Дејан Дуковски
ПОСЛЕДЊИ БАЛКАНСКИ ВАМПИР
Редитељ: Александар Поповски
Преводилац с македонског: Вера Василић
Драматург: Николина Ђукановић
Сценографи: Александар Поповски и Жељко Пишкорић
Костимограф: Миа Поповска
Композитор: Марјан Нећак
Кореограф: Сташа Зуровац
Асистент редитеља: Јуш Зидар
Асистент костимографа: Миња Давидовић
Играју:
Удовица
Тања Пјевац
Курта
Ненад Пећинар
Мали
Милован Филиповић
Авет
Марко Марковић
Кмет
Игор Павловић
Поп
Милорад Капор
Вампирче
Душан Јакишић
Вампир
Бранислав Јерковић
Анђелина
Вишња Обрадовић
Јана
Јована Балашевић
Ђурђа
Јована Стипић Радошевић
Мајстор светла: Никола Маринков
Тон мајстор: Владимир Огњеновић
Инспицијент и суфлер: Срђан Стојновић
Прва проба: 3. априла 2023.
Премијера: 17. маја 2023, сцена „Пера Добриновић“
За елементе декора ауторску слику уступио академски сликар Марко Миловић
Фотографије снимане у Шпицеровом дворцу, у Беочину
Дејан Дуковски је драмски писац и сценариста. Дипломирао је на Одсеку за драму ФДУ, Скопље, код професора Горана Стефановског. Написао је драмске текстове: Балканска, Балкански вампир, Балкан није мртав, Буре барута, Маму му јебем ко је први почео, Дракула, Друга страна, Празан град, Материца, Изгубљени Немци, Дух који хода… Његови текстови су награђивани на више међународних, као и домаћих позоришних фестивала, превођени су на многе језике, а статистички гледано Дејан Дуковски је најизвођенији македонски драмски писац.
Његов најновији комад Последњи балкански вампир премијерно се изводи у Српском народном позоришту.
Реч писца
Под плавим месецом без љубави и смрти
Са мотивом вампиризма на овим просторима почео сам се први пут бавити крајем далеких осамдесетих, кад сам написао студентски текст насловљен Последњи балкански вампир. Од тада постоји идеја да са Поповским направим представу на ту тему. И ето десило се то сада. Од мог старог текста је остао мотив и наслов, а ја сам написао овај комад, који из више углова дотиче тему вампиризма овог времена у коме живимо…
Намера ми је била једноставна – да напишем комичан и забаван текст из овог балканског миљеа митова, предања и сујеверја у маниру непостојеће и донекле апсурдне Турлитава драматургије – са певањем и гризењем.
Не знам које је огледало страхова у коме данас не видимо наш сопствени вампиризам. Текст не даје дијагнозу овог вампиризма, нити тражи неке паралелне метафоре са данашњим вампирима, демонима и злим духовима времена у коме живимо, али се надам да допире нерв наших данашњих подсвесних паганских страхова и ниских страсти…
Дејан Дуковски
Александар Поповски је позоришни и филмски редитељ.
Његов професионални деби у позоришту је био 1992. године, када је режирао представу Џин и седам патуљака Дејана Дуковског у Народном позоришту у Велесу.
У сезони 1999/2000. и 2001/2002. режирао је чак четири комада Дејана Дуковског: Буре барута, Маму му јебем ко је први почео, Балкан није мртав и Дракула.
Поповски је потом режирао текст Дух који хода Дејана Дуковског у Српском народном позоришту у сезони 2014/2015. Последњи балкански вампир је седма представа коју режира Поповски по тексту Дуковског.
У Српском народном позоришту режирао је две представе Дух који хода и Доплер. Последња представа Александра Поповског је Дон Жуан Молијера у Nemzeti Szinhaz / Народном позоришту у Будимпешти која је проглашена за представу деценије у Мађарској.
Реч редитеља
Вампири су наша аутохтона врста
Када сам први пут радио представу на тему Дракуле и вампира, судбина ме је спојила са човеком рођеним у месту где и Влад Цепеш, познатији као Дракула. Човек ми је показао портрет Влада Цепеша и показао ми је поносно свој профил. То је била иста особа. Затражио сам да ми исприча све о вампирима. На то је он скочио и почео да ме вређа, да не знам ништа, да Румунија никад није имала вампира и да је Влад био велики владар и човек. Касније сам сазнао да је био у праву, Румунија нема вампира у својој митологији, а добила га је захваљујући Браму Стокеру који је свој роман који се у почетку звао Гроф Вампир, касније променио у Гроф Дракула због списа које је нашао повезане са Владом Цепешом.
Али… Вампире имамо ми. Тромеђа Македоније, Србије и Бугарске у својим митовима и народним предањима садржи приче о вампирима. Наши вампири су мало другачији од оног класичног. Они певају и плешу по крововима и серу кроз димњаке и спавају са стоком… Код Марка Цепенкова постоји прича о чувеном ловцу на вампире из Прилепа. Његово име је Курта и он је, како легенда каже, настао од повампиреног оца.
Дејан Дуковски је још на академији написао први текст на тему Курте.
У ово наше време „које је изашло из зглоба“ често чујемо да се нешто повампирило. Да људи не спавају, да је завладао страх и немир. И како то обично бива, за сваку болест постоји и лек. Курта!
Тако смо се договорили да поново оживимо митолошког јунака и да њему препустимо борбу са вампирима који су око нас.
Александар Поповски
