pikova-dama

PODELAO OPERIO AUTORUO DIRIGENTUO REDITELJUKRITIKAFOTOVIDEO
Petar Iljič Čajkovski
PIKOVA DAMA

Dirigent: Aleksandar Kojić
Reditelj: Oleg Meljnikov (Belorusija)
Koreograf: Vladimir Logunov
Scenograf: Ljubov Sideljnikova (Belorusija)
Kostimograf: Jasna Badnjarević
Dirigent hora: Vesna Kesić Krsmanović
Režiju obnavlja: Dragan Jerinkić

ULOGE

Herman
Aleksej Mihajlov
, k.g. (Astrahan)

Tomski i Zlatogor
Andrej Silenko
, k.g. (Krasnojarsk)

Jelecki
Vasa Stajkić

Čekalinski
Slavoljub Kocić

Čaplicki
Branislav Cvijić

Surin
Goran Krneta

Narumov
Željko R. Andrić

Ceremonijal
Igor Ksionžik

Grofica
Marina Pavlović Barać

Liza
Svetlana Raclaf
, k.g. (Krasnojarsk)

Polina i Milovzor
Violeta Srećković

Prilepa
Laura Pavlović

Guvernanta
Nora Čonkić Petrović

Maša
Verica Pejić

Pratnja carice
Gizela Gregorović, Marija Šarčević

ORKESTAR i HOR SNP-a
Truba solo: Andrej Kandrijanu / Isidor Bobinec

BALET
Amor: Sanja Pavić / Teona Radanović / Dunja Lepuša
Pastirice: Ljiljana Jokanović, Teona Radanović, Jovana Lalić, Maja Stanković / Ivana Nanić-Suvačarević, Azusa Oiši, Sonja Gavrilov
Pastiri: Azusa Oiši, Brankica Vučićević, Milena Krkotić, Vesna Ćuković / Sonja Gavrilov, Ivana Pribić, Sonja Batić, Ana Đurić
Kadril: Irena Mesaroš, Ivana Ivanov-Maćešić, Zorana Radivojević, Nadežda Salak, Ivana Pribić, Marija Janković / Tatjana Nenadović, Marijeta Virag, Vesna Kovač, Milana Balaž, Ana Đurić
Ranko Lazić, Đulio Milite, Lučijan Puškaš, Vlad Moldovan, Tudor Oltean, Bojan Radnov / David Gruoso, Džošua Ekob, Ivan Đerković

Pratnja i lakeji, statisti: Vladislav Šeguljev, Filip Petronijević, Boris Kiralj
Deca: statisti

Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Glavni korepetitor: Georgij Karant (Belorusija)
Klavir u predstavi: Danijela Hodoba Leš, Strahinja Đokić
Asistent reditelja: Katarina Mateović Tasić
Asistent reditelja za scenski pokret: Lidija Radovanov
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Prevod, transkripcija i adaptacija teksta za displej: Branislav Jatić
Inspicijenti: Dejan Teodorović, Tanja Cvijić
Sufler: Aleksandra Majtan
Displej: Ivan Svirčević
Dizajn svetla: Marko Radanović

Premijera: 28. marta 2011. godine na sceni „Jovan Đorđević“

Predstava traje oko tri i po sata.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

PIKOVA DAMA

Uticaj velikog pesnika Puškina na ruske kompozitore devetnaestog veka bio je izuzetan i veoma je teško naći, ukoliko uopšte postoji, sličan primer literarne inspiracije na muzičko stvaralaštvo u okviru jedne nacionalne muzičke kulture. Puškin i Čajkovski su dva imena nerazdvojno vezana za remek-dela ruske opere, kao što su Evgenije Onjegin i Pikova dama, dela koja su ušla u riznicu evropske muzičke kulture. Međutim, ako pogledamo literarne obrasce ovih dveju epoha, uočićemo da su se oni različito odrazili na oblikovanje pojedinih operskih dela.

