Реч редитеља (Појачало и гитара)

Безимени, јунак ове приче, проналази нови живот и уточиште у рокенролу са 36 година, након бављења уметношћу која је имала политичке конотације и боравка у затвору због тога.
Фигура која се надвија над њим, његов отац, оболео је од рака плућа и осуђује синовљево музицирање и начин живота. Безименом, као и сваком мушкарцу, намеће се позиција у односу на оца који је проблем, чије место треба заузети да би се сматрао оствареним. Он не успева да избори ту битку са оцем, схвата да је то само нешто што му је наметнуто, од стране друштва којим није импресиониран и бира да не буде инициран у свет одраслих и да остане на позицији маргине.
Треба да се сетимо Сузан Зонтаг која даје савет младим људима и поручује им да не наследе своје очеве – таква врста непослушности и одбијања уклапања у друштвене норме за мене и моју генерацију готово је непозната, а преко потребна у овом тренутку.
Слободан Тишма каже да је ова прича римејк Кафкине приче „Пресуда“, а коме је аутор иоле познат, схватиће да је ова прича делом и аутобиографска.

Ивана Јаношев

Реч редитеља (Граматика поремећаја)

Бавећи се делом Фрање Петриновића „Граматика поремећаја“, упловили смо у један заиста нескладан, хировит, мрзовољан, уплашен, агресиван, летаргичан, бездушан и надасве поремећен свет. Кроз разноразне ситуације пратимо борбу наших јунака, Анђе и Сергеја, који се одупиру надолазећем свету. Тражећи своје место под небеским сводом и питајући се да ли су поремећаји одувек били присутни, Анђа и Сергеј нас подсећају на мудрост коју стално заборављамо – љубав према својим ближњима. Јер једино заједно можемо победити навалу поремећаја која прети да нас прогута.

Давид Алић

Реч редитеља (Велика очекивања)

У Писаревљевој приповеци „Велика очекивања” пронашао сам један занимљив мотив са којим сам пожелео да се поиграм. Наиме, то је била „интернет“ љубав коју је требало преточити у реалност кроз сусрет уживо. Причу сам позиционирао у блиску будућност у којој ће креација дигиталног аватара, вероватно, бити део свакодневице, као што је данас, нпр. профил на Фејсбуку. Упустио сам се у пловидбу са заиста дивном и крајње посвећеном екипом, а резултат тога је написан преднаставак „Великих очекивања”, драма „Очекивања”, којој је сваки члан ауторске екипе подарио своју перспективу, ондосно перспективу лика којег тумачи. А, сам спој оба „Очекивања“ повешће гледаоце у „интернет“ романсу и дочарати нам предности и мане живота са оне стране линије (on line), као и тежину преласка из једног света у други (on line и off line).
Модеран поглед на појам аватара, односно отелотворења корисника на дигиталној платформи поредили смо са појмом „Аватар“ са духовне стране, односно отелотворења Божанства на Земљи, или у ширем смислу, човека који живи у контакту са собом. Отварајући ова питања, у представу нам се „ушетао“ лик Природе која помаже главном лику да интегрише своју персону (односно дигиталног аватара) и да дође у контакт са људским, односно у контекст са самим собом.

Душан Мамула