ЂАКОМЕТИ Паоло (Paolo Giacometti) – италијански драмски писац (Нови Лигуре, 19. III 1816 – Гуацоло, код Мантове, 19. VIII 1882). Прерана смрт оца сенатора бацила је породицу у новчане бриге, па је осамнаестогодишњи Ђ. морао да прекине студије права. После успелих почетних покушаја, од 1840. писао је комедије за разне позоришне компаније уз врло неповољне уговоре – 4 до 5 комедија годишње за врло скроман хонорар. Компликована породична ситуација – јака и дуга веза са другом женом, којом се могао оженити тек после смрти прве, инспирисала га је да напише своје најбоље драмско дело – Грађанска смрт (1861), а смрт ћерке – драму Окрутна борба (1874). Од целокупне његове драмске продукције (око осамдесет комедија и трагедија) објављена су Одабрана драмска дела у четири тома: избор садржи 31 драмски рад (Мантова 1857-1859. и Милано 1861-1863). Његови рукописи чувају се у музејима у Ђенови и у Палерму. Ђ. комедија Четири жене под једним кровом изведена је у СНП 1904. у преводу Михаила Добрића.

В. В.

ЂАМИЛЕХ (Đamileh) – комична опера у 1 чину. Музика: Жорж Бизе. Либрето: Луј Гале. Прво извођење у Паризу, 22. V 1872, у нашој земљи 13. V 1902. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 27. V 1921. Превео: Милутин Нехајев. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – М. Левова, Д. Кранчевић. – Изведено 3 пута.

Прво извођење у Н-Оп 22. XII 1932. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, Позориште, Застава, 28. V 1921.

В. В.

ЂАНИ СКИКИ (Gianni Schicchi) – комична опера у 1 чину. Музика: Ђакомо Пучини. Либрето: Ђовакино Форцано, по Дантеу (XXX песма „Ада“ из Божанствене комедије). Прво извођење у Њујорку, 14. XII 1918, у нашој земљи 3. VI 1922. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 13. XII 1979. у НСаду (заједно са једночинком Пајаци). Превео: Тодор Манојловић. – Рд. О. Енигареску, к. г., дир. И. Топлак, сц. Е. Грама, к. г., к. С. Јатић, к. г.; О. Енигареску, к. г. (Ђани), Г. Којадиновић, Б. Окљеша (Лаурета), Ј. Јечменица (Цита), В. Куцуловић (Ринућо), Ф. Кнебл (Герардо), В. Бердовић (Нела), С. Окљеша, дечак (Герардино), Р. Немет (Бето), С. Дракулић (Симоне), Д. Балтић (Марко), З. Николова (Ческа), Б. Јатић (Спинелокио), М. Милановић (Амантио), С. Кулишић (Пинелино), С. Холичек (Гучо). – Изведено 9 пута, глед. 2458.

ЛИТ: Ј. Златковић, Новосађанима са љубављу, Дневник, 11. XII 1979; Д. Николић, Две опере за вече, Дневник, 12. XII 1979; Е. Гвоздановић, „Ђани Скики“ први пут међу Новосађанима, Дневник, 16. XII 1979.

Ј. М.

ЂАЧКИ ПОСЛОВИ ИЛИ ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ ФЕБРУАР (Der neunundzwangziste Februar) – лакрдија у 1 радњи. По Адолфу Милнеру написао: Ж. Вернер. Прво извођење у Лајпцигу, 1812.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. V 1862. у НСаду. Посрбио: Коста Руварац. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Ружић (Ђак), М. Грунчићева (Кћи), Д. Поповићева (Газдарица). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Скупљени списи Косте Руварца, НСад 1869.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште. Н. Сад. 24. V 1862. „Ђачки послови“, Даница, 1862, бр. 15, с. 251; А-м, У четвртак 24. маја: „Ђачки послови или двадесетдевети фебруар“, лакрдија у једној радњи, посрбио К. Руварац, Јавор, 1862, бр. 15, с. 120.

В. В.

ЂЕША, ЈЕША И НЕША (Trilingbrodrene fra Damask) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Адам Готлиб Еленшлегер. Прво извођење у Копенхагену, 1814.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 3. VI 1862. у НСаду. Посрбио: Ђорђе Поповић Даничар. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Ружићка (Мица), М. Грунчићева (Анка), Д. Ружић (Неша), А. Савић (Ђеша), Д. Коларовић (Јеша), Д. Марковић (Крчмар), К. Хаџић (Бећар). – Изведено 12 пута.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Н. Сад. 3. VI 1862. г. „Ђеша, Јеша и Неша“, Даница, 1862, бр. 16, с. 267; А-м, Србско народно позориште, Вршац, 30. V 1863. „Ђеша, Јеша и Неша“, Даница, 1863, бр. 23, с. 366; А-м, Србско народно позориште, Темишвар, 16. VII 1863. „Ђеша, Неша и Јеша“, Даница, 1863, бр. 30, с. 479.

В. В.

