Објављено:
395
прегледа

ГОСТИ: РАПСОДИЈЕ, Театар Риктус, Нант, Француска

Силвен Леве: РАПСОДИЈЕ

Трећи део трилогије Џунгла на асфалту.

Режија: Лоран Мендон

29. октобар у 19.30, сцена „Пера Добриновић“


Представа Рапсодије говори о етапама снимања репортаже на тему телевизијског ријалити шоу програма, Secret’s doubles. Чине је четири поглавља. Први део посвећен је кастингу организованом ради одабира два кандидата, мушкарца и жене. Кастинг је већ почео и гледаоци упознају петнаесторо кандидата.
Први и други део раздвојени су временским размаком и сада се укључујемо у састанак продукције након селекције кандидата. А посебно можемо да видимо обуку и промену изгледа кандидаткиње за ријалити шоу.
Трећи, нешто краћи део, приказује припреме за снимање (пробе, оскудна средства и опрему којима располаже продукцијска кућа…)
Најзад, у четвртом делу видимо коначни изглед репортаже спремне за дистрибуцију и гледање, која приповеда причу о брачном пару који покушава да добије дете.


Реч редитеља Лорана Мендона

Ком контексту припада трећи део триптиха?

ЛМ: У прва два дела занимали су нас догађаји из црне хронике као одраз онога што све људе окупира свакодневно. Од пре неког времена Силвен и ја размишљамо на тему телевизије и њене обраде у позоришту. У данашње време феномен ријалити програма заузима све веће место на телевизијским станицама надувавајући стварни живот, користећи, рециклирајући и инспиришући се свим оним што излази у црној хроници.
Силвен је предложио да се позабавимо самим процесом, монтажом ријалитија, како све то настаје, кроз призму људи који се пријављују за такве емисије, као и из угла креирања и организације читавог програма.
А ријалити шоу почиње да хипертрофира у телевизијској понуди. Према томе, анализа овог феномена једноставно се наметнула нашем позоришном приступу.
Прича почиње у оквиру мале продукцијске куће која мора да сними одређени број репортажа карактеристичних за ријалити, располажући ограниченим средствима која организаторима намећу прављење избора. Управо ови избори представљају пречице помоћу којих се стварност деформише.
С једне стране имамо петнаест минута славе на малом екрану, а с друге штедњу, жељу за моћ, поглед на свет…

Како се у трилогији гледа на савремено друштво?

ЛМ: Силвен Леве у жижу својих текстова ставља моћ и различите видове на које се она успоставља. Истражује како се врши манипулација, како неко доспева у подређен, понижавајући положај, који сам по себи постаје облик насиља.
Просто речено, на једном и другом крају друштвеног ланца налазе се џелат и жртва. Оно што нас занима су карике саучесништва, подлости, кукавичлука које их повезују и омогућавају бујање поремећаја и иживљавања.
Кроз своју трилогију, Силвен Леве нам је дао луцидан поглед на људско стање тако што је показао како се свако од нас може наћи на овом или оном месту у друштвеној игри која нас осваја.
Његова визија је испуњена очајем али оставља место одговорности. Онај који уочава друштвене игре способан је да схвати сопствено стање. Ту нема фатализма.

Како сте успели да се, у обради ријалити програма, не ухватите у замку карикатуре и пародије?

ЛМ: Налазим да пародија брзо избледи кроз карикирање свог предмета без кога не може да постоји.
Овде смо суочени са продукцијском кућом која располаже малим буџетом и средствима помоћу којих покушава да дође до производа довољно уверљивог за гледаоце. Наравно, неизбежан је сензационализам у привлачењу пажње публике, у послу продаје снова и забаве.
У Силвеновом тексту свакако ћемо наћи све стереотипе ријалити програма, прича је невероватна али уверљива.
Не ради се о документарном филму о … који би се бавио упозоравањем и давањем лекција у облику памфлета на задату тему. Овде су сви гледаоци у могућности да схвате и са дистанце посматрају све што се дешава и да потом сами склопе своју верзију догађаја и теме. На крају крајева, зар не гледамо сви ми ријалити шоу програме? Највећи део публике није малоуман.

Какво место заузимају видео-снимци и пројекције у поставци представе?

ЛМ: Приближавамо се крају трилогије. Силвен није очекивао да у Џунгли на асфалту користимо видео снимке. У представи „У земљи…“ чекао је да види како ћемо их уклопити пошто их текст никако није предвиђао. Када је написао Рапсодије претекао нас је и предложио изузетно прецизан story board.

