Данас нам је тешко да замислимо време у којем је женама било забрањено да носе панталоне или у којем је било недопустиво да се баве рокенролом, али Џенис Џоплин је одрастала управо у једном таквом времену.

Нажалост, Џенис Џоплин данас ређе памтимо по томе шта је све урадила за женску борбу и еманципацију жена, а чешће по начину на који је живела, па на крају и умрла, а који махом осуђујемо. Исто тако, све оно што данас знамо о Џенис, а што није њена дубоко потресна и дирљива музика, јесте оно што чујемо од људи који (мисле да) су је познавали кроз разне интервјуе, књиге и филмове о њој. Због тога је настао овај комад – написан је за позориште, јер је позориште једини медиј у којем можемо да дамо глас управо самој Џенис Џоплин да коначно исприча своју причу. Није важно да ли је та прича истинита, заснована на чињеницама или хронолошки доследна, важно је да је та прича коначно њена. Незамисливо је тешко бити међу првима које реше да носе панталоне, певају рокенрол или одлуче да се не удају и имају децу јер „то тако треба“. Зато што је било њих таквих које су у нечему биле прве, нама данас је мало лакше да бирамо и не будемо увек осуђиване због наших избора, иако се, будимо искрени, нашој борби ни близу не назире крај.

Тијана Грумић, драмска списатељица

Када сам размишљала о томе да урадим представу о особи, која ми је била узор и инспирација у тинејџерском периоду, увек сам о њој мислила као о двема особама. Евидентно је њено двојство; њена два лика и њене две приче. Једна прича о несигурној, нежној, неприхваћеној и незаштићеној девојчици и она друга о храброј, агресивној зачетници новог списка критеријума за жене. Једна због које је живела и она друга због које је умрла. Једна која је ишла ка свом крају да би друга почела. Тек касније наилазим на податак да је Џенис добила име по богу Јанусу. У питању је римски бог краја и почетка. Он је обично приказиван са два лица, једно гледа у почетак, а друго у свој крај.

Стога, ова представа омаж је једној жени која је дошла до свог краја да би се десио нови почетак.

Ова представа је омаж музици каква више не постоји. Музици која нема формулу за успех него емоцију за дељење. Музици која није математика него органска потреба. Желим да ова представа инспирише и оснажи многе да буду оно што јесу, а не оно што се од њих очекује или им се као обавезно намеће.

Don’t compromise yourself you’re all you’ve got.

Џенис Џоплин никада није имала тај мерцедес који је био ствар престижа. Возила је порше. Међутим, пре пар година њен порше продат је на аукцији за рекордних 1.76 милиона долара. Испоставља се да је поставила нове стандарде вредности.

I guess I’m just like a turtle
That’s hidin’ underneath its horny shell.

Соња Петровић, редитељка