PODELAČINOVIKOMPOZITORIO PROJEKTUFOTOVIDEO
CROSS OPERA
Drugost: strah i otkriće

– Projekat nosilac granta Kreativne Evrope – potprogram Kultura
– Koprodukcija: Srpsko narodno pozorište, Državno pozorište Linc, Gradski teatar „Pavaroti – Freni“ Modena

Libreto: Jasmina Mitrušić, Herman Šnajder, Sandro Kapeleto
Kompozitori: Jasmina Mitrušić, Valentin Rokebir, Luiđi Ćinkve

Opera se peva na srpskom, nemačkom i italijanskom jeziku

Dirigent: Đorđe Pavlović
Reditelj: Gregor Hores
Scenograf i kostimograf: Marianđela Maceo
Dizajn svetla: Marčelo Marci
Video dizajn: Hana Hildebrand, Marčelo Rotondela
Dramaturg: Katarina Jon
Projektni menadžer: Senka Petrović
Lektor za srpski jezik: dr Saša Latinović

Pevači:
Sopran: Evgenija Jeremić
Mecosopran: Idil Karabulut
Alt: Dalila Đenić
Tenor: Florian Vugk
Bariton: Euđenio Maria Deđiakomi
Bas: Strahinja Đokić
Narator: Milan Novaković

Orkestar:
Vladimir Ćuković – violina I, koncertmajstor
Snežana Tominčić – violina II
Dragana Lončar – viola
Nevena Vlaović – violončelo
Pjerluka Čili – kontrabas
Lidia Kulinger – flauta, pikolo flauta
Martina Korzenievska – oboa
Ajaka Macudomi – klarinet, saksofon, bas klarinet
Diego Bazile – perkusije
Đanmarko Petruči – etno perkusije
Alesandro Santakaterina – gitara
Andrea Ševječek – klavir

Vokalni korepetitori: Milena Milovanović, Nkjong Kim, Nikola Frati
Asistent reditelja: Rahel Švarc
Asistent dizajnera svetla: Karlo Alberto Kolombini
Konsultant za animaciju lutke: Senka Petrović
Inspicijent: Alesandro Roseti
Titl na srpskom: Ivan Svirčević


SAN
Opera u jednom činu

Libreto i kompozitor – Jasmina Mitrušić

Sara, izbeglica iz Sirije, majka – Dalila Đenić
Marija, izbeglica iz Sirije, ćerka – Evgenija Jeremić
Ana, saradnica izbegličkog centra iz Vranja – Idil Karabulut
Adnan, izbeglica iz Avganistana – Strahinja Đokić
Hasan, izbeglica iz Avganistana – Euđenio Maria Deđiakomi
Osman, izbeglica iz Avganistana – Florian Vugk
Narator – Milan Novaković

***

LET ZA EGIPAT
Opera u jednom činu

Libreto – Herman Šnajder
Kompozitor – Valentin Rokebir

Majka – Evgenija Jeremić
Otac – Euđenio Maria Deđiakomi
Glas deteta – Dalila Đenić
Doktor – Strahinja Đokić
Asistent – Florian Vugk
Medicinska sestra – Idil Karabulut
Narator – Milan Novaković

***

A VI, ŠTA VI ZNATE O BUDUĆNOSTI?
Opera u 14 scena

Libreto – Sandro Kapeleto
Kompozitor – Luiđi Ćinkve

Sopran – Evgenija Jeremić
Mecosopran – Idil Karabulut
Alt – Dalila Đenić
Tenor – Florian Vugk
Bariton – Euđenio Maria Deđiakomi
Bas – Strahinja Đokić
Narator – Milan Novaković


Scenografija i kostimi izrađeni u radionicama Gradskog teatra „Pavaroti – Freni“ iz Modene

Predstava traje oko 2 sata, sa jednom pauzom.

Zahvaljujemo Seadu Lorbeku i njegovoj firmi „SMS Music doo“ iz Novog Sada na posuđenoj gitari za ovaj projekat.