ЂИДО – слика из сеоског живота у 5 чинова, с певањем. Написали: Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак. Прво извођење 7. VI 1892. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП августа или септембра 1894. у Великој Кикинди. Музика: Даворин Јенко. Подела узета са плаката представе одржане 5/17. II 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), Ј. Душановић (Андрија), Д. Спасић (Здравко), П. Добриновић (Максим), М. Марковић Мика (Милић), xxx (Богдан), Т. Илић (Јован), xxx (Петар), Ј. Жикић (Радослав), М. Николић (Поп), xxx (Учитељ), xxx (Вукоман), М. Тодосићка (Павлија), М. Марковићка (Живана), К. Жикићка (Марија), З. Ђуришићева (Љубица), Д. Весићева (Петра), Ј. Тодосић (Први момак), С. Стефановић (Други момак), Ђ. Бакаловић (Трећи момак), Ј. Весићева (Прва девојка), Љ. Душановићка (Друга девојка), Д. Туцаковићева (Трећа девојка), xxx (Срески писар).

Премијера у СНП 12. X 1897. у Осијеку. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), Ј. Душановић (Андрија), Д. Спасић (Здравко), П. Добриновић (Максим), М. Марковић Мика (Милић), xxx (Богдан), Ј. Тодосић (Јован, Први момак), xxx (Петар), Лука Поповић (Радослав), М. Николић (Поп), М. Хаџи-Динић (Учитељ), М. Тодосићка (Павлија), Д. Туцаковићева (Живана), Д. Симићева (Марица), З. Ђуришићева (Љубица), Д. Стефановићка (Петра), С. Стефановић (Други момак), Ђ. Бакаловић (Трећи момак), Л. Вујичићева (Прва девојка), Љ. Душановићка (Друга девојка), Д. Васиљевићка (Трећа девојка), Р. Павићевић (Срески писар).

Премијера у СНП 6. II 1900. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић, дир. А. Освалд, музичке и певачке деонице прати Свирачки збор ц. и кр. 70. пешачке пуковније варадинске; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), Ј. Душановић (Андрија), Д. Спасић (Здравко), П. Добриновић (Максим). Ђ. Маџарић (Милић), А. Стојановић (Богдан), Ј. Тодосић (Јован), С. Стефановић (Радослав, Други момак), А. Ботић (Поп), П. Крстоношић (Учитељ), М. Тодосићка (Павлија), Д. Туцаковићева (Живана), Д. Николићка (Марица), З. Добриновићка (Љубица), Л. Вујичићева (Петра), В. Хорват-Хорватић (Први момак), Ђ. Бакаловић (Трећи момак), Љ. Душановићка (Прва девојка), Д. Васиљевићка (Друга девојка), М. Радошевићева (Трећа девојка).

Премијера у СНП 15/28. IV 1902. у Сомбору. – Рд. М. Хаџи-Динић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), В. Виловац (Андрија, Јован, Трећи момак), А. Стојановић (Здравко), П. Добриновић (Максим), Д. Барјактаровић (Милић), Е. Слука (Богдан), М. Матејић (Радослав), М. Тодосићка (Павлија), Д. Матејићка (Живана), Д. Николићка (Марица), Д. Спасићка (Љубица), Л. Вујичићева (Петра), С. Шикопарија (Први момак),  А. Ботић (Други момак), Д. Васиљевићка (Прва девојка), М. Радошевићева (Друга девојка), К. Виловчевица (Трећа девојка).

Премијера у СНП 2/15. X 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), Ј. Душановић (Андрија), А. Стојановић (Здравко), П. Добриновић (Максим), М. Марковић Мика (Милић), С. Стефановић (Богдан), В. Виловац (Јован), М. Тодосићка (Павлија), Д. Матејићка (Живана), Д. Спасићка (Љубица), К. Виловчевица (Петра), М. Матејић (Први момак), Ђ. Маџарић (Други момак), С. Лијанка (Трећи момак), Д. Васиљевићка (Прва девојка), С. Ранковићка (Друга девојка), М. Козловићева (Трећа девојка), Ј. Стојановићка (Четврта девојка).

Премијера у СНП 16. XII 1907. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), С. Стефановић (Андрија), Д. Спасић (Здравко), П. Добриновић (Максим), Д. Кранчевић (Милић), Б. Николић (Петар), М. Тодосићка (Павлија), Д. Матејићка (Живана), Д. Спасићка (Љубица), Р. Кранчевићка (Петра), Љ. Иличић (Први момак), М. Матејић (Други момак), Н. Сланкаменац (Трећи момак), Д. Васиљевићка (Прва девојка), С. Ранковићева (Друга девојка), Ј. Стојановићка (Трећа девојка), Д. Иличићка (Четврта девојка).

Премијера у СНП 22. III / 4. IV 1909. у Панчеву. – Рд. К. Васиљевић; А. Лукић (Маринко), К. Васиљевић (Станојло), С. Стефановић (Андрија, Први момак), Ј. Антонијевић (Здравко), П. Добриновић (Максим), М. Марковић – Мика (Милић), Б. Савић (Петар), Љ. Хаџи-Динићка (Павлија), Д. Матејићка (Живана), Л. Нишлићка (Љубица), М. Филиповићка (Петра), М. Матејић (Други момак), М. Хаџи-Динић (Трећи момак), Д. Васиљевићка (Прва девојка), С. Ранковићева (Друга девојка), О. Освалдова (Трећа девојка), М. Јосићева (Четврта девојка).

