БАКАРА (Le Marche) – комад у три чина. Написао Анри Бернстен. Прво извођење у Паризу, 20. VI 1900.

Први пут у нашој земљи у СНП 12. XI 1909. у НСаду. С немачке прераде превела: Ана М. Марковић. – Рд. Д. Спасић; П. Добриновић (Барон Лебур), Љ. Динићка (Бароница Лебур), С. Бакаловићка (Јелена), Р. Спиридоновић (Брешбел), К. Васиљевић (Шасероа), Д. Спасић (Амаде Лебур), М. Хаџи-Динић (Војвода Бријал), М. Матејић (Ле Виејар), Д. Васиљевићка (Маркиза Дулансова), М. Јосићева (Тисијеовица), Ј. Антонијевић (Бражлон), С. Стефановић (Франсоа), Б. Савић (Слуга Јеленин). – Од 1909. до 1911. најмање 10 представа.

ЛИТ: А-м, „Бакара“, Позориште, НСад 1909, бр. 2, с. 6; (Ј.) Г(рчић), „Бакара“, Позориште, НСад 1909, бр. 4, с. 14-15; М., У четвртак први пут: „Бакара“, Застава, 1909, бр. 248, с. 3; О.,  Прва представа: „Бакара“, Трговачке новине, НСад 1909, бр. 46, с. 365; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1909,  бр. 80, с. 5.

Л. Д.

БАКОЊИ Карољ (Karoly Bakonyi) – мађарски позоришни писац (Нађварад – Орадеа Маре, Мађарска, данас Румунија, 29. VII 1873 – Будимпешта, Мађарска, 25. X 1926). Спретан либретист, у иностранству је постао познат по својим оперетама Витез Јанош, Херцег Боб и Јесењи маневар, за које су музику написали Понграц Кочох, Јене Хуска и Имре Калман. Мање је познат по својим драмским делима. Адаптирао је за сцену чувени роман Калмана Миксата Кишобран светог Петра. У СНП је извођена његова оперета Јесењи маневар.

Б. Р.

БАКОТИЋ-МИЈУШКОВИЋ Вјера – преводилац (Шибеник, 19. III 1912 – Београд, 9. VII 2005). Основну школу и први разред гимназије похађала је у Риму, где јој је отац службовао. Гимназију, матуру и Филозофски факултет (Одсек за романистику) завршила је у Бгду 1938. Од почетка студија (1934) укључила се у напредни студентски покрет и као председник Удружења студената за француски језик и књижевност учествовала у свим његовим легалним и илегалним акцијама. Сарађивала је у „Жени данас“ и у „Нашој стварности“. Први пут је ухапшена 1940. За време Другог светског рата крила се у Бгду као илегалац. Почетком 1942. ухапшена је од стране Специјалне полиције, као талац, али ју је из затвора спасао један познати београдски индустријалац. Тек у пролеће 1944. успела је да ухвати везу са покретом и оде у партизане. Одмах је распоређена на дужност шефа Одсека за штампу Пропагандног одељења Друге пролетерске дивизије и укључена у рад Партије. После демобилизације, 1946, упућена је на рад у Танјуг, а затим у Централни одбор АФЖ Југославије, у Одељење за везе са иностранством. По сопственој жељи, септембра 1948, прешла је на Филозофски (сада Филолошки) факултет Универзитета у Бгду, на којем прве две г. предаје теорију књижевности на Катедри за српскохрватски језик и књижевност. Од 1950. је радила на Катедри за италијанистику најпре као лектор а потом, до пензионисања, као виши стручни сарадник. Са италијанског и француског језика са запаженим успехом превела је низ дела из области белетристике, есејистике, филозофије и драмске литературе (Леонардо да Винчи, Ђордано Бруно, Ђироламо Савонарола, Алберто Фортис, Николо Макијавели, Анђело Беолко Руцанте, Карло Голдони, Луиђи Пирандело, Франћеско де Санктис, Едмондо де Амићис, Лионело Вентури, Алберто Моравија, Стендал, Балзак, Анри Лефевр, Жироду и др.). Аутор је многих предговора, огледа, написа и есеја из области италијанске књижевности и културе. Бавила се и позоришном критиком. Добитник је награде на Конкурсу за литерарни оглед за стране италијанисте у Перуђи 1956. СНП је извело у њеном преводу Причање Руцантеово по повратку с бојишта и Мушицу (в).

