ДИТЕРС ФОН ДИТЕРСДОРФ Карл (Karl Diters von Dittersdorf)– аустријски композитор и виолиниста (Беч, 2. XI 1739 – Нојхоф, Чешка, 24. X 1799). Са 12 г., као виолински виртуоз, примљен је у дворски оркестар који је водио Ђ. Боно, аустријски композитор и диригент италијанског порекла. Код њега је изучавао теорију музике и композицију. Упознао је Глука (1761) и с њим отишао у Италију, где је с великим успехом наступао као виолиниста. Дворски виолиниста био је и у Бреслауу (Вроцлав) и концертмајстор у Великом Варадину код бискупа А. Патачића, где је наследио М. Хајдна (брата Ј. Хајдна). Био је добар пријатељ Ј. Хајдна и Моцарта и с њима је често музицирао у Бечу. Пред крај живота, слеп, диктирао је сину своју аутобиографију, пуну занимљивих и корисних података. Написао је велик број инструменталних композиција: око 130 симфонија (12 по Овидијевим Метаморфозама), 14 концерата за виолину, низ камерних дела и 4 ораторијума. Сматра се зачетником и мајстором бечке комичне опере (мешавине немачког зингшпила и италијанске буфо опере). Његово ремек-дело на том подручју је Доктор и апотекар (Doktor und Apotheker), које је доживело толики успех на премијери у Бечу 1786. да је засенило и чувену Моцартову Фигарову женидбу. СНП је Доктора и апотекара први пут приказало новосадској публици 5. XII 1978. на сцени Веселог театра „Бен Акиба“ (редитељ Б. Поповић, диригент И. Топлак). Са овом питком и шармантном представом СНП је гостовало у Жабљу, Темерину, Чуругу, Суботици, Руми и Српској Црњи. ЛИТ: А-м, Доктор и апотекар, Дневник, Нови Сад, 5. XII 1978; М. Хаднађев, „Доктор и апотекар” Карла Дитерса фон Дитерсдорфа, Позориште, НСад 1979, бр. 3, с. 16.

М. Д. М.

ДИТРИХ-АНТОНИЈЕВИЋ Зденка – глумица (Земун, 1916 – ). Завршила је глумачку школу у Бгду 1935. Члан НПДб је била у сезони 1939/40.

УЛОГЕ: Мима (Моји ђетићи), Соја (Госпођа министарка), Пела (Три бекрије), Стојна (Чучук Стана), Хиполита (Сан летње ноћи), Елена (Јунак), Лујза (Вечити младожења).

ЛИТ: Б. Чиплић, Отворена је нова позоришна сезона, Дан, 7. XI 1939; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 15. XI 1939; А-м, Милорад Петровић: Чучук Стана, Дан, 5. I 1940.

В. В.

ДЈУ МОРИЈЕЈ Џорџ (George Du Maurier) – енглески романописац (Париз, 6. III 1834 – Лондон, 6. X 1896). Унук је једног француског племића који је за време Француске револуције побегао у Енглеску. Рођен је од оца Француза и мајке Енглескиње и због тога се подједнако добро служио и француским и енглеским језиком. До своје седамнаесте г. живео је у Паризу, оставши целог живота под утицајем образовања и утисака стечених у раној младости. На очев захтев је 1851. прешао у Лондон да би студирао хемију. Но, како му то није ишло од руке, вратио се 1856. у Париз и посветио се сликарству. Затим је, остајући веран сликарству, отишао у Антверпен. У Енглеску се вратио 1860. и започео уметничку каријеру као илустратор, иако је у међувремену ослепео на једно око. Нарочито је значајна његова сарадња у чувеном лондонском шаљивом листу „Punch“. Мета његовог подсмеха били су људи из средње класе, затим мондени, богаташи-скоројевићи и набеђени литерати. Истовремено је илустровао неколико значајних књижевних дела свога времена. Подстакнут Хенријем Џејмсом, понудио је своје стихове, које је у потаји састављао, чувеном „Harper Magazine“- у. Истом магазину је понудио и дело Трилби (Thrillby, 1894), у којем је описао своје ђачке париске дане. Ово је дело ускоро стекло светску славу. Адаптирано за позорницу, оно је стигло и до НСада 1919, у драматизацији Пола М. Потера (Paul M. Potter) из 1897. Његов син био је познати енглески глумац и управник позоришта Сер Џералд, а његова унука, Сер Џералдова кћи, чувена енглеска списатељица Дефни Дју Моријеј.

С. А. Ј.