Ukoliko je Onjegin kao roman, ta „enciklopedija ruskog života“, doživeo znatna skraćenja i sažimanja u „lirskim scenama“, kako je sam autor nazvao svog Onjegina, to je u Pikovoj dami bio sasvim obrnut slučaj. Čajkovski je od Puškinove skromne pripovetke stvorio izuzetno snažnu psihološko-muzičku dramu koja predstavlja vrhunac njegovog operskog stvaralaštva i može se reći da je muzička forma daleko nadmašila svoj literarni uzor u svakom pogledu.

Direktor imperatorskih pozorišta Vsevološki je osamdesetih godina 19. veka obratio pažnju na Pikovu damu Puškina. On je poručio bratu kompozitora, Modestu Iljiču Čajkovskom, da napiše libreto za jednog malo poznatog kompozitora, Klenovskog. Tada se desilo, sasvim slučajno da se jednog dana sa libretom upoznao i sam kompozitor Čajkovski. Međutim on nije odmah rešio da piše operu. O tome kaže autor: „U početku mi je bila smešna misao napisati operu na siže Pikove dame, zatim mi je došlo u glavu da je scena u grofičinoj sobi velelepna i zatim je krenulo i krenulo.“

Čajkovski je kao dramatičar imao svoj „specifičan“ način stvaranja, ako se to tako može reći. U njega kao u pravog dramatičara su se u svesti stvarale osnovne tačke dramskog zapleta, pa onda ostalo. Retko je pisao operu od slike do slike. Kada je rešio da piše operu Pikova dama, on je otputovao iz Rusije za Firencu, gde je stigao 18. januara 1890. Po dolasku na stanicu, odmah je kupio malu beležnicu, u koju je zapisao prve muzičke teme, koje su se verovatno stvorile još za vreme puta. To su bile teme iz četvrte slike opere – scena u grofičinoj sobi. To su bile teme triju karata ili sudbine i tema ljubavi. Čajkovski je bio inspirisan baš tom scenom kod Puškina i možda je u ekspoziciji tih dveju tema autor dao i samu ideju dela: sukob Hermana, kao nosioca težnje ka ljudskoj sreći i stare Grofice kao nosioca sudbinske osuđenosti čoveka na propast. Ono što je bilo blisko kompozitorovoj prirodi i što je intimno vezano sa njegovim stvaralačkim principima jeste intimna drama. Evo šta kaže Čajkovski kompozitoru Tanjejevu: „Ja neću kraljeve, pokrete narodnih masa, bogove, skaske, ukratko ništa od svega onoga što znači atribute „velike opere“. Ja tražim intimnu, ali potresnu dramu, koja je zasnovana na konfliktu takvih situacija, koje sam lično doživeo i video i koje mogu duboko dirnuti moje srce.“

Ove reči autora mogu se shvatiti kao njegov umetnički „Credo“, koji je on sprovodio veoma dosledno naročito u Onjeginu i Pikovoj dami...

Kroz samo mesec i po dana, 3. marta, opera je bila gotova, no još uvek u klavirskom izvodu. Instrumentacija je bila završena tek u junu. Doživljavajući i stvarajući delo u jednom zamahu, u jednom dahu, Čajkovski je svoje osnovne muzičke ideje, tri teme, temu triju karata, temu grofice i temu ljubavi, na kojima počiva muzičko-dramska radnja, odmah prezentovao slušaocima u njihovom prvom kontaktu sa delom, u uvertiri, da bi ih potom konsekventno sprovodio kroz celo delo.

Pikova dama je po dramskoj tenziji ravna Borisu Godunovu.Dok Boris umire gonjen prokletstvom čedomorstva, Herman u Pikovoj dami umire prokletstvom triju karata koje su mu, umesto sreće, donele smrt.