БИБЛ: Беолко Анђело Руцанте, Причање Руцантеово по повратку с бојишта и Мушица, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 418; Италијанске ренесансне комедије, Бгд 1965.

М. Р.

БАКОЧЕВИЋ Радмила – оперска певачица, сопран (Гуча, 6. I 1933 – ). Соло певање на Музичкој академији у Бгду завршила 1956. у класи професора Николе Цвејића. Усавршавала се у миланској „Скали“. Од 1955. је солист Опере НП у Бгду, где је заузимала једно од најугледнијих места и где је наставила да наступа и после пензионисања (1982). Са Београдском опером и самостално гостовала је готово у свим важнијим оперским кућама света. „У извођачкој уметности Радмиле Бакочевић сједињују се изразита музикалност, глас изванредне лепоте, изједначености и носивости и особити смисао за драмско обликовање тумачених рола.“ (С. Ђурић-Клајн). Од 1998. до 2000. предавала је на Београдском универзитету уметности. Добитник је Октобарске награде Града Бгда (1960), Седмојулске награде (1973), Награде АВНОЈ-а (1979) и још многих других награда и признања. У СНП први пут је гостовала као Маргарета у Фаусту 1960, а затим више пута као Леонора у Трубадуру, Аида, Норма и Тоска у истоименим операма, Мими у Боемима,  Абигаила у Набук и Амелија у Балу под маскама.

ЛИТ: Лексикон југославенске музике, I, Згб 1984, с. 30-31.

В. В.

БАКСТ Леон (правим именом Лав Самојлович Розенберг) – руски сликар и сценограф (Гродно, Русија, 10. V 1866 – Париз, Француска, 28. XII 1924). Пошто се вратио у домовину извршио је веома значајан утицај на укус и освежење руске уметности у првој деценији XX века. Његове сценографије и костими из тог периода већ најављују будућег великог уметника. Прогнан из Петрограда као Јеврејин (1909), пришао је Руском балету Ђагиљева, с којим је отишао у Париз, где се потпуно посветио позоришту и на том плану постигао светску славу. Иако је Б. име везано за појам модерне класике у балету, он је, и поред великог корака којим се ишчупао из традиционализма, ипак остао с ону страну савременог, које се у његово време већ јављало свуда унаоколо. Б. није први у једној новој епохи, него последњи у оној прошлој, коју је у највећем сјају закључио. Аутор је сценографија и костимографија за: опере Борис Годунов Мусоргског (1908) и Јудита Серова (1909) и балете Клеопатра – прерађена Једна ноћ у Египту (1909), Плес, у сарадњи са Беноа, Жар птица, Шехерезада и Карневал (1910), Нарцис и Дух руже (1911) М. Фокина, Поподне једног фауна В. Нижинског, Плави бог, Дафнис и Клое, Тамара и Лептири (само костим) М. Фокина (1912), Игре В. Нижинског (1913), Легенда о Јосифу М. Фокина (1914), Веселе жене Л. Мјасина (1917), Успавана лепотица М. Петипа (1912), Истар С. Лифара (1924). У СНП је 1950, 1958, 1967. и 1972. извођен балет Шехерезада према његовом либрету, који је написао у сарадњи са М. Фокиним.

Б. Р.

БАЛ КАДЕТА (Graduation Ball) – балет у 1 чину. Музика: Јохан Штраус. Кореографија Дејвида Лишина изведена први пут у Краљевском театру у Сиднеју (Аустралија), 1. III 1940.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 7. X 1983. у НСаду (са епизодама из балета Пламен Париза, Лептир, Корсар, Аве Марија, Дон Кихот и Смрт руже или са балетом Силфиде). – Лишинову кореографију пренела и увежбала Божица Лисак, к. г., сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Маурич; В. Халаку  (Директорица), В. Чебски  (Генерал), Б. Његован, Г. Теглаши (Прва ученица), Ј. Дутина (Друга  ученица), Р. Варга  (Први кадет), Б. Курунци (Други кадет), Д. Влалукин (Бубњар), Д. Новков, Златко Панић (Pas de deux de la Sylphide), Г. Тот, Р. Варга, Т. Чебски,  М. Гиковски,  Е. Курунци (Perpetuum mobile), Н. Киритеску  (Поштар), А. Петрић, Т. Чебски, М. Гиковски, Г. Тот, Ђ. Лукић, Г. Теглаши, Е. Курунци, Ђ. Нађ (Ученице), Т. Пандуровић, М. Рушкуц, Н. Бикицки, С. Стојадиновић (Велике  ученице), А. Христидис, М. Петровић, Н. Киритеску, И. Овидиу Драгоман, И. Фетаховић, В. Поповић, Д. Влалукин, Б. Шрот (Кадети), С. Феле, И. Матаруга, А. Кетиг (Папилоте). – Изведено 45 пута, глед. 16.954.

