carobna-frula-header-

PODELAO DELUO DIRIGENTUO REDITELJKIKRITIKAFOTOVIDEO
Volfgang Amadeus Mocart
ČAROBNA FRULA
(za sve ali i za one najmlađe)

Wolfgang Amadeus Mozart: Die Zauberflöte für Kinder

Libreto: Emanuel Šikaneder

Dirigent: Mikica Jevtić
Reditelj: Ksenija Krnajski, k.g.
Scenario i dramaturgija: Branislava Ilić, k.g.
Scenograf: Željko Piškorić
Kostimograf: Senka Ranosavljević
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Po prevodu s nemačkog: Kristina Kovač


Uloge:

1. jun u 18.00, dvorište Galerije Matice srpske / 4. jun u 18.00 i 20.00, krov TC „Promenada“

Papageno: Branislav Stankov (1. i 4. jun)
Papagena: Maja Andrić (1. jun) / Nataša Tasić Knežević (4. jun)
Kraljica noći: Marija Cvijić (1. i 4. jun)
Pamina: Danijela Jovanović (1. i 4. jun)
Tamino: Branislav Cvijić (1. i 4. jun)
Sarastro: Goran Krneta (1. i 4. jun)
Monostatos: Igor Ksionžik (1. i 4. jun)
Narator: Sanja Mikitišin (1. i 4. jun)

Tri dame: Vesna Varagić, Svjetlana Mašić, Jasna Kastel (1. i 4. jun)
Tri vile: Jasna Milivojević, Etel Koči, Sofija Stanić (1. i 4. jun)
Tri stražara: Marko Skendžić, Jovan Pejić, Predrag Šepelj (1. i 4. jun)

Orkestar Opere SNP-a:
Violine I: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov, Dušan Birač, Bojan Glušica, Vladimir Šaru, Ana Milanov, Marina Cvetković, Marta Dragaš, Robert Hercenberger, Aleksandra Krčmar Ćulibrk, Norbert Kurunci
Violine II: Emir Memedovski, Jovanka Mazalica, Marin Bugar, Nina Birač, Petar Ivković, Aleksandar Uzelac, Marica Mitrović, Milena Spasić
Viole: Jožef Bisak, Borut Pavlič, Dimitrije Zagorac, Mihajlo Kolesar, Robert Nađ, Radojka Pejakov, Arpad Čibri
Violončela: Ibolja Farago, Kristof Jan, Milica Svirac, Nataša Čubrilo, Teodora Nikolić, Damir Nalić
Kontrabas: Siniša Mazalica, Milan Milanov
Oboa: Vera Dragaš, Veronika Antunović Marić
Flauta: Saša Stevanović, Brankica Đukić Jatić
Klarinet: Robert Borbelj, Rudolf Balaž
Fagot: Nemanja Mihailović, Saša Panić
Timpan: Ivan Burka, Milica Grubišić
Čelesta: Danijela Hodoba Leš, Strahinja Đokić


Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Solističke uloge članova Hora pripremila: Vesna Kesić Krsmanović
Asistent reditelja: Katarina Mateović Tasić
Korepetitori: Danijela Hodoba Leš, Marina Mikić, Strahinja Đokić
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Sanja Milanov
Sufler: Aleksandra Majtan, Sanela Mitrović
Video dizajn: Dragana Rađenović
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Asistent scenografa: Nada Danilovac
Dizajn svetla: Marko Radanović

Premijera: 21. maj 2016. godine u 19.00, na sceni „Jovan Đorđević“

Predstava se izvodi na srpskom jeziku.
Trajanje: jedan sat

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

© By arrangement with Carus-Verlag GmbH&Co KG, Stuttgart

Mocart notama opisuje likove

Možete li da zamislite da neki od vaših drugara danas, dok vi igrate „Lol“ ili „Minecraft“, piše operu? Upravo to je uradio Volfgang Amadeus Mocart.

