. Био је врло музикалан певач, меког баршунастог гласа.

УЛОГЕ: Том, Сам (Бал под маскама), Гроф Чепрано (Риголето), Паво (Морана), Цунига (Кармен).

В. П.

ИВКОВА СЛАВА – комад из нишког живота у 5 слика, с певањем. Написао: Стеван Сремац. За позорницу удесио: Веља Миљковић. Песме: Стеван Мокрањац. Прво извођење 8. I 1898. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 31. V 1923. – Рд. Б. Цветковић, дир. К. Стреха; Л. Лазаревић (Ивко Мијалковић), С. Стојчевићка (Кева), К. Цветковићка (Сика), В. Јовановићка (Маријола-Јолче), В. Виловац (Мита Јовановић-Курјак), В. Ивановић (Јован Поповић-Смук), Б. Цветковић (Микал Николић-Калча), Р. Алмажановић (Кузман), Љ. Јовановићева (Симка), М. Душановић (Милан Ружић), М. Јанковићка (Наталија), Ј. Стојчевић (Мирко), Д. Васиљевићка (Стефка), С. Савић (Пера), К. Виловчевица (Цаја), Стеван Јовановић (Неко), М. Вебле (Амет), Г. Миковић (Ариф), М. Филиповићка (Прва гошћа), П. Алмажановићка (Друга гошћа), Ј. Силајџић (Јордан Цонић), Д. Спасић (Влајко), О. Кожај (Сима), М. Пашко (Митар), Д. Бајић (Познаник), М. Авировићева (Ајша), М. Верешчагина (Карабибер), Р. Кранчевићка (Салче), З. Душановићка (Татли-Зејна), Д. Матејићка (Руфа). – Изведено 11 пута.

Прво извођење у СНП 27. IX 1928. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 7. III 1929. у Чуругу. – Рд. Ј. Харитоновић, дир. Н. Архипова; Ј. Харитоновић (Ивко), М. Јовановићева (Кева), Л. Лазаревић (Мирко), Љ. Драгићка (Стефка), С. Савић (Кузман), С. Хурбан (Др Розенцвајг, Јордан), Х. Харитоновићка (Сика), И. Дубравчићева (Маријола), С. Душановић (Неко), Н. Динић (Мита Калча), Д. Марковић (Мита Курјак), Ј. Силајџић (Јован Смук), Стојан Јовановић (Председник општине), М. Динићка (Митанче), П. Дрндаревић (Први Циганин), Ж. Котрошан (Други Циганин). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 29. I 1933. у Вршцу. – Рд. Н. Динић; Л. Лазаревић (Ивко), М. Динићка (Кева), Д. Левак (Мирко), Р. Ферари (Стефка, Први чочек), С. Савић (Кузман), З. Николићка (Симка, Трећи чочек), Г. Николић (Др Розенцвајг, Јордан), П. Слука (Сика), Ј. Јевтићева (Маријола), М. Миљуш (Неко), Н. Динић (Мита Калча), Р. Алмажановић (Мита Курјак), В. Милин (Јован Смук), Ђ. Козомара (Председник општине), П. Матић (Први Циганин), М. Јанковић (Други Циганин), Е. Миљуш (Други чочек). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у ДНП 24. III 1943. у Панчеву. – Рд. Д. Кранчевић, сц. В. Ребезов; М. Јелић (Мајстор Ивко), А. Мајценовићка (Кева), О. Животићка (Сика), К. Игњатовићка (Јолче), М. Николић (Пера ветеринар), Т. Јеремићка (Цаја), Р. Гојкић (Трифун), М. Гојкићка (Латинка), С. Савић (Судија Стева), В. Милојевић (Јова), В. Фазловска (Јула), М. Јаснић (Неко), М. Мирковић (Кузман), В. Јелићка (Симка), Љ. Иличић (Мирко), Р. Кранчевићка (Стевка), Ж. Котрошан (Мита Курјак), В. Милин (Јован Смук), Н. Митић (Мита Калча), М. Симић (Председник), Ж. Мишчевић (Чираче), М. Верешчагина (Гошћа). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 3. IV 1946. у НСаду. – Рд. В. Старчић, сц. М. Шербан; В. Милин (Мајстор Ивко), Р. Кранчевићка (Кева), И. Душановићка (Сика), Н. Хет (Маријола-Јолче), Ј. Силајџић (Пера), Љ. Раваси (Цаја), М. Јаснић (Трифун), Д. Лазаревић (Латинка), М. Барић (Господин Јова), М. Петровићева (Јула), Ж. Митровић (Неко), М. Ајваз (Кузман), С. Перић-Нешић (Симка), П. Стојановић (Милан Ружић), Ј. Вукотићка (Наталија), Л. Лазаревић (Мирко), О. Животићка (Стевка), Стојан Јовановић (Мита Курјак), А. Стојковић (Јован Смук), Б. Татић (Мита Калча), Љ. Иличић (Председник), В. Петрић (Чираче), Љ. Секулић (Гошћа), М. Драгин (Први Циганин), С. Радиновић (Други Циганин). – Изведено 12 пута, глед. 2991.

Премијера у СНП 12. X 1951. у НСаду. – Рд. М. Васиљевић, сц. В. Маренић; В. Милин (Ивко), М. Миладиновић, М. Петровић (Кева), С. Тошић (Сика), Р. Улмански, Н. Хет-Васиљевић (Маријола), С. Шалајић (Пера), Ј. Бјели (Цаја), Д. Милосављевић Гула, В. Животић (Трифун), О. Адам (Латинка), Ј. Силајџић (Господин Јова), Х. Татић (Јуца), М. Спасојевић (Неко), П. Вујовић (Кузман), Д. Синовчић (Симка), Б. Глазер (Милан Ружић), xxx (Наталија), Л. Лазаревић (Господин Мирко), М. Јовановић (Стевка), Б. Богдановић (Мита Курјак), М. Тошић (Јован Смук), Б. Татић (Мита Калча), Н. Митић (Председник), И. Слијепчевић, Драгиша Шокица (Чираче), В. Апић (Први Циганин), В. Животић, У. Рајчевић (Други Циганин). – Изведено 30 пута, глед. 8676.

