ЈОКАИ Мор (Mór Jókay) – мађарски књижевник (Комаром, 18. II 1825 – Будимпешта, 5. V 1904). Потиче из племићске породице. Школовао се у родном месту, Кечкемету и Будимпешти, где је и стекао диплому правника. Пријатељевао је с Петефијем и првацима покрета из 1848. и потпуно се пребацио на књижевно и политичко поље. Препативши бурне г. устанка, наставио је неуморни рад на књижевном пољу и написао је преко 300 романа, приповедака и позоришних дела, од којих су нека још у XIX веку преведена код нас – Одабране приповетке, Бела ружа, Бегунац, Жалосни дани, Златан човек, Кад остаримо, Сироти богаташи, Шарени цвет. Један од његових најпознатијих романа, с много аутобиографских детаља, је Госпођа с морским очима (1918, преведено у Згбу). Сматра се оцем мађарског романа. Великан је с неисцрпним богатством фантазије. Ј. је хуморист и патетичан фабулатор много већи од психолога. Романи су му преведени на све словенске језике, на енглески, немачки, француски, италијански, дански, шведски, румунски, грчки, турски, чак и на јапански језик. Био је уредник многобројних белетристичких и политичких листова, председник свих виђенијих задруга, а живо се бавио политиком. Са Игнацом Шницером написао је либрето за оперету Барон Циганин (музика Јохан Штраус), која је у СНП први пут изведена 1922.

В. Кч.