ДОЛЊА ЗЕМЉА – драма у два дела. По делима Јакова Игњатовића написао: Ђорђе Лебовић.

Праизвођење у СНП 28. III 1981. у НСаду. – Рд. Д. Мијач, к. г., сц. В. Лалицки, к. г., к. Б. Петровић, к. г., к-граф Б. Марковић, к. г., муз. В. Костић, к. г., пом. рд. Ј. Макан и Ж. Поповић, к. г., лектори др П. Степановић и Љ. Суботић, к. г.; Љ. Тадић, к. г. (Милан Наранџић), И. Менсур, к. г. (Бранко Орлић), В. Вртипрашки (Ђока Глађеновић), М. Плескоњић (Грацилни), М. Петроње (Буцмасти), Д. Пешић (Марцијални), И. Хајтл (Дежмекасти), Р. Којадиновић (Здепасти), В. Матић (Кракати), Драгиша Шокица (Зердасти), Љ. Јовић (Лаура Шипанић), Ј. Бјели (Удова Шипанић), М. Кљаић-Радаковић (Отилија Ружић), С. Гардиновачки (Маринко Бечин), М. Гардиновачки (Амалија Бечин), А. Ђорђевић (Милош Мргодић), Г. Каменаровић (Паулина Торњански), С. Шалајић (Лаза Торњански), М. Марковић (Јелица Милеуснић), З. Кримшамхалов (Текла Шпицедер), В. Милошевић (Старија фрајла), И. Сувачар (Млађа фрајла), М. Шмит (Шпицлов), А. Веснић-Васиљевић, Д. Синовчић-Брковић, З. Ђуришић, Р. Виги, Љ. Кнежевић, А. Јоцић, В. Нићин, К. Темуновић (Старице), Т. Плескоњић, С. Цвејић, Д. Секулић (Старци), А. Плескоњић, Л. Стевановић, А. Берић, З. Томашевић, Т. Максимовић, Г. Ђурђевић, Е. Ревид, И. Кардош, М. Божанић (Девојке), Р. Чупић, Т. Станић, З. Алемпијевић, М. Бенко, Ј. Тот, Н. Силађи, А. Бакота, Л. Тертели (Младићи). – Изведено 50 пута, глед. 24.345.

БИБЛ: Ђорђе Лебовић, Долња земља. Драма у два дела по делима Јакова Игњатовића, НСад 1981.

ЛИТ: Д. Николић, „Овде ће да се раздани“, Дневник, 22. III 1981; А-м, Нека уђу глумци!, Дневник, 28. III 1981; М. Кујунџић, Жмурке у арени живота, Дневник, 30. III 1981; П. Матеовић, У име глумачког достојанства, Политика експрес, 30. III 1981; Д. Пенчић-Пољански, Седам уметности, Радио Бгд, Други програм, 30. III 1981; П. Марјановић, Успео уметнички почетак, Политика, Бгд 31. III 1981; Д. Клајић, Носталгични медаљони, НИН, 5. IV 1981; Р. Путник, Ђ. Лебовић: Долња земља, Радио Бгд, Трећи програм, 8. IV 1981: М. Мишић, Свечарска фреска, Борба, 8. IV 1981; Ф. Пашић, Мозаик голем, а коцкица мало, Вечерње новости, 13. IV 1981; С. Станојевић, Награде на 31. сусрету позоришта Војводине. „Долња земља“ – најбоља, Вечерње новости, 19. V 1981; Д. Поповић, Запис поводом прве драмске премијере у новој згради СНП, ЛМС, 1981, јун, с. 910-916.

Ј. М.

ДОМ (Home) – Написао: Дејвид Стори. Прво извођење у Лондону, 1970, у нашој земљи 27. V 1973. у НП у Бгду, у Кругу 101.

Прво извођење у СНП 8. XI 1974. у НСаду. Превео: Вјенцислав Радовановић. – Рд. и избор муз. Б. Рушкуц, к. г., сц. С. Максимовић, к. Ј. Петровић; В. Љубичић (Хари), Т. Јовановић (Џек), Д. Синовчић-Брковић (Кетлин), Ј. Бјели (Марџори). – Изведено 62 пута, глед. 4443.

БИБЛ: Дејвид Стори, Дом. Превео Вјенцислав Радовановић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1869.

