Režija: Radoslav Milenković
Adaptacija: Barbara Horvat i Radoslav Milenković
Scenografija: Juraj Fabri
Kostimografija: Jasna Badnjarević
Izbor muzike: Radoslav Milenković
Scenski govor: Dejan Sredojević
Asistent režije: Jelena Antonijević

Igraju:

G-din Lazić: Radoslav Milenković
G-đa Lazić: Gordana Jošić
Dana: Jovana Mišković
Zare: Aljoša Đidić
Ružica: Marija Medenica
Marković: Aleksandar Gajin
Sušić: Miroslav Fabri
Duško Popović: Marko Savković
Arsićka: Aleksandra I. Pleskonjić
Živanovićka: Sanja Mikitišin
Spasićka: Lidija Stevanović
Jankovićka: Bojana Milanović Popović
Petrovićka: Jovana Stipić Radošević
Jelićka: Jelena Antonijević
Sušićka: Gorica Regodić
Kovaljevska: Ljubica Rakić
Agent: Peđa Marjanović
Sofi, služavka kod Lazića: Sanja Ristić Krajnov
Jovan, poslužitelj: Dimitrije Aranđelović

Producent: Elizabeta Fabri
Asistent scenografa: Nadica Danilovac
Inspicijent: Zoltan Bešenji
Sufler: Snežana Kovačević
Majstor svetla: Miroslav Čeman
Majstor tona: Todor Savin

Premijera: 10. decembar 2010, scena „Pera Dobrinović”

Predstava traje jedan sat i pedeset minuta s jednom pauzom.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

Rođen 1864. godine u Beogradu, kao Alkibijad Nuša. Svoje cincarsko ime posrbiće u dvadesetoj godini. Prava je studirao u Gracu, a završio u Beogradu.

Ratovao je protiv Bugara (1885) i Turaka (1912). Dopao je požarevačke tamnice 1887. godine zbog pesme Dva raba, čija je satirična oštrica bila usmerena protivu dinastije (a ne stomačnog zatvora)! Osuđen je na dve, a pušten posle godinu dana. Na robiji je pisao priče docnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija.

Službovao je u Ministarstvu inostranih poslova, u konzulatima Srbije u Bitolju (tamo se oženio), Serezu, Solunu, Skoplju i Prištini. Na samom pragu XX veka, iz diplomatske službe prelazi u prosvetnu. Postaje sekretar Ministarstva prosvete. U burnoj karijeri, u kojoj je više puta bivao penzionisan i ponovo aktiviran, bavio se i novinarstvom, uređivao Preodnicu, Zvezdu, kao i nekoliko humorističkih listova. Ukazom je postavljan za načelnika Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete i bibliotekara Narodne skupštine (kada već nije bio biran za poslanika)!

Ipak, najkreativniji deo svog života dao je pozorištu: bio je dramaturg i upravnik u teatrima Beograda, Novog Sada, Skoplja i Sarajeva. Redovni član Srpske akademije nauka postao je 1933, a godinu dana docnije i predsednik Udruženja jugoslovenskih dramskih pisaca.

Prvu komediju Narodni poslanik napisao je u devetnaestoj godini i javno je pročitao u kući glasovite pesničke porodice Ilića.

Najveći srpski komediograf posle Jovana Sterije Popovića negovao je sve oblike dramske književnosti: pisao je drame sa temama iz nacionalne istorije Knez Ivo od Semberije (1902) i Hadži Loja (1908), tragediju Nahod (1923), dramske komade Tako je moralo biti (1900), Pučina (1902), Svet (1906), Velika nedelja (1920)…

Ipak, danas je najpoznatiji po komedijama Protekcija (1889), Put oko sveta (1910), Gospođa ministarka (1931), Mister Dolar (1932), Beograd nekad i sad (1938), Ožalošćena porodica (1934), Ujež (1935), Dr (1936), Pokojnik (1937)…

Pisao je i humoreske, feljtone, pripovetke, romane, putopise, knjige za decu (Hajduci, 1934), kao i dela autobiografskog i memoarskog karaktera.

Umro je u rodnom Beogradu, početkom 1938. godine.

RADOSLAV MILENKOVIĆ

Rođen 1958. u Novom Sadu.
Letnja škola pantomime kod Ladislava Fialke (Dubrovnik, 1978)
Letnja škola scenskog pokreta Žaka Lekoka (Pariz, 1979)
1980. diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše
1990. diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dejana Mijača
1982. sa Sretenom Mokrovićem osnovao u Zagrebu Teatar MM
1984 – 1987. član glumačkog ansambla Teatra &TD. u Zagrebu
1987. do 2005. član glumačkog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu
Od 2005. reditelj u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu
1989 – 1993. bavio se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (predmeti: gluma, dikcija)
1995 – 1996. direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu
2006 – 2007. umetnički savetnik Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” u Zrenjaninu
Od 2009. bavi se pedagoškim radom na Visokoj školi dramskih umetnosti u Kapošvaru (Mađarska)
Od 2010. umetnički savetnik Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ u Beogradu
U pozorištima Srbije, Mađarske, Švedske, Hrvatske i Makedonije  režirao drame Slavomira Mrožeka, Pavela Kohouta, Petera Vajsa, Mjureja Šizgala, Samjuela Beketa, Marše Norman, Rožea Vitraka, Alfreda Žarija, Augusta Strindberga, A. N. Ostrovskog, Maksima Gorkog, Ljudmile Razumovske, Nikolaja Koljade, Ljudmile Petruševske, Edena fon Horvata, Martina Mekdone, Franca Ksavera Kreca, Vladimira Nabokova, Žan-Pola Sartra, Albera Kamija, Aleksandra Galina, Ežena Joneska, Olega Bogajeva, Marine Kar, Šarlote Džons, Majkla Frejna, Ž. B. P. Molijera, Pitera Šefera, Edvarda Bonda, Januša Glovackog, Voltera, A.P. Čehova, Mihaila Bulgakova, Federika Garsije Lorke, Viljema Šekspira, Marina Držića, Aleksandra Popovića, Gorana Stefanovskog, Nebojše Romčevića, Miloša Krečkovića, Radoja Domanovića, Matije Bećkovića…
Ljubin i Đorđev sin.
Arsenijev i Natalijin otac.


„Svaku uzvišenu ideju uvek prati i njeno izopačenje. Komedija se uvek bavi tim izopačenjem. U zemlji Srbiji, gde je tako nagao i vrtoglav skok iz obojaka u smoking i tako kratka distanca od čučavca do javne govornice na koju se penju takozvani javni radnici, komedija ne može izbeći tragičnu stranu smešnog kao ni komičnu stranu tragičnog. Predstava UJEŽ, traga za takvim amalgamom, na kakvom, uostalom, počiva svaki pažnje vredan umetnički naum.”

R. Milenković