ВАНДЕРБИРШ Емил-Луј (Emil-Louis Vanderburch) – француски драмски писац (Париз, 30. IX 1794 – Риеј, Малмезон, 30. III 1862). У Француској је у своје време био познат и признат писац мелодрама, драма и водвиља, али му је слава брзо потамнела и данас се нигде не приказује. Сем тога, писао је романе, песме и историјске расправе (углавном компилације). Гаскоњска коцка или Један од тројице (1816), комедија у стиховима, обележава његове почетке у позоришту за које ће доцније написати преко тристо комада. На југословенским сценама В. ни у прошлости није привлачио пажњу као драматичар. Извођена су само три-четири његова комада, а међу њима је најпопуларнији био Париски колотер, у преводу Лазе Телечког са немачке верзије Теодора Дункла. Једну његову комедију (Наредник Фридрих) превео је за НП у Бгду Милован Ђ. Глишић (1885). Као ни толики други његови савременици, ни В. није радио сам. Његову разгранату мрежу сарадника чинили су многи тада познати драматичари: Е. Скриб, В. Сарду, А. Буржоа, Ф. Диманоар, Ф. де Вилнев, Ф. Симон, Ж. Бајар, М. Екар, де Форж, Мелвил, де Левен, Бразије, Р. Перен, Димерсан, А. Бони итд. Треба рећи да је у већем броју случајева он помагао другима, али је и сам волео да тражи сараднике и за једночине комедије, а њих има понајвише. Међутим, те му се комедије ничим не издвајају од сличних творевина његових савременика. „Лепе ситуације, пластични карактери и ваљана дикција, поред крепке борбе с друштвеним заблудама, које се одржаше у аристократији насупрот нашем веку – све је то пријатно забавило публику“ – хвали Ђ. Малетић представу Париског колотера у Бгду, на гостовању СНП 13. I 1868. Навешћемо, примера ради, нека његова позоришна дела: Гаскоњска коцка или Један од тројице (1816), Париски берберин (1827, по роману П. де Кока), Младост Марије Стјуартове (1829, као сарадник Ф. де Вилнева), Луј XV код Госпође Дибари (1831, са А. Буржоаом), Жак II (1835), Париски колотер (1836, као сарадник Ж. Бајара), Клермон или Уметникова жена (1838, као сарадник Е. Скриба), Магарећа кожа (1838, с Лорансеном), Фраголета (1839, као сарадник Ж. Бајара), Министрови другови (1839, у стиховима), Свадба парискога колотера (1843, с Лорансеном), Дивљи вепар из Ардена (1854), Наредник Фридрих (1855). СНП је извело његов и Бајаров комад Париски колотер.

ЛИТ: Ђ. Малетић, „Париски колотер“, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 273-274.

Ж. П.