БАБИЋ Ксенија – драмска глумица (Загреб,  12. IV 1914 –  Смедерево,  5. VI 1941). Основну школу,  гимназију и  Глумачко-балетску школу завршила је у Бгду  (1937/38). Била је члан Академског позоришта у Бгду и већ тада показивала лепе стваралачке способности. Од  1. IX 1939. до смрти била је члан НПДб. У игри је испољавала осећајност и непосредност и наговештавала лепу глумачку каријеру, али је прерано  умрла.

УЛОГЕ:  Наталија (Васа Железнова),  Саша (Живи  леш), Босиљка (Сеоска лола),  Фалк (Матура), Играчица (Господин  од Пурсоњака), Марија (Сумњиво лице),  Лујза (Сплетка и љубав), Вера Нађ  (Рђава жена), Ела Делахеј (Карлова тетка), Гина (Ожалошћена породица), Даница (Моји ђетићи), Прва госпођа (Покондирена тиква),  Стана (Чучук Стана), Удата сестра (Растанак на мосту), Коца (Коштана).

ЛИТ: А-м, „Васа Железнова“ –  Максим Горки, Југословен,  Кикинда 1939, бр. 502, с. 2; А-м, „Сеоска лола“,  Југословен,  1939, бр.  505, с. 4; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у  Сенти, Време, Бгд 1939, бр. 6388, с. 9; С.,  Позориште,  Војводина,  Вршац 1940, бр. 9, с. 3; А-м, Годишњица смедеревске трагедије,  Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећања на глумце погинуле у Смедереву, НС,  1951, бр. 10, с. 4.

Б. С. С.

 

БАБИЋ-ЈОВАНОВИЋ-АНДРИЋ Милица – костимограф и сценограф (Босански Шамац, 2. IX 1909 – Београд, 25. III 1968). У Бечу је завршила Школу за примењену уметност (1929), а затим је једну сезону провела на студијама у Паризу. У школској 1930/31. краће време је била наставница Више женске занатске школе у Бгду. Од 1. II 1931. до пензионисања, 1964, била је члан НП у Бгду, са прекидом од 1939. до 1941, када је била на усавршавању у Берлину. Од 1934. је предавала историју костима и перике у Глумачкој школи при НП у Бгду, а после рата и на Позоришној академији у Бгду. Прву сарадњу са новосадским Позориштем остварила је 1937. нацртом костима за Гавелину режију Хамлета у НПДб. После рата, као доајен југословенских костимографа, дуго је била сарадник новосадске Опере. Креирала је низ изванредних нацрта за костиме у операма и балетима најразноврснијих жанрова, а такође и за неколицину драмских представа. Њен поуздан укус и смисао за ванредну визуелну идентификацију костима са епохом и, још више, карактером улоге, сведоче о изузетним способностима једног истинског мајстора костимографске уметности. У СНП је костимски опремила представе: Вечити младожења, Вишњик, Млетачки трговац, Без кривице криви, Родољупци, Продана невеста, Тоска, Севиљски берберин, Боеми, Мадам Батерфлај, Орфеј, Кармен, Кавалерија рустикана, Пајаци, Ђаво у селу, Шехерезада, Симфонијско коло, Охридска легенда, Фрагменти из балета Гајане, Лицитарско срце и Мефисто, за коју је израдила сценографију.

В. В.

 

БАБЈЕ ЛЕТО (L’été de la Saint-Martin) – шаљива игра у 1 чину. Написали: Анри Мејак и Лидовик Алеви. Прво извођење у Паризу, 1. II 1873, у нашој земљи 19. IX 1896. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 1. IX 1904. у Турском Бечеју. Превео: Никола Андрић. Подела узета са плаката представе одржане 28. I 1905. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Бриквиљ), М. Матејић (Ноел), М. Марковићка (Адријена), М. Тодосићка (Лебретоновица), В. Турински (Слуга). – Изведено 26 пута.

