NOVOSADSKI OMNIBUS

Slobodan Tišma, Pojačalo i gitara
Franja Petrinović, Gramatika poremećaja
Đorđe Pisarev, Velika očekivanja

Slobodan Tišma

POJAČALO I GITARA

Režija i dramatizacija: Ivana Janošev
Scenograf: Andreja Rondović
Kostimograf: Senka Ranosavljević
Muzički saradnik: Jovan Živanović

Igraju:
Jovan Živanović
Miroslav Fabri
Sanja Mikitišin
Fedor Đorović
Anđela Pećinar
Vukašin Ranđelović

***

Franja Petrinović

GRAMATIKA POREMEĆAJA

Režija i dramatizacija: David Alić
Scenograf: Andreja Rondović
Kostimograf: Senka Ranosavljević

Igraju:
Vukašin Ranđelović
Mia Simonović
Aleksandra Pejić

***

Đorđe Pisarev

VELIKA OČEKIVANJA

Reditelj: Dušan Mamula
Dramaturg: Nikola Davić
Scenograf: Andreja Rondović
Kostimograf: Senka Ranosavljević
Asistent scenografa: Ana Ilić
Autorski tim: Dušan Mamula, Nikola Davić, Milica Grujičić, Stefan Vukić,
Alisa Lacko, Fedor Đorović, Aleksandar Petković i Vukašin Ranđelović

Igraju:
Aleksandar Petković
Milica Grujičić
Vukašin Ranđelović
Alisa Lacko
Fedor Đorović
Nikola Davić

Premijera: 12. februara 2020, Kamerna scena (Pojačalo i gitara, Gramatika poremećaja)
Premijera: 23. februara 2021, Kamerna scena (Velika očekivanja)

Inspicijent: Snežana Radovanov
Sufler: Nataša Barbir
Majstor tona: Dušan Jovanović
Majstor svetla: Miroslav Čeman
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Asistenti scenografa: Ana Ilić i Nada Danilovac

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama SNP-a.

Predstava je realizovana pod pokroviteljstvom Gradske uprave za kulturu.

Diplomirala i masterirala režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Nikite Milivojvića i Borisa Liješevića. Godine 2014. režirala predstavu „Sladoled“ po tekstu Mira Gavrana u Pozorišu mladih, 2015. snimila je dokumentarni film „Mrtvi kapital“ za koji je dobila nagradu na festivalu Artorium u Slovačkoj i Special mention nagradu na Mikrofaf festivalu 2018. godine. Tokom 2015. režirala je televizijsku seriju „Dnevnjak“ na RTV-u; Godine 2016. diplomirala sa predstavom „Kraj partije“ Semjuela Beketa. Tokom 2017. režirala je monodramu „Ana“ po motivima Ane Karenjine (Pozorište mladih i Kamerna scena SNP) i predstavu „Sivi vrtovi“ (Kamerna scena SNP).
Na Festivalu monodrame za decu Zmajevih dečijih igara dobila je nagradu za originalni napisani tekst. Kao asistent reditelja učestvovala je na predstavi „Evgenije Onjegin“ u režiji Borisa Liješevića u Pozorištu mladih i na predstavi „Put oko sveta za 60 sekundi“ u režiji Mie Knežević u Srpskom narodnom pozorištu. 2018. Režirala u KCNS predstavu „Pisma slobodi“. Trenutno radi na razvoju dokumentarnog filma čiji je radni naziv Carlito’s way, koji je ove godine podržao Filmski centar Srbije.

Reč reditelja (Pojačalo i gitara)

Bezimeni, junak ove priče, pronalazi novi život i utočište u rokenrolu sa 36 godina, nakon bavljenja umetnošću koja je imala političke konotacije i boravka u zatvoru zbog toga.
Figura koja se nadvija nad njim, njegov otac, oboleo je od raka pluća i osuđuje sinovljevo muziciranje i način života. Bezimenom, kao i svakom muškarcu, nameće se pozicija u odnosu na oca koji je problem, čije mesto treba zauzeti da bi se smatrao ostvarenim. On ne uspeva da izbori tu bitku sa ocem, shvata da je to samo nešto što mu je nametnuto, od strane društva kojim nije impresioniran i bira da ne bude iniciran u svet odraslih i da ostane na poziciji margine.
Treba da se setimo Suzan Zontag koja daje savet mladim ljudima i poručuje im da ne naslede svoje očeve – takva vrsta neposlušnosti i odbijanja uklapanja u društvene norme za mene i moju generaciju gotovo je nepoznata, a preko potrebna u ovom trenutku.
Slobodan Tišma kaže da je ova priča rimejk Kafkine priče „Presuda“, a kome je autor iole poznat, shvatiće da je ova priča delom i autobiografska.