ЛИТ: С. Савић, Двојство ансамбла, Дневник, 13. III 1982; М. Зајцев, Романтично изабрано, Борба, 13. X 1983; М. Сујић-Виторовић, Зашто је избачен добошар, Политика, 14. XI 1983; Д. Н(овков), Романтично и духовито, Позориште, НСад 1983/84, бр. 1-2, с. 3; Б. Ракић, Питање стила: успони и падови протекле сезоне, Одјек, Сарајево 1984, бр. 23, с. 20.

Љ. М.

БАЛ ПОД МАСКАМА (Un ballo in maschera) – опера у 3 чина (5 слика). Музика: Ђузепе Верди. Према драмском тексту Ежена Скриба Gustave III, ou Le bal maskué – либрето: Антонио Сома. Прво извођење у Риму, 17. II 1859, у нашој земљи 2. X 1877. у ХНК у Згбу.
Прво извођење у СНП 8. I 1954. (Као либретиста наведен Франческо Марија Пјаве?) Превео: Станислав Бинички. – Рд. М. Маринц, дир. Д. Жупанић, М. Асић, В. Тополковић, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић, к-граф М. Кирбос, пом. рд. В. Керешевић; О. Бингулац, В. Цвејић (Рикардо), Д. Дуић, Ј. Стефановић-Курсула, Ф. Пухар (Ренато), Д. Влајковић-Маршалек, И. Војводић-Полић, М. Михлер, М. Скендеровић (Амелија), М. Врчевић, Г. Гојковић (Улрика), О. Бручи, З. Николић (Оскар), В. Кошир, Д. Балтић (Силвано), М. Грозданић (Сам), М. Хаднађев (Том), Ђ. Ђорђевић (Судија), Ф. Кнебл (Слуга). – Изведено 34 пута, глед. 13.494.
Премијера у СНП 16. III 1984. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. И. Топлак, сц. Б. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич, дир. хора Ј. Ферик, к-краф Л. Пилипенко, к. г., пом. рд. С. Милушић; Ш. Мардешић, З. Крнетић, к. г. (Рикардо), Н. Митић, к. г., О. Енигареску, к. г., М. Милановић (Ренато), В. Виткаи-Ковач, М. Тунтев (Амелија), Б. Калеф, к. г. (Улрика), Г. Којадиновић (Оскар), Б. Вукасовић, С. Дракулић (Силвано), Б. Кнежевић (Самуел), Б. Јатић (Том), А. Манојловић, З. Мартиновић (Врховни судија), Д. Секулић (Амелијин слуга). – Изведено 10 пута, глед. 5938.
БИБЛ: Игранка под маскама, либрето опере, прев. С. Бинички, Бгд б. г.
ЛИТ: М. Кујунџић, Бал под маскама, НС, 1954, бр. 77, с. 2; Д. С., Новосађани наступили са „Отелом“ и „Балом под маскама“, Дневник, 6. VII 1954; Н. Симин, Класична поставка, Дневник, 13. III 1984; С. С(танојевић), Поново „Бал под маскама“, Борба, 24. III 1984; Е. Гвоздановић, Добри стари Верди, Дневник, 8. IV 1984.
В. П.

БАЛ У САВОЈУ (Ball im Savoy) – оперета у 3 чина (6  слика). Музика: Пал Абрахам. Либрето: Алфред Гринвалд и Фриц Ленер. Прво  извођење 23. XII 1932. у Берлину, у нашој земљи 30. IX 1933. у Малом казалишту у Згбу.

