omnibus-opera-header

PODELAO DELUO AUTORIMAO REDITELJKIO DIRIGENTUKRITIKAFOTOVIDEO

OMNIBUS OPERA

Đan Karlo Menoti: TELEFON ili LJUBAV U TROJE
Samjuel Barber: PARTIJA BRIDŽA
Paul Hindemit: TAMO I NATRAG

Dirigent: Aleksandar Kojić
Reditelj: Ksenija Krnajski, k.g.
Scenograf: Saša Senković
Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Dizajn svetla: Marko Radanović

Đan Karlo Menoti
TELEFON ili LJUBAV U TROJE

Tekst preveo: Slobodan Turlakov
Adaptacija teksta: Ira Prodanov Krajišnik

Uloge:

Lusi
Darija Olajoš Čizmić

Ben
Željko R. Andrić


Samjuel Barber
PARTIJA BRIDŽA
Tekst prevela: Maja Oršić Magdić
Adaptacija teksta: Ira Prodanov Krajišnik i Ksenija Krnajski

Uloge:

David, biznismen
Željko R. Andrić

Džeraldina, njegova žena
Jelena Končar

Bil, advokat
Igor Ksionžik

Sali, njegova žena
Violeta Srećković


Paul Hindemit
TAMO I NATRAG

Tekst prevela: Maja Oršić Magdić
Adaptacija teksta: Ksenija Krnajski i Bojana Denić

Uloge:

Robert
Saša Štulić

Helena, njegova žena
Danijela Jovanović

Doktor
Goran Krneta

Medicinski radnik
Vladimir Zorjan

Mudrac (Reporter)
Branislav Cvijić

Ljubavnik
Bojan Radnov (baletski igrač)


Orkestar: violina I – Vladimir Ćuković, violina II – Jovanka Mazalica, viola – Jelena Filipović, violončelo – Kristina Tokodi, kontrabas – Milan Milanov, klavir I – Slobodanka Stević, Aleksandar Gligić, klavir II – Marina Rajnović / Strahinja Đokić, flauta – Saša Stevanović, oboa – Vera Dragaš, klarinet – Robert Borbelj, fagot – Nemanja Mihailović, truba – Slobodan Dragaš, trombon – Stevan Dragaš, horna – Jelena Gusić, alt saksofon – Filip Orlović, udaraljke – Jelena Rašković, Zoltan Vegše


Asistent reditelja: Katarina Mateović Tasić
Korepetitori: Danijela Hodoba Leš, Marina Mikić
Koncertmajstor: Vladimir Ćuković
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Dejan Teodorović
Sufler: Aleksandra Majtan
Titl: Ivan Svirčević
Asistent scenografa: Nada Danilovac
Asistent kostimografa: Snežana Horvat

Premijera: 17. decembar 2015. godine, na sceni „Pera Dobrinović“, 20.00

Predstava se izvodi na srpskom jeziku.
Trajanje oko pedeset minuta.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.


Za predstave Telefon i Partija bridža: “By arrangement with G. Schirmer, INC. publisher and copyright owner”.
Za predstavu Tamo i natrag: “By arrangement with Schott Music”.



…kao živa umetnost koja savremenim jezikom govori o savremenom čoveku.

Ako je muzika „kristalna kugla“, „ogledalo društva“, „oružje moći“, „zaobilazni put da se čoveku govori o njegovom delu“, onda je smela odluka da se na scenu Opere Srpskog narodnog pozorišta postavi savremena opera pravi način da se suočimo s realnošću. Naravno, budući da je reč o muzici, na umetnički način, koji zbog toga nije manje ozbiljan ili bolan. Zaštićeni činjenicom da smo ipak u gledalištu, imamo priliku da pratimo dela koja predstavljaju svojevrsnu „fuziju“ operskih sadržaja iz prošlosti, a da istovremeno razumemo da su opusi, koji su pred nama, proročanske poruke autora. Jer ovde oni nastoje da operu „otmu“ iz prostora muzeja i arheologije, te da je predstave kao živu umetnost koja savremenim jezikom govori o savremenom čoveku. Kritikujući našu zavisnost od tehnoloških pomagala, kritikujući naše živote u kojima često krijemo više različitih života (čak i od nas samih), u kojima se dramatični događaji nižu tolikom brzinom da više nemamo dovoljno snažan emotivni potencijal da sve ispratimo istinski, do kraja, kompozitori čija su dela pred nama gone nas da preispitamo svoju realnost, svoje delanje i opominju nas na površnost koja nam preti.

