БИБЛИОТЕКА
Српска читаоница донела је одлуку да се 16. јула 1861. године оснује Српско народно позориште, а управнички послови повере Јовану Ђорђевићу (1826- 1900). Он је почео да скупља и набавља позоришна дела и стручну литературу за потребе Позоришта. Серијом својих чланака објављених у Србском дневнику позвао је Србе да помогну иницијативу оснивања Позоришта. Убрзо стижу прилози у новцу, предметима погодним за позоришну реквизиту, књигама: домаћим, страним преведеним и непреведеним драмским текстовима, а на основу тих телстова рађене су посрбе. Драмска дела и неке комаде са репертоара Позориште је размењивало и са другим позориштима. Управа Српског народног позоришта издаје 1872. године одабрана дела удешена за представе и објављује их као Зборник позоришних дела у четрдесетак свесака.
Библиотека данас чува преко десет наслова из Зборника позоришних дела: друго издање Шарана Јована Јовановића Змаја из 1876. године; Краљева сеја Милана Јовановића из 1872; друго поправљено издање Максима Црнојевића Лазе Костића из 1887; Ромео и Јулија Вилијема Шекспира из 1876. и друга драмска дела. Библиотека чува лист Позориште од првог броја из 1871. године.
Најстарији драмски текстови су се преписивали и на тај начин умножавали за потребе глумаца. Преписивао је писар и архивар позоришних дела,али се дешавало да и сами глумци преписују дела и улоге. Међутим, ни један такав текст није сачуван, јер је пожар у ноћи између 22. и 23. јануара 1928. године захватио зграду Дунђерсковог позоришта. У пожару су уништени архива и библиотека, те богати фундус декора и костима. Изгорело је 4000 књига, прва издања драмских дела Стефана Стефановића, Јована Стерије Поповића, Константина Поповића Комораша, Јоакима Вујића, Јована Суботића, Косте Трифковића, Лазе Костића и других наших писаца.
После пожара 1929. године, на обнови Библиотеке доста је учинило Народно позориште Дунавске бановине под управом Марка Малетина. Набављено је преко 2000 књига до 1941. године. Ратом је Библиотека знатно оштећена. После Другог светског рата Српско народно позориште је наставило са радом и приступило систематском проширивању фонда драмском, музичком и осталом стручном литературом. Године 1947. запослен је први библиотекар и музички архивар Ђура Давидовац (1898- 1968), који је започео сређивање фонда и каталога. Библиотеку је успешно водила наредне три деценије Славка Видаковић све до 1995. године, у почетку самостално, а касније са пок. Иванком Максимовић.
Фонд Библиотекe се стално обогаћује и достигао је 26.000 стручних позоришних публикација, бројних наслова периодике, преко 3.200 различитих наслова драмских текстова. Уникати, часописи и стара и ретка књига се користи у просторијама читаонице. Библиотека публикације набавља куповином, поклоном и међубиблиотечком разменом. Води каталог именски, предметни, стручни, каталог наслова драмских дела, електронски каталог и каталог CD, DVD.
Сматра се да је Библиотека Српског народног позоришта данас једна од најопремљенијих и насјтручнијих специјалних позоришних библиотека.
У Библиотеци ради Олга Радман, библиотекар.
БИБЛИОТЕКА Српског народног позоришта
Позоришни трг 1
21101 Нови Сад
+ 381 21 426 403
biblioteka@snp.org.rs
рад са корисницима: 9 – 14 часова
УМЕТНИЧКИ АРХИВ
Архив Српског народног позоришта почео је да се формира даном оснивања СНП. Целокупна грађа везана за рад Српског народног позоришта из године у годину се увећавала па се самим тим се и Архив формирао. Архив систематски прикупља, евидентира и обрађује материјал везан за уметнички рад Позоришта.
Данас је грађа везана за рад Српског народног позоришта похрањена у три установе: грађа везана за период до Другог светског рата налази се у Позоришном музеју Војводине, затим нешто мањи део у Ахиву Војводине, поготово грађа везана за рад Друштва за Српско народно позориште, док се у Архиву Српског народног позоришта чува грађа која се односи на рад Српског народног позоришта од Другог светског рата до данас.
У фонду Архива се налази материјал који се односи на уметнички рад Позоришта. Ту се чувају сведочанства о раду (плакати, програми, макете, сценографске и костимографске скице, фотографије, награде, прес-клипинг) све три позоришне уметничке јединице: Драме, Опере, Балета, од Другог светског рата па до данашњег дана, као и досијеи свих бивших и садашњих радника СНП. Целокупна грађа је на располагању театролозима и историчарима позоришта, али и свим другим проучаваоцима. Такође, Архив пружа стручну и научну помоћ сваком научном раднику, истраживачу и историчару Српског народног позоришта.
У Архиву ради Невена Јанаћ, театролог.
АРХИВ Српског народног позоришта
Позоришни трг 1
21101 Нови Сад
+ 381 21 6621 411, лок. 154
arhiv@snp.org.rs
