bilbord-header

ПОДЕЛАО ДЕЛУО АУТОРУО РЕДИТЕЉУКРИТИКАФОТОВИДЕО
Мајкл Вукадиновић
БИЛБОРД

Српско народно позориште и Плус теaтар


Редитељ: Петар Јовановић
Драматург: Светислав Јованов
Сценограф и костимограф: Ивана Јанчић
Асистент костимографa: Снежана Хорват
Асистент сценографa: Нада Даниловац


Улоге:

Енди:
Иван Ђурић

Кетлин:
Марија Меденица

Дејмон:
Страхиња Бојовић


Инспицијент: Снежана Радованов
Суфлер: Наташа Барбир
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Мајстор тона: Душан Јовановић


Премијера: 25. јануара 2018, Камерна сцена

Представа траје 75 минута

logo

ЧОВЕК – БИЛБОРД

„Форхед адвертајзинг” (forehead advertising), или у преводу „реклама на челу”, назив је за облик неконвенционалног рекламирања које, помоћу трајне или привремене тетоваже, користи нечије чело као простор за испис логоа или слогана компаније.

Пракса је започета у Америци 2003, а данас постоје агенције које регрутују углавном младе и привлачне људе, спремне да на одређено време своје чело, потиљак, или било који део коже уступе као рекламни простор, те заузврат добију одговарајућу суму новца.

Драмско дело Билборд (Billboard) Мајкла Вукадиновића (Michael Vukadinovich) инспирисано је истинитим догађајем из 2005. године, којим је овај начин рекламирања доспео у жижу јавности. Американац Eндру Фишер (Andrew Fischer) одлучио да привремено истетовира логотип извесне компаније на своје чело и тако оствари зараду. Фишер је успео да на сајту Ибеј (Ebay) прода овај маркетиншки потез за 50.000 долара.

У овом свакако необичном начину рекламирања, Вукадиновић је препознао сјајан драмски материјал па је написао драму у којој преиспитује односе између уметности, комерцијализације, славе и љубави, заправо у овим релацијама препознајући застрашујућу борбу која ломи људске душе.

 

КЕТЛИН:

Да, али факултет је једно, а каријера нешто сасвим друго. Нисам сигурна да бих могла то да урадим. Да будем уметник. Више и не можеш да кажеш да си уметник.

(…)

То је само постао еуфемизам за незапосленог лузера. Данас само људи са парама могу да буду уметници, а људи са парама немају ништа што вреди поделити са остатком света. Богати људи и не стварају своју уметност, него запошљавају сиромашне уметнике да спроводе њихове идеје. Због тога уметници постају небитни када дођу до новаца.

(Мајкл Вукадиновић, Билборд)

Мајкл Вукадиновић (Michael Vukadinovich)

michael-vAмерички драмски писац млађе генерације, живи и ради у Лос Анђелесу, дипломирао је драматургију на престижном UCLA универзитету, Лос Анђелес, где је ангажован и као ванредни професор драматургије.

Драме су му извођене широм Сједињених Америчких Држава, али и у Шкотској, као и Србији. У Новом Саду су, у Српском народном позоришту, реализоване две представе по његовим текстовима – Ефекти и Посетилац, која је учествовала и на фестивалима у иностранству, па и бродвејском фестивалу United Solo у Њујорку и Fringe фестивалу у Прагу (изведена на енглеском). Вукадиновић је веома активан и као филмски и ТВ сценариста. Његов сценарио The Three Misfortunes of Geppetto откупила је филмска компанија 21st Century Fox, а написао је и сценарио за филм Rememory који је имао премијеру на Санденс фестивалу 2017. године. Глумац Метју Меконехју (Matthey McConaughey) га је ангажовао као сценаристу филма Exchange Student, а Чарли Кауфман (Charlie Kaufman), сценариста награђен Oскаром (Бити Џон Малкович, Eternal Sunshine of the Spotless Mind), ангажовао га је као косценаристу за ТВ серију Horrorstor. Вукадиновић је добитник награда Wichita State Univerziteta (такмичење драмских писаца), “Reverie Productions Next Generation“, “Tim Robbins“ (драме социјалне тематике), “Dini Ostrov“, “Sidney Sheldon“, “Hal Kanter“ (за комедију), и низа других признања.

Тренутно ради на сценарију за филм Beetlejuice 2 Warner Bros студија.