Ansambl Opere SNP, bez namere da napusti čudesan svet operskih velikana starije muzičke istorije, provocira novo čitanje opere i preispituje sopstvene mogućnosti umetničkog delovanja.

Ira Prodanov Krajišnik, direktor Opere SNP


Ovu predstavu, pored ljubitelja opere, posvećujemo onima koji operu još nisu probali, generaciji koja raste…

Jako volim izazove. Srpsko narodno pozorište je za mene postalo mesto na koje se svakih nekoliko godina vraćam po i zbog njih. Pre dvanaest godina odavde su me zvali da postavim Sterijinu Pokondirenu tikvu. Bio je to moj prvi rediteljski susret sa klasikom, a pozorištu prva reinkarnacija čuvenog naslova velikog domaćeg pisca posle trideset godina.

Posle smo ovde na drzak i oniričan način radili velikog Ibzena, potom veliku Agatu Kristi.

Sada imam uzbuđenje i čast da prvi put režiram opere tri poznata kompozitora 20. veka i sarađujem s operskim kremom ovog grada, juhuu!

Menoti, Barber i Hindemit su na okupu već začudna ekipa. Prvi je stekao slavu, jer je uspeo da ukrsti tradicionalnu italijansku operu sa savremenim temama 20. veka. Drugi, da svojom muzičkom elegancijom i istančanim ukusom širokom auditorijumu servira umetnost. Treći, da ima mozak matematičara, a u srcu harmoniju sveta (asocijacija na Die Harmonie der Welt, Hindemitovu operu, kao i Harmonice Mundi, knjigu/ teoriju Johana Keplera).

Telefon, Partija bridža i Tamo i natrag u istoj večeri – to vam je kao da ste seli na piće sa drugaricom iz obdaništa, drugom iz srednje škole i kolegom s fakulteta. Otvoriće se potpuno različite priče, ali će vam celo veče biti zabavno.

Ovu predstavu, pored ljubitelja opere, posvećujemo onima koji operu još nisu probali, generaciji koja raste ili je već odrasla s idejom da je „to“ nešto starinsko i neprirodno. Opera je, bar za mene, jedna paralelna realnost, svet u kojem je u redu osećati najveće strasti i njih razmenjivati na sav glas, u kojem se junaci ničega ne stide i u kojem se život do poslednjeg daha i umiranje sa osećanjem kosmosa u plućima podrazumevaju. Zvuči k’o da pričam o narkoticima?

Pa, navucite se.

Ksenija Krnajski, k. g. reditelj


Iako stvarane u različito vreme, ove opere poseduju zajedničke niti pa su stoga pogodne za izvođenje tokom iste večeri…

Operski „Omnibus“ (Telefon, Partija bridža, Tamo i natrag) uprizoren prvi put na sceni Srpskog narodnog pozorišta, predstavlja sintezu tri minijaturna operska dela. Autori ovih kratkih opera (Đan Karlo Menoti, Samjuel Barber i Paul Hindemit) pripadaju redu iskusnih operskih stvaralaca. Želja za stvaranjem sažetijih scenskih formi kao i izbor njihovih sižea, otkrivaju nam nove potrebe ljubitelja opere, nove potrebe savremenog čoveka u širem smislu kao i drugačije kreativne iskorake samih stvaralaca. Ideja da opera može da bude kratka, desetak minuta, deluje gotovo neverovatno pa samim tim intrigira i privlači.
Iako stvarane u različito vreme, ove opere poseduju zajedničke niti pa su stoga pogodne za izvođenje tokom iste večeri.