ДОБЕРВАЛ БЕРШЕ Жан (Jean Dauberval/D’Auberval Bercher) – француски играч и кореограф (Монпеље, 19. VIII 1742 – Тур, 14. II 1806). Учио је код Жан-Жоржа Новера. Дебитовао је у париској Опери 1761, постао први играч 1770. и био балетмајстор од 1773. до 1783. Савременик Вестриса, Алара и Гардела, играо је са њима широм Европе, али је ипак већу славу стекао као руководилац Балета у Великом театру у Бордоу (1785-1790), где је први пут поставио на сцену свој балет Лоше чувана девојка (La Fille Mal Gardée), 1789, који се до данас одржао на светским сценама, углавном под оригиналним насловом или у преводу – Узалудна предострожност. Улогу Лизе играла је његова жена, Госпођица Теодора (Marie-Madeleine Cresvé). Између осталих поставио је и балет Нестални паж (Le Page Inconstant), верзија Фигарове женидбе Пјера-Огистена Карона де Бомаршеа. У СНП је извођен његов балет La Fille Mal Gardée под називом Враголанка.

Љ. М.

ДОБЕРВАЛ БЕРШЕ Жан (Jean Dauberval/D’Auberval Bercher) – француски играч и кореограф (Монпеље, 19. VIII 1742 – Тур, 14. II 1806). Учио је код Жан-Жоржа Новера. Дебитовао је у париској Опери 1761, постао први играч 1770. и био балетмајстор од  1773. до 1783. Савременик Вестриса, Алара и Гардела, играо је са њима широм Европе, али је ипак већу славу стекао као руководилац Балета  у Великом театру у Бордоу (1785-1790), где је први пут поставио на сцену свој балет Лоше чувана девојка (La Fille Mal Gardée), 1789, који се до данас одржао на светским сценама, углавном под оригиналним насловом или у преводу – Узалудна предострожност. Улогу Лизе играла  је његова жена, Госпођица Теодора (Marie-Madeleine Cresvé). Између осталих поставио је и балет Нестални паж (Le PageInconstant), верзија Фигарове женидбе Пјера-Огистена Карона де Бомаршеа. У СНП  је извођен његов балет La Fille Mal Gardée под називом Враголанка.

Љ. М.

ДОБИЊИ/Д’ОБИЊИ Жан-Мари-Теодор Бодуен (Jean-Marie-Théodore Baudouin D’Aubigny) – француски драмски писац (Париз, 19. VIII 1786 – Париз, 1866). Са А. Мејларом (A. Maillard) је 1823. написао позоришну игру у 3 радње Два наредника (Les deux sergents), која је, вероватно са немачке прераде Теодора Хела (Die beiden Sergeanten, 1824) у посрби Николе Ђурковића извођена у СНП 1868. Исти комад је изведен и у ДНП 1942, али са италијанске прераде Карла Ротија (I due Sergenti, после 1827) у преводу Милана Ђорђевића.

ДОБИО ЧОВЕК ОРДЕН (Décoré) – комедија у 3 чина. Написао: Анри Мејак. Прво извођење у Паризу, 27. I 1888, у нашој земљи 9. XII 1904. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 12. XII 1906. у Вршцу. Превео: Душан Л. Ђокић. Подела узета са плаката представе одржане 15. X 1907. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; М. Николић (Едуард), Д. Спасић (Колино), Љ. Иличић (Леополд), С. Стефановић (Годен), Р. Спиридоновић (Срески начелник), А. Стојановић (Тумач), Н. Сланкаменац (Кнез), М. Марковићка (Ханријета), С. Бакаловићка (Грофица), А. Фроманова (Клара), Д. Иличићка (Јулија), С. Ранковићева (Клеменса). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 17. X 1907; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Добио човек орден“, шаљива игра од Андрије Мелака, Браник 1908, бр. 21, с. 2; Ст., Пријатно смо се позабавили у вторник увече гледајући Мељакову шаљиву игру „Добио човек орден“, Слога, Сомбор, 1908, бр. 11, с. 4.

В. В.

ДОБРА ВИЛА (A jó tündér) – весела игра у 3 чина с епилогом. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, 1930, у нашој земљи 30. X 1931. у ХНК Згб.

Прво извођење у Н-Оп 15. XI 1931. у НСаду. Превео: Жарко Васиљевић. Подела узета са плаката представе одржане 3. XII 1931. у Сплиту. – Рд. П. Коњовић, сц. Ђ. Петровић; Љ. Драгићка (Лу), Т. Танхофер (Др Спорум, Други господин), Ј. Ракуша (Конрад Американац, Трећи господин), А. Алигер (Цалкелнер, Први господин), Ј. Вујићка (Каролина), Б. Дрнић (Државни секретар, Четврти господин), И. Лајтнер (Адвокатски приправник), М. Ајваз (Позоришни секретар). – Изведено 15 пута.

