ПОДЕЛАРЕЧ АУТОРАФОТОВИДЕО

Ана Ђорђевић

СМЕДЕРЕВО 1941.

Представа је посвећена глумцима СНП-а настрадалим у смедеревској експлозији 5. јуна 1941. године.

Редитељ: Ана Ђорђевић
Драматург: Николина Ђукановић
Сценографи: Жељко Пишкорић, Младен Стојановић и Маја Вујовић
Костимограф: Марина Сремац
Композитор: Драшко Аџић
Сценски говор: др Дејан Средојевић
Сценски покрет: Душан Вукашиновић
Асистенти редитеља: Алекса Пантић и Ружица Ања Тадић

Играју:
Милан Ковачевић
Тања Пјевац
Јована Мишковић
Вукашин Ранђеловић
Алиса Лацко
Тијана Марковић
Аљоша Ђидић
Гордана Ђурђевић Димић
Милован Филиповић
Марко Савковић

Инспицијенти: Снежана Радованов и Владимир Савин
Суфлер: Наташа Барбир
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Мајстор тона: Владимир Огњеновић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Кларинет: Саша Милосављевић

Премијера: 27. септембра 2019, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје један сат и педесет минута.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама СНП-а.

Захваљујемо Драгану Вулићу и посластичарници „Времеплов“ из Новог Сада.

Драмски текст и представа „Смедерево 1941.“ баве се догађајем који се одиграо 5. јуна 1941. у Смедереву, када је унутар Тврђаве експлодирала значајна количина оружја и муниције, коју су нацисти, након кратког априлског рата, одузели од поражене Војске Краљевине Југославије и смештали ту. Узрок те несреће до данас није познат, а том приликом Смедерево је потуно разорено.

Експлозија је имала снагу бомбе бачене на Хирошиму. Живот је изгубило хиљаду и хиљаду људи, а међу њима и 17 глумаца Српског народног позоришта, које се тада звало Народно позориште Дунавске бановине. Текст и представа се баве овим догађајем у целини, с посебном пажњом усмереном на судбине трагично настрадалих глумаца, и њима у част. Но, третман теме није документаристички. Узимајући све познате околности у обзир – а о догађају постоји документација, додуше не довољно велика – конструисала сам нову, оригиналну причу, не помињући аутентична имена покојних глумаца, и трудећи се да се целокупан догађај посматра из преломљене перспективе, такве да се тумачења поменутих судбина доведу у везу са природом и узроком нацизма и зла уопште.

Због тога сам се одлучила да, на бази историјских факата, изградим надреалистичку, асоцијативну и фрагментарну линију радње, тражећи конктекст који омогућава слојевите интерпретације документа.

Ко је или шта је изазвало експлозију у Тврђави? Коначног, доказаног и уверљивог објашњења нема, и то одсуство објашњења отворило ми је могућност да сама одлучим шта је коначна истина, а самим тим и шта је смисао експлозије у представи. Све се линије радње, и све чињенице у документарном материјалу, спајају у представи унутар појма фатума, онога што човека учи да није господар своје судбине, лекцију коју увек изнова, ради себе, треба да учи, а коју је нарочито било важно учити у време дивљања нацизма, те, очајањем изазване, застрашујуће делузије, базиране на осећају моћи и надмоћи. Постоји чврста, можда мистична, можда симболична, мада, по мом осећају, врло стварна, веза између појма Die Sonne и експлозије у Смедереву, постоји чврста веза између нашег појединачног уверења о сопственој супериорности и појаве нацизма и фашизма. Они се рађају на плану најинтимнијег живота, личног, породичног, љубавног, и шире, као зраци, и увећавају и умножавају и доводе до експлозија које масовно уништавају животе.

Ана Ђорђевић

Фотографије: Срђан Дорошки