ИСАЈЛОВИЋ Михаило – драмски глумац и редитељ (Калафат, Румунија, 15. X 1870 – Београд, 13. VII 1938). Гимназију је завршио у Грацу, а Конзерваторијум у Бечу. Глумачку каријеру је започео на немачким сценама у Линцу, Прагу, Брну и Нирнбергу; затим је наступао у позориштима Њујорка, Чикага и Милвокија. После трогодишњег боравка у Бремену, глумио је још једну сезону у САД, па у Михаиловском царском театру у Петрограду и у Немачком позоришту у Франкфурту на Мајни. У току рата боравио је у Базелу (Швајцарска). За главног редитеља ангажован је 20. VI 1920. у НП у Бгду, у којем је врло често глумио још од 1898. Следбеник немачке представљачке школе, глумац снажне индивидуалности и дубоке студије, И. је остварио низ сложених ликова класичног и романтичарског репертоара, пре свега у Шекспировим делима (Ричард III у истоименом комаду, Шајлок у Млетачком трговцу, Луда и Лир у Краљу Лиру, Јаго и Краљ у Хамлету), затим у Шилеровим комадима (Фрања Мор у Разбојницима, Филип II у Дон Карлосу) и у Ибзеновим психолошким драмама (Доктор Стокман у Народном непријатељу). Као редитељ поставио је у Бгду низ класичних дела: Хамлет, Краљ Лир, Ричард III, Егмонт, Пигмалион и друга, преносећи на београдску сцену многе тековине предратне модерне немачке и европске драматургије: продубљену студију текста и ликова, решења масовних сцена, неговање сценског говора… Педагошки је значајно утицао на младу послератну глумачку генерацију, нарочито у систему изграђивања улога. На сцени СНП у НСаду је 1923. као гост, поставио Пигмалиона  Џ. Б. Шоа.

ЛИТ: -р-, „Пигмалион“, комедија у пет чинова од Бернарда Шоа, Јединство, 25. IX 1923; А-м, Новосадско позориште, Comoedia, 1924, бр. 1, с. 7.

С. Ј.