SAN

Usamljeno autobusko stajalište, negde na jugu Srbije. Tri žene, majka, ćerka i saradnica izbegličkog centra. Majka je bolesna i plaši se smrti u tuđini. Ona čezne za svojom porodicom, i boji se da više nikada neće videti sina. Trojica muškaraca izbeglica iz Avganistana, od kojih su dvoje tinejdžeri. Čekaju iscrpljeni, pored žena koje spavaju. Iskustva nasilja i bekstva su ih umorila. San ih obuzima. Zajednički san svih šest likova. U snu postaje moguće ono što stvarnost poriče: beznadežni se sreću i prepoznaju poznata lica jedno u drugom. Pobeđeni strah oslobađa isceljenje njihovih izmučenih duša. Ponovo stečeno poštovanje prema životu omogućava da se uzdigne nada. Zvuk motora ih budi. San bledi, ali je i dalje prisutan. Čudo se dogodilo. Nada i snaga ispune duše onih koji su do juče bili očajni. Njihov zajednički san omogućava da zajedno postanu ljudska porodica. Svako nastavlja svojim putem uspravan i pun samopouzdanja.


LET ZA EGIPAT

Porodica izbeglica stigla je do bolnice. Njihovo dete odvedeno je u susednu sobu. Lekar, asistent i medicinska sestra ispituju molioce azila o okolnostima njihovog bekstva. Ispostavilo se da je komunikacija izuzetno teška. Iskustva koja su opisali dostižu granice neopipljivog i neobjašnjivog. Otac objašnjava da je vladar njihove domovine naredio da se sva deca do druge godine starosti ubiju. Te noći jedan stranac je stao pored njihovog kreveta i zamolio ih da odmah pobegnu u Egipat. U bekstvu im se pridružuje još troje dece. Desi se čudo. Napad zmajeva zaustavlja dete, i zmajevi mu odaju počast. Lavovi i panteri takođe postanu mirni saputnici izbeglica kroz pustinju. Žena je gladna i iscrpljena. Ona sanja o čudu. Čovek priča o nesnosnoj vrućini tokom bekstva, koja im je oduzela svaki osećaj vremena. Kada su stigli u takozvani „Kapitol“, sve slike i statue bi bile uništene. Stranac je pokušao da uzme dete, ali se porodica spasla i stigla do bolnice. Ogroman šok zadesi sve. Ovi incidenti se mogu shvatiti kao rezultat iskustva izbeglištva, kao trauma; s druge strane, poreklo ovih vizija u biblijskim pričama o čudima odnose se na vezu svake izbegličke porodice sa „svetom“ porodicom poštovanom u hrišćanstvu.


A VI, ŠTA VI ZNATE O BUDUĆNOSTI

Oda radosti Fridriha Šilera je polazna tačka za razmišljanje Sandra Kapeleta o pitanju preduslova za neograničenu ljudsku solidarnost izvan svih istorijskih linija sukoba. Ipak, u smislu humanosti, budućnost se ne odvija tako. U svom oratorijumu on traži dodirne tačke, ideje i nagoveštaje o tome kako bi stvari mogle da se odvijaju i koje istorijske greške i uticaje moramo da prevaziđemo da bismo principe „bratstva“ usidrili u naš svet. Kapeleto libreto gradi na sopstvenim iskustvima, susretima i sećanjima u vezi sa putovanjima u afričke zemlje.
On nas suočava sa pustošenjem kolonijalne prošlosti, sa evropskim rasizmom i fašizmom, ali i sa utopijama afričkih mislilaca kao što su dobitnik Nobelove nagrade za mir Nelson Mandela ili Tomas Sankara, hrabri predsednik Burkine Faso, koji je predvideo budućnost Afrike stvaranjem samostalnog, samopouzdanog i nezavisnog identiteta samog kontinenta.
Pored etničkih, kulturnih i nacionalnih pitanja, on se susreće sa posebnim intrumentom, čija je primena suštinski preduslov za ostvarenje svetskog društva sa jednakim pravima: potpuno ostvarenje ravnopravnosti muškaraca i žena. Ono što znate o budućnosti je politički poziv i narativna balada, istorijski činjenični izveštaj i fantastična priča.