Muzičko-dramski genij Čajkovskog našao je u ovom delu svoju najbolju potvrdu. Publika je Pikovu damu pozdravila s oduševljenjem na premijeri u Petrogradu 19. decembra 1890., a kritika ocenila kao najznačajnije muzičko-scensko ostvarenje Čajkovskog.
(N. Grba, Biseri operske riznice, Beogradska knjiga, 2001)


ČAJKOVSKI NA SCENI OPERE SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA

PIKOVA DAMA – Premijera 5. februara 1959.

Dirigent Lazar Buta, Dušan Miladinović, k.g, reditelj Emil Frelih, scenograf Stevan Maksimović, kostimograf Stana Jatić, koreograf Georgi Makedonski, horove spremio Eugen Gvozdanović; Lica: Vladan Cvejić (Herman), Matija Skenderović, Irena Davosir-Matanović (Liza), Vlada Popović (Knez Jelecki), Ljubica Janković, Mirjana Vrčević (Grofica), Dragutin Duić (Grof Tomski, Zlatogor),Franja Knebl (Čekalinski), Vikentije Neckov, Dušan Baltić (Surin), Dušan Sekulić, Josip Poka (Čaplicki), Svetislav Matanović, Kazimir Dorotić (Narumov), Kosta Marcikić (Reditelj svečanosti), Mirjana Vrčević, Jelena Ječmenica (Polina, Milovzor), Jelena Ječmenica, Ljubica Janković (Guvernanta), Adela Mirčov (Maša, Prilepa).

EVGENIJE ONJEGIN – Premijera: 12. mart 1955; 16. januar 1969. i 5. maj 1989.

JOLANTA – Premijera: 14. februar 1987. i 24. januar 1993.

PETAR ILJIČ ČAJKOVSKI (Pёtr Ilьič Čaйkovskiй)

cajkovsiRođen u Votkinsku na Uralu 1840. godine. Mada je još u roditeljskom domu došao u dodir s muzikom, i zavoleo je za čitav život, studira u Petrogradu pravne nauke i 1859. stupa u službu u Ministarstvo pravosuđa. Ipak, 1862. se upisuje na petrogradski Konzervatorijum, gde je učio kompoziciju kod Antona Rubinštajna. Godinu dana kasnije zauvek napušta pravničku službu, da bi se potpuno posvetio muzici.

Godine 1866. prelazi iz Petrograda u Moskvu i punih jedanaest godina na Konzervatorijumu predaje teoriju muzike. U to vreme veoma mnogo i naporno radi – kao kompozitor, pedagog, muzički pisac i kritičar.

Veoma osetljive prirode, sklon razočaranjima i osećanju zlog fatuma koji upravlja ljudskim životom, Čajkovski teži nezavisnom životu i stvaranju. To mu svojom materijalnom pomoći omogućuje bogata ljubiteljka njegove muzike Nadežda fon Mek s kojom ga veže dugogodišnje prijateljstvo, iako se nikada nisu lično upoznali.

Napustivši mesto profesora na Konzervatorijumu u Moskvi Čajkovski se sav posvećuje kompozitorskom radu. Njegova slava sve više raste u Rusiji i u čitavom svetu. Godine 1893. na vrhuncu stvaralaštva, umire od kolere u 53. godini života.

Delo Čajkovskog veoma je obimno i raznovrsno. Komponovao je deset opera (među kojima su Evgenije Onjegin i Pikova dama remek-dela koja se i danas izvode na svetskim operskim scenama), tri baleta (Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Ščelkunčik / Krcko Oraščić), šest simfonija (od kojih četvrta, peta i šesta ne silaze s repertoara simfonijskih orkestara širom sveta) i veliki niz simfonijskih radova programskog karaktera, koncerata, svita, klavirskih i kamernih dela i pesama.

Svojim delima – koja se odlikuju majstorstvom forme, bogatstvom harmonije, raspevanošću melodijskih linija i neposrednošću muzičkog govora – Čajkovski je izrazio i dočarao veoma različita ljudska osećanja i raspoloženja, od najnežnije lirike do snažne dramatike. Tim delima Čajkovski se uvrstio među najveće ruske i svetske kompozitore druge polovine XIX veka.