Премијера у СНП 19. VIII / 1. IX 1912. у Великом Бечкереку. – Рд. П. Добриновић, дир. Ф. Вањек; К. Васиљевић (Маринко), И. Динуловић (Станојло), С. Стефановић (Андрија), В. Виловац (Здравко), П. Добриновић (Максим), С. Ђуркић (Милић), В. Ивановић (Петар), М. Тодосићка (Павлија), Д. Матејићка (Живана), М. Јосићева (Љубица), К. Виловчевица (Петра), Летица (Први момак), М. Матејић (Други момак), Ј. Цвијановић (Трећи момак), Д. Васиљевићка (Прва девојка), А. Гошићка (Друга девојка), Љ. Јосићева (Трећа девојка), С. Ранковићева (Четврта девојка). – Од 1894. до 1914. изведено најмање 109 пута.

Премијера у СНП 1. VII 1919. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је представа дата у част прославе 25-огодишњице уметничког рада Војислава Виловца, који је тумачио улогу Здравка. Познати су још и ови учесници у представи: К. Васиљевић (Маринко)  и В. Кустудић (Максим). На репризи, 19. VII, улогу Здравка тумачио је М. Матејић.

Прво извођење у НП у НСаду 20. X 1920. – Рд. Б. Цветковић, дир. К. Стреха; Д. Спасић (Маринко), Ј. Стојчевић (Станојло), М. Хаџи-Динић (Андрија), В. Ивановић (Здравко), Б. Цветковић (Максим), В. Виловац (Милић), М. Пашко (Богдан), Р. Алмажановић (Јован), С. Савић (Петар), Љ. Јовановић (Павлија), К. Цветковић (Живана), М. Авировић (Љубица), М. Филиповић (Петра), М. Душановић (Први момак), Стеван Јовановић (Други момак), Д. Бајић (Трећи момак), Вилма Јовановић (Прва девојка), Р. Кранчевић (Друга девојка), З. Душановић (Трећа девојка), Л. Лазаревић (Први сељак), Ј. Силајџић (Други сељак). – Од 1919. до 1925. изведено најмање 23 пута.

Премијера у СНП 18. XI 1923. у Великој Кикинди. – Рд. Ж. Станисављевић; М. Аћимовић (Маринко), М. Јелић (Станојло), П. Спајић (Андрија), Д. Милосављевић (Здравко), Љ. Вукомановић (Максим), П. Матић (Милић), М. Андрић (Јован), Р. Павићевић (Петар), М. Петровић (Павлија), Д. Павићевић (Живана), К. Рајчевић (Љубица), Д. Петровић (Петра), М. Станисављевић (Прва девојка), В. Јелић (Друга девојка), С. Петровић (Трећа девојка), Ж. Станисављевић (Први момак), З. Николић (Други момак), С. Илић (Трећи момак).

Премијера у СНП 27. XI 1927. у Вршцу. – Рд. Ј. Харитоновић, дир. Н. Архипова; Р. Павићевић (Маринко), Ј. Харитоновић (Станојло), Ж. Котрошан (Андрија), С. Никачевић (Здравко), С. Савић (Максим), П. Матић (Милић, Први момак), Стеван Јовановић (Јован, Други момак), С. Душановић (Петар), Л. Јосиповић (Павлија), Х. Харитоновић (Живана), Д. Павићевић (Љубица), Љ. Драгић (Петра), В. Милин (Трећи момак), М. Динићка (Прва девојка), Ј. Краснић (Друга девојка), Ј. Матићка (Трећа девојка).

Премијера у СНП 14. I 1933. у Вршцу. – Рд. Н. Динић, дир. Станоје Јовановић; свира оркестар војне музике; Н. Динић (Маринко), П. Слука (Павлија), М. Миљуш (Здравко), Ж. Моачанин (Андрија), С. Савић (Максим), Д. Левак (Станојло, Други момак), Р. Ферари (Љубица), Љ. Левак (Петра), Х. Вугринчић (Живана), Г. Николић (Милић), П. Матић (Јован), Л. Лазаревић (Петар, Трећи момак), М. Динићка (Прва девојка), З. Николић (Друга девојка), Ј. Јевтић (Трећа девојка), М. Штефанек (Четврта девојка), Ђ. Козомара (Први момак).

Прво извођење у БНП Секција за Дб 15. XI 1934. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 26. IV 1936. у Вршцу. Музику Д. Јенка прилагодио Станислав Бинички. – Рд. Д. Сотировић; Д. Кременовић (Маринко), Д. Марковић Митица (Станојло), С. Грбић (Андрија), В. Ивановић (Здравко), С. Савић (Максим), В. Милин (Милић), А. Маслов (Богдан), Н. Стојановић (Јован, Други момак), С. Душановић (Петар), Љ. Јовановић (Павлија), Љ. Левак-Красић (Живана), Р. Ферари (Љубица), И. Душановић (Петра), Г. Николић (Први момак), Ђ. Козомара (Трећи момак), З. Николић (Прва девојка), Р. Петровић (Друга девојка), М. Грбић (Трећа девојка), З. Ковачевић (Четврта девојка), М. Можњак (Пета девојка). – Од 1923. до 1937. изведено најмање 49 пута.