Opera Srpskog narodnog pozorišta ovim širi svoj dosadašnji repertoar i pokazuje težnje ka novim scenskim izrazima i putevima operske umetnosti.

Aleksandar Kojić, dirigent Srpskog narodnog pozorišta


djan-karlo-menotiĐan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti, 1911-2007), američki kompozitor italijanskog porekla, jedan od retkih autora klasične muzike koji su „vladali“ Brodvejem, komunikaciju s publikom smatrao je svojim imperativom. Naklonjen pre svega muzičko-scenskim delima za koja je sam pisao libreta, birao je lake, neobavezne teme iz svakodnevnog života kojima je, kroz naizgled komičan ton provocirao probleme međuljudskih odnosa, probleme komunikacije, morala, nastranosti, odanosti, sujeverja, rečju svega sa čime se susreće i bori savremeni Čovek. Ovaj kontroverzni muzički stvaralac bio je, pored toga, aktivni kulturni radnik, pokretač muzičkih festivala i predani promoter operske umetnosti širom sveta.

Telefon ili Ljubav u troje je mala komična opera u jednom činu, sa samo dva lika, Lusi i Ben. Telefon igra toliko važnu ulogu u Lusinom životu da ga Ben doživljava kao najozbiljnijeg rivala. Radnja se odigrava u Lusinom stanu i zaplet počinje u trenutku kada Ben odlučuje da je zaprosi dok istovremeno telefon zvoni. Muzika ovog dela je nepretenciozna, lagana i kapriciozna, bliska mjuziklu, ali u njoj ne manjka tehnički zahtevnih momenata za izvođače.

Premijera: 1947. Njujork (SAD); najnovije 2015. Berlin (Nemačka); prvo izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.


samjuel-barberSamjuel Barber (Samuel Osborne Barber, 1910-1981), stvaralac koji je sebi Adađom za gudače obezbedio besmrtnost u svetu muzike, bio je prvi američki kompozitor koji je posetio Rusiju i sprijateljio se sa Šostakovičem. Veliki erudita ovenčan Pulicerovom i Gugenhajmovom nagradom, u svom opusu negovao je neromantični stilski izraz. Rado sarađujući sa svojim partnerom, Đan Karlom Menotijem, Barber je ostavio iza sebe raznovrstan opus u kojem se ističu mahom vokalno-instrumentalna dela.

Partija bridža, muzički lagana, ali ne i površna jednočinka, sofisticiran je primer nepravedno zanemarenih kabaretskih scena. Likovi su, u stvari, satirično prikazani Barberovi i Menotijevi prijatelji. Četiri solistička nastupa („prestupa“) odslikavaju banalnost, ali i tragičnost njihovih života: poslovni Dejvid, njegova supruga Džeraldina, advokat Bil i njegova supruga Sali, dva su bračna para koja se tokom jedne večeri dosađuju, dok igraju bridž. Oni fantaziraju nezadovoljni svojim privatnim životima, preplićući teme ljubavi, ljubomore, bračne nevere i biseksualnosti. Autor libreta, Đan Karlo Menoti, ovim je tekstom šaljivo predstavio interpersonalnu komunikaciju, birajući karakterističnu igru u parovima u kojoj bi međusobno razumevanje partnera trebalo da bude presudno za uspeh igre.

