SLEPA MRLJA
Po motivima antičkih tragedija: Car Edip, Antigona i Bakhe

Reditelj: Andrej Mažeri
Prevoditeljka: Ioana Flora
Dramaturzi: Kosmin Stanila i Ionut Soču
Scenograf i kostimograf: Adrian Balkau
Koreografkinja: Andrea Gavriliu
Kompozitor: Adrian Pičorea
Video: Siniša Cvetić
Lektor: dr Dejan Sredojević

Igraju:
Antigona: Hana Selimović
Edip: Branislav Jerković
Jokasta: Sanja Mikitišin
Polinik/Eteokle/Laj/Pentej: Aljoša Đidić
Kreont: Milovan Filipović
Ismena: Sonja Kesler
Dadilja/Meropa: Gordana Đurđević Dimić
Tiresija: Radoje Čupić
Novinarka: Nikolina Spasić / Tijana Marković
Mala Antigona: Iskra Šimon
Mala Ismena: Anđela Paščan

Hor:
Simonida Mandić
Ivana Pančić Dobrodolac
Nikolina Spasić
Aleksandra Pejić
Danica Nikolić
Mina Pavlica
Katarina Bradonjić

Asistent reditelja: Milorad Savanović
Asistentkinja kostimografa: Minja Davidović
Svetlo: Nikola Marinkov
Ton: Jovan Živković
Organizatorka: Judit Ferenc
Inspicijent: Zoltan Bešenji
Suflerka: Nataša Barbip

Premijera: 15. april 2022. scena „Pera Dobrinović“

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

„Svet je možda rudimentarna skica detinjastog boga, koji ga je ostavio završenim do pola, postiđen svojim manjkavim radom; stvorio ga je submisivni bog, kom se nadmoćniji bogovi smeju; to je konfuzna produkcija oronulog i penzionisanog božanstva, koje ni ne zna da je već mrtvo.“

Dejvid Hjum, „Dijalozi o religiji prirode“, V. 1779.

„Naša Antigona je ptica koja peva metafiziku očaja. Njen plač se umnožava u još toliko. Grupa žena čuje njen glas i napada grad, time pokrećući društvene nemire. Ovo je opasna igra. Ona možda nije heroina u pravom smislu te reči, ali Antigona odgovara na snažnu želju drugih da se samoprošire. Uz flešbekove sopstvene prošlosti (ponekad parodijski gledano), ona pokušava da preispita žensku ulogu u društvu. Preispitujući sliku svog oca (Edip), nju pogađa najodvratnije osećanje: bespomoćnost“.

Teme: porodica, religija, muška dominacija, društveni zaokret, horizontalni pogled.

Andrej Mažeri

Tebanski kralj, Kadmov sin Polidor i njegova žena Niktida imali su sina Labdaka, koji je nasledio vlast nad Tebom. Labdakov sin i naslednik bio je Laj. Jednom je Laj bio u poseti kod kralja Pelopsa i dugo se gostio kod njega u Pizi, ali je velikom nezahvalnošću uzvratio Pelopsu gostoprimstvo. Ugrabio je mladog Pelopsovog sina Hrisipa i odveo ga u Tebu. Pelops je prokleo Laja da ga bogovi kazne tako što će mu dosuditi da ga ubije njegov rođeni sin.

Kad se vratio u Tebu, Laj se oženio Jokastom, Menojkejevom kćerkom. Dugo su mirno živeli u Tebi, ali nisu imali dece.
Laj je odlučio da ode u Delfe i da tamo zatraži odgovor od boga Apolona.

Apolonova sveštenica Pitija mu je tada odgovorila:
– Labdakov sine, bogovi će ti ispuniti želju, dobićeš sina, ali znaj – poginućeš od njegove ruke. Stići će te Pelopsovo prokletstvo!

Dugo je razmišljao kako da izbegne neumoljivu sudbinu i najzad odluči da ubije svog sina čim se rodi. Kada se Laju rodio sin surovi otac veza mu kaiševima noge i probode mu stopala oštrim žezlom, pozva roba i naredi mu da ostavi dete u šumi na obroncima Kiterona da ga tamo rastrgnu divlje zveri. Rob se sažali na dete i krišom ga dade robu korintskog kralja Poliba.

Polib je bio bez dece i odluči da ga odgaja kao svog naslednika i dečaku dade ime Edip zbog njegovih nogu otečenih od rana. Tako je Edip odrastao kod Poliba i njegove žene Merope… Zbog mnogih sumnji Edip odluči da pođe u Delfe i da tamo sazna tajnu svog porekla. Apolon mu odgovori kroz usta proročice Pitije:
– Edipe, tvoja je sudbina užasna! Ubićeš oca i oženićeš se rođenom majkom i iz tog braka će se roditi deca prokleta od bogova i omražena od svih ljudi.

Zato Edip odluči da se više ne vraća u Korint, jer- šta ako su Polib i Meropa njegovi pravi roditelji? Kao skitnica, bez doma, Edip napusti Delfe. Nije znao kuda da ide i zato odluči da pođe prvim putem na koji naiđe. To beše put u Tebu.
Na tom putu Edip srete kola u kojima se nalazio sedi starac dostojanstvenog izgleda. Kolima je upravljao glasnik, a za njima su išle sluge. Glasnik viknu na Edipa da se skloni s puta i zamahnu bičem. Edip se naljuti i udari glasnika. Već htede da prođe pored kola, ali starac odjednom zamahnu štapom i udari ga po glavi. Edip tada u gnevu udari starca štapom tako snažno da on pade mrtav na zemlju. Tako se ispunila sudbina: Edip je, ne sluteći, ubio svog oca Laja, jer je taj starac bio, u stvari, Laj, koji je išao u Delfe da upita Apolona na koji način može da spasi Tebu od krvožedne Sfinge.

Bogovi su odredili da Sfinga ostane u Tebi sve dotle dok neko ne odgonetne zagonetku koju ona postavlja. Tu zagonetku su Sfingi poverile muze. Mnogi hrabri Tebanci pokušavali su da spasu Tebu od ovog čudovišta, ali su svi nastradali. Videći narod Tebe u nevolji, Edip odluči da ode kod Sfinge. Ona ga upita:
– Reci mi ko to ujutro ide na četiri noge, danju na dve, a uveče na tri? Niko od svih bića koje žive na zemlji ne menja se tako kao on. Kad ide na četiri noge, ima manje snage i kreće se laganije nego kasnije.

Edip bez razmišljanja odgovori:
– To je čovek! Dok je mali, dok je još jutro njegovog života, on je slab i lagano puzi četvoronoške. Danju, to jest u zrelo doba, on ide na dve noge, a uveče, kad ostari, on postaje iznemogao i potreban mu je oslonac, pa zato uzima štap; tada ide na tri noge.

Tako Edip odgonetnu Sfinginu zagonetku, a ona se, zamahnuvši krilima, baci sa stene u more. Tako je Edip oslobodio Tebu od nevolje.

Kada se vratio u Tebu, Tebanci ga proglasiše za kralja, pošto je Kreont, koji je zavladao umesto ubijenog Laja, još ranije odlučio da kralj Tebe postane onaj ko je bude spasio od Sfinge. Edip se kao kralj oženi Lajevom udovicom Jokastom, koja mu rodi dve kćeri – Antigonu i Ismenu, i dva sina – Eteokla i Polinika. Tako se ispunila i druga zapovest sudbine: Edip je postao muž rođene majke i ona mu je rodila decu.

Nikolaj Albertovič Kun – Legende i mitovi Stare Grčke

Fotografije: Srđan Doroški i Vladimir Veličković