Прво извођење у НПДб 30. XII 1937. у НСаду. Музика: Петар Стојановић. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан, дир. Р. Шварц; А. Рашковић (Маринко), М. Ајваз (Станојло), Н. Гашић (Андрија), М. Миљуш (Здравко), С. Душановић (Максим), Стојан Јовановић (Милић), М. Стојадиновић (Богдан), Љ. Филиповић (Јован), Ј. Петровић Џон (Петар), С. Бурја (Радослав), Б. Јовановић (Поп), Д. Билуш (Учитељ), В. Савић (Вукоман, Први момак), Р. Кранчевић (Павлија), М. Перенчевић (Живана), М. Петровић (Љубица), И. Душановић (Петра), С. Миљковић (Други момак), Ц. Јакелић (Трећи момак), Р. Петровић (Прва девојка), М. Јашекова (Друга девојка), К. Шербан (Трећа девојка), С. Репак (Први сељак), Ј. Петричић (Други сељак), В. Зељковић (Трећи сељак). Од 1936. до 1938. изведено 14 пута.

Прво извођење у НПДбС 2. IV 1938. у Крагујевцу. – Рд. А. Верешчагин, дир. К. Бача; учествује Оркестар војне музике 19. пешадијског пука „Војвода Путник“; Р. Алмажановић (Маринко), В. Ивановић (Станојло), Д. Беговић (Андрија), Љ. Стојчевић (Здравко), С. Савић (Максим), В. Милин (Милић), М. Томић (Јован), М. Мајић (Петар), М. Мирковић (Радослав), Ј. Јукић (Поп), Ђ. Козомара (Учитељ), М. Вилић (Вукоман), Љ. Јовановић (Павлија), Љ. Красић-Левак (Живана), З. Ковачевић (Марица), З. Стојчевић (Љубица), Љ. Лазарева (Петра), Г. Николић (Први момак), С. Јанићијевић (Други момак), Н. Нешовић (Прва девојка), В. Беговић (Друга девојка), О. Стојадиновић (Трећа девојка), М. Ђорђевић (Четврта девојка), М. Вилић (Пета девојка), xxx (Сеоски писар). – Од 1938. до 1941. изведено 19 пута.

Прво извођење у ДНП 21. VI 1942. у Панчеву. – Рд. Д. Кранчевић, сц. М. Шербан, дир. В. Путник; С. Раваси (Маринко), М. Јелић (Станојло), Н. Митић (Андрија), М. Јаснић (Здравко), М. Мирковић (Максим), В. Милин (Милић), С. Савић (Јован), Р. Гојкић (Петар), Р. Кранчевић (Павлија), М. Миљковић (Живана), М. Петровић (Љубица), Љ. Раваси (Петра), Г. Николић (Први момак), М. Милићевић (Други момак), Р. Ковачевић (Трећи момак), К. Игњатовић (Прва девојка), И. Душановић (Друга девојка), Т. Јеремић (Трећа девојка). – Изведено 25 пута.

Премијера у СНП 18. XII 1945. у НСаду. Музика: Даворин Јенко и Станислав Бинички. – Рд. А. Стојковић, сц. М. Шербан, дир. Б. Цвејић; М. Ајваз (Маринко), В. Милин (Станојло), Л. Лазаревић (Андрија), С. Раваси, М. Јаснић (Здравко), А. Стојковић, П. Стојановић (Максим), Ж. Котрошан, С. Јовановић (Милић), М. Драгин, М. Петровић, М. Цвејановић, М. Барић, И. Ђисалов (Богдан), Ж. Митровић (Јован), Б. Татић (Петар), Љ. Иличић (Поп), С. Јовановић, М. Драгин (Учитељ), С. Радиновић (Вукоман), Р. Кранчевић (Павлија), Љ. Раваси, И. Душановић (Живана), М. Петровић, В. Петрић, Љ. Секулић (Љубица), И. Душановић, Д. Лазаревић, Г. Гошић (Петра), Д. Сремчевић (Први момак), М. Барић (Други момак), Е. Вербер, М. Цвејановић, М. Драгин, И. Ђисалов (Трећи момак), Н. Хет (Прва девојка), Г. Гошић, Д. Лазаревић (Друга девојка), И. Димитријевић, Ј. Вукотић, Г. Гошић (Трећа девојка), С. Душановић, М. Јаснић (Први сељак), В. Старчић (Други сељак), Ј. Силајџић (Трећи сељак). – Изведено 30 пута, глед. 9213.

Премијера у СНП 6. XI 1953. у НСаду. Музика: Даворин Јенко. – Рд. Н. Смедеревац, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић, дир. И. Мирко Кох; В. Милин (Маринко), Л. Богдановић (Станојло), Ф. Живни (Андрија), М. Поповић Мавид (Здравко), Д. Милосављевић Гула, С. Максић (Максим), Ђ. Јелисић (Милић), Б. Татић (Јован), С. Симић (Петар), С. Шалајић (Радисав), В. Ивановић (Поп), Д. Јакшић (Учитељ), С. Павловић (Вукоман), С. Перић-Нешић (Павлија), И. Душановић (Живана), Б. Душановић (Љубица), З. Богдановић (Петра), Драгиша Шокица (Први момак), Д. Колесар (Други момак), Ј. Антић (Трећи момак), Д. Лоцић (Прва девојка), М. Радосављевић (Друга девојка), М. Селенић (Трећа девојка), М. Татић (Први сељак), С. Молеров (Други сељак), В. Животић (Трећи сељак), Ф. Тапавички (Добошар). – Изведено 20 пута, глед. 10.855.