ALEKSANDAR KOJIĆ

aleksandar-kojic-1Rođen u Novom Sadu. Posle završenih osnovnih i specijalističkih studija dirigovanja, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavao se na nekoliko različitih majstorskih kurseva: u Beogradu kod prof. Uroša Lajovica, Beču kod prof. Marka Stringera (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Majncu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Erwin Ortner i Frieder Bernius, Meinz), Utrehtu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Timothy Brown, Utrecht), kao i na radionicama za staru muziku (Helmuth Rilling – Mainz i Ton Koopman – Utrecht). Nakon povratka u Srbiju sarađuje s kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada i biva angažovan kao dirigent Omladinskog simfonijskog orkestra Srednje muzičke škole „Isidor Bajić”. Ubrzo, 2010. godine, dobija poziv za mesto dirigenta u Operi Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu. Od avgusta 2012. do aprila 2014. bio je direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta.

Pored standardnog operskog repertoara, dokazao se i na polju moderne opere. Izvođenje opere Mileva, savremene kompozitorke Aleksandre Vrebalov, nagrađeno je Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta za najbolju opersku predstavu u 2012. godini. Francuska televizija ARTE snimila je izvođenje i emitovala ga šest meseci, nakon čega je Mileva ušla u prvih 15 svetskih produkcija koje je ova televizija snimala tokom 2012.

U proteklih nekoliko godina Kojić je gostovao u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu i HNK Ivana pl. Zajca Rijeka (Hrvatska), Segedinskoj operi (Mađarska), Teatru Opere i Baleta u Krasnojarsku (Rusija).

Operski i baletski repertoar: Verdi (Travijata, Trubadur, Aida, Simon Bokanegra, Nabuko, Rigoleto) Pučini (Boemi, Madam Baterflaj, Toska), Čajkovski (Pikova dama, Evgenije Onjegin, Krcko Oraščić), Mocart (Don Đovani), Doniceti (Ljubavni napitak, Pozorišne zgode i nezgode), Rosini (Seviljski berberin), Kalman (Kneginja čardaša), Britn (kamerna opera Okretaj zavrtnja), Gotovac (Ero s onoga svijeta), Bize (Karmen), Vrebalov (Mileva), Orf (Karmina burana), Bajić (Knez Ivo od Semberije), Đ. K. Menoti (Telefon), S. Barber (Partija bridža), P. Hindemit (Tamo i natrag), M. Teodorakis (Grk Zorba), P. Maskanji (Kavalerija rustikana).

Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta:
– za dirigovanje opere Pikova dama P. I. Čajkovskog, 2012.
– za praizvedbu opere Mileva A. Vrebalov 2012.
– za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa 2015.
– za redakciju partiture i dirigovanja koncertnim izvođenjem opere Knez Ivo od Semberije Isidora Bajića, povodom obeležavanja sto godina od smrti kompozitora, 2016.

ANATOLIJ ČEPURNOJ, dirigent
Zaslužni umetnik Rusije
Zaslužni kulturni radnik Mongolije

anatolij-cepurnojDiplomirao na Fakultetu opersko-simfonijskog dirigovanja Uralskog državnog konzervatorija „Modest Musorgski“.

Glavni je dirigent i muzički rukovodilac Krasnojarskog državnog teatra Opere i Baleta (Rusija).

Ostvario je preko 60 premijera, među kojima su i opere: Faust Š. Gunoa, Karmen Ž. Bizea, Otelo, Bal pod maskama,  Travijata Đ. Verdija, Toska, Boemi Đ. Pučinija, Sadko N. Rimskog-Korsakova, Boris Godunov, Hovanščina M. Musorgskog, Tajni brak D.Čimaroze itd, te baleti: Pepeljuga, Romeo i Julija S. Prokofjeva, Labudovo jezero, Krcko Oraščić (Ščelkunčik) P. I. Čajkovskog i mnogi drugi naslovi.

