Milovan Vitezović
SVETOZAR
Reditelj: Jug Radivojević
Dramaturg: Spasoje Ž. Milovanović
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Kompozitor: Aleksandar Srebrić
Lektor: Radovan Knežević
Scenski pokret i asistent reditelja: Igor Damnjanović
Stručni saradnik: dr Srđa Zlopaša
Igraju:
Svetozar Miletić
Saša Torlaković
Mladi Svetozar
Marko Savić
Anka Miletić
Gordana Jošić
Mlada Anka
Ivana Vukčević / Višnja Obradović
Milica Miletić
Jovana Mišković
Slavko Miletić
Grigorije Jakišić
Jaša Tomić
Nebojša Savić
Jovan Jovanović Zmaj
Dragomir Pešić
Mladi Zmaj
Aljoša Đidić
Mihailo Polit Desančić
Predrag Momčilović
Mladi Polit
Dušan Vukašinović
Miša Dimitrijević
Milovan Filipović
Nika Maksimović
Strahinja Bojović
Branko Petrović Šandor
Peđa Marjanović
Tisa Koloman
Ljubiša Milišić
Dr Bek
Miodrag Petrović
Matavovski / Tužilac
Ervin Hadžimurtezić
Ministar Percel
Zoltan Molnar
Franc Jozef
Ivan Đurić
Sudija / Kapetan Manojlović
Dragan Kojić
Patrijarh
Zoran Bogdanov
Doktor
Marko Savković
Jovan Hadžić
Jovan Ristovski
Stražar
Stefan Beronja
Inspicijent: Vladimir Savin
Sufler: Snežana Kovačević
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Majstor tona: Đorđe Ilić
Majstor svetla: Miroslav Čeman
Praizvedba: 24. novembra 2018, scena „Jovan Đorđević“
Srpsko narodno pozorište u okviru programa obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata i prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, 1918 – 2018.
PREMIJERA: 25. novembra 2018, scena „Pera Dobrinović“
Predstava traje: jedan sat i pedeset minuta.
Milovan Vitezović (Vitezovići, Beloperica, Kosjerić, 11. septembar 1944), srpski pisac.
Bio je urednik listova i časopisa: Susret, Književne novine, Satirikon, Jež, dugogodišnji urednik Igranog programa Televizije Beograd, glavni urednik Umetničkog programa Radio-televizije Srbije i univerzitetski profesor na Akademiji umetnosti za predmet Filmski i televizijski scenario. Piše pesme, romane, drame, filmske i televizijske scenarije, knjige za decu, eseje i aforizme.
Kao dramski autor pisao je za pozorište, radio, film i televiziju. Među brojnim nagradama, uglavnom za životno delo (od Vukove do Kočićeve nagrade) koje je dobio, izdvajaju se Evropska nagrada za seriju Vuk Karadžić, koja je ovu seriju 1988. uvela na listu filmske i televizijske baštine Evrope, i Imperskaja nagrada Saveza pisaca Ruske federacije za roman Čarape kralja Petra.
Odlikovan je Ordenom zasluga za narod Predsedništva SFRJ, ordenima Svetog despota Stefana Lazarevića i Svetog Save Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i Njegove svetosti patrijarha Irineja.
Reč pisca
Ukoliko bih tražio neku svetsku ličnost sa kojom bih uporedio Svetozara Miletića, onda bi to najpre bila ličnost Tomasa Mora.
Miletića poimam kao ljudsku gromadu od veka odvaljenu. I kad kažemo Miletić, mislimo Svetozar i to je naslov ove drame. Bio je rođen za velike snove, vredne stradanja i robijanja. Njegov život je bogom dan za dramu. Uzdam se da sam dostojan pisac.
Usredsredio sam se na Svetozarevu ličnu i porodičnu dramu, koja je bila istovremeno i drama srpskog naroda njegovog vremena.
Nisam pisac koji objašnjava šta je onim što je napisao hteo da kaže. Ako je tu – tu je. Ako nije – na moju dušu.
Velika je čast da se drama Svetozar igra u Srpskom narodnom pozorištu, čijem je utemeljenju i on značajno doprineo, ne samo kao
pobratim Jovana Đorđevića. Zato od srca zahvaljujem svima u Srpskom narodnom pozorištu, svim autorima i protagonistima ove postavke, za pojmljeno i postignuto.
Milovan Vitezović
Jug Radivojević (Beograd, 1. mart 1972) priznati reditelj
Osnovnu školu „Vuk Karadžić”, Gimnaziju „Bora Stanković” i nižu Muzičku školu „Stevan Mokranjac”, završio je u Vranju.
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku pozorišna i radio režija, u klasi profesora dr Svetozara Rapajića, predstavom Koštana Bore Stankovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.
Do sada je režirao 110 pozorišnih predstava, te je interesantno naglasiti da je Svetozar njegova prva režija u Srpskom narodnom pozorištu.
Bavi se filmskom i TV režijom.
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Stalni je reditelj Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Spasoje Ž. Milovanović
(Kruševac, 1971) dramaturg predstave Svetozar
Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na istom Fakultetu brani doktorsku disertaciju na temu: „Vreme u srpskoj drami na početku 20. veka, 1900 – 1914”. Pisao je celovečernje komade, radio-drame, kao i drame za decu.
Dobitnik je priznanja Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos širenju kulture.
Reč dramaturga
Poziv da se reditelj Jug Radivojević i ja priključimo autorskoj ekipi, koja će na dostojan način osmisliti obeležavanje grandioznog jubileja 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji i kasnije Jugoslaviji, postavio je pred nas čitav niz pitanja. Sva pitanja, zapravo tumačenja istorije Srbije i u okviri nje i/ili sa njom Vojvodine, svode se na pokušaj re/definisanja osećanja pripadnosti jednom narodu i jednoj ideji državnosti.
Slagali se ili ne sa tim osećanjem i tom idejom, oni jesu prilika da osvestimo činjenicu da bez takvog istorijskog trenutka i generacija koje mu pripadaju mi danas ne bismo bili slobodni. One su žrtvovale svoju budućnost zarad ovog ovde i sad.
Scenaristička bravuroznost Milovana Vitezovića bila je više nego podsticajna osnova scenskog uprizorenja. Njegova interpretacija javne i privatne istorije dala nam je mogućnost da se bavimo iskaznom, samim tim i gradivnom formom scenskog teksta. Scenski tekst jeste pokušaj da se tom istorijskom trenu da ton subjektivističke sumnje. Ne one koja je kritika sama po sebi i ništa više, već one koja propituje koliko smo dostojni pred našim precima. Iako odavno živimo u vremenu u kojem istorija i tradicija, koje same po sebi jesu aksiomi, treba da se pravdaju, a ne novotarije, scensko uprizorenje jeste uverenje da je ta naša savremena sumnja deo tradicije tih i takvih sumnji koje savremenom trenutku daju smisao i razlog postojanja.
Spasoje Ž. Milovanović