БИБЛ: Ј. Веселиновић и Д. Брзак, Ђидо, слика из сеоског живота у 5 чинова, Бгд 1908.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у Н. Саду, Застава, 1895, бр. 21, с. 2; А-м, О одржаној представи „Ђидо“..., Стража, НСад 1895, бр. 11, с. 4; (Ј.) Г(рчић), Ђидо, Позориште, НСад 1895, бр. 4, с. 15; Сремац, Гледали смо „Ђидо“, Наше доба, НСад 1895, бр. 11, с. 3; А-м, О приказаном комаду „Ђидо“…, Стража, НСад 1895, бр. 21, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Ђидо, Позориште, НСад 1895, бр. 26, с. 102-103; А-м, О одржаној представи…, Стража, НСад 1895, бр. 101, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Ђидо, Позориште, НСад 1895, бр. 55, с. 226; ц, Српско народно позориште у Вршцу, Бранково коло, 1896, бр. 44, с. 1406-1407; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун 1897, бр. 18, с. 4; Д., „Ђидо“, Застава, 20. V 1898; (Ј.) Г(рчић), Ђидо, Позориште, НСад 1898, бр. 21, с. 42-43; А-м, „Ђидо“ у недељу 9/21. августа, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 36, с. 3; А-м, У недељу 25. окт. видесмо и опет Веселиновићевог и Брзаковог „Ђиду“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 58, с . 3; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 1898, бр. 87, с. 1; А-м, У недељу 6. фебруара гледали смо: „Ђидо“, Застава, 9. II 1900; (Ј.) Г(рчић), Ђидо, Позориште, НСад 1900, бр. 25, с. 99; -вић, У недељу приказала је у Дунђерсковом позоришту наша народна дружина „Ђидо“, Застава, 5. XII 1901; (Ј.) Г(рчић), Ђидо, Позориште, НСад 1901, бр. 35, с. 195; Ј. Хр(аниловић), Ђидо, Позориште, НСад 1905, бр. 2, с. 6-7; (Ј.) Г(рчић), „Ђидо“, слика из живота у 4 чина с певањем од Јанка Веселиновића, Браник, 1907, бр. 267, с. 4; Р., Ђидо, Позориште, НСад 1907, бр. 18, с. 123; А-м, Ђидо, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 13, с. 206; (Ј.) Г(рчић), Ђидо, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 15, с. 215; А-м, Српско народно позориште у Сомбору,  Слога, Сомбор 1910, бр. 11, с. 5; А-м, У недељу после подне приказан је комад „Ђидо“, Слога, Сомбор 1910, бр. 11, с. 5; А-м, С. Н. П. у Америци, Застава, 27. III 1912; А-м, „Ђидо“ од Јанка Веселиновића, Браник, 1913,  бр. 198, с. 3; -дић, „Ђидо“, Јединство, 18. VII 1919; А-м, Позориште, Слобода, НСад 1919, бр. 149,  с. 3; Б. П., „Ђидо“, Јединство, 13. VI 1920; А-м, „Ђидо“, Застава, 18. VI 1920; А-м, Народно позориште, Застава, 20. X 1922; Г. Б., Српско народно позориште, Застава, 7. VI 1923; А-м, У недељу је игран Веселиновићев „Ђидо“, Ново време, Стари Бечеј 1924, бр. 7, с. 2; В., У недељу 28. марта по подне приказан је Веселиновићев „Ђидо“, Ново време, Стари Бечеј 1926, бр. 14, с. 2; М. Ст., „Симона“ и „Ђидо“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1927, бр. 21, с. 1; А-м, Реприза „Ђида“ од Ј. Веселиновића и Д. Брзака, Југословенски дневник, 1932, бр. 83, с. 5; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вршцу, Југословенски дневник, 1933, бр. 16, с. 5; А-м, Ј. Веселиновић: „Ђидо“, Дан, 1937, бр. 294, с. 8; Мед., „Ђидо“, Дан, 1939, бр. 46, с. 6; Б. Чиплић, „Ђидо“, СВ, 22. XII 1945; Ј. Путник, „Ђидо“ на сцени СНП-а, Дневник, 15. XI 1953; Ј. Путник, „Ђидо“ у СНП, НС, 1953, бр. 69, с. 3.

Л. Д.