Jasmina Mitrušić (1964) rođena je u Beogradu, a od 1969. živi i radi u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za kompoziciju i dirigovanje, gde je potom pohađala postdiplomske studije iz oblasti muzičke teorije – semiotičke analize. Tokom 80-tih svira u kultnim novosadskim bendovima La Strada i Luna. Njeno stvaralaštvo obuhvata solističku i kamernu literaturu, primenjenu muziku (pozorišne predstave i tv film Pejzaži amnezije RTV Novi Sad i Komuna, 1998) i duhovnu horsku muziku. Pisala je muziku za pozorišne predstave: Magična cucla, Mjao, Kakva frka, Crvenkapa i vuk, Pepeljuga, Alegorija – Pozorište mladih u Novom Sadu, i druge. Među kamernim ansamblima za koje je pisala po narudžbini su: Metatonija, Musica Viva, Densiti, Quaternion, Vers la Flamme i duo Penezić-Perović. Njenu muziku izvodili su na mnogobrojnim koncertima u zemlji (Nomus i Bemus) i inostranstvu (Holandija, Belgija i Švedska) renomirani muzičari, među kojima: Laura Levai Aksin, Sonja Antunić, Radmila Rakin Martinović, TAJJ kvartet, Milan Popović, Sofija Perović, Jasna Tucakov, Nataša Penezić, Vasa Vučković i Hor Sabornog hrama Sveti Georgije pod dirigentskom upravom Bogdana Đakovića.
Sa pesmom Vladaj, Bože učestvuje na albumu Pesme iznad Istoka i Zapada i od tada se zanima za duhovnu muziku. Njena kompozicija Bogorodice djevo izvedena je na Nomusu 2004. godine. Od 1987. godine predaje teoretske predmete u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić” u Novom Sadu.


Valentin Rokebir je rođen 13. novembra 1997. godine u Vupertalu. Kao sin dvoje muzičara, on je bio u kontaktu sa muzikom veoma rano i imao je prve časove violine sa četiri godine u Remšajdu. Od 2006. godine, pohađa časove klavira; u isto vreme stvara svoju prvu autodidaktičku kompoziciju. Od 2007. do 2009. godine uči komponovanje kod prof Tomasa Holand-Morica u Remšajdu; 2009. prelazi kod prof Davida P. Grahama u muzičku školu Klara Šuman u Dizeldorfu.
Rokebir postaje student kompozicije 2014. na univerzitetu Robert Šuman u Dizeldorfu kod prof Manfred Trojana, potom nastavlja studije kod prof Olivera Šnelera od 2018. godine. Nagrađen je prvom nagradom na Saveznom takmičenju mladih kompozitora 2009-2015, konkurencija Augsburške Filharmonije 2016, Internacionalnom takmičenju kompozicija Timo Korhonen 2016, na Međunarodnom takmičenju za kompoziciju „Umetnici En Herbe“ Luksemburga, nagradom za kompozitore Vailant 2012. i stipendije za muzičare dizeldorske fondacije za mlade 2018. Njegovi komadi su premijerno izvedeni na renomiranim festivalima i u izvođenju poznatih muzičara, kao što su orkestar Music Fabrik iz Kelna, orkestar Notabu iz Diseldorfa, E-Meh ansambl, Augsburška Filharmonija, ansambl Horizonte, Suzan Kesel, prof Udo Folkner, Nikola Milton, Ketrin Larsen Magir, Rajnska Filharmonija iz Koblenca, vokalni solisti Kelna, Tanzhaus i mnogi drugi. Od 2017. godine Valentin Rokebir uporedo studira pevanje kod prof Ludviga Grabmejera na Univerzitetu Robert Šuman u Diseldorfu.