Прво извођење у СНП 7. IV 1970. у НСаду. Превео: Ђорђе Фишер. – Рд. Л. Силађи, к. г., дир. Л. Бута, сц. С. Максимовић, к. М. Стојановић, к. г., к-граф В. Јелкић; В. Куцуловић (Фоблас), З. Николић  (Мадлен), И. Давосир-Матановић, А. Животић (Дејзи), Д. Балтић (Мустафа), С. Франц, Ј. Коларик-Хартиг (Танголита), Ф. Кнебл (Фурман), К. Марцикић (Померол), Ђ. Молдовановић (Арчибалд), М. Тодоровић (Рене),  Ј. Сремчевић (Морис), М. Пелхе (Полет), М. Топлак  (Лили), Ч. Милушић (Репортер). У балетским нумерама учествовали: И. Љубојев, Д. Новков, М. Игњатовић, М. Бошковић, Б. Максић, М. Суботички, Д. Моцић, В. Поповић, М. Жилић, Ђ. Марушевић. – Изведено 19 пута, глед.  4691.

ЛИТ: Л. Силађи, Редитељ о оперети, Позориште, НСад 1970,  бр. 6, с. 2; М. Кујунџић, Премијера у „Бен Акиби“. Три стара шлагера, Дневник, 10. IV 1970; Ј. Шулхоф, Уз премијеру „Бала у Савоју“, Позориште, НСад 1970, бр. 6, с. 2; А-м, Прва у сезони, Сомборске новине, 9. X 1970.

В. П.

БАЛАБАН Александар – оперски певач, баритон, руског порекла. Члан Љубљанске опере у сезони 1922/23. Од 1923. до 1925. је у НП у Бгду, у сезони 1925/26. је поново у Љубљани, а од 1926. поново у Бгду. У СНГ у Љубљани наводе његове бриљантне изведбе Фигара у Севиљском берберину, Амонасра у Аиди, Станка у Хацеовом Повратку, Скарпије у Тоски, те Евгенија Оњегина, Риголета и Дон Жуана у истоименим операма и његово презиме бележе као Баланбан. У НП у НСаду гостовао је као Фигаро у Севиљском берберину 26. XI 1924. и као Евгеније Оњегин 14. III 1925.

ЛИТ: А-м, Beogradi operaénekesek vendégszereplése Noviszadon, Bácsmegyei Napló, 27. XI 1924; А-м, Operaelöadás lesz a szinházban, Délbácska, 14. III 1925.

В. П. и В. В.

БАЛАДА О МЕСЕЦУ ЛУТАЛИЦИ – балет у 1 чину. Музика: Душан  Радић. Либрето: Бора Ћосић. Прво извођење 19. X 1960. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 12. V 1983. (у оквиру Балетског дивертисмана IV), поново 17. XII 1985. у НСаду (са: Американац у Паризу). – Рд. и к-граф С. Перван, к. г., сц. М. Табачки, к. г., к. В. Дорић, к. г., дир. И. Топлак, пом. к-графа Т. Чебски и А. Кетиг; Р. Варга (Песник), А. Ђорђевић (Двојник), Д. Крстић (Зелена  комета), Г. Теглаши, Д. Новков (Ветар), Ј. Дутина (Мраз), А. Христидис (Месец), Н. Игрић (Барска звезда), Н. Узелац (Самоубица), М. Павловић, И. Кантор (Соло-глас). – Изведено 8 пута, глед. 4279.

ЛИТ: Н. С(авкови)ћ, Американац у Новом Саду, Дневник, 16. XII 1985; М. Сујић-Виторовић, Музика тренутка. Поглед у прошлост, Политика, 22. XII 1985; С. Савић, Повратак Радићеве „Баладе“, Дневник, 22. XII 1985; М. Зајцев, Игра без полета, Борба, 26. XII 1985; С. Кошничар, Чудесан спој музике, времена и покрета, Позориште, НСад 1985/86, бр. 4-5, с. 3-4; Д. Новков, Премијере у нашој кући – Балада о месецу луталици. Композитор Душан Радић – наш саговорник, Позориште, НСад 1985/86, бр. 4/5, с. 4.

Љ. М.