dzandrljiv-muz

PODELAO PREDSTAVIO AUTORUO REDITELJUKRITIKAFOTOVIDEO
Jovan Sterija Popović
DŽANDRLJIV MUŽ
ili KOJA JE DOBRA ŽENA?

Režija i adaptacija: Radoje Čupić
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Marina Sremac
Muzika: Miloš Jovanović
Lektor: dr Ljiljana Mrkić Opović
Koreograf: Mirjana Drobac

Igraju:

Radoje Čupić – Maksim, marveni trgovac
Jovana Stipić – Sofija, žena mu
Milica Grujičić – Leposava, kći mu od prve žene
Miroslav Fabri – Jevrem, penzionisani oficir
Strahinja Bojović – Nikola, rukodelac
Olivera Stamenković – Maga, Nikolina žena
Milovan Filipović – Mitar, kum Maksimov
Milorad Kapor – Svetozar, pisar i Sofijin srodnik

Inspicijent: Zoltan Bešenji
Šaptač: Milica Đukić Rađenović
Majstor tona: Vladimir Ognjenović
Majstor svetla: Miroslav Čeman

Premijera: 4. mart 2005, scena „Pera Dobrinović“

Predstava traje 80 minuta

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

Šta se (sve) krije iza Sterijine komike

aleksandar-milosavljevicNije nimalo slučajnost što je Džandrljiv muž svrstan među slabije Sterijine komade. I sam pisac je po svoj prilici nameravao da se vrati ovom komadu i temeljno ga preradi, jer ga za života, u prvobitnoj formi, nije objavio, a pristao je tek na jedno njegovo izvođenje (u beogradskom Pozorištu „Kod jelena“, 6. novembra 1847). Napisan s namerom da uspostavi „poljuljanu bračnu ravnotežu“ narušenu pojavom Zle žene, Džandrljiv muž samo u prvom svom delu funkcioniše kao komedija situacije, dok u drugom delu Sterija nije krio da piše tendencioznu raspravu sa ciljem da naspram naopake Sultane iz Zle žene postavi smešne rezone marvenog trgovca Maksima koji bi da, protivno vremenu u kojem stasava emancipovana žena, u svojim rukama zadrži uzde oca porodice uspostavljene po patrijarhalnim uzusima.

Premda pouzdano ne možemo da znamo zašto se Popović ipak nije još jednom pozabavio ovim „veselim pozorjem“, da li u komad nije verovao, smatrajući da je situacija s njim beznadežna, ili je po dolasku u Beograd bio prezauzet, ostale njegove komedije nam pružaju dovoljno „materijala“ na osnovu kojeg smo u stanju da Džandrljivog muža danas scenski „dočitamo“ kao pozorišno duhovitu predstavu, te da u slojevima koji se nahode ispod rasprave na temu „Koja je dobra žena“ prepoznajemo natruhe sterijanske ironije, ali i da s one strane smeha koji na sceni izazivaju smešni karakteri slutimo potrebu mudrog rezonera da nam predoči mračnu stranu sveta u kojem živimo.

Upravo na tragu tih slutnji u Srpskom narodnom pozorištu nastaje predstava Džandrljiv muž ili Koja je dobra žena. Radoje Čupić, iskusni glumac kada je u pitanju inscenacija Sterijinih komada, no i već oprobani reditelj, scenski razigrava Sterijin humor, rediteljski produbljuje i nadgrađuje situacije u kojima je Popović odveć veliki rezoner, sklon suvim, nimalo dramaturški potentnim raspravama, smišljajući efektna rešenja koja uistinu proizilaze iz karaktera konkretnih dramskih likova i otkrivajući šta se zapravo krije iza njihovih šematski uspostavljenih odnosa.

Pri tom, Čupić nema pretenzije da u analizi ode previše duboko, on ne kopa po podsvesti dramatis persona, niti pokušava da ih nasilno aktuelizuje u duhu našeg vremena i senzibiliteta ove epohe koja je raščistila sa svim iluzijama, pa i idejama braka i porodice kao temeljima društva, već ustupa prostor Sterijinom humoru, praveći pre svega duhovitu, razigranu predstavu.

Pa ipak, kada se na kraju sve srećno završi, kada „nezavisna komisija“ proglasi pobednicu „konkursa“ za idelanu ženu i, posredno, pokaže sav jad i svu bedu savršenog modela oca patrijarhalne porodice, Čupić se ni ne trudi da gledaoce svoje predstave oslobodi gorkog ukusa, ne skriva melanholiju, toliko tipičnu za Sterijino osećanje sveta, znajući da je upravo ona jedan od temeljnih ključeva za razumevanje ovog pisca kao našeg savremenika.