Sa samo 12 godina napisao je svoju prvu operu, pravu pravcatu. Ali nemojte misliti da ga je to sprečilo da se igra – Mocartu je pisanje nota bila ono što su vama danas „Clash of Clans“, na primer. Izmislio je, recimo, igru u kojoj je nekoliko melodija povezao sa brojevima na kockici za „Čoveče ne ljuti se“. Onda bi bacao kockicu i prema broju koji je dobio, ređao je melodije i tako pisao muziku. Kao mali, proputovao je u kočiji sa ocem celu Evropu, svirajući violinu ili klavir na dvorovima. I sve to vreme komponovao je razne vrste kompozicija – simfonije, sonate, koncerte, opere…

Zamislite da sedite u kočiji koja se trucka i pišete note po linijskom sistemu! Vrh! Mocart je ostao dete i kad je odrastao (što je slučaj i sa mnogim drugim, starijim, koji se ne odriču da budu deca kad im se prohte). Zato je u 36. godini života, koja je, nažalost, bila i njegova poslednja, napisao operu Čarobna frula.

To je, kako ćete i sami otkriti, priča o borbi dobra i zla, o iskušenjima kroz koje svi prolazimo kada želimo da nešto postignemo. Ali, to je priča i o praštanju, pa i o tome da kad „zabrljamo“ ne mora značiti da ćemo baš uvek biti propisno kažnjeni. Ta priča kazuje da svi imaju šansu, i oni koji su jako „zapeli“ da nešto ostvare i oni koji imaju malo manje snage da dođu do svog cilja.

Tako se u Mocartovoj muzičkoj bajci princ Tamino i princeza Pamina zaljubljuju jedno u drugo savladavajući mnoge prepreke, Papageno, nespretni ptičar, plašljivac i lažljivko, nalazi svoju voljenu uprkos greškama koje čini. Pa, i Kraljica noći i Sarastro nisu baš tako opasni koliko na prvi pogled deluje.

Obratite pažnju kako Mocart notama opisuje ove likove – njemu su note kao četkica slikaru. Kraljica noći visokim glasom deluje zastrašujuće, kao i Sarastro svojim dubokim. Papageno peva melodije koje su jednostavnije, jer je i on jednostavan, narodski lik. I ostale uloge ove opere dobijaju melodije koje su muzička slika i prilika njihovog karaktera. U svemu tome, Mocart pazi da orkestar svim svojim instrumentima zvučno dočara radnju – tu mu pomažu violine i drugi gudački instrumenti, ali i duvački instrumenti koji su najbolje sredstvo za prikazivanje različitih atmosfera na sceni.

Dozvolite da vam Mocartova muzika pokaže da opera nije samo kad neko peva čudnim, izmenjenim glasom – to je vrsta pozorišnog komada u kojem, zato što se toliko peva i svira, često sve zvuči dramatičnije i uzbudljivije nego što jeste.

Uživajte! I igrajte se! Kao Mocart!

Ira Prodanov Krajišnik


Pogled kroz dvogled

Čarobna frula za decu je skraćena verzija čuvene opere V. A. Mocarta, kojoj smo dodali podnaslov „Pogled kroz dvogled“, sa namerom da svet opere i pozorišta, na interaktivan, bajkovito-zabavan i edukativan način, približimo deci.

Čarobna frula, kao bajka koja se peva, publici otkriva sukob dvaju moćnih carstava. Muškog, sa strogim normativima, kojim vlada moćni Sarastro, i ženskog, magičnog, liberalnijeg, koje je u vlasti Kraljice noći. Kako u svakom sukobu uvek postoje najmanje dve strane priče, i naša predstava ima dve verzije. Jednu, „Pogled kroz ženski dvogled“, gde decu kroz priču vodi glumica i drugu, „Pogled kroz muški dvogled“, u kojoj ih sa likovima i situacijama upoznaje glumac. Želeći da deci otkrijemo pozorište kao mesto gde se različita viđenja i stavovi susreću, sudaraju i bivaju vidljiviji, ostajemo verni bajci u kojoj upornost, hrabrost i ljubav, na kraju, pobeđuju.

Osvajajući deo po deo prostora Srpskog narodnog pozorišta, upoznajući se neposredno sa orkestrom, muzičarima, uživajući u Mocartovoj muzici i izvođenjima vrhunskih operskih umetnika/ca, kao i činjenicom da u nekim scenama aktivno učestvuju sa glumcem/icom, nadamo se da će svet operske i pozorišne umetnosti deci postati blizak, uzbudljiv i potreban.