Ivana Janošev

***

David Alić, reditelj

Rođen 1993. godine u Pirotu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek multimedijalne režije u klasi prof. Nikite Milivojevića i asistenta Borisa Liješevića, diplomirao 2016. godine, a sledeće godine na istom fakultetu masterirao.
Režirao mnoštvo predstava, a izdvaja „Mali princ“ S. A. Egziperi, „Žak i njegov gospodar“ Milan Kundera, „Legenda o mesečevoj princezi“ Goran Balančević, „Igre u pesku“ Mihal Valčak, „Život u tesnim cipelama“ Dušan Kovačević, „Ludilo u dvoje“ Ežen Jonesko itd.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja kako kolektivnih tako i individualnih među kojima se izdvajaju Nagrada za najbolju režiju „Mali Joakim“ sa predstavom „Mali princ“; Nagrada „Mali Joakim“ za najbolju predstavu „Mali princ“; Povelja za doprinos i afirmaciju Narodnog pozorišta Pirot u sklopu obeležavanja 130 godina Pozorišta u Pirotu, Nagrada za najveće umetničko dostignuće Pozorišta lutaka Niš za 2019. godinu predstavom „Legenda o mesečevoj princezi“; Grand Prix za predstavu „Legenda o mesečevoj princezi“ na internacionalnom festivalu „ZajeČar“, itd.

Reč reditelja (Gramatika poremećaja)

Baveći se delom Franje Petrinovića „Gramatika poremećaja“, uplovili smo u jedan zaista neskladan, hirovit, mrzovoljan, uplašen, agresivan, letargičan, bezdušan i nadasve poremećen svet. Kroz raznorazne situacije pratimo borbu naših junaka, Anđe i Sergeja, koji se odupiru nadolazećem svetu. Tražeći svoje mesto pod nebeskim svodom i pitajući se da li su poremećaji oduvek bili prisutni, Anđa i Sergej nas podsećaju na mudrost koju stalno zaboravljamo – ljubav prema svojim bližnjima. Jer jedino zajedno možemo pobediti navalu poremećaja koja preti da nas proguta.

David Alić

***

Reč reditelja (Velika očekivanja)

U Pisarevljevoj pripoveci „Velika očekivanja” pronašao sam jedan zanimljiv motiv sa kojim sam poželeo da se poigram. Naime, to je bila „internet“ ljubav koju je trebalo pretočiti u realnost kroz susret uživo. Priču sam pozicionirao u blisku budućnost u kojoj će kreacija digitalnog avatara, verovatno, biti deo svakodnevice, kao što je danas, npr. profil na Fejsbuku. Upustio sam se u plovidbu sa zaista divnom i krajnje posvećenom ekipom, a rezultat toga je napisan prednastavak „Velikih očekivanja”, drama „Očekivanja”, kojoj je svaki član autorske ekipe podario svoju perspektivu, ondosno perspektivu lika kojeg tumači. A, sam spoj oba „Očekivanja“ povešće gledaoce u „internet“ romansu i dočarati nam prednosti i mane života sa one strane linije (on line), kao i težinu prelaska iz jednog sveta u drugi (on line i off line).
Moderan pogled na pojam avatara, odnosno otelotvorenja korisnika na digitalnoj platformi poredili smo sa pojmom „Avatar“ sa duhovne strane, odnosno otelotvorenja Božanstva na Zemlji, ili u širem smislu, čoveka koji živi u kontaktu sa sobom. Otvarajući ova pitanja, u predstavu nam se „ušetao“ lik Prirode koja pomaže glavnom liku da integriše svoju personu (odnosno digitalnog avatara) i da dođe u kontakt sa ljudskim, odnosno u kontekst sa samim sobom.

Dušan Mamula