Први чин
Сцена 1: У своме дворцу, војвода од Мантове се хвали љубавним победама, како се већ три месеца удвара тајанственој дами којој се лажно представио као сиромашни студент. Истовремено очијука са грофицом Чепрано, својим новим пленом, чиме изазива љубомору код њеног мужа. И Риголето, грбава дворска луда војводе од Мантове, подсмева се грофу Чепрано, говорећи му да је старомодан и да жели лепу и младу жену само за себе.
У том долази и гроф Маруло који говори о томе како Риголето, изгледа, има љубавницу коју држи код себе. Огорчени Чепрано кује заверу са дворјанима да би се осветили Риголету – отеће младу лепотицу из његове куће и довешће је војводи. Изненада долази стари племић Монтероне, оптужујући војводу да му је завео кћерку. Када га, уз Риголетово исмевање, ухапсе, Монтероне проклиње и војводу и његову луду.

Сцена 2: Исте ноћи, на повратку кући, Риголето размишља о клетви. Из мрака се појављује разбојник Спарафучиле, плаћени убица. Риголето одбија услугу, тврдећи да је реч једнако убојита као и бодеж (Pari siamo!…). Враћа се кући код своје кћери Ђилде коју држи сакривену од света, пуштајући је само у цркву уз пратњу дадиље Ђоване. После нежног дуета (Oh, quanto amore) присећа се покојне супруге и упозорава дадиљу да никога не пушта у кућу. Једина му је жеља да сачува своју кћи од дворских хуља. Риголето излеће на улицу да види ко се то шуња око куће. За то време, дадиља Ђована, потплаћена, кришом уводи и скрива војводу. Тек ту, у врту, скривени војвода сазнаје да је Ђилда Риголетова кћер. После кратког и страсног дуета, војвода на звук корака бежи. Нежно понављајући његово име (Caro nome), Ђилда се повлачи на спавање. У међувремену, дворјани траже од Риголета да им помогне да отму Чепранову жену.
На превару му стављају повез на очи и везују га за сопствену ограду, а затим упадају у кућу и отимају Ђилду. Зачувши њене позиве, Риголето стргне повез и утрчава у кућу, где затиче само њен шал. Тада се сетио Монтеронове клетве. (Пауза)

Други чин
Војвода је узрујан јер су му отели Ђилду (Ella mi fu rapita!). Журно долазе дворјани и описују војводи отмицу.
Сладострашће га обузима. Усхићен је кад му саопштавају да је Ђилда већ у његовој спаваћој соби. Долази Риголето.
Наизглед је равнодушан, али очајнички тражи трагове кћеркиног присуства. Кад схвати шта се догађа, прво псује, а затим безуспешно моли дворјане да му се смилују и да му врате његову кћер. Тада се Ђилда појављује из војводиних одаја и исповеда се оцу (Тutte le feste). Риголето је понижен.
Док Монтерона воде на губилиште, Риголето се заклиње да ће се осветити разузданом војводи. (Пауза)

Трећи чин
Желећи да покаже Ђилди колико је војвода нечастан човек, отац је доводи да посматра шта се догађа у крчми. Војвода улази у крчму (La donna e mobile). Ни Спарафучилова сестра Мадалена није одолела војводином шарму. Ђилда се уверила у неверство, отац је шаље кући, како би побегли у Верону.
Риголето унајмљује убицу Спарафучила и договара да убије војводу, а тело стави у врећу и однесе је Риголету да је баци у реку. И сама очарана војводом, Мадалена у међувремену моли брата да му поштеди живот, а убије Риголета. Вођен осећањем професионалне части Спарафучиле одбија, али заузврат пристаје да, уместо војводе, убије првога ко се те олујне ноћи појави у крчми. Вративши се и чувши све, Ђилда одлучи да се жртвује за човека кога воли. Док олуја бесни, она храбро куца на врата и – Спарафучиле је убија.
Убица и његова сестра доносе Риголету врећу, али у тренутку када хоће да баци тело у реку, зачује војводу како пева. Брзо отвара врећу и у њој налази Ђилду на издисају. Док му кћерка умире, он схвата да га је стигла клетва старог грофа Монтерона.