Branislava Ilić, dramaturškinja


Izvođenja Čarobne frule Volfganga Amadeusa Mocarta

Prvo izvođenje u Beču, 30. septembra 1791, na jugoslovenskom prostoru 15. februara 1899. u HNK u Zagrebu. U Srpskom narodnom pozorištu opera je izvođena 27. novembra 1983. u Novom Sadu.

Mocartova Čarobna frula, „Pogled kroz dvogled“ premijerno se izvodi 21. maja 2016. godine na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu u 155. sezoni, čime se obeležava 260 godina od rođenja i 225 godina od smrti ovog svetski poznatog kompozitora.

MIKICA JEVTIĆ

mikica-jevticRođen 1977. u gradu Horbu na reci Nekar u Baden – Virtembergu (Nemačka). Studije dirigovanja završio je 2003. godine na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine u Kijevu u klasi profesora Alina Vlasenka, a na istoj visokoj muzičkoj školi diplomirao je i na odseku za harmoniku kod profesora Pavela Fenjuka.

Od 2001. do 2003. bio je dirigent Simfonijskog orkestra i Orkestra Operskog teatra grada Dnjepropetrovska u Ukrajini. S Gudačkim orkestrom Kijevske muzičke škole nastupao je u Španiji, Poljskoj, Nemačkoj, Portugaliji, a imao je i brojne koncerte s Nacionalnim simfonijskim orkestrom Ukrajine.

Šest godina (od 2005) je radio kao dirigent orkestra Muzičke škole u Šapcu, da bi 2011. postao stalni dirigent Orkestra Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sarađuje s Vojvođanskim simfonijskim orkestrom.

Dirigent Mikica Jevtić intezivno sarađuje sa ansamblom za savremenu muziku „2K+“ afirmišući tako dela mladih kompozitora.

Dosadašnji operski repertoar Mikice Jevtića sadrži dela: Čajkovskog (Evgenije Onjegin), Verdija (Nabuko, Rigoleto, Travijata), V. A. Mocarta (Figarova ženidba, Čarobna frula), Rimski-Korsakova (Carska nevesta), Pučinija (Madam Baterflaj), Donicetija (Lučija od Lamermura, Ljubavni napitak), K. Orfa (scenska kantata Karmina burana), I. Kalman (Kneginja čardaša).

Na umetnikovom aktuelnom baletskom repertoaru za čije izvođenje dobija i posebne pohvale su ostvarenja: Petra Iljiča Čajkovskog (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica), Ludviga Minkusa (Don Kihot), Mikisa Teodorakisa (Grk Zorba), Adolfa Adama (Žizela), Sergeja Prokofjeva (Romeo i Julija).

Iz Jevtićevog koncertnog repertoara izdvajaju se: Gala koncert Opere (13. januara 2012), Gala koncert Opere (14. januara 2013), Novogodišnji koncert – Gala koncert Opere (11. januara 2014), Gala koncert Opere (24. maja 2014), Baletski gala koncert (7. juna 2014), Kad je opera srela film (Novogodišnji gala koncert solista, Hora i Orkestra Opere SNP, 13. januara 2016).

Dobitnik je prve nagrade na 1. Međunarodnom takmičenju dirigenata „Stefan Turčak“ u Kijevu 2006.


Dobrodošli u svet opere

„Najviše od svega me raduje to nemo odobravanje“, napisao je Mocart ženi posle prvih predstava Čarobne frule. Premijerno je izvedena dva meseca pre kompozitorove smrti, u jednom od narodnih pozorišta u predgrađu Beča. Opera kojom je dirigovao lično Mocart, imala je ogroman uspeh.

Čarobna frula je ono što Nemci zovu „zingšpil“, to jest, komad sa pevanjem.

Zahvaljujući neverovatnom bogatstvu izražajnih sredstava i nadahnutom melodizmu, ova opera ostvarila je trijumfalni put po celom svetu.

Tajna poslednje Mocartove opere nije u rečima ili replikama glavnih heroja i nije u simboličkom opisivanju masonskih rituala, nego u sposobnosti da čoveka povede putem istine. U suštini, to je duboko filozofsko delo ali sa vrlo jasnom porukom – put ka sreći leži u savladavanju teškoća i iskušenja. Sreća ne dolazi sama od sebe nego se postiže radom, vernošću, strpljenjem, verom u dobro koje, pre ili kasnije, uvek pobedi.

Tako će biti i u ovoj bajci.

Dobrodošli u svet opere, draga deco!