Luiđi Ćinkve – instrumentalista i kompozitor klasične muzike, narodne i džeza, dugogodišnji saradnik avangardnog pozorišta, vizuelnih umetnosti i novog Evropskog plesa, Luiđi Ćinkve je reprezentativan muzičar i kompozitor savremene evropske pozornice. Od kraja sedamdesetih godina radio je na post-jeziku i post-ispitivanjima između etničke, popularne, džez i savremene muzike, sa više od dvadeset albuma i živih perfomansa. Između ostalih radio je sa Pinom Bauš, Dženis Kunelis, Živan Gasparajanom, Lučanom Beriom, Armandinjom, vokalnim sastavom Nepala, Pako Tajbo II, Nani Balestrini; pisao i režira onastupe u Rimu, Rio de Žaneiru, Džakarti, Sidneju, Tokiju, Najrobiju, Dakaru, Tel Avivu i Moskvi. Radio je reklamne kampanje za CRAMPS, Memories, BMG, MRF, Fandango, EMI i Warner.
U 2003. godini, disk Mandarina kafe osvojio je nagradu the International Critic’s Award za najbolji svetski muzički album. Trenutno izvodi živi muzički projekat sa Hipertekst orkestrom. Režirao je projekte za Rai i Arte u Francuskoj, kao i u Kanadi i Španiji. Autor je i reditelj filma Transeuropa Hotel 2012. godine. To je njegov prvi igrani film. Njegov drugi film Fabulous Trikster je završen 2018. Kurzertu 7718 je njegov poslednji esej i roman posvećen njegovim muzičkim susretima. Kao pesnik nastupao je i čitao svoju poeziju na najvažnijim festivalima poezije u celom svetu.

REČ UMETNIČKOG DIREKTORA PROJEKTA

Projekat CrossOpera čini svojevrsnu sintezu istoka i zapada, izraženu univerzalnim jezikom muzike. Kao takav, predstavlja nepresušan izvor novih informacija i iskustava kako za umetnike koji u projektu učestvuju, tako i za publiku koja će dati svoje impresije posle izvođenja sve tri opere u našim gradovima.
Izuzetna nam je čast da stanemo rame uz rame sa Gradskim teatrom iz Modene, Italija (Teatro Comunale di Modena) i Državnim teatrom iz Linca, Austrija (Landestheater Linz) i pokažemo kvalitet i visok nivo izvođačkih sposobnosti naših umetnika.
Ovaj projekat iznad svega čini dugoročno ulaganje u budućnost, napredak umetnosti, afirmaciju mladih umetnika, i što je najvažnije gradi mostove između naroda.

Aleksandar Stankov


MAESTRO ĐORĐE PAVLOVIĆ
Jezik muzike je univerzalan sa pravilima koja su ista bilo gde u svetu, i umetnici koji se služe tim jezikom veoma lako se sporazumevaju i razumeju.
Cross Opera orkestar je ansambl sastavljen od uglavnom vrlo mladih umetnika, iz nekoliko nacija, koji su prošli veoma ozbiljnu trijažu na audicijama, što je na prvi kontakt sa njima uočljivo. Ovi mladi ljudi sa različitim stažom u orkestarskom muziciranju veoma kompaktno i profesionalno zvuče u muzičkom tkivu koje je prilično različito i zahtevno za svaki čin ponaosob. To su umetnici sa kojima sam uspostavio odličnu saradnju od samog početka našeg zajedničkog rada, umetnici sa kojima veoma lako i sa razumevanjem komuniciram oko svih detalja koji su vezani za specifičnosti nas kao umetnika interpretatora u želji da na što kvalitetniji način dočaramo muzičko delo koje izvodimo, sa svim pojedinostima koje su kompozitori zamislili.
Rad sa ovim mladim ljudima je zaista pravo zadovoljstvo. Uveren sam da će nam rad do samog kraja priprema, a naročito na premijeri i ostalim planiranim predstavama biti više nego zadovoljstvo. I pored odgovornosti koju nosi činjenica da smo mi ti umetnici koji će celom svetu predstaviti nova dela operske umetnosti siguran sam da ću u ovim mladim ljudima imati apsolutnu podršku i pomoć u interpretaciji ovih dela i da ćemo publici omogućiti izuzetan umetnički doživljaj.
Takođe ovde treba pomenuti i, da tako kažem, glavne protagoniste celog projekta, a to su solisti pevači. Izvanredan ansambl mladih operskih umetnika koji su više nego profesionalno savladali umetnički zahtevne solističke deonice pri tom izvanredno tumačeći likove koje su igrali. Ni malo jednostavan vokalni zadatak koji su sa lakoćom obavili dajući nam pri tom ozbiljno tumačenje karaktera likova. Ovo je mlada grupa operskih umetnika koju bi svaka operska kuća u Evropi poželela. Mislim da je pred svakim od njih uspešna karijera operskog umetnika.