ЂОКИЋ Душан – преводилац и позоришни критичар (Јагодина, 2. XII 1869 – Београд, 9. VIII 1939). Гимназију (1887) и права (1891) завршио је у Бгду. Нajпpe је службовао као писар друге класе у Првостепеном суду за варош Бгд (1892-1893) и у Касационом суду(1894), а потом као секретар прве класе у Првостепеном суду (1895-1896). Затим је био судија у Првостепеном београдском Трговачком суду (1896-1899) и референт правобранилачког одељења Управе фондова (до 1900), окружни начелник (1900-1907) и београдски адвокат (1907-1914); после Првог светског рата је такође адвокат (1919-1930) и владин комесар при Народној 6анци (1930-1939). Биран је за члана Књижевно-уметничког одбора НП у Бгду (1897-1900. и 1906-1909). Био је и секретар (1912) Српског дилетантског позоришта у Сарајеву. Поред стручних радова из области права, Ђ. је нарочито значајан као позоришни критичар и плодан преводилац, како позоришних комада, тако и главних белетристичких дела француске књижевности. Преводи краћих прича и фељтона из француске књижевности, као и позоришне критике, објављивани су пo часописима и листовима; „Отаџбина“ (1889-1890), „Коло“ (1890-1891), „Преодница“ (1891), „Видело“ (1891-1892), „Позориште“ (1892), „Ред“ (1894), „Српски преглед“ (1895), „СКГ“ (1901-1914), „Вардар“ (1911) и другде. Као преводилац многих вредних дела француске књижевности, обогатио је нашу преводилачку књижевност квалитетним преводима који се прештампавају и данас. Превео је: A. Дима Отац – Три мускетара, Бгд 1887; Ж. Кларси – Комедијаш, Бгд 1890; Ги де Мопасан – Љубимац, Бгд 1891, Пjep и Жан, Бгд 1891, Приповетке, Бгд 1905; Ф. Хауф – Шеик Алибан, Бгд 1891; П. Лоти – Лотијева женид6а, Бгд 1893; В. Иго – Богородичина црква у Паризу, Бгд 1898; О. де Балзак – Чича Горио, Бгд 1901, Евгенија Гранде, Бгд 1902, Приповетке, Бгд 1935, Гопсек, Бгд 1948; А. Доде – Tapтaрен на Алпима, Бгд 1902, Тартарен Тарасконац, Бгд 1911, Приповетке, Бгд 1924, Приче из Француско-пруског paтa, Бгд 1945, Тарасконска лука, Бгд 1953; Г. Флобер – Госпођa Бовари, Бгд 1906; П. Мериме – Хроника о владавини Карла IX. Вартоломејска ноћ, Бгд 1908; А. де Вињи – Робовање и величина војничког позива, Бгд 1912, Лорета, Суботица 1953; О. Бон, За српском владом од Ниша до Крфа, Бгд 1934; Стендал – Пармски картузијански манастир, Бгд, 1934; О. Прево – Манон Леско, Бгд 1936; А. Мороа – Нагон за срећом, Бгд 1939; А. Лесаж – Повест Жила Бласа Сантиљанца, Бгд 1948. Ђ. је био нарочито познат као плодан преводилац позоришних комада. За само две деценије активног превођења за позориште (1889-1911) нашим позориштима је ставио на располагање око 60 превода; он је један од наших најплоднијих преводилаца француских позоришних дела. Познати су многобројни његови преводи: В. Диканж – Крвна освета (1889), А. Буржоа и Ш. де Пигзерекур – Латид или тридесет и пет година тамновања (1891), Х. Кремије и П. Декурсел, по Алевију – Поп Коста (1891), А. Денери и Ж. Верн – Пут око земље за осамдесет дана (1893), Е. Пајрон – Миш (1893), Ж. Леметр – Посланик Лево (1893), Ж. Мари и Ж. Гризије – Роже Ларок (1893), А. де Борније – Роландова кћи (1893), Ж. Леметр – Одметница (1893), А. Дима Син – Госпођа с камелијама (1893), Ж. Фабр, Јованка од Арка (1894), А. Делакур и А. Енкен – Прва парница (1894), А. Дима Отац – Хенрик III и његов двор (1894), Е. Ожије – Олимпијина  удаја (1894), Т. Баријер и Л. Тибуст – Пријатељ из Лиона (1895), Е. Ожије – Габријела (1895), В. Иго – Руј Блаз (1895), Ж. Ришпен – Мачем (1896), А де Борније – Арентинов мач (1896), А. Дима Син – Деми-монд (1896), А. Енкен, А. Mapтије и Сен-Албен – Воз за шетњу (1896), М. Ордоно – Годенове кћери (1896), М. Ордоно – Томасенова плантажа (1897), Ж. Ришпен – Аргатин (1897), Ж. Гастин и А. Фишер – Заједнички живот (1897), Ж. Оне – Пуковник Рокгрин (1898), А. Буржоа и М. Масон – Четири витеза (1899), Г. де Жирарден – Страх од радости (1899), А. Денери и Малијан – Mapиja Јованка (1899),  А. Дири и А. Шиво – Маскота (Батлија девојка) (1900), О. де Балзак – Меркаде (1901), Ж. Леметр – Платонски брак (1902), П. Ервје – Речи остају (1903), А. Дима Син – Кнегиња Жорж (1903), Ж. Куртелин – Сигурни муштерија (1904), Ж. Куртелин – Бубурош (1904), Ж. Ренар – Цервенко (1904), П. Ервје – Загонетка (1905), Ж. Б. П. Молијер – Дон Жуан (1906), Молијер – Смешне прециозе (1906), В. Сарду – Траг (1906), А. Бисон – Пигалова улица (1906), Д. Риш – Изговор (1906), Е. Гиро, по Л. Толстоју – Ана Карењина (1907), В. Сарду – Теодора (1908), А. Капи – Две школе (1909), Т. Бернар – Говори човек француски (1911), А. де Мисе – С љубављу се не шали (1911). У СНП је приказиван већи број његових превода: Ф. Копе – Северо Торели (1895) и За круну (1895); П. Дерулед – Хетман (1896); А. Дима Син – Женски пријатељ (1896); А. Мелак и А. Мијо – Мамзел Нитуш (1900), А. Бисон и А. Марс – Дупла пуница (1900), И. Рејмон и М. Бушрон – Кокар и Бикоке (1904), А. Мејак – Добио човек орден (1906), Блум и Тоше – Месечар или Мјесечњак (1922. и 1929), Ж. Мари и Ж. Гризије – Ја сам невин  (1943) и А. Дима Отац – Вереница (1944).