Mikica Jevtić, dirigent

KSENIJA KRNAJSKI

ksenija-krnajskiRođena 1977. godine u Novom Sadu. Diplomirala je pozorišnu režiju 2001. godine na Akademiji umetnosti „Braća Karić“, u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Član je redakcije pozorišnog časopisa „Scena” (2004–2008), dugogodišnji je saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta i član je žirija nagrade Borislav Mihajlović Mihiz za dramsko stvaralaštvo. Dobitnica je nagrade za najbolju režiju na festivalu pozorišta za decu FESTIĆ, za Lek od breskvinog lišća Malog pozorišta „Duško Radović”.

Režije u Srpskom narodnom pozorištu: Omnibus opera (Telefon Menotija, Partija bridža Barbera i Tamo i natrag Hindemita, premijera 17. decembra 2015, koja je nagrađena Godišnjom pohvalom Srpskog narodnog pozorišta 2016.

godine), Najavljeno ubistvo Agate Kristi (premijera 20. marta 2012), Aveti Henrika Ibzena (premijera 27. oktobara 2006), Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića (premijera 10. februar 2004).

Ostale režije u pozorištima Srbije: Polaroidi Marka Rejvenhila i Životinjsko carstvo Rolanda Šimelfeniga u Narodnom pozorištu u Beogradu, Drita Danice Nikolić Nikolić (Puls teatar Lazarevac i Narodno pozorište Niš), Porša Koklan Marine Kar, Pinokio Slobodana Obradovića i Lek od breskvinog lišća Zorice Kuburović / Maje Pelević u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu, Beograd-Berlin Maje Pelević (Zvezdara teatar), Budite Lejdi na jedan dan Maje Pelević i Jezički rulet Dare Karvila u Bitef teatru, Pod plavim nebom Dejvida Eldridža (Narodno pozorište, Subotica), Četiri male žene Ljiljane Jokić Kaspar / Svetislava Jovanova (Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Sve o ženama Mira Gavrana (Dom kulture Valjevo), Totalni Mraz Maje Pelević (Boško Buha, Beograd).

U inostranstvu: The Last Sirene Ijana Vilsona, opera (Kork, Irska), Govornica Jagoša Markovića /omnibus/ (Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska).

Režije javnih čitanja: Daleko Keril Čerčil, Beograd-Berlin Maje Pelević, Rumunija 21 Štefana Peke (sve u Narodnom pozorištu, Beograd).


Rediteljska beleška o Čarobnoj fruli

Mocart je energetska bomba od umetnika.

Odmotavanje i dešifrovanje njegovih muzičkih i dramskih tokova, asocijacija, neočekivanih obrta i tih, na rukav postrojenih, emocija, uzbudljiv je i nadahnut proces. Ali, nema opuštanja, nema podrazumevanja i nema apriori očekivanja.

Čarobna frula vas tera da se, posle trčanja preko hiljadu prepona, pustite niz tobogan i sjurite u lepotu.

Ovu predstavu posvećujem svojoj osmogodišnjoj ćerki Dori, kao izvinjenje za nedelje u kojima je nisam ja vodila i dovodila iz škole (što nam je ukinulo gomilu tradicionalno „odraslih“ razgovora), što nisam bila kod kuće da je pratim na spavanje i pravim kolače u „čudne“ sate.

Imala sam privilegiju da sa darovitim i posvećenim ljudima pravim uzbudljivu scensku avanturu koja na oniričan način govori o važnim temama, kao na primer, da se trud uvek isplati, da je praštanje posebna vrlina, da lepota leži u malim stvarima…

Evo, dakle, bajke u slikama i notama, za sve vas koji ste spremni za novo iskustvo u svom mladom životu, za sve vas koji imate potrebu da se iskupite svojoj deci što mnogo radite i sve vas koji volite da poklanjate i dobijate neopipljive, „srčane“ poklone.

Ksenija Krnajski, rediteljka

Vedra muzička bajka

Od vremena premijernog izvođenja, ujesen 1791. do danas, Mocartova opera Čarobna frula lepotom svoje muzike opčinjavala je mnoge generacije, doživevši bezbroj izvođenja u originalnoj verziji, ali i razne adaptacije. Bajkoviti i naizgled nepretenciozni, ali pri tom različitim prikrivenim značenjskim slojevima protkani libreto ovog zingšpila ili „nemačke opere”, kako je Čarobnu frulu nazvao njen autor, otvorio je mogućnosti različitih pristupa.