Svaka svetska premijera, odnosno prvo izvođenje dela, je ogroman umetnički zadatak. Vi nemate nikakve uzore na koje bi ste mogli da se oslonite kao što je to situacija kada izvodite neko delo koje je već postavljeno i po nekoliko puta, kada govorimo o delima koja su već postala standardni repertoar.
Ovde ste upućeni na partituru koju je oblikovao kompozitor i ličnu sposobnost da zapis protumačite, osetite na pravi način, nađete koridore koji vas jasno upućuju na kvalitetnu interpretaciju. Naravno, konsultacija sa kompozitorom je ključna, kada je to moguće. Na moju veliku sreću imao sam veliku pomoć od strane kompozitora u pogledu jasnijeg sagledavanja muzičkih celina, što često nije moguće, jer jezik muzike je nedvosmislen, ali načini interpretacije su neiscrpni. To sve zavisi od umetničkog materijala koji nosite u sebi, od „taloga iskustva“ koji vas definiše kao umetnika, od uticaja na vašu umetničku i ličnost uopšte. Teško je ukratko reći šta je to dobra interpretacija. Splet mnogih raznih okolnosti, a pre svega Božije pomoći, da upali tu stvaralačku iskru u vama.
Odgovornost prema nečijem delu u smislu kvalitetne realizacije može često da bude i otežavajući faktor koji vam ne dopušta da se opustite i budete u mogućnosti da angažujete sve svoje umetničke resurse.
Čini mi se da je neka sredina između ozbiljne odgovornosti i stvaralačkog trenutnog nadahnuća koji vam daje slobodu da opušteno muzicirate, najbolja mera do koje je teško doći.
Ova tri dela su za mene potpuna novina, u svakom sam našao mnogo detalja prethodno opisanih.
Od ozbiljnog intelektualnog i profesionalnog angažmana da savladam tehničke zahteve do prostora gde sam mogao da muzičku materiju slobodno interpretiram i osećam kao svoju lično.

Iz intervjua Maestra Đorđa Pavlovića sa Ktarinom Jon, Linc – Novi Sad, Novembar 2021.
(prevela Senka Petrović)


REDITELJ GREGOR HORES

NADA JE SAMO U „MI“
Na prvi pogled, to je pitanje izbeglica. Kako da se nosimo sa sobom, sa svojim svetom? Ljudi, pojedinci se sudaraju, sanjaju, beže, udaljavaju se jedni od drugih. Tokom večeri – od tri dela – pojedinci postaju „MI“. Traženje i otkrivanje ovog „MI“ je zajednička nit za mene. Nada leži samo u „MI“.
Na kraju, nemoguće je identifikovati jednu osobu zbog ujednačenosti boje u nošnji. Tek iz ove faze jednakosti svih bića, bez ikakvih razlika, postaje moguće razmišljati o strahu, ratu, svađi, granicama, podelama na istom nivou.
Svaki rad doživljavam kao priliku da otkrijem nešto novo. Uvek idem na put bez neopterećen tradicijom.
Za mene zvuci, slike i reči čine celinu.
Ako nepoznatom pristupamo sa radoznalošću, ako dopustimo nedoumice i pitanja, ako uđemo u dijalog, različitost će nas uvek obogatiti. Tri različite kompozicije na različitim jezicima izazivaju radoznalost i uprkos razlikama imaju zajednički jezik i poruku.

Iz razgovora reditelja Gregora Horesa sa Karlom Moretijem
(prevela Senka Petrović)

Fotografije: Rolando Paolo Guerconi