РОМАНИ Феличе (Felice Romani) – италијански либретиста, песник и критичар (Ђенова, 31. I 1788 – Монеља, 23. I 1865). Завршио је студије грчког и латинског у Ђенови и права у Пизи. Као критичар и песник постао је 1834. директор листа „Газета Пијемонтезе“. Либрета је писао по наруџби – оних који су тежили да оперски текст подигну на виши уметнички ниво. Развијајући веома висок литерарни стил, Р. је с лакоћом надмашио либретистичку просечност свог времена и као уметник се наметнуо композиторима и импресаријима. Иако убеђени класичар, Р. је допринео развоју мелодраме уводећи је у романтизам, те је својим делима и самоме себи осигурао положај највећег мелодрамског песника између Метастазија и Боита. Најпознатија Р. либрета су писана за Росинија, Николаја, Мајербера, Белинија, Доницетија, Вердија и друге. Међу његова највише извођена дела спадају – на Белинијеву музику: Месечарка (La Sonnambula, 1831), Капулети и Монтеки (Capuletti i Montechi, 1830) и Норма (Norma, 1831); на Доницетијеву музику: Ана Болен (Anna Bolin, 1830), Љубавни напитак (L’elisir d’amore, 1832) и Лукреција Борџија (Lucrezia Borgia, 1833). У СНП су, по његовим либретима, извођене опере Норма и Љубавни напитак.

Б. Р.