РОЗЕН Јулије (Julius Rosen) – аустријски писац, редитељ и драматург (Праг, 8. X 1833 – Горица, 4. I 1892). Право име му је било Никола Дуфек (Nikolaus Duffek), али је псеудоним употребљавао и у грађанском животу а не само у потписивању својих литерарних дела. Отац му је био позоришни певач и музичар у Прагу, где је Р. завршио студије правних наука. Службовао је у Ердељу и у Шопроњу (Мађарска) и у полицијској управи у Прагу (од 1860). Од 1866. је најпре био слободан писац, затим драматург и редитељ Карловог позоришта (Carl-Theater) у Бечу, а 1880. се у истом својству запослио у Бечком театру (Theater an der Wien). Под крај каријере, последње три сезоне, био је редитељ у Хамбургу. Био је плодан писац фељтона и романа. Прва његова драма, Konvenienz und Liebe, изведена је у Шопроњу 1859; написао је десетак комедија и лакрдија које су крајем XIX века биле популарне, можда баш зато што се нису дотицале никаквих озбиљнијих проблема него су настајале за потребе тренутка са којим су и пролазиле. Сабрана драмска дела објављена су му, у 14 свезака, у Берлину (1870-1888). Ни у нашим просторима није остао непознат. На словеначки су преведена његова дела: V Spanji (прев. Јосип Ноли, Љубљана 18), Garibaldi (прев. Иван Калан, Љубљана 1876) и Nič otrok (Љубљана 1886). У СНП су изведени Р. комади: 1874. Проводаџија (Konvenienz und Liebe, 1859), у преводу Адама Мандровића, и 1877. Еј, људи, што се не жените (O, diese Männer), у преводу Бранка М. Јовановића-Муше.

БИБЛ: Еј, људи, што се не жените или Под папучом, шаљива игра у четири чина, по немачком од Јулија Розена, за српску позорницу прерадио Бранико М. Јовановић, НСад 1884, Зборник позоришних дела, св. 16.

С. К. К.