Све сцене смо снимили на истом месту, имајући на уму да секвенце треба да делују макар како, непланирано, као што се о томе говори у тексту. Мислим да смо снимање организовали скоро као у правој продукцији неких ријалити емисија. Пуно времена провели смо у конципирању естетике у коју смо желели да обучемо репортажу. Наш одабир свакако је утицао на начин на који смо приступили раду на првој половини представе (кастинг и обука одабраних кандидата).

У претходним деловима трилогије напетост постепено расте. Овде се напетост осети на почетку, а заборавља на крају, као да је Силвен наопачке изокренуо драматургију?

ЛМ: Тако је, овде се ствари граде обрнутим смером у односу на прва два текста. Најважније ствари за даљи развој представе су изложене одмах на почетку. Оно што је скаредно не налазимо тамо где очекујемо. Карте су отворене од почетка. Важно је управо оно што се дешава без знања ликова.

Лидивин и Фредерик су одабрани међу учесницима кастинга. Они су део онога што се догађа, намерно укључени у процес. Иако им се може рећи шта их све очекује у опакој игри у коју драговољно улазе, ипак ће несвесно упасти замку немилосрдног механизма ријалитија, у илузију славе коју пружа.
Разговор водила Солен Моризо

Рапсодије су премијерно изведене у позоришту ONYX 15. јануара 2013.
„Рапсодије“ су трећи део триптиха „Џунгла на асфалту“ насталог на основу текста Силвана Левеа и у режији Лорана Мендона.

Ријалити шоу осваја позоришни простор
Већ у првим сценама представе изненађује нас суровост с којом кандидати телевизијског „шоу програма“ бивају заробљени у паклену механику из које нема избављења. Све се открива из оперативног угла продукције таквог програма. Сваке вечери, гледаоци малог екрана прате резултате промене кроз коју пролазе часни кандидати у потрази за просветљењем. Протокол је немилосрдан према наивним кандидатима који се постепено разголићују не би ли прошли, у буквалном и пренесеном смислу, кроз метаморфозу чији је једини циљ повећање гледаности.
Текст и сцене се надовезују пратећи готово метрономски ритам. Слике се смењују с хируршком прецизношћу. Кандидати одабрани за овај петпарачки програм бивају уведени у тунел трансформације. Њихове фантазме постаће предмет праве дисекције како би биле пренете кроз призму телевизијске манипулације.
Ретко када једна позоришна представа успева да нам тако истинито пренесе рушилачке механизме људске природе. Позоришна магија рађа се из богате режије која публици додељује место сведока-саучесника у овој махинацији. Текст не уступа ни пола педља. Ствари казује и приказује онако како се одвијају. Анализа се препушта гледаоцу мада нико не може остати равнодушан према читавој игри. Гледаоци смехом поздрављају ритмички устројену игру глумаца. Исти тај смех прелази у горчину у тренутку када публика схвати игру и манипулацију чијом жртвом сама постаје, а прави се да ништа од тога не зна када седне пред мале екране. Режија и еволуција глумаца остају иза затворених врата позоришне сцене. Режија открива концентрат подлости, медиокритета и глуме какве нам сервирају телевизијске арене.
(Пол Моризо, 16. фебруар 2013.)


Кастер 1: Yann Josso
Кастер 2: Ghyslain Del Pino
DP: Christophe Gravouil
DAC: Laurence Huby
Кандидати и Фредерик: Nicolas Sansier
Кандидаткиње и Лидивин: Ludivine Anberrée
Дизајн светла: Jean Marc Pinault
Дизајн музике и звука: Guillaume Bariou
Режија за потребе видео-снимака: Dorothée Lorang i David Beautru
Режија видео-снимака у представи: Marc Tsypkine
Режија: Laurent Maindon

Imprime_Rhapsodies_avecDRAC

Позориште Риктус постоји и креира представе захваљујући уговорима потписаним са Извршним већем Регије Лоара (Pays de Loire), Извршним већем Департмана Лоара Атлантик (Loire Atlantique) и Градом Сент-Ерблен (Saint-Herblain).
Представа је реализована захваљујући помоћи ДРАЦ Лоара, Града Сент-Ерблен, SPEDIDAM-а, Извршног већа Регије Лоара. За копродукцију и уметничку резиденцију заслужни су ONYX-LA Carrière, la Pépinière de Saint-Herblain и Позориште Enfumeraie. Захваљујемо се TRPL-у за сценску опрему коју нам је уступио.
Посебна захвалност : екипи l’Embarcadère de Saint Sébastien sur Loire, екипи ONYX-La carrière, la Maison des Arts de Saint-Herblain, екипи Théâtre de l’Enfumeraie, Claudine Perrault-Gatteau, Hervé Gonichon, Emmanuel Larue, Kaleidome, Grosse Théâtre, Patricia Talbot, Nora Maindon.

Подели