Петар Јовановић

jovanovic-pДипломирао је мултимедијалну режију на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Борa Драшковића (2004).

Његов дипломски рад, документарни филм Земља вајаје, приказиван је на многим фестивалима и освојио је неколико награда, међу којима и Златну медаљу града Београда на 52. фестивалу кратког метра. Као помоћник редитеља учествовао је у реализацији три дугометражна играна филма, као ТВ редитељ био је ангажован на пројектима Радио телевизије Војводине, те независним продукцијама.

У позоришту је, између осталог, режирао представе Емигранти и Полиција, или чему све ово? Славомира Мрожека, Парастос у белом Мирослава Антића, Бог масакра Јасмине Резе, Државни посао Д. Бањца, Н. Шкорића и Д. Ћирјаковића, Говорна мана Горана Марковића…

Колико кошта достојанство

[...] Петар Јовановић је, са малом али јуначком, екипом урадио одличан посао. Млади редитељ, широј јавности највише познат по режији „Државног посла“ без пуно комликовања и филозофирања од самог почетка до краја држи све конце у рукама. Одличан избор музике, функционална, ефикасна сценографска и костимографска решења укратко сваки детаљ је на свом месту. Просечни гледаоци обично, када желе да истакну да је нека представа добра, кажу да су изгубили компас о протоку времена да им није јасно како је време тако брзо прошло, тека када изађу са представе колико је заправо трајло. Можда не баш тим речима, али сам приликом чекања на гардероби после представе чуо да је тих 75 минута колико, оквирно, траје представа пролетело, што се каже „филмском“ брзином, а на крају вам ипак остаје горак укус у устима. Када направите добру поделу, када радите на добром предлошку, када се разумете и са писцем и са редитељем, кад знате шта су они и шта хоћете ви да кажете онда вам није тешко да дате све од себе, мислим да се то препознаје у игри глумаца у најновијој премијери на Камерној сцени Српског народног позоришта.

Ивана Ђурића, сталног сарадника СНП-а, иначе члана ансамбла Позоришта младих, после дуго времена видимо у улози која као да је писана за њега. [...] Марија Меденица је иначе позната као глумица која у свакој улози „гризе до краја“ тако да нас после неколико захтевних, одличних, поштено одиграних улога, не изненађује да врло луцидно решава комплексну, захтевну и ову улогу самосвојне младе жене. Дилеме са којим се сусреће лик који тумачи сигурно се намећу или су се наметале и њој и њеним колегама, а то су сигурно најтежи задаци који могу да вам се десе у послу којим се бавите. Са једне стране верујете у љубав, правду, истину… дајете све од себе док са друге стране схватате да се на крају и почетку налази новац и само новац. Сваки уметник, ако је стварно уметник, сигурно је не једном био суочен са питањем до којих граница је спреман и може да иде или да постави питање које управо изговара Кетлин: Колико кошта достојанство? [...] Марија нас зналачки, у овом комаду, упућује у том смеру!

О Страхиња Бојовић, поменусмо један од главних криваца за „Билборд“, себи је заједно са редитељем доделио један од деликатнијих задатака, улогу најбољег пријатеља, „драге Савете“, човека који није директно умешан, али чији став може, а често и јесте, пресудан за читав ток приче. Енди и Кетлин су његова „права“ породица и ма колико да му је стало до свог нераздвојног пријатеља из детињства још више му је стало до његове девојке/жене, која је њему лично својим саветима и поступцима помогла у преломним животним тренуцима. Искрен, по потреби одмерен, кад треба жесток Дејмон је неопходан, незаменљив, вишеслојан и вишезначан елемент ове сурове приче која нас у појединим тренуцима тера на горак смех после кога смо много више тужни него што смо били пре. Ова улога Страхињу само учвршћује на добром путу којим гради своју позоришну каријеру.

Коначно још једна одлична представа коју препоручујемо публици уз посебну напомену да није згорег да се одгледа неколико пута. Сигурни смо да, ако ништа друго може да подстакне на постављање врло озбиљних питања на која сами морате да пронађете одговоре, а то је превасходни задатак и суштина позоришта!!!

Драгољуб Селаковић, „Војвођанске вести“, 29. јануара 2018.
(Поводом премијере 25. јануара)

Фотографије: Бранислав Лучић

ВРХ СТРАНЕ