ПИСЕК Стјепан

ПИСЕК Стјепан – глумац и певач, лирски тенор (Требиње, 17. VII 1892 – Дубровник, 3. XI 1979). Право му је презиме Пицек. Основну и средњу школу завршио је у Дубровнику, где се 1913. придружио путујућој дружини Петра Ћирића. После Првог светског рата обрео се у Вараждину, у чијем се казалишту запослио 1920. Г. 1922. је прешао у ХНК у Згбу, где је био члан хора а истовремено се приватно музички образовао у Глазбеном заводу код професора Корнеста витеза Камарате. Од 7. VI 1924, после аудиције, радио је у НП у НСаду као глумац али превасходно као певач до 1927, када је прешао у Вараждин, али се убрзо вратио и у НСаду остао до почетка 1928. Од пролећа 1928. наступао је Београдској оперети, а затим у театрима у Скопљу, Сарајеву и Сплиту. Са Н. Архиповом, Н. Барановим и Б. Дубском, са којима је певао у новосадској Опери, и диригентима Светоликом Пашћаном и Јосипом Рајхенићем, учествовао је у покушају обнављања Опере у НСаду: окупивши привремени ансамбл, у сезони 1929/30. су по војвођанским местима давали представе Травијате и Мадам Батерфлај. После рата је био члан пулског па дубровачког казалишта; од 1. IX 1955. до пензионисања био је запослен у НП у Суботици. Као члан НК у Пули награђен је на Републичком фестивалу Хрватске у Згбу јуна 1950. за улогу Прождора у Љубовницима непознатог аутора. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је 3. VI 1954. насловном улогом у Молијеровом Грађанину племићу, у Дубровнику – у оквиру Љетних игара. Играо је у домаћим филмовима Бакоња фра Брне, Последњи одред, Милиони на отоку, Путници са Сплендида, Сви на море, те у популарној телевизијској серији Наше мало мисто.

УЛОГЕ: Гроф Болеслав Барански (Пољачка крв), Рене (Мадам Помпадур), Кнез Иван од Коруге (Играчица Каћа), Родерих (Холандска женица), Трике (Евгеније Оњегин), Алфред Жермон (Травијата), Едвин Роналд (Кнегиња чардаша), Витембург (Грофица Марица), Арман Милбо (Фраскита), Шандор Запоља (Шева), Максим де ла Вале (Клокло), Др Шеиква Омаи (Тајфун), Стева Драгић (Сеоска лола), Фердинанд од Шарплантреа (Мамзел Нитуш).

ЛИТ: П. И., Оперско вече чланова Новосадске опере, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6; Крит., Оперско вече, Застава, 14. IX 1924; А-м, Две премијере, Comoedia, 1924, бр. 4, с. 7; О. С(уботи)ћ, „Евгеније Оњегин“ (премијера), Застава, 10. X 1924; В. Спасић, Реприза „Madame Pompadour“, Јединство, 4. I 1925; А-м, A Hollandi menyecske, Délbácska, 5. IV 1925; А-м, „Холандска невеста“, оперета у три чина, Видовдан, НСад, 12. IV 1925; А-м, Премијера „Холандске женице“, Comoedia, 1925, бр. 11, с. 21; Б. Ј., „Фраскита“, Јединство, 21. VI 1925; A. Miklautz, Erstaufführung Operette „Polenblut“ von Nedbal, Deutsches Volksblatt, 25. IX 1925; С. Зубац, „Пољачка крв“, оперета од Недбала, Јединство, 27. IX 1925; О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“, Застава, 15. XI 1925; О. С(уботи)ћ, Писек у „Травијати“, Застава, 17. I 1926; Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица, 1926, св. 3, с. 34-35, св. 4, с. 168; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; О. С(уботи)ћ, „Шева“, Застава, 26. V 1926; О. С(уботи)ћ, „Кло-кло“, Застава, 27. III 1927; К. Николић, „Клокло“, опрета од Б. Јенбаха, Нови Сад, 1927, бр. 12, с. 3; Др М. Петровић, Оперска представа приказана од чланова бивше народне опере у Н. Саду, Стража, Бачка Паланка, 1929, бр. 24, с. 2; A. Miklautz, Madame Butterfly, Deutsches Volksblatt, 24. I 1930; А-м, 3. априла о. г. слави 30. годишњицу…, Позориште, Тузла, 1954, бр. 4-5, с. 33.

В. В.