БИБЛ: Молијер, Смешне прециозе, комедија, Мостар 1908.

ЛИТ: Ј. М. Веселиновић, Хетман, драма у 5 чинова, написао Пол Дерулед. Прев. с француског Душан Л. Ђокић, Побратим, 1895, бр. 4,с. 64; М. Ђ. Глишић, Поменик о тридесетогодишњици краљевског српског народног позоришта (1869-1899), Бгд 1899, с. 35-72; А. Арнаутовић, Франсоа Копе у српским преводима, Српски књижевни гласник, 1908, св. 12, с. 959-960; Ј. Дучић, Душан Л. Ђокић, преводилац, Политика,  1908, бр. 1560; Н. Трајковић, Народно позориште у Београду, Споменица о педесетогодишњици (1869-1919), Бгд 1923, с. 24-35; Б. С. Стојковић, Историјски преглед српске позоришне критике, Сарајево 1932, c. 58-59; А-м, Умро је Душан Л. Ђокић, Време, 10. VIII 1959; Б. С. Стојковић, Позоришни критичар и преводилац Душан Л. Ђокић, одушевљени поклоник француског духа и културе, Правда, 12. VIII 1939.

Ђ. П.

ЂОКИЋ Љубица – драмска глумица (Сарајево, 19. VII 1904 – ?). Глумачку каријеру је, као волонтер, започела 1922. на сарајевској сцени, а затим је, често мењајући позоришта, играла: од 1924. до 1925. у НП у Скопљу, од 1926. до 1928. у НП у Сарајеву, од 1929. до 1935. у трупи редитеља Александра Верешчагина, 1936. је члан СНП у НСаду, од 1937. до 1938. је у НП на Цетињу, затим у позориштима у Бањој Луци и Бгду и од 1954. до 1955. у НП у Панчеву. У млађим г. играла је осећајно, топло и надахнуто драмске улоге и младе љубавнице, а затим је лако прешла на карактерне партије, у којима је остварила своју праву и најлепшу изражајну меру.

УЛОГЕ: Јекица (Мрак), Ђулса, Председница (Пут око света), Жана (Наш попа код богатих), Прва девојка (Сеоска лола).

ЛИТ: А-м, Sötítség, Napló, 5. III 1936; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 1936, бр. 44, с. 3; А-м, Српско народно позориште полази на турнеју по Војводини, Дан, 1936, бр. 205, с. 4; А-м, Занимљиво хумористичко вече код „Асторије“, Дан, 1936, бр. 275, с. 4.

Б. С. С.

ЂОКОВИЋ Милан – драмски писац (Београд, 26. V 1908 – Београд, 5. XII 1993). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет (група за југословенску књижевност) завршио је у Бгду 1934. Књижевну активност започео је као гимназијалац. У Другој београдској гимназији био је уредник ђачког листа „Покушај“, у којем је, као и у „Венцу“, објавио прве радове. У редакцију београдског дневног листа „Правда“ ушао је 1928, најпре као репортер, а убрзо и као уредник, и ту остао до 1940. У раздобљу између ратова објављено му је и изведено на сцени више драмских дела: Бродоломници (1932), Договор кућу гради (1935), Један човек мање (1935) и као заједничка дела са Р. Плаовићем – Вода са планине (1938), Растанак на мосту (1939), Кад је среда – петак је (после премијере, 1940, забрањено и скинуто са репертоара НП у Бгду). Заједно са П. Крижанићем био је уредник хумористичког листа „Ошишани јеж“ од 1938. до избијања Другог светског рата. Његове чланке и књижевне прилоге објављивали су, у раздобљу између два рата, дневни лист „Правда“ и часописи „Мисао“, „Српски књижевни гласник“ и „Наша стварност“. За време окупације није учествовао у јавном животу. После ослобођења Бгда (1944) био је у екипи новинара који су обновили дневни лист „Политика“. Постављен је 1946. за директора прве глумачке школе у ослобођеној земљи (Драмски студио при НП), а у мају 1947. постао је директор Драме НП у Бгду. На тој дужности остао је до 1960, обављајући и низ других задатака: написао је пледоаје за отварање високе позоришне школе (Академије) са предлогом плана и програма (1947), био је уредник часописа „Позориште“ (1947/48), драматизовао је и режирао у НП низ дела. (Његова режија Станоја Главаша Ђ. Јакшића, 1949, награђена је другом наградом Владе ФНРЈ.) По сопственој молби разрешен је дужности директора Драме и постављен за самосталног саветника Савета за културу СР Србије (1960-1961). За управника Коларчевог народног универзитета постављен је 1961. Током деценије у којој је био на челу ове значајне културне институције обновљена је зграда, развијен је и обогаћен садржај рада и учвршћен углед Коларчевог народног универзитета. Крајем 1970. постао је управник ЈДП и на тој тешкој и сложеној дужности успешно остао до пензионисања, септембра 1974. Поред основних радних обавеза, активно је учествовао у друштвеном животу: био је члан Управе и један од секретара Удружења књижевника Србије, председник Културно-просветне заједнице Бгда, председник Културно-просветне заједнице Србије, председник Српске књижевне задруге, председник Издавачког савета „Нолита“, председник Одбора Вуковог сабора, председник Савета Великог школског часа у Крагујевцу, одборник општине Стари град и одборник Скупштине града Бгда, члан Извршног одбора ССРН Бгда и члан Извршног одбора ССРН Србије, члан председништва и потпредседник Одбора Андрићеве задужбине. За то време успевао је, истина нешто успоренијим ритмом, да настави своју књижевну и преводилачку активност. Одмах после рата Државни издавачки завод Југославије објавио је Систем К. С. Станиславског у Ђ. преводу и са његовим опсежним предговором (1945). У овом раздобљу објавио је неколико драмских дела: Раскрсница (1951), Кућа од карата (1952), Љубав (1958), Спасилац (радио-комедија, 1963), Празно небо (1975) и Наследници (часопис „Сцена“, 1984). „Нолит“ му је 1961. објавио роман Девет ноћи до зоре, а три г. касније опсежну историјско-књижевну студију Бранислав Нушић. Објавио је и више запажених есеја у зборницима и часописима. Од осталих његових превода, објављених у раздобљу после Другог светског рата, ваља поменути: преводе драма у Сабраним делима М. Горког  (Јегор Буличов, Малограђани, На дну, На летовању, Зикови, Лажан новац, Старац, Деца сунца, Последњи и Васа Железнова, 1947-1951), редакцију превода Толстојевог романа Рат и мир, који су сачинили О. Глушчевић и М. Глишић, превод романа Достојевског Злочин и казна (1981) и друге. Између осталих многобројних признања за друштвени рад, добио је Вукову награду, Орден заслуга за народ са златном звездом и Седмојулску награду (1986). Све три драме које је Ђ. написао у заједници са Р. Плаовићем приказане су на сцени СНП: Вода са планине приказана је у НПДб 18. IV 1938. у Суботици у режији Р. Плаовића, затим у НПДбС 20. IX 1938. у Великој Кикинди и у СНП 22. V 1945. у НСаду у режији С. Равасија; Растанак на мосту приказан је у НПДб 3. I 1939. у НСаду у режији Р. Плаовића и у НПДбС 24. I 1939.  у Крагујевцу; Кад је среда петак је приказано је у НПДбС 26. IX 1940. у Бачкој Паланци у режији Ј. Јеремића и у НПДб 10. X 1940. у Сомбору. У овим драмским делима писци желе да укажу на основне моралне и политичке карактеристике свог времена и друштва. У темама са села они прате сучељавање традиционалног и новог, а село сликају као оазу етичке чистоте и физичког и моралног здравља (Вода са планине). Драме из урбане средине (Растанак на мосту и Кад је среда петак је) приказују различите слојеве грађанства и критичку оштрицу усмеравања на моралну изопаченост, лицемерство и духовну празнину виших слојева друштва. Ова драмска дела карактерише вешто развијена и логично вођена фабула, а повремено и духовито писан дијалог.