Na sličnoj zamisli zasnovana je i nova dramaturška i režijska postavka popularne Mocartove opere, koja je u subotu uveče premijerno izvedena na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Čarobna frula je za ovu priliku značajno skraćena i pojednostavljena, potpuno prilagođena dečjoj publici, pri čemu je sačuvana osnovna nit priče o sukobu svetlosti i noći, ili dobra i zla kao i o iskušenjima koja protagonisti moraju savladati da bi se izborili za svoju sreću i ljubav.

Zahvaljujući brižljivom scenarističkom i dramaturškom pristupu Branislave Ilić i odgovarajućim rediteljskim rešenjima gostujuće režiserke Ksenije Krnajski, ova opera je oživela na sceni kao razigrana i vedra muzička bajka, ozvučena Mocartovim melodijama bezvremene lepote, koja je osvojila gledaoce svojom ljupkom neposrednošću. A predstava je odista bila potpuno prilagođena i podređena deci- predškolcima, tako i mališanima mlađeg školskog uzrasta. Valja ovde napomenuti da se novosadska postavka Čarobne frule za decu igra u dve verzije, sa podnaslovima „Pogled kroz muški dvogled” i „Pogled kroz ženski dvogled”, pri čemu se cela priča opere sagledava iz ženskog ugla.

Opera je prilagođena izvođenju na suženom prostoru centralnog dela pozornice na sceni „Jovan Đorđević”, na kojoj su smešteni i orkestar sa dirigentom kao i improvizovano gledalište sa manjim brojem sedišta i praktikablima na kojima su sedela deca. Čarobna frula ostvarena u takvom ambijentu zazvučala je intimnije i pristupačnije, čime je potpuno ostvaren prevashodni cilj da opersku umetnost predstavi i približi deci i da ovu najmlađu, ali i verovatno najzahvalniju publiku uvede u čaroliju muzike i opere.

Izvođenjem opere je precizno i energično dirigovao Mikica Jevtić, a ukupnom utisku o ovoj izuzetno uspešnoj predstavi doprineli su sjajni solisti, pre svih sopranistkinja Darija Olajoš Čizmić kao Kraljica noći, Nebojša Babić kao Papageno, Danijela Jovanović kao princeza Pamina i Saša Štulić kao princ Tamino. U ulozi Sarastra nastupio je Goran Krneta, rolu „negativca” Monostatosa tumačio je Igor Ksionžik. Treba pomenuti i izvođačke doprinose Violete Srećković, Jelene Končar i Marije Cvijić u ulogama dama Kraljice noći i Aleksandra Kocić, Sara Pavlović i Ana Bajić, učenice Srednje muzičke škole u ulogama tri vile. Uz pomenute soliste, u drugoj izvođačkoj podeli nastupaju Vasa Stajkić u ulozi Papagena, Snežana Savičić Sekulić kao Kraljica noći, Senka Nedeljković kao Pamina, Branislav Cvijić kao Tamino i Vladimir Zorjan kao Sarastro.

Duhovita konferansa za mališane

Publiku je kroz opersku radnju duhovitom konferansom vodio glumac Milovan Filipović, koji je male gledaoce sačekao pred vratima dvorane, uveo ih u salu i potom ih u kratkim govornim pasažima upoznao sa instrumentima orkestra, operskim likovima i osnovnim elementima operske radnje. Mali gledaoci su istovremeno i sami postali spontani saradnici i statisti u predstavi, reagujući svojim upadicama na pozive i pitanja „ceremonijalmajstora”. Reč je o verziji „Pogled kroz muški dvogled”, a voditeljka u verziji „Pogled kroz ženski dvogled” je Sanja Mikitišin.


Ovom premijerom obeležena je 260. godišnjica Mocartovog rođenja i 225. godišnjica od praizvođenja Čarobne frule. Na osnovu izuzetno toplog i srdačnog prijema slušalaca, među kojima je bilo i mnogo dece, treba se nadati da će ova adaptirana verzija Čarobne frule u SNP imati dug i uspešan scenski život.

B. Hložan, „Dnevnik“, 23. maja 2016.

Fotografije: Srđan Đurić