ЛИТ: Д. Николић, Читав свет је лудница, Позориште, НСад 1974, бр. 2, с. 6; М. Караџић, Гледаоци на позорници, Политика, 6. XI 1974; B. Farkás, DavidStorry: Otthon, Magyar Szó, 7. XI 1974; Б. Петровић, Гледаоци међу глумцима, Вечерње новости, 8. XI 1974; С. Божовић, Прича о људској усамљености, Вечерње новости, 11. XI 1974; L. Gerold, Ki van aketrecben?, Magyar Szó, 16. XI 1974; П. Матеовић, Верна слика „Дома“, Политика, 21. XI 1974; М. Кујунџић, Још један успех у гостима, Дневник, 19. II 1975; С. Божовић, „Дом“ без конкуренције, Вечерње новости, 18. VII 1975.

Ј. М.

ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ (La casa de Bernarda Alba) – драма у 3 чина. Написао: Федерико Гарсија Лорка. Прво извођење 8. III 1945. у Буенос Аиресу, у нашој земљи 21. X 1950. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 29. II 1952. у НСаду. Превео са италијанског: др Марко Фотез. – Рд. Ј. Путник, сц. С. Максимовић; С. Тошић (Бернарда), В. Савић (Марија Јозефа), Ј. Бјели (Ангустија), Д. Синовчић-Брковић (Магдалена), Н. Хет (Амелија), М. Јовановић (Мартирија), Р. Улманска (Адела), J. Apсић (Понција), М. Миладиновић (Просјакиња), Б. Ђуришевић (Прва жена), Д. Лоцић (Друга жена), М. Селенић (Tpeћa жена), М. Николић (Четврта жена), В. Радојевић (Пета жена), Ц. Петковић (Старица), М. Радосављевић (Прва девојка), Д. Филимоновић (Друга девојка), Д. Дојић (Грбавица), М. Вилић (Дете), У. Рајчевић, В. Јосифовић (Пепе Романо). – Изведено 9 пута, глед. 1914.

Премијера у СНП 7. XI 1981. у Борову. Прев.: О. Кошутић. – Рд. Д. Мијач, сц. Б. Максимовић, к. Ј. Петровић, избор муз. И. Ковач, лектор Љ. Суботић, к-граф М. Братоножић-Марковић; З. Кримшамхалов (Бернарда), Ј. Бјели (Марија Хосефа), В. Милошевић (Ангустија), И. Сувачар (Магдалена), С. Јосић-Стипић (Амелија), К. Мартинов-Павловић (Мартирија), И. Пејчић (Адела), Добрила Шокица (Понција), М. Шијачки-Булатовић (Служавка), З. Ђуришић (Пруденсија), Д. Куцуловић (Просјакиња). – Изведено 29 пута, глед. 8473.

БИБЛ: Федерико Гарсија Лорка, Дом Бернарде Албе, с италијанског превео др Марко Фотез, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 395.

ЛИТ: Ј. Виловац, Импресије са једне пробе, СВ, 28. II 1952; Ј. Виловац, Поводом премијере „Дом Бернарде Албе“ на новосадској сцени, СВ, 7. III 1952; С. Костић, Последња драмска премијера у Новом Саду, НС, 1952, бр. 38, с. 2; Б. Чиплић, Размишљања о Путниковој режији Лоркиног „Дом Бернарде Албе“, НС, 1952, бр. 41-42, с. 4; Б. Стојановић, Дом Бернарде Албе, Радио Нови Сад, 18. XI 1981; Д. Николић, Лептирица у кавезу, Дневник, 20. XI 1981; П. Матеовић, О нагону и чежњи, Политика експрес. 4. XII 1981.

Ј. М.

ДОМАНОВИЋ Радоје – књижевник, политичар, новинар (Овсиште код Тополе, 16. II 1873 – Београд, 17. VIII 1908). Потиче из учитељске породице. Основну школу завршио је у Јарушицима у Шумадији, гимназију у Крагујевцу 1890, а Филолошко-историјски одсек Велике школе у Бгду 1894. Почетком 1895. предавао је српски језик и књижевност у пиротској гимназији, у октобру је премештен у Врање, а крајем 1896. у нижу гимназију у Лесковцу. Због јавног противљења закону о средњим школама отпуштен је из државне службе средином 1898. и са породицом отишао у Бгд, где је живео боемским животом и издржавао се од књижевних и новинарских хонорара. Државну службу поново је добио 1900. као писар у Државној архиви, а 1901. као писар I класе у Министарству просвете и црквених послова. Већ 1902. је отпуштен из државне службе јер се није јавио у пиротску гимназију, где је био премештен за наставника. У Министарство просвете и црквених послова поново је враћен после Мајског преврата 1903, а у августу је отишао на једногодишње плаћено одсуство, које је провео у Минхену. По повратку у земљу покренуо је лист „Страдија” и кандидовао се за народног посланика у београдском округу 1905, али без успеха. Убрзо је дао оставку на место писара и постављен је на место шефа коректуре Државне штампарије. Уједно је писао чланке и фигурирао као власник листа „Нови покрет”, који је убрзо престао са радом. То је био уједно и крај његовог учешћа у јавном животу. Огласио се још једном 1908. поводом сећања на М. Глишића. Умро је усамљен и у сиромаштву. Сарађивао је у листовима: „Јавор”,  „Дело”, „Босанска вила”, „Зора”, „Звезда”, „Одјек”, „Нова искра”, „Полицијски гласник”, „Цариградски гласник”, Српски књижевни гласник, „Ловац”, „Бранково коло”, „Братимство”, „Покрет”, „Педагошки преглед”, „Напредно коло”, „Дневни лист”, „Страдија” и „Нови покрет”. Аутор је алегорично-сатиричне приче у српској књижевности (Данга, Вођа, Страдија, Мртво море). Приказивао је и критиковао тамне стране градског, маловарошког и сеоског живота. У СНП је 1958. изведена драматизација Борислава Михајловића Михиза Страдија, у режији Ј. Путника, а на основу Д. Страдије, Данге и Вође.