Aleksandar Milosavljević

JOVAN STERIJA POPOVIĆ

sterijaRodonačelnik moderne srpske drame i jedan od naših najboljih komediografa rođen je u Vršcu, u cincarskoj trgovačkoj porodici. Školovao se u u Sremskim Karlovcima, Pešti i Temišvara, a prava diplomirao u Kežmarku (danas: Slovačka). Najpre stvara poeziju pod uticajem Milovana Vidakovića, a potom se okreće pozorištu, pišući niz mladalačkih tragedija – Nevinost ili Svetislav i Mileva, Miloš Obilić, Nahod Simeon. Premda su zrelije Sterijine tragedije, poput Smrti Stefana Dečanskog, po vrednosti prevazišle „rodoljubivi nalog“ tadašnjeg vremena, njegov racionalan, kritički usmeren duh nalazi svoju istinsku vokaciju u komedijama.

Laža i paralaža, Tvrdica (Kir Janja) i Pokondirena tikva, a potom Ženidba i udadba i Rodoljupci (neizvedeni i neobjavljeni za piščevog života) posvedočuju Sterijin izuzetan smisao za analizu mentaliteta, komički nerv često „zaoštren“ do satiričke ubojitosti, kao i jasan moralni stav, usmeren na raskrinkavanje stare uskogrudosti i nove, pomodarske građanske ludosti. Iako se naslanjaju na klasičnu komičku tradiciju (osobito Molijera), Sterijine komedije su najčešće lišene srećnih završetaka (J. Deretić). Sterija je prevodio značajne autore (Kant, Ruso, Volter), autor je prvog srpskog udžbenika retorike, jedan je od osnivača Društva srpske slovesnosti (preteče akademije nauka). Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom Smrt Stefana Dečanskog.

RADOJE ČUPIĆ

radoje-cupicRođen u Novom Sadu, 1958. godine. Akademiju umetnosti, smer gluma, u klasi Dejana Mijača i Dimitrija Đurkovića, završio u Novom Sadu. Kao glumac bio angažovan u Subotici, somboru, Budvi i Beogradu. U ansamblu SNP-a je od 1999. godine. Sterijinu nagradu je osvojio 1997. godine za ulogu Montalbe u predstavi Putovanje za Nant somborskog narodnog pozorišta.

Džandrljiv muž Jovana Sterije Popovića je njegova šesta režija.


Reč reditelja

„Svi me zovu džandrljivim, a ne znaju zašto“ vajka se Maksim.
Znaju!
Kukavan, sebičan, nesiguran.
Preklinje nas da naselimo njegov pakao.
Nikada neće shvatiti koliko je srećan, jer od drveta ne vidi šumu.
„Ja, pa Ja!“
Smešno.
Do bola.

Izvodi iz kritika:

„/…/ Pred nama se ukazala jedna skladna sasvim pozorišna i sasvim glumačka predstava – predstava trijumfa pozorišta i trijumfa glume kao takve… Lik muža – džandrljivog, ali i cicije i sumnjala i lokalnog porodičnog despota – atraktivno i komično i kritično igra odlični – pravi Histrionski glumac od mašte i talenta – Radoje Čupić koji je i režirao ovaj atraktivni montipajtonovski komad.

Bila je to jedna nepretnciozna predstava puna znanja i kreativne energije koja će veseliti i one na koje se odnosi i koje kritikuje. Svaka čast!“

Goran Cvetković, Radio Beograd 2


Nagrade:

Na 34. Danima komedije u Jagodini (mart 2005):
– predstavi Džandrljiv muž dodeljena je nagrada publike;
– nagrada „Nikola Milić“ za epizodnu ulogu – dodeljena je Milovanu Filipoviću za ulogu Mitra

Na 25. Borinim pozorišnim danima u Vranju (oktobar 2005):
– Nagrada za najbolji segment predstave dodeljena je Jovani Stipić za ulogu Sofije;

Na 5. Danima komedije u Bijeljini (decembar 2005):
– predstavi Džandrljiv muž dodeljena je nagrada stručnog žirija za najbolju predstavu

Fotografije: Branislav Lučić

Fotografije: Miomir Polzović