ЛИТ: А-м, „Добра вила“ од Молнара, Нови Сад, 1931, бр. 47, с. 3; В. Н., „Добра вила“, Југословенски дневник, 1932, бр. 238 и 240, с. 5; А-м, Реприза Молнарове „Добре виле“, Нови Сад, 1932, бр. 42, с. 3; А-м, „Добра вила“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 20, с. 3; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Глас народа, 1933, бр. 34, с. 3.

В. В.

ДОБРА ЖЕНА ИЛИ ЏАДРЉИВИ МУЖ – комедија у 3 чина. Написао: Јован Стерија Поповић. Прво извођење 6/18. XI 1847. у Театру „Код Јелена“ Николе Ђурковића у Бгду.

Прво извођење у НП у НСаду  1. IX 1923. – Рд. Б. Цветковић; М. Х. Динић (Максим), К. Цветковићка (Софија), М. Авировићева (Лепосава), Ј. Стојчевић (Јеврем), В. Ивановић (Никола), Љ. Јовановићева (Мага), Д. Спасић (Митар), Стеван Јовановић (Светозар). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 19. II 1967. у НСаду (под називом Џандрљив муж или Која је добра жена). – Рд. Д. Мијач, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, муз. сарадник Д. Стулар; Ф. Живни (Максим), Добрила Шокица (Софија), Д. Куцуловић (Лепосава), С. Шалајић (Јеврем), Драгиша Шокица (Никола), М. Бањац (Мага), И. Хајтл (Митар), Т. Плескоњић (Светозар). – Изведено 66 пута, глед. 21.752.

ЛИТ: А-м, „Добра жена“ од Ј. Стерије Поповића, Јединство, 1923, бр. 1250, с. 4;  М. Кујунџић, Премијера у Веселом театру „Бен Акиба“. У водвиљском руху, Дневник, 1967, бр. 7389, с. 10; А-м, „Зла жена“ и „Џандрљиви муж“ у Београду, Дневник, 1969, бр. 7991, с. 11; Ж. Јовановић, Весело позорје. Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Атељеу 212 са Стеријином комедијом „Џандрљиви муж“, Вечерње новости, 1969, бр. 4767, с. 10; М. Мирковић, Новосадско народно позориште у Атељеу 212. И мужеви су деца, Политика експрес, 1969, бр. 1643, с. 9; М. Милорадовић, Новосадско позориште у Београду. Стерија за данашње око. Комедије „Зла жена“ и „Џандрљиви муж“ у режији Димитрија Ђурковића и Дејана Мијача, Политика, 1969, бр. 19.880, с. 11; С. Фетахагић, Мајстори Стеријине комике, Ослобођење, 1969, бр. 7534, с. 7.

В. В.

ДОБРЕ ВОЉЕ – шаљива игра у 4 чина. Написао: Милан Савић.

Праизвођење у СНП 6. III 1886. у НСаду. – Рд.  Д. Ружић; П. Добриновић (Марић), Д. Ружићка (Марићка), Л. Хаџићева (Јелена), А. Милојевић (Јовановић), С. Вујићка (Јовановићка), Д. Ружић (Др Стојковић), Ј. Добриновићка (Јецићка), В. Миљковић (Трбић), М. Марковић (Перић), З. Милојевићка (Перићка), С. Ђурђевић (Јовић), Д. Бандобранска (Јовићка), К. Васиљевић (Панић). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 24. II 1900. у НСаду (нова верзија комада, у ауторовој преради). – Рд. М. Хаџи-Динић; П. Добриновић (Марић), С. Вујићка (Марићка), З. Добриновићка (Јелена), Д. Спасић (Стојић), К. Васиљевић (Пајић), С. Бакаловићка (Пајићка), Ј. Тодосић (Јовић), Д. Васиљевићка (Јовићка), М. Марковић (Перић), Л. Вујичићка (Перићка), М. Хаџи-Динић (Трбић), Д. Николићка (Јецићка), А. Ботић (Папић), В. Хорват (Слуга). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Добре воље, шаљива игра у четири чина, ЛМС, 1889, књ. 159, с. 84-122.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Стражилово, 1886, бр. 11,  с. 378-379; Ј., Добре воље, Позориште, НСад 1886, бр. 50, с. 198; А-м, У четвртак 24. фебруара приказан је комад „Добре воље“, Застава, 26. II 1900; (Ј.) Г(рчић), Добре воље, Позориште, НСад 1900, бр. 36, с. 142.

М. М.