ЛИТ: А-м, „Ивкова слава“ – Народно позориште, Застава, 1923, бр. 122, с. 3; Б. П., „Ивкова слава“ од С. Сремца, Јединство, 1923, бр. 1176, с. 3; В., У четвртак 28. фебруара давана је Сремчева „Ивкова слава“, Ново време, Стари Бечеј 1924, бр. 10, с. 2; А-м, „Ивкова слава“, комад из нишког живота у 4 чина од Стевана Сремца, Застава, 1928, бр. 221, с. 3; Дописник, Дружина Друштва за С. Н. П. у Чуругу, Застава, 1929, бр. 68, с. 2; Б. Ч(иплић), „Ивкова слава“, СВ, 1946, бр. 446, с. 4; А-м, Обнова „Ивкове славе“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 28, с. 4.

В. В.

ИВКОВИЋ Матилда-Тита – балетска играчица (Скопље, 18. I 1936 – ). Завршила је 3 разреда гимназије са НТИ и Средњу балетску школу у Љубљани. Члан је балетског ансамбла СНГ у Љубљани од 1. X 1958. до 31. VIII 1960. Од 1. IX 1960. до 15. VIII 1962. припада балетском ансамблу СНП, налази се у статусу солисте од 1. IX 1961. Из СНП одлази у ХНК „Иван Зајц“ у Ријеци. Један критичар ју је назвао финим зрном бисера класичне игре. Иако играчица лирског типа, успешно је тумачила све фахове.

УЛОГЕ: Кан-кан (На лепом плавом Дунаву), Нинет (Американац у Паризу), Звезда Даница (Охридска легенда), Мирта (Жизела).

ЛИТ: М. Г., „На лепом плавом Дунаву“. Разговор са кореографом Г.Македонским и носиоцима главних улога, Дневник, 25. III 1961; Ј. Шулхоф, „Охридскалегенда“. Поводом обновљене представе балетског ансамбла новосадског Српског народног позоришта, Дневник, 22. XII 1961.

Љ

ИВКОВИЋ Мита – глумац-почетник (рођен у Белој Цркви). Када је децембра 1888. СНП гостовало у Белој Цркви, нудио се за глумца. Примљен је 1. IX 1889. да би 15. V 1890. био отпуштен као „тешко употребљив“. Тумачио је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Угљеша (Вукашин), Мусић Стеван (Зидање Раванице), Слуга (Господар ковница), Браварски момак (Златан паук), Ђорђе (Штромфајеви), Полицијски чиновник (Лионски улак), Слуга (Туђинка), Слуга (Из захвалности), Ждеровић (Сељак као милионар), Трговац (Наш пријатељ Некљужев), Капетан (Краљ Лир), Стева (Кобан спомен).

В. В.

ИГЊАТОВИЋ Ђура – публициста, позоришни критичар. У новосадском листу „Дан“ је од фебруара 1936. до почетка Другог светског рата (1941) пратио музичка збивања у НСаду – концерте, гостовања Београдске опере и оперско-оперетске представе новосадског театра.

БИБЛ: Успех концерта „Словјанског“, Дан, 1936, бр. 29, с. 8; Успех концерта Црвеног крста, Дан, 1936, бр. 46, с. 6; Исток са својом игром, музиком и песмом на новосадској сцени, Дан, 1936, бр. 54, с. 8; Успех првог концерта новосадских студената, Дан, 1936, бр. 57, с. 8; На свом синоћњем концерту (15. III) хор загребачких студената „Младост – Балкан“ одушевио новосадску публику, Дан, 1936, бр. 63, с. 5; „Фигарова женидба“ на новосадској позорници, Дан, 1936, бр. 63, с. 8; Велики успех VI музичког вечера Музичког друштва, Дан, 1936, бр. 91, с. 8; Премијера домаће оперете „Мала Флорами“ доживела је велики успех на новосадској сцени, Дан, 1936, бр. 95, с. 5; Концерт Музичког друштва, Дан, 1936, бр. 113, с. 6; Индијска балеткиња Ниота Иниока приказала је Новосађанима сву егзотику игре старе и модерне Индије и Египта, Дан, 1936, бр. 156, с. 8; Фијаско синоћњег (20. XI) гостовања Београдске оперете, Дан, 1936, бр. 272, с. 3; Неуспело гостовање Београдске оперете, Дан, 1937, бр. 120, с. 3; Успешан деби младог Новосађанина г. Александра-Аце Маринковића у Београдској опери, Дан, 1939, бр. 249, с. 6; Концерт пијанисте г. Игњата Фридмана био је прави музички догађај за Новосађане, Дан, 1939, бр. 265, с. 8; Концерт г-ђе Бојке Константинове, Дан, 1939, бр. 270, с. 8; Виолински концерт г. Јосифа Сигетија, Дан, 1939, бр. 283, с. 8; „Мртве очи“ од Ежена Д’Албера у извођењу Београдске опере, Дан, 1940, бр. 66, с. 5; „Мамзел Нитуш“ од Мелака и Мијоа са музиком од Хервеа, Дан, 1940, бр. 203, с. 7; Двема оперским премијерама Бановинско позориште обнавља Оперу у Н. Саду, Дан, 1941, бр. 38, с. 7.