Na njegovom repertoaru se nalaze, takođe, i sva najvažnija dela klasičnog simfonijskog repetoara, kamerne muzike, kantata i oratorijuma.

Gostovao je širom Rusije i Evrope, u Aziji i SAD-u.

U Srpskom narodnom pozorištu je dirigovao operu Travijata Đ. Verdija.




ALEKSANDAR ANISIMOV

aleksandar-anisimovAleksandar Anisimov je glavni dirigent Beloruske filharmonije u Minsku i glavni gost dirigent Operske kuće Čajkovski u Permu. Često je sarađivao kao gostujući dirigent opera i simfonijskih programa širom bivšeg Sovjetskog Saveza, u Boljšom teatru u Moskvi i u lenjingradskoj Kirov operi. Zaslužni je umetnik Rusije.

Gostovao je kao dirigent u ansamblima i operama širom sveta, među kojima su i Velika opera u Hjustonu, Opera San Francisko, Teatro Kolon u Argentini, Državna opera Južne Australije, La Feniče, Opera u Đenovi, Državna Opera u Hanoveru i Hamburgu, Komična Opera u Berlinu, Opera u Bastilji, Opera Garnijer, Gran Teatre del Liseu u Barseloni, festival Pučini u Klagenfurtu, Bartok + festival u Mađarskoj, Holandski simfonijski orkestar, Sanktpeterburška i Varšavska filharmonija, Litvanski nacionalni simfonijski orkestar, Moskovska filharmonija, Mađarski nacionalni simfonijski orkestar, Santa Čečilija u Rimu, Filharmonija Monte Karlo, Roterdamska filharmonija, Simfonijski orkestar grada Birmingema, Kraljevska filharmonija u Liverpulu, Simfonijski orkestar i Kraljevska filharmonija u Londonu, Praška filharmonija, Slovačka filharmonija, Australijski omladinski orkestar, Tokio Metropoliten orkestar i Gradski orkestar Tokio.

Redovno diriguje Omladinskim nacionalnim orkestrom Irske, a Vagnerov ciklus Prsten Nibelunga koji je tamo radio proglašen je za najznačajniji muzički događaj 2002. godine.

Redovno sarađuje s Irskom operom i festivalom Wexford, a počasni je predsednik Udruženja Vagner u Irskoj. Godine 2001. Nacionalni univerzitet Irske mu je uručio Počasni doktorat u muzici kao zahvalnost za doprinos muzičkom životu te zemlje.

OLEG MELJNIKOV

oleg-meljnikovPoznati beloruski pevač (bas), Zaslužni umetnik Belorusije, nosilac počasnog srebrnog ordena Fonda Irine Arhipove, pobednik mnogih međunarodnih takmičenja.

Završio je Konzervatorijum u Odesi (Ukrajina) u klasi prof. E. Ivanove. Odmah  je primljen u Teatar Opere i Baleta u Odesi (1986). Od 1993. je solista Državnog akademskog velikog teatra Opere i Baleta Belorusije u Minsku. Opersku režiju završio je na Državnom univerzitetu kulture i umetnosti Belorusije (Minsk), 2007.

Na njegovom repertoaru su praktično sve velike basovske uloge ruskih i zapadnoevropskih opera. Učesnik je brojnih međunarodnih operskih festivala i gost najznačajnijih operskih kuća Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike.

Od 2003. je i šef Katedre za solo pevanje Državnog univerziteta kulture i umetnosti Belorusije. Član je žirija međunarodnih takmičenja „Glinka“ (Rusija), „Bil-Bil“ (Azerbejdžan) i „N. Lisenko“ (Ukrajina).