Premijera: 1959. Spoleto (Italija); najnovija 2013. Zagreb i 2014. Theatre Olympia, Dablin (Irska); prvo izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.


pol-hindemitPaul Hindemit (Paul Hindemith, 1895-1963), jedan od najznamenitijih kompozitora muzike 20. veka, u početku privučen ekspresionističkim strujanjima u muzici, vremenom se opredeljuje za neoklasicizam. Nikad ne prihvativši Šenbergov konstruktivistički pristup stvaranju, utemeljio je sopstveni sistem tonalnih odnosa koji je rezonirao sa Keplerovom naučnom misli, kao i sopstvenu, originalnu teoriju analize muzičkog dela, a svoj muzički jezik usmerio je na oživljavanje muzičke prošlosti, prevashodno elemenata baroka. Time je pokazao da prošlost „nije utočište, već skup bezbrojnih potencijala, problema i mogućnosti, izazova mašti i veštini savremenog umetnika“ (L. B. Mejer). Kroz taj proces, međutim, provejava i njegova potreba da, kao predani kulturni radnik i aktivni koncertni izvođač, nastupi kao angažovani umetnik koji brani obraz nemačke nacije ukaljan nacizmom. Naime, svojim istoricističkim pristupom u kojem je veličao Baha, Hindemit je – pozivajući se prevashodno na ovog majstora baroka – podsetio da je nemačka nacija oplemenila umetnošću svet i da je umetnost iznad svake politike. Neobičnu prirodu ovog autora otkrivaju i njegovi likovni radovi – crtani komentari – kojima je na zidovima, partiturama, razglednicama i dopisima, nastojao da svojim prijateljima i bliskim saradnicima unese živost u svakodnevicu.

Tamo i natrag je jednočina opera palindromične muzičke strukture, koja ismeva operske i pozorišne stereotipe. Uprkos šaljivom efektu igranja radnje u „oba smera“, ovo delo postavlja pred pevače i orkestar tehnički zahtevne deonice u samo dvanaest minuta svog trajanja. Likovi ovog operskog „incidenta“ su Robert, Helena, njegova supruga, doktor, medicinski tehničar i Mudrac (u ovoj postavci, TV reporter). Tok radnje odvija se munjevitom brzinom i tako predstavlja parodiju na standardne scene iz gvozdenog operskog repertoara – prevaru, ljubomoru, ubistvo i samoubistvo. Muzikom koja ima i obligatne klavire naglašava se kabaretski stil. Centralni deo opere čini monolog Mudraca koji kao kakav deus ex machina preokreće radnju u suprotnom smeru ka „idiličnom“ početku.

Premijera: 1927. Baden-Baden (Nemačka); najnovije izvođenje 2013. Zagreb; prvo izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.


KSENIJA KRNAJSKI

ksenija-krnajskiRođena 1977. godine u Novom Sadu. Diplomirala je pozorišnu režiju 2001. godine na Akademiji umetnosti „Braća Karić“, u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Član je redakcije pozorišnog časopisa „Scena” (2004–2008), dugogodišnji je saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta i član je žirija nagrade Borislav Mihajlović Mihiz za dramsko stvaralaštvo.

Dobitnica je nagrade za najbolju režiju na festivalu pozorišta za decu FESTIĆ, za Lek od breskvinog lišća Malog pozorišta „Duško Radović”.

Režije u Srpskom narodnom pozorištu: Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića (premijera 10. februar 2004), Aveti Henrika Ibzena (premijera 27. oktobar 2006), Najavljeno ubistvo Agate Kristi (premijera 20. mart 2012).
Ostale režije u pozorištima Srbije: Polaroidi Marka Rejvenhila i Životinjsko carstvo Rolanda Šimelfeniga u Narodnom pozorištu u Beogradu, Drita Danice Nikolić Nikolić (Puls teatar Lazarevac i Narodno pozorište Niš), Porša Koklan Marine Kar, Pinokio Slobodana Obradovića i Lek od breskvinog lišća Zorice Kuburović/Maje Pelević u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu, Beograd-Berlin Maje Pelević (Zvezdara teatar), Budite Lejdi na jedan dan Maje Pelević i Jezički rulet Dare Karvila u Bitef teatru, Pod plavim nebom Dejvida Eldridža (Narodno pozorište, Subotica), Četiri male žene Ljiljane Jokić Kaspar/Svetislava Jovanova (Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Sve o ženama Mira Gavrana (Dom kulture Valjevo), Totalni Mraz Maje Pelević (Boško Buha, Beograd).