БИБЛ: Вода са планине, Бгд 1938.

ЛИТ: Б. С. Стојковић, Један поглед на српскохрватску драму из сеоског живота, ЛМС, 1938, књ. 349, с. 357; А-м, „Растанак на мосту“, Југословен, Кикинда 1939, бр. 501, с. 3; Ђ. М. Мањулов, Прво дуже гостовање Бановинског позоришта у Бачкој Паланци заинтересовало је публику, Дан, 1940, бр. 226, с. 6.; Л. Дотлић, Кад је среда петак је, Дан, 21. XI 1940; В. Глигорић, Вода са планине, Позоришне критике, Бгд 1946, с. 129-132.

П. М.

ЂОКОНДА (La Gioconda) – опера у 4 чина. Музика: Амилкаре Понкијели. Либрето: Тобиа Горио (Ариго Боито). Прво извођење у Милану, 8. IV 1876,  у нашој земљи 18. IV 1884.  у ХНК  Згб.

Прво извођење у СНП  16. X 1970. Превео: Станислав Винавер. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. И. Топлак, сц. М.  Денић, к. г., к. С. Јатић, к-граф Б. Тонин; М. Алпар (Ђоконда), М. Скендеровић, А. Херћан-Бодрич (Лаура), Р. Немет, С. Дракулић (Алвизе), Ј. Јечменица-Инић, М. Врчевић-Бута (Ђокондина мајка), В. Цвејић (Енцо), Д. Мариновски (Барнаба), Н. Кнежевић (Цуане), Ф. Кнебл (Изепо), П. Микалачки (Један певач), М. Арабиен, Ф. Сван, Н. Бикицки, Д. Моцић (солисти у балету). – Изведено 17 пута, глед. 6128.

ЛИТ: С. Вафијадис, Говорећи о „Ђоконди“, Позориште, НСад 1970, бр. 2,  с. 2; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде“, Позориште,  НСад 1970, бр. 2,  с. 3 и 9; Р. Поповић, Велика оперска представа, Политика, 22. X  1970; O. Pándi, Gioconda. Az újvidéki operaegyüttes évadnytó bemutatója, Magyar Szó, 24. X 1970; И. Рацков, „Ђоконда“ од Амилкара Понкиелија, диригент Имре Топлак, Руковет, Суботица 1970, књ. XXXII, с. 682; Б. Рушкуц, Два добра потеза, Дневник, 7. II 1971; В. М(иросављевић), Аплаузи у прекрасној дворани, Дневник, 5. XII 1971; М. П., Атињанке у „Ђоконди“, Дневник, 18. II 1971.

В. П.