U svom matičnom teatru do sada je režirao opere Evgenije Onjegin i Jolanta P. I. Čajkovskog, Mocart i Salijeri N. Rimskog-Korsakova i Jubilej S. Kortesa.

Njegove režije odlikuju se inovativnošću zasnovanoj na tradiciji.

IMPRESIVAN OPERSKI DOGAĐAJ
Premijera opere Pikova dama u Srpskom narodnom pozorištu

Spektakularnim i impresivnim premijernim izvođenjem opere Pikova dama Petra Iljiča Čajkovskog na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta, u ponedeljak uveče dostojno je obeležen veliki jubilej, sto pedeseta godišnjica postojanja naše najstarije teatarske kuće. /…/

Ovim ambicioznim programskim potezom direkcija Opere Srpskog narodno pozorišta tako je izašla u susret očekivanjima publike, predstavljajući istovremeno i aktuelne, visoke umetničke potencijale novosadskog operskog ansambla, čiji su mnogobrojni sjajni uspesi tokom proteklih decenija bili jedan od stubova izuzetnog renomea ove naše ugledne teatarske kuće. I tako se, posle više od pola veka od prvog premijernog izvođenja 1959, na sceni Srpskog narodnog pozorišta ponovo našla monumentalna i izuzetno zahtevna opera Pikova dama – jedno od najznačajnijih i najzrelijih dela Čajkovskog, ovoga puta u produkciji koja je uz učešće domaćih umetnika uključila i goste iz Rusije i Belorusije. Kako se ispostavilo, čekanje se isplatilo i gledaocima je pružen nesvakidašnje bogat i upečatljiv umetnički događaj.

Zasnovana na motivima pripovetke Aleksandra Puškina o tragičnoj ljubavi, opera Pikova dama predstavlja jedan od vrhunaca operskog stvaralaštva Čajkovskog, prikazujući u punoj meri najkarakterističnije odlike stvaralaštva velikog ruskog kompozitora: duboku, romantičarsku emotivnost i liričnost, ali i burni dramatski temperament, kojima je prožeta njegova muzika bujne i prefinjene melodioznosti. /…/

Ovo opersko delo moćne, na trenutke gotovo demonske dramatičnosti i velelepnih proporcija koje je na jedinstven način povezalo autorovu poznoromantičarsku inspiraciju i realistički, muzičkom jeziku verizma, vrlo blizak izraz,m postavilo je pred tumače glavnih ulova izuzetno složene i delikatne izvođačke zadatke. U ulozi Hermana kao gost nastupio je dobar znanac novosadske publike, Nikola Kitanovski (u alternaciji Miljenko Đuran), pruživši proživljenu, muzički dorečenu i scenski suverenu interpretaciju, koja je sledila sudbinske preobražaje ovoga lika u njegovim menama od nesretno zaljubljenog mladića do čoveka zaokupljenog mračnom opsesijom i traganjem za tajnom „tri sudbinske karte“ koje ga odvodi u ludilo i smrt.

Rolu Grofice, koja svojom skrivenom tajnom sudbinski povezanom sa Hermanom temperamentno, pevački i glumački vrlo ubedljivo tumačila je prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta Marina Pavlović Barać, a u ulozi Lize nastupila je gošća iz Opere „Čajkovski“ iz Perma, sjajna sopranistkinja Irina Kriukova, čije je glumački svedeno, ali vokalno prefinjeno i tumačenje odlikovala osobena, tanana liričnost, donoseći kontrastnu protivtežu dramatičnim zbivanjima na sceni. /…/

Razigranu i sigurnu interpretaciju uloge grofa Tomskog pružio je gost iz Belorusije Vladimir Petrov, a efekte i ubedljive pevačke kreacije ostvarili su i Nikola Mijailović kao Knez Jelecki, Branislav Jatić kao Surin, Aleksandra Angelov kao Polina i Slavoljub Kocić kao Čekalinski.