U inostranstvu: „Govornica“ Jagoša Markovića /omnibus/ (Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska), The Last Sirene Iana Vilsona, opera (Kork, Irska)

Režije javnih čitanja: Daleko Keril Čerčil, Beograd-Berlin Maje Pelević, Rumunija 21 Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu, u Beogradu.


ALEKSANDAR KOJIĆ

aleksandar-kojic-1Rođen u Novom Sadu. Posle završenih osnovnih i specijalističkih studija dirigovanja, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavao se na nekoliko različitih majstorskih kurseva: u Beogradu kod prof. Uroša Lajovica, Beču kod prof. Marka Stringera (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Majncu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Erwin Ortner i Frieder Bernius, Meinz), Utrehtu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Timothy Brown, Utrecht), kao i na radionicama za staru muziku (Helmuth Rilling – Mainz i Ton Koopman – Utrecht). Nakon povratka u Srbiju sarađuje s kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada i biva angažovan kao dirigent Omladinskog simfonijskog orkestra Srednje muzičke škole „Isidor Bajić”. Ubrzo, 2010. godine, dobija poziv za mesto dirigenta u Operi Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu. Od avgusta 2012. do aprila 2014. bio je direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta.

Pored standardnog operskog repertoara, dokazao se i na polju moderne opere. Izvođenje opere Mileva, savremene kompozitorke Aleksandre Vrebalov, nagrađeno je Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta za najbolju opersku predstavu u 2012. godini. Francuska televizija ARTE snimila je izvođenje i emitovala ga šest meseci, nakon čega je Mileva ušla u prvih 15 svetskih produkcija koje je ova televizija snimala tokom 2012.

U proteklih nekoliko godina Kojić je gostovao u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu i HNK Ivana pl. Zajca Rijeka (Hrvatska), Segedinskoj operi (Mađarska), Teatru Opere i Baleta u Krasnojarsku (Rusija).

Operski i baletski repertoar: Verdi (Travijata, Trubadur, Aida, Simon Bokanegra, Nabuko, Rigoleto) Pučini (Boemi, Madam Baterflaj, Toska), Čajkovski (Pikova dama, Evgenije Onjegin, Krcko Oraščić), Mocart (Don Đovani), Doniceti (Ljubavni napitak, Pozorišne zgode i nezgode), Rosini (Seviljski berberin), Kalman (Kneginja čardaša), Britn (kamerna opera Okretaj zavrtnja), Gotovac (Ero s onoga svijeta), Bize (Karmen), Vrebalov (Mileva), Orf (Karmina burana), Bajić (Knez Ivo od Semberije), Đ. K. Menoti (Telefon), S. Barber (Partija bridža), P. Hindemit (Tamo i natrag), M. Teodorakis (Grk Zorba), P. Maskanji (Kavalerija rustikana).

Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta:
– za dirigovanje opere Pikova dama P. I. Čajkovskog, 2012.
– za praizvedbu opere Mileva A. Vrebalov 2012.
– za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa 2015.
– za redakciju partiture i dirigovanja koncertnim izvođenjem opere Knez Ivo od Semberije Isidora Bajića, povodom obeležavanja sto godina od smrti kompozitora, 2016.


Fotografije: Srđan Đurić
ksenija-krnajski

Rediteljka Omnibus opera Ksenija Krnajski je gost emisije Kulturni dnevnik RTS 1 (urednik Olivera Milošević), 28. decembra 2015.
Rediteljka govori o premijeri i prvoj reprizi Omnibus opera i može se pogledati od 12. minute.


Kulturni dnevnik – RTS1