БИБЛ: Приповетке I–II, Пожаревац 1899; Краљевић Марко по други пут међу Србима. Данга. Вођа, Бгд 1901; Укидање страсти и друге приче, Бгд 1902; Чича Мита из народа, Бгд 1902; Размишљање једног обичног српског вола, Бгд 1902; Страдија I, Бгд 1902; Три приче за омладину, Бгд 1903; Напомена радикалној демократији, Бгд 1905; Приповетке, Бгд 1905; Сабрана дела I–III, Бгд 1964.

ЛИТ: Ј. М. Продановић, Радоје Домановић, Наша Стварност, 1938, бр. 15/16, с. 12-14; Ђ. Јовановић, Радоје Домановић у своме времену и садашњости, Живот и рад, 1938, књ. XXVII, с. 106-111, 189-193; Д. Вученов, Радоје Домановић – Живот, доба и генеза дела, Бгд 1959; С. Леовац, Радоје Домановић, у: Портрети српских писаца XIX века, Бгд 1978.

М. Л.

ДОМАНЧИЋ-ЕРЦЕГОВИЋ Мила – в. ЕРЦЕГОВИЋ-ДОМАНЧИЋ Мила

ДОМАЋИ УЧИТЕЉ – шала у 2 чина. Написао: Милоје Коча.

Праизведба у СНП 15. XI 1932. у Великој Кикинди. – Рд. П. Христилић; Д. Сотировић (Геца Марковић), М. Динићка (Марија), М. Штефанек (Љубица), Ј. Јевтићева (Јелена), Х. Вугринчићева (Јевросима), Р. Ферари (Натица), М. Миљуш (Младен), Л. Лазаревић (Јован), Г. Николић (Стефан). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Гостовање Српског народног позоришта у Тителу, Југословенски дневник, 1932, бр. 256, с. 5.

В. В.

ДОН ЖУАН – комедија у једном чину. Написао: Аркадиј Тимофејевич Аверченко.

Прво извођење у НП у НСаду 16. I 1924. са Аверченковим једночинкама Ђорђе, Јака нарав и Тежак случај, под заједничким насловом Књижевно вече Аркадија Аверченка. Превео: Љубомир Максимовић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ДОН ЖУАН (Don Giovanni) – трагикомична опера у 2 чина (8 слика). Музика: Волфганг Амадеус Моцарт. Либрето: Лоренцо Да Понте. Прво извођење у Прагу, 29. X 1787, у нашој земљи 19. I 1875. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 29. XI 1961. – Дир. М. Фајдига, рд. Е. Фрелих, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Ж. Миленковић; В. Поповић (Дон Жуан), М. Скендеровић, А. Чепе (Дона Ана), В. Куцуловић (Дон Отавио), О. Бручи (Дона Елвира), И. Кнежевић (Гувернер), Р. Немет (Лепорело), З. Николић (Церлина), Д. Балтић (Масето). – Изведено 9 пута, глед. 2463.

ЛИТ: Н. Грба, „Дон Хуан“ на сцени новосадске Опере, Дневник, 1. XII 1961.

В. П.