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Бабино лето, Позориште, НСад 1905, бр. 13, с. 50-51; А-м, Позориште у Вуковару…, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 69, с. 3; А-м, У уторак 7. марта дата је шалау 1 чину „Бабино лето“, Слога, Сомбор 1906, бр. 11, с. 5; Л. (Марковић) М(ргу)д, Извештај о представама, Трговачке новине, НСад 1910, бр. 2, с. 12.

В. В.

 

БАБОВИЋ Татјана, рођ. Урбанова – преводилац (Лужијанки, Чехословачка,  26. VI 1944 – ). Завршила је Академију уметности (Одсек филмске  монтаже) у  Прагу. Од 1976. радила је као филмски монтажер у Телевизији НСад. За СНП је превела комад Коме откуцава часовник (Solo prebicie hodiny) Освалда Захрадника (изведен 1979). Са супругом Предрагом-Пеђом Б., филмским и телевизијским редитељем, данас живи у Подгорици.

ЛИТ: Д. Николић, О јучерашњем свету без носталгије, Дневник, 16. I  1979; М. Кујунџић, Лифт–бој и остали, Дневник, 18. I  1979.

Ј. М.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

БАБУШКА Михаи (Mihai Babuşca) – балетски играч (Букурешт, Румунија, 29. XII 1959 – ). Балетско образовање стицао је у Балетској школи у Букурешту (класа К. Маринеску) и од 1975. до 1978. у Московској балетској школи (класа Б. Рахмањинов). Играчку каријеру је започео у балету Опере у Букурешту као носилац главних улога у класичном балетском репертоару. У Балет СНП ступио је као солиста 1985. и у њему остао до 1993. Остварио је запажене улоге захваљујући изузетној класичној техници, однегованом гесту, скоку и ротацији који плене, партнерском умећу, као и својој креативној снази.

УЛОГЕ: Колен (Враголанка), Принц (Пепељуга), Американац (Американац у Паризу), xxx (Вече балета – дивертисман), Алберт (Жизела), Принц Зигфрид (Лабудово језеро).

ЛИТ: Д. Новков, Саговорник – нови солиста Балета, Позориште, НСад 1985/86, бр. 4/5, с. 4-5.

Љ. М.

БАГДАСАРЈАН Евица – корепетитор (Београд,  14. III 1932 – Београд, 12. VII 1996). Завршила је Музичку академију у Бгду. Члан СНП била је од 20. VIII  1973. до 19. VIII  1974.

 

БАДАЛИЋ Хуго – књижевник (Славонски Брод, 18. IX 1851 – Загреб, 4. V 1900). Матурирао је 1871. у гимназији у Згбу, а студије класичне филологије завршио је 1874. у Бечу. Дјеловао је као средњошколски наставник (1874-1879) у Згбу, од 1879. до 1882. је био у Ријеци, а од 1882. поново у Згбу, гдје је 1896. постао равнатељ Доњоградске гимназије. Од 1874. објављује у многобројним часописима („Виенац“, „Велебит“, „Хрватска вила“, „Просвјета“, „Побратим“) пјесме с љубавном, патриотском и слободарском тематиком; Изабране пјесме му је издала Матица хрватска 1896. Аутор је књижевних расправа и уредник Матичиних издања. Г. 1876. написао је, по трагедији Т. Кернера, Zriny, либрето за Зајчеву оперу Никола Шубић Зрињски. Превео је Шекспировог Кориолана, дијелове Гетеовог Фауста и низ казалишних комада њемачких и француских писаца (Ј. Б. Швајцер, Ф. Шентан, Е. Гондине, Е. Лабиш, П. Перон, Ј. Розен, Р. Ферије). У СНП је у његовом пријеводу изведена Денеријева и Вернова драматизација романа Ж. Верна Пут око земље за 80 дана (1887).