Premijernim izvođenjem opere dirigovao je gost iz Minska Aleksandar Anisimov, ostvarujući uspešnu saradnju sa solistima, dobro pripremljenim horom i orkestrom Opere Srpskog narodnog pozorišta, kao i sa članovima baletskog ansambla čiji je nastup u svojevrsnoj „predstavi u predstavi“, u pastorali „Iskrena pastirica“, bio ljupki i skladni igrački intermeco. Zahvaljujući izuzetnim izvođačkim dometima dirigenta, pevača, horista i muzičara i drugih učesnika u predstavi ostvarena je jedna uspela i nesvakidašnje zanimljiva operska postavka Pikove dame, koja je tako trijumfalno započela svoj život na sceni.

Predstavu je režirao gost iz Belorusije Oleg Meljnikov, kreirajući jednu, u punom smislu te reči, klasičnu rediteljsku postavku, ostavljajući pritom dovoljno prostora i muzici i scenskoj igri, u dinamičnom i nesputanom toku koji je držao pažnju gledalaca. Posebnu, retko atraktivnu vizuelnu dimenziju predstavi doneli su raskošna i bogata istorijski autentična scenografija koju potpisuje gošća iz Minska Ljubov Sideljnikova, kao i odgovarajuća kostimografska rešenja Jasne Badnjarević, a koreografiju baletskih numera osmislio je Vladimir Logunov.

Borislav Hložan, Dnevnik, 30. mart 2011.


BUJNI KALEIDOSKOPI

P. I. Čajkovski Pikova dama, dirigent Aleksandar Anisimov, reditelj Oleg Meljnikov, dirigent Hora Vesna Kesić Krsmanović, solisti: Nikola Kitanovski, Irina Krikunova, Marina Pavlović Barać, Miodrag D. Jovanović, Nikola Mijailović, Irina Makarova

Raskošna u svakom detalju, sveprožimajuća u svom zamamnom vremenskom sledu, elegantna no zato prostudiorana do tančina ispod svoje glatke i visoko organizovane energije pojavnog obličja, Pikova dama Petra Iljiča Čajkovskog – aktuelna produkcija Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, osnažena dragocenim prisustvom inostranih umetnika, donosi na scenu Sava centra danas sve zapostavljeniju tradicionalnu verziju velikih operskih dela, koja angažuje čula i proticanje svoje radnje na način starinski, bez pomodnih efekata, kroz oživljavanje posmatranog doba temeljno, ali sa ukusom, postavljajući zavidne zahteve akterima predstave, ali i publici kojoj je namenjena.

Ukoliko imate još uvek strastvenosti i pažnju nenarušenu tehnološkim pomagalima najnovijeg doba, onda je ova Pikova dama čudo po sebi u modernim vremenima i u tom smislu gotovo nadrealna. Krasna, skoro pa impresionistička slika Petrogradskog parka u samom startu namah će zadiviti gledalište, no kako se mračni tonovi ubrzo nadnose nad ovaj čudesni perivoj, potcrtani u sve dramatičnijem orkestarskom izrazu i glasovima na sceni i iza nje, tako se i prepuštenost divnim prizorima opskrbljuje oštricom kroz koju se ljeskaju misteriozne sile i fatalni obrti do užasne završnice. Sa nesvakidašnjim okom, uperenim kao kakvom kamerom različitih istovremenih planova  i na ono najsićušnije u svakoj dimenziji predstave, promiču tako ličnosti i njihove osobenosti u sve vrtložnijem plesu susreta, ljubavnih obuzetosti, stravičnih razočaranja, uzaludnih zločina i zlokobnih priviđenja.

/…/ zadovoljstvo da se suočite sa baš ovakvim Čajkovskim neoskvrnuto je i vredno svakog trenutka jer gotovo da polagano iščezava kao rediteljski artistički stav u današnjici. Pohitajte da se osvedočite.

Zorica Kojić, Danas, 4. april 2011.

Fotografije: Miomir Polzović