ДОН ЖУАН (Don Juan ou Le festin de pierrev) – комедија у 5 чинова (6 слика). Написао: Жан-Батист Поклен Молијер. Прво извођење 15. II 1665. у Молијеровом позоришту, у Пале-Роајалу, у Паризу, у нашој земљи 25. III 1906. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 20. III 1953. у НСаду. Превео: Младен Лесковац. – Рд. Б. Ханауска, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић, маске М. Татић, пом. рд. Ђ. Јелисић; М. Поповић Мавид (Дон Жуан), М. Татић (Зганарел), З. Исаковић (Елвира), Д. Ђорђевић Крцун (Гузман), Н. Смедеревац (Дон Карлос), Ђ. Јелисић (Дон Алфонзо), М. Гаталица (Дон Луј), Л. Богдановић (Франциско), Р. Улмански (Шарлота), Б. Душановић (Матурина), Д. Милосављевић Гула (Пјеро), С. Максић (Господин Диманш), У. Рајчевић (Калуђер), Ј. Силајџић (Ла Раме), М. Мошоринац (Ла Виолет), Р. Којадиновић (Раготен), Ф. Тапавички (Куварник и Рибар), З. Богдановић (Вереница и Паж), Б. Радак (Вереник). – Изведено 7 пута, глед. 2565.

Премијера у СНП 30. X 1984. у НСаду. – Рд. Љ. Георгиевски, к. г., пом. рд. Н. Миливојевић, с. М. Табачки, к. г., к. М. Марковић, муз. сарадник А. Бељан, лектор Б. Ђорђевић, к-граф Д. Јанковић Макс, драматург Ј. Њаради; И. Менсур, к. г. (Дон Жуан), В. Каћански (Зганарел), А. Плескоњић-Илић, Л. Стевановић (Дона Елвира), М. Петроње (Гузман), Т. Станић, З. Богданов (Дон Карлос), З. Богданов, Н. Вујановић (Дон Алонзо), Т. Јовановић (Дон Луј), М. Гајић (Франциско), И. Пејчић (Шарлота), Г. Каменаровић (Матурина), М. Плескоњић, П. Момчиловић (Пјеро), Д. Јанковић Макс (Ђаво), Д. Пешић (Господин Диманш), К. Молнар (Командант), Д. Јакишић, Б. Милер (Слуга Дон Луја). – Изведено 37 пута, глед. 12.805.

БИБЛ: Молијер, Одабране комедије, превео Младен Лесковац, Бгд 1950.

ЛИТ: Б. Ханауска, „Дон Жуан“ и Молијер, НС, 1953, бр. 55-56, с. 1; О. Новаковић, Још један Молијер на новосадској сцени, НС, 1953, бр. 61-62, с. 2; С. Божовић, Премијера „Дон Жуана“ у Српском народном позоришту, Телевизија НСад, 31. X 1984; Д. Пенчић-Пољански, „Дон Жуан“, Радио Бгд, Други програм, 31. X 1984; П. Матеовић, Од бунта до опсесије, Политика експрес, 1. XI 1984; М. Кујунџић, Слатки живот чудовишта природе, Дневник, 2. XI 1984; Ј. Ћирилов, Љубавник и смрт, Политика, 7. XI 1984; Б. Свилокос, Антихрист, Позориште, НСад 1984, бр.3; М. Кујунџић, Прво извођење „Дон Жуана“ у Лођу пропраћено топлим аплаузима и похвалама, Дневник, 9. XII 1984; Ј. Фједосјејев, Скептични Дон Жуан, Глос роботницки, Лођ, 9. XII 1984; М. Кујунџић, Другачији „Дон Жуан“, Дневник, 14. V 1985.

Ј. М.

ДОН КАРЛОС (Don Carlos, Infant von Spanien) – драма у 5 чинова. Написао: Фридрих Шилер. Прво извођење у Мајнхајму, 9. IV 1787, у нашој земљи 29. I 1870. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 22. XII 1873. у НСаду. Превео: Милан Ђорђевић. Подела узета са плаката представе одржане 30. XII 1873. у НСаду. За српску позорницу удесио: Антоније Хаџић. – А. Сајевић (Филип II), Ј. Маринковићка (Јелисавета Валоа), Д. Ружић (Дон Карлос), Л. Маринковићева (Херцегиња Оливарес), Л. Хаџићева (Маркиза Мондекар), Ј. Сајевићка (Принцеза Еболи), Н. Недељковић (Маркиз Поза), Н. Зорић (Херцег Алба), Љ. Петровић (Гроф Лерма), Ђ. Соколовић (Херцег Ферија), Г. Пешић (Херцег Медина Сидонија), В. Марковић (Доминго), А. Лукић (Велики инквизитор), Ј. Божовић (Дон Људевит Меркадо), П. Добриновић (Паж краљичин). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Фридрих Шилер, Дон Карлос, превео Велимир Живојиновић, Бгд 1912.

ЛИТ: Ј., „Дон Карлос“, Позориште, НСад 1874, бр. 3, с. 11; Ј., Дон Карлос, Позориште, НСад 1874, бр. 59, с. 243.

В. В.