БИБЛ: Никола Шубић Зрињски, глазбена трагедија у 3 чина, Згб 1876.

ЛИТ: А-м, Хуго Бадалић, Виенац, Згб 1890, бр. 47, с. 753 и 758-59; Т. О(стојић), Хуго Бадалић, ЛМС, 1900, књ. 202-203, св. 2-3, с. 431-432; Р. Пинтер, Хуго Бадалић, Просвјета, Згб 1900, бр. 10, с. 301-302 и бр. 11, с. 338-342; (Ј. Пасарић), Хуго Бадалић, некролог, Обзор, Згб 1900, бр. 103; В. Рудолф, Културни рад заслужних Брођана у Загребу, часопис Загреб, 1936, бр. 3, с.  69-73; В. К(овачић), Хуго Бадалић , Нови лист, Згб  1941, бр. 142.

С. Б.

 

БАДЊАРЕВИЋ-ПЕТРОВИЋ Јасна в. ПЕТРОВИЋ-БАДЊАРЕВИЋ Јасна

БАДРЉИЦА Стеван/Станко – добротвор (Сента, 1805 – Сента, 1. IX 1876). Потекао је из старе српске породице у којој су се неговала национална осећања. У родном месту је завршио основну школу на српском и на мађарском језику, а затим трговачку академију у Суботици. Уз пољопривредну делатност, обављао је и дужност општинског благајника (1849), затим сирочадског оца, те општинског кнеза у Сенти (1858-1861). Уважен и поштован, биран је и за жупанијског представника. Члан МС је био од 1866. Некретнине у вредности између 14 и 16 хиљада форината завештао је СНП, а по 500 форинти српском школском фонду, српској цркви и болници. У СНП се чува његов портрет који је израдио Аксентије Мародић.

ЛИТ: А-м, Имена чланова Матичиних, ЛМС, 1866, књ. 111, с. 336; А-м, Радња Матице србске г. 1866, ЛМС, 1879, књ. 120, с. 330.

В. В.

БАЈАДЕРА (Die Bajadere) – оперета у 3 чина. Музика: Имре Калман. Либрето: Јулиус Бремер и Алфред Гринвалд. Прво извођење Бечу 23. XII 1921, у нашој земљи 25. XII 1922. у НК Осијек.

Прво извођење у НП у НСаду 6. XII 1923. Превео: Драгутин Вуковић. Обрадио: Јосип Кулунџић. Подела узета са плаката представе одржане 8. IX 1925. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; Д. Кранчевић (Принц Рађами), М. Оливијери-Илићка (Одет), К. Клеменчић (Наполеон), М. Оџић (Луј Филип), М. Михлова (Мариета), С. Вендеровић (Гроф Арман), Б. Чолић (Пуковник Паркер), Ј. Матићева (Фефе), Г. Миковић (Де ла Линг), М. Степановић (Ађутант), М. Васић (Требизод), М. Вебле (Пинпринет), Н. Дивјак (Др Кохен), Д. Таран (Џони Миксер), Н. Мељников (Директор бара), М. Летић (Вратар ложа), Ј. Вујићева (Оли), Ј. Равскаја (Жоли). – Изведено 54 пута.

Прво извођење у Н-Оп 30. X 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 1932. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Бајадера“ – Народно позориште, Застава, 8. XII 1923; -р-, „Бајадера“ од Емериха Калмана, Јединство,  9. XII 1923; В. Сп(асић), О, бајадеро, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 2, с. 3; А-м, Синоћ нас је новосадско позориште изненадило једном оперетом новијег датума,  Нова пошта, 1924,  бр. 183, с. 3; О. С(уботи)ћ, Гостовање гђце М. Михел у „Бајадери“, Застава, 31. V 1925; А-м, „Бајадера“ у новосадском Народном позоришту, Нови Сад, 1926, бр. 38, с. 5; А-м, „Бајадера“, Застава, 